Jelence’s Blog

мај 27, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – zakon o fiskalnim kasama

(tekstove pise  diplomirani ekonomista – knjigovodja – sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste strukena tacnoj adresi: http://www.ekonomija.wordpress.com – adresu treba uneti u polje koje pocinje sa http://pa adresa , a ne u pretrazivac – jer cete nas  tako tesko naci ; u citacima se povremeno nadju neazurirani postovi ili postovi vezani samo za jedan od tagova ovog bloga , TE TREBA DA ODETE NA MENI DESNO I KLIKNETE NA „JELENCE\’S  BLOG“ DA BI DOBILI KOMPLETNE TEKSTOVE )

Tekstovi  pocinju sa   23.04.2009.god.  Stariji datumi su ispod novijih  zbog specificnosti uredjenja teksta na wordpress-u;

.
.
Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.infosajt.com

.

U ovom clanku dajem prvo tekst vazeceg Zakona o fiskalnim kasama  , zatim odgovarajuce uredbe , a potom planiram objasnjenje pojedinih obrazaca koji se koriste uz fiskalnu kasu.

ЗАКОН О ФИСКАЛНИМ КАСАМА
„Службени гласник РС“, бр. 135/2004 ( vazeci i u 2009. godini  )
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређује се евидентирање сваког појединачно оствареног промета добара на мало, односно сваке појединачно извршене услуге физичким лицима преко електронске регистар касе са фискалном меморијом или фискалног штампача (у даљем тексту: фискална каса), техничке и функционалне карактеристике фискалне касе, фискални документи фискалне касе, евидентирање промета, отклањање грешака, ресетовање фискалне касе, стављање у промет фискалне касе, фискализација, сервисирање и поправка фискалне касе, контрола техничких и функционалних карактеристика фискалне касе, контрола евидентирања промета преко фискалне касе и контрола рада овлашћеног сервиса.
Фискална каса
Члан 2.
Фискална каса је уређај за регистровање података о вредности продатог добра и извршене услуге (у даљем тексту: промет) унетих у њену базу података о добрима и услугама који се на прописани начин саопштавају купцу добара, односно кориснику услуга, уз истовремено евидентирање на контролној траци фискалне касе, њихово периодично евидентирање у фискалној меморији фискалне касе и формирање и штампање фискалних докумената.
Фискална каса обавезно има програмску, оперативну и фискалну меморију.
Програмска меморија има софтвер, који је заштићен од измена или брисања, а који користи стандардне функције за евидентирање промета добара и услуга, управљање радом штампача, екрана и уписом података у фискалну меморију.
Оперативна меморија садржи базу података о добрима и услугама и евидентираним подацима о појединачном промету добара и услуга.
База података оперативне меморије из става 4. овог члана, обавезно садржи једнозначно и недвосмислено идентификован назив добра или услуге, цену јединице мере, назив јединице мере и ознаку прописане пореске стопе.
Спецификација пореских стопа представља везу ознака пореских стопа са вредностима пореских стопа у процентима.
Фискални документи су фискални исечак, дневни извештај, периодични извештај и пресек стања, који у себи садрже фискални лого.
Фискални лого се састоји од четири оцила раздвојених крстом исписаних у квадрату димензија не мањих од 5 mm х 5 mm и не већих од 7 mm х 7 mm, којим се на јединствен начин означава евидентирање промета преко фискалне касе у Републици Србији.
Сви отисци фискалних докумената се бележе на контролној траци фискалне касе (у даљем тексту: контролна трака).
Типови ресета јесу: брисање евидентираних података у оперативној меморији; брисање базе података у оперативној меморији; брисање целокупног садржаја оперативне меморије; интервенција на деблокади софтвера без брисања евидентираних података, базе података и целокупног садржаја оперативне меморије.
Задавање команди електронској регистар каси са фискалном меморијом врши се помоћу тастатуре.
Задавање команди фискалном штампачу врши се помоћу дефинисаног интерфејса фискалне касе.
Обавеза евидентирања промета преко фискалне касе
Члан 3.
Лице које је уписано у одговарајући регистар за промет добара на мало, односно за пружање услуга физичким лицима, дужно је да врши евидентирање сваког појединачно оствареног промета преко фискалне касе.
Обавеза из става 1. овог члана постоји и у случају када се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за пружене услуге сноси правно лице, односно предузетник, и то независно од начина плаћања (готовина, чек, картица и безготовинско плаћање).
Обавеза из ст. 1. и 2. овог члана не односи се на пољопривредног произвођача и власника самосталне занатске радње који на пијачним тезгама и сличним објектима продају пољопривредне производе, односно сопствене производе занатства и домаће радиности, као и на банкарске организације, осигуравајуће организације, ПТТ и јавна предузећа која накнаду за продата добра, односно пружене услуге физичким лицима наплаћују испостављањем рачуна о обрачуну потрошње преко мерних инструмената (грејање, гас, телефон, електрична енергија, вода и др.).
Изузетно од ст. 1 – 3. овог члана, Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) може, полазећи од техничких и функционалних карактеристика фискалне касе и специфичности одређене делатности, на заједнички предлог министарства надлежног за послове финансија (у даљем тексту: министарство финансија) и министарства надлежног за послове трговине (у даљем тексту: министарство трговине), одредити и друге делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе у смислу ст. 1. и 2. овог члана.
Лице на које се не односи обавеза евидентирања промета у смислу става 3. овог члана, као и лице које је ослобођено од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе актом Владе из става 4. овог члана, а истовремено обавља и делатности које нису изузете, односно ослобођене од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе, дужно је да сваки појединачни промет код обављања тих делатности евидентира преко фискалне касе.
Обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које је у обавези да евидентира сваки појединачно остварени промет преко фискалне касе у складу са овим законом (у даљем тексту: обвезник).
II. ТЕХНИЧКЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ И ДОДАТНА ОПРЕМА ФИСКАЛНЕ КАСЕ
Техничке и функционалне карактеристике фискалне касе
Члан 4.
Фискална каса мора да:
1) има свој програм (софтвер) који је заштићен од измена или брисања, а који користи стандардне функције за евидентирање промета добара и услуга, управљање радом штампача, екрана и уписом података у фискалну меморију;
2) омогући штампање фискалног лога из члана 2. став 8. овог закона, искључиво на фискалним документима;
3) обезбеди очитавање евидентираног промета према стандардним временским јединицама (дан, месец, година, сат и минут);
4) обезбеди штампање евидентираних података из фискалне и оперативне меморије задавањем команди преко тастатуре;
5) обезбеди чување евидентираних података у фискалној меморији и штампање на контролној траци;
6) обезбеди евидентирање промета на фискалном исечку фискалне касе;
7) обезбеди евидентирање вредности добара, односно услуга у динарима заокруживањем на другу децималу;
8) обезбеди могућност тестирања ради провере исправности фискалне касе и фискалне меморије, као и функције које су у вези са њима;
9) обезбеди могућност да се свака започета, а прекинута операција (прекид напајања, квар штампача, квар дела уређаја и сл.), после отклањања узрока прекида настави, осим када се ради о квару процесора или меморије;
10) обезбеди оперативну меморију у коју се уноси база података;
11) омогући физичку заштиту неповредивости података који се чувају у фискалној меморији;
12) обезбеди да се фискална каса не може користити ако је неки од функционалних делова неисправан, недостаје или не испуњава услове у погледу функционалних и техничких захтева;
13) омогући уношење у фискалну меморију датума и времена стављања фискалне касе у експлоатацију и да уношење датума и времена има логичку контролу (датум и време не могу бити старији од датума и времена увођења фискалне касе у експлоатацију, новоунети датум и време не могу бити старији од датума и времена за које је већ урађен дневни извештај и сл.);
14) омогући купцу добра, односно кориснику услуге визуелно праћење евидентирања података, уз истовремено визуелно праћење евидентирања података од стране лица које уноси податке;
15) онемогући сторнирање евидентираног промета за који је издат фискални исечак;
16) онемогући даљи унос података ако се истовремено не може вршити штампање података на фискалном исечку и контролној траци;
17) онемогући брисање података о евидентираном промету из оперативне меморије без скидања пломбе од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента формирања дневног извештаја за текући период;
18) омогући брисање података о евидентираном промету из оперативне меморије без скидања пломбе од момента израде дневног извештаја за претходни период до момента почетка наредног периода или момента формирања првог фискалног исечка у наредном периоду;
19) омогући аутоматски упис података у фискалну меморију;
20) онемогући брисање или замену података о већ програмираним добрима или услугама у бази података фискалне касе, осим цене јединице мере,
од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
21) онемогући промену спецификације пореских стопа од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
22) онемогући промену датума од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
23) онемогући промену реалног времена од момента формирања првог фискалног исечка у текућем периоду до момента израде дневног извештаја за текући период;
24) омогући промену зимског у летње рачунање времена и обрнуто, без скидања пломбе, и то од момента израде дневног извештаја за претходни период до момента почетка наредног периода или момента формирања првог фискалног исечка у наредном периоду;
25) обезбеди штампање базе података фискалне касе;
26) онемогући штампање фискалних докумената пре стављања фискалне касе у употребу;
27) онемогући штампање нефискалних докумената који садрже податке из фискалних докумената;
28) обезбеди спецификацију девет пореских стопа (означених ћириличним словима „А“, „Г“, „Д“, „Ђ“, „Е“, „Ж“, „И“, „Ј“, „К“);
29) омогући груписање, сумирање и исказивање података о евидентираном промету добара и услуга према ознакама пореских стопа;
30) онемогући брисање бројача, и то: редног броја фискалног исечка, редног броја дневног извештаја, редног броја, датума и времена промена пореских стопа, редног броја, датума, времена и типова ресета;
31) има склоп (сензор) који у недостатку траке за штампање фискалног исечка или контролне траке, аутоматски онемогућава даље евидентирање оствареног промета, односно рад фискалне касе;
32) онемогући даље евидентирање промета када се попуни капацитет фискалне меморије фискалне касе;
33) онемогући даљи рад фискалне касе, ако је фискална меморија неисправна;
34) обезбеди да уређај за штампање података обезбеди отисак на контролној траци који омогућава читање података у трајању од најмање три године од дана штампања;
35) омогући истовремено штампање алфанумеричких знакова на фискалним документима и контролној траци на српском језику;
36) обезбеди штампање сваког сторнирања евидентираног промета на фискалном исечку и на контролној траци фискалне касе.
Означавање пореских стопа и начина плаћања у бази података
фискалне касе
Члан 5.
Означавање пореских стопа у бази података фискалне касе врши се ћириличним словима „А“, „Г“, „Ђ“ и „Е“ на следећи начин:
1) ознака пореске стопе „‘Г“ додељује се добрима, односно услугама који су ослобођени пореза на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ);
2) ознака пореске стопе „Ђ“ додељује се добрима, односно услугама на чији промет се плаћа ПДВ по општој стопи прописаној законом којим се уређује порез на додату вредност;
3) ознака пореске стопе „Е“ додељује се добрима, односно услугама на чији промет се плаћа ПДВ по посебној стопи прописаној законом којим се уређује порез на додату вредност.
Изузетно од става 1. овог члана, лица која нису уписана у регистар обвезника за ПДВ означавају добра, односно услуге у бази података фискалне касе, искључиво ознаком пореске стопе „А“.
Означавање начина плаћања добара и услуга у бази података фискалне касе врши се на следећи начин:
1) ако се плаћање врши готовим новцем, новчаним боновима, новчаним поклон честиткама, интерним картицама и сл, као средство плаћања означава се: „готовина“;
2) ако се плаћање врши чеком или налогом за пренос, као средство плаћања означава се: „чек“;
3) ако се плаћање врши платном картицом, као средство плаћања означава се: „картица“.
Додатна опрема фискалне касе
Члан 6.
Фискална каса мора да има терминал за даљинско очитавање свих формираних дневних извештаја из фискалне касе (у даљем тексту: терминал за даљинско очитавање) за задати период, осим фискалне касе преко које се врши евидентирање промета на пијачним тезгама и фискалне касе преко које се врши евидентирање промета у оквиру обављања делатности која захтева честу промену места продаје добара, односно пружања услуга.
Правна лица која обављају делатности које су према Закону о класификацији делатности и о регистру јединица разврставања („Службени лист СРЈ“, бр. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98 и 74/99 – у даљем тексту: Закон о класификацији делатности) обухваћене гранама, односно подгрупама 50300, 50500, 521, 522, 524, 55110, 55120, 55300, 55400 и 70310, дужна су да на местима продаје добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, у оквиру тих делатности, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице.
Обвезник може фискалну касу повезати са рачунаром са софтверском апликацијом за коју је издат сертификат за њено стављање у промет, а која омогућава задавање команди фискалној каси преко њеног дефинисаног интерфејса.
Фискална каса може имати и осталу додатну опрему, као што је: баркод читач, вага, штампач и др.
Повезивање додатне опреме из ст. 1 – 4. овог члана може се вршити искључиво преко постојећег интерфејса фискалне касе.
Софтверска апликација из става 3. овог члана мора да онемогући да се:
1)штампају подаци из фискалних докумената на нефискалним документима;
2)штампају подаци из фискалних докумената на нефискалним штампачима и на нефискализованим фискалним касама;
3)обезбеди штампање сваког сторнирања евидентираног промета на фискалном исечку и на контролној траци фискалне касе.
Доказ о испуњености услова из ст. 3. и 6. овог члана и других услова прописаних овим законом за софтверску апликацију, представља сертификат издат од органа надлежног за мере и драгоцене метале, након вредновања резултата свих испитивања.
Орган из става 7. овог члана објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“ списак произвођача са називима софтверских апликација из става 3. овог члана, за које је издат сертификат.
Трошкове објављивања списка из става 8. овог члана сноси произвођач софтверске апликације.
Влада, на заједнички предлог министарства финансија и министарства трговине одређује делатности из става 1. овог члана чије обављање захтева честу промену места продаје добара, односно пружања услуга.
Терминал за даљинско очитавање свих дневних извештаја
из фискалне касе
Члан 7.
Терминал за даљинско очитавање се користи за бежични пренос података из формираних дневних извештаја фискалне касе за задати период до сервера Пореске управе.
Терминал за даљинско очитавање обезбеђује обвезнику бежично даљинско задавање команди фискалној каси, као што су промена цена јединице мере, ажурирање базе података, очитавање листе продатих добара, односно извршених услуга и сл.
Обвезник је дужан да терминал за даљинско очитавање у време рада фискалне касе држи прикључен на фискалну касу преко њеног интерфејса.
Обвезник је дужан да обезбеди даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода помоћу терминала за даљинско очитавање.
Пре стављања у промет терминала за даљинско очитавање, његов произвођач дужан је да прибави уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика терминала за даљинско очитавање.
Уверење из става 5. овог члана, по извршеном тестирању узорка терминала за даљинско очитавање, у складу са важећим стандардима, издаје орган надлежан за мере и драгоцене метале.
Орган из става 6. овог члана, објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“ списак типова терминала и списак произвођача терминала којима је издато уверење из става 5. овог члана.
Трошкове објављивања списка из става 7. овог члана сноси произвођач терминала за даљинско очитавање (у даљем тексту: произвођач терминала).
Фискални модул
Члан 8.
Фискални модул, који садржи посебно уграђену фискалну меморију, мора да буде заливен за кућиште фискалне касе и да омогући памћење записаних података најмање пет година, независно од напајања.
Фискална меморија
Члан 9.
Пре почетка евидентирања промета преко фискалне касе и при свакој замени фискалног модула, у фискалну меморију уписује се:
1) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
2) идентификациони број фискалног модула (два знака за идентификацију произвођача и још шест цифара);
3) дан, месец, година, сат и минут почетка евидентирања промета преко фискалне касе.
Промена података из става 1. овог члана није дозвољена.
У фискалну меморију аутоматски се уписују следећи подаци:
1) спецификација, дан, месец, година, сат и минут промене пореских стопа;
2) дан, месец, година, сат, минут и тип ресета;
3) дан, месец, година, сат и минут сачињавања дневног извештаја;
4) вредност промета по пореским стопама између два узастопна сачињавања дневног извештаја;
5) број последњег фискалног исечка издатог пре сачињавања дневног извештаја.
Податке из става 1. тачка 2) овог члана у фискалну меморију уписује произвођач фискалне касе.
Податке из става 1. тач. 1) и 3) овог члана у фискалну меморију уписује овлашћени сервисер у поступку фискализације.
Члан 10.
Капацитет фискалне меморије треба да обезбеди евидентирање најмање 1.800 дневних извештаја, највише 30 промена пореских стопа и 50 ресета.
Члан 11.
Фискална каса треба да обезбеди јасно исказивање броја евидентираних и броја преосталих могућих евидентирања дневних извештаја, као и упозорење да је број преосталих могућих евидентирања дневних извештаја мањи од 50.
III. ФИСКАЛНИ ДОКУМЕНТИ
Фискални исечак и фискални рачун
Члан 12.
Фискални исечак је фискални документ у коме се евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима које купац добара, односно корисник услуга плаћа готовином, чеком или картицом.
Фискални исечак обавезно садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив, количину, јединицу мере, цену по јединици мере, ознаку пореске стопе и вредност евидентираног промета добара, односно услуга;
5) спецификацију пореских стопа;
6) износ пореза по пореским стопама;
7) укупан износ пореза;
8) вредност промета по пореским стопама;
9) укупну вредност евидентираног промета, укупан износ за уплату, средство плаћања (готовина, чек, картица), уплаћен износ и износ разлике за повраћај купцу добара, односно кориснику услуга;
10) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања фискалног исечка;
11) редни број фискалног исечка;
12) фискални лого.
Фискални исечак може садржати рекламне поруке обвезника.
Ако обвезник промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима врши на уобичајеним покретним тезгама, преко лица која долазе на врата купцу или преко путујућих продаваца, назив и адреса продајног места из става 2. тачка 1) овог члана, у смислу овог закона, сматра се возило са његовом регистарском ознаком које се користи за такав промет.
Ако купац добара на мало, односно корисник услуге, плаћање врши на основу фактуре, обвезник је дужан да у фактуру унесе редни број фискалног исечка на основу кога је евидентиран промет у фискалној каси.
Обвезник је дужан да у објекту, односно месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге држи копије издатих фактура из става 5. овог члана.
Евидентирани промет преко фискалне касе за који се плаћање врши на основу фактуре, обвезник је дужан да исказује у књизи дневног извештаја.
Обвезник је дужан да евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка, у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења и оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним овим законом.
Ако обвезник, у случају из става 8. овог члана, у објекту, односно на месту на коме врши промет има другу исправну фискалну касу, дужан је да преко исправне фискалне касе евидентира сваки остварен промет.
Фискални рачун из става 8. овог члана, обвезник је дужан да чува најмање три године.
Рок из става 10. овог члана рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је фискални рачун издат.
Дневни извештај
Члан 13.
Дневни извештај је фискални документ који је обвезник дужан да формира и штампа једном дневно, на крају рада. У дневном извештају се евидентирају тотали промета добара и услуга из свих фискалних исечака забележених у оперативној меморији, сачињених од тренутка формирања претходног дневног извештаја.
Дневни извештај садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив извештаја;
5) укупан број ресета свих типова;
6) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета од сачињавања претходног дневног извештаја до сачињавања текућег дневног извештаја;
7) укупан број промена пореских стопа;
8) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
9) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
10) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
11) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
12) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
13) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања дневног извештаја;
14) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
15) редни број дневног извештаја;
16) број преосталих дневних извештаја;
17) фискални лого.
Периодични извештај
Члан 14.
Периодични извештај је фискални документ који је обвезник дужан да формира и штампа на крају рада, последњег дана сваког пореског периода (а може га по потреби формирати и штампати и у краћим временским периодима), у коме се евидентирају тотали промета добара и услуга из свих фискалних исечака сачињених у задатом извештајном периоду.
Периодични извештај садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив извештаја;
5) дан, месец и годину почетка временског периода за који је сачињен периодични извештај;
6) дан, месец и годину краја извештајног периода из тачке 5) овог члана;
7) укупан број ресета свих типова;
8) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
9) укупан број промена пореских стопа;
10) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
11) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
12) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
13) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
14) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
15) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања периодичног извештаја из тачке 5) овог члана;
16) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
17) редни број првог и последњег дневног извештаја у извештајном периоду из тачке 5) овог члана;
18) број преосталих дневних извештаја;
19) фискални лого.
Пресек стања
Члан 15.
Пресек стања је фискални документ који се формира и штампа по потреби, на захтев Пореске управе или за потребе обвезника, у коме се евидентирају тотали промета добара и услуга, као и тотали средстава плаћања (готовина, чек и картица) из свих формираних и одштампаних фискалних исечака фискалне касе, од тренутка формирања и штампања претходног дневног извештаја из фискалне касе.
Пресек стања садржи следеће податке:
1) назив обвезника и назив и адресу продајног места;
2) порески идентификациони број (ПИБ) обвезника;
3) идентификациони број фискалног модула фискалне касе;
4) назив извештаја;
5) укупан број ресета свих типова;
6) број, дан, месец, годину, сат, минут и тип ресета од сачињавања последњег дневног извештаја до сачињавања пресека стања;
7) укупан број промена пореских стопа;
8) спецификацију, број, дан, месец, годину, сат и минут свих промена пореских стопа у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
9) износ пореза по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
10) износ укупног пореза у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
11) вредност промета по пореским стопама у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
12) вредност укупног промета добара и услуга у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
13) вредност промета добара и услуга разврстаних по средствима плаћања у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
14) дан, месец, годину, сат и минут сачињавања пресека стања;
15) редни број првог и последњег фискалног исечка у извештајном периоду из тачке 6) овог члана;
16) редни број последњег дневног извештаја;
17) број преосталих дневних извештаја;
18) фискални лого.
Члан 16.
Контуре и битмапе фискалног лога из члана 2. став 8. овог закона, изглед фискалних докумената и значење појединих података садржаних у фискалним документима из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона ближе уређује министар финансија.
Штампање и чување фискалних докумената
Члан 17.
Штампање фискалних докумената врши се на српском језику.
Штампање фискалних докумената из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона, врши се у једном примерку.
Истовремено са штампањем фискалних докумената, њихов комплетан садржај се штампа и на контролној траци фискалне касе копирним путем или путем двоструког штампача.
Одштампани подаци на фискалним документима морају бити идентични подацима на контролној траци.
Штампање фискалних докумената врши се на папиру чији квалитет обезбеђује отисак на контролној траци, тако да омогућава читање података са контролне траке у року прописаном за чување контролне траке.
Квалитет папира из става 5. овог члана одређује произвођач фискалне касе корисничким упутством.
Обвезник је дужан да за штампање фискалних докумената и контролне траке користи папир наведен у корисничком упутству произвођача фискалне касе за конкретан тип фискалне касе.
Обвезник је дужан да контролну траку и фискална документа из чл. 13. и 14. овог закона чува најмање три године.
Рок из става 8. овог члана рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој су контролна трака и фискални документи штампани.
Фискални документи из чл. 12, 13, 14. и 15. овог закона, контролна трака, књига дневних извештаја и сервисна књижица представљају веродостојну документацију од значаја за утврђивање пореза.
IV. ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОМЕТА, ОТКЛАЊАЊЕ ГРЕШАКА ПРИ ЕВИДЕНТИРАЊУ ПРОМЕТА И РЕСЕТОВАЊЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ
Издавање фискалног исечка
Члан 18.
Обвезник који је, у складу са овим законом, дужан да евидентира сваки појединачни промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима преко фискалне касе, дужан је да купцу добара, односно кориснику услуге одштампа и изда фискални исечак фискалне касе преко које је евидентиран промет, без обзира да ли купац добара, односно корисник услуга то захтева или не.
Обвезник је дужан да фискални исечак издаје са свим обавезним подацима из члана 12. став 2. овог закона.
Обвезник из става 1. овог члана дужан је да на видном месту у објекту у коме врши промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима, истакне обавештење о обавези издавања фискалног исечка од стране обвезника, о обавези узимања фискалног исечка од стране купца добара, односно корисника услуга, као и о праву купца добара, односно корисника услуга да купљена добра, односно извршене услуге не плати обвезнику ако му обвезник не одштампа и изда фискални исечак.
Облик и садржину обавештења из става 3. овог члана ближе уређује министар финансија.
Купац добра, односно корисник услуге је дужан да фискални исечак узме и сачува у кругу од 20 метара по изласку из објекта, односно напуштању места на коме обвезник из става 1. овог члана врши промет добара, односно услуга и покаже га овлашћеном лицу запосленом у министарству трговине које обавља послове контроле, на његов усмени захтев.
Обвезник не може у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држати другу регистар касу осим фискалне.
Ако обвезник у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држи другу регистар касу осим фискалне, Пореска управа ће решењем одузети другу регистар касу и обвезнику изрећи меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Жалба против решења из става 7. овог члана није допуштена.
Отклањање грешака у евидентирању промета
Члан 19.
Грешке током евидентирања промета преко фискалне касе могу се исправити до тренутка давања команде фискалној каси за штампање фискалног исечка.
Грешке у евидентирању промета преко фискалне касе које нису отклоњене до тренутка давања команде фискалној каси за штампање фискалног исечка могу се исправљати само ако се купљено добро враћа или се на други начин врши рекламација добра после издавања фискалног исечка.
Грешком у евидентирању промета, у смислу овог закона, не сматра се сторнирање свих евидентираних добара, односно пружених услуга преко фискалне касе пре штампања фискалног исечка, које је забележено на контролној траци фискалне касе (фискални исечак без промета).
Књига дневних извештаја
Члан 20.
Обвезник је дужан да води књигу дневних извештаја за сваку фискалну касу.
Обвезник је дужан да одштампане дневне извештаје евидентира и одлаже у књигу дневних извештаја хронолошким редом.
Књигу дневних извештаја обвезник је дужан да чува на месту на коме врши промет добара на мало, односно месту пружања услуга.
Обвезник је дужан да књигу дневних извештаја чува три године.
Рок из става 4. овог члана, рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је књига дневних извештаја формирана.
Неисправност и ресетовање фискалне касе
Члан 21.
Неисправност фискалне касе, у смислу овог закона, је само неисправност која је уписана у сервисну књижицу фискалне касе.
Овлашћени сервис је дужан да у случају неисправности фискалне касе у сервисну књижицу упише датум пријема фискалне касе у сервис, односно датум интервенције на лицу места, врсту неисправности и датум до када је фискална каса била на поправци или сервисирању.
Ако обвезник због неисправности фискалне касе није евидентирао промет преко фискалне касе дуже од 15 радних дана укупно у току календарске године, дужан је да инсталира нову фискалну касу ако у објекту, односно на месту на коме се врши промет нема другу исправну фискалну касу.
Неисправношћу или сервисирањем фискалне касе не сматра се брисање или замена података из члана 4. тач. 20) – 24) овог закона.
Подаци у оперативној меморији фискалне касе могу се ресетовати ресетима из члана 2. став 10. овог закона.
Ресет – интервенција на деблокади софтвера без брисања евидентираних података, базе података и целокупног садржаја оперативне меморије не сматра се неисправношћу фискалне касе.
Ресети којима се врши брисање евидентираних података у оперативној меморији, брисање базе података у оперативној меморији и брисање целокупног садржаја оперативне меморије представљају неисправност фискалне касе.
Ресет из става 6. овог члана може вршити и обвезник.
Ресете из става 7. овог члана врши искључиво овлашћени сервисер.
У случају вршења неовлашћених ресета, Пореска управа у поступку контроле обезбеђује доказ о неовлашћеном ресету путем вештачења.
Трошкове вештачења у случају из става 10. овог члана сноси обвезник.
У случају неисправности фискалне касе обвезник не сме предузимати никакве радње на фискалној каси и дужан је да, без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, обавести овлашћени сервис.
V. СТАВЉАЊЕ ФИСКАЛНЕ КАСЕ У ПРОМЕТ
Давање сагласности за стављање фискалне касе у промет
Члан 22.
Фискалну касу може ставити у промет само произвођач фискалне касе коме је дата сагласност за стављање фискалне касе у промет (у даљем тексту: произвођач).
Сагласност из става 1. овог члана даје Влада, на предлог министарства трговине.
Сагласност из става 1. овог члана може се дати произвођачу који испуњава следеће услове:
1) да је уписан у регистар надлежног органа као правно лице за обављање делатности из подгрупе 30020 – Производња рачунских машина и друге опреме за обраду података и подгрупе 72200 – Пружање савета и израда компјутерских програма, према Закону о класификацији делатности;
2) да има уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе из члана 4. овог закона, за коју захтева давање сагласности за стављање у промет;
3) да обезбеди лицитациону гаранцију у износу од 500.000 евра.
Осим доказа о испуњењу услова из става 3. овог члана, произвођач уз захтев за давање сагласности, дужан је да достави и следећу документацију, и то:
1) доказ о уплати накнаде за откуп документације по јавном позиву за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет;
2) попуњен квалификациони формулар у штампаној форми;
3) комерцијалну брошуру фискалне касе са сликом, типом и ознаком фискалне касе и подацима о произвођачу;
4) корисничко и сервисно упутство која обухватају: основне техничке податке, инструкције о начину коришћења, програмирања и одржавања, опис конструкције, монтажни цртеж, детаљне електричне шеме, списак електронских елемената, комуникациони протокол, опис и изглед произвођачке пломбе и начина пломбирања, алгоритам рада фискалне касе, алгоритам рада апликативног програма рачунара и сл;
5) програм рада фискалне касе;
6) писмену изјаву произвођача да фискална каса за коју се захтева давање сагласности за стављање у промет нема скривене функције које нису наведене у документацији из става 4. тачка 4) овог члана;
7) писмену изјаву произвођача да ће фискалне касе које се стављају у промет бити технички и функционално идентичне са узорком типа фискалне касе за коју је издато уверење из става 3. тачка 2) овог члана;
8) податке о организацији сервисне мреже (адреса и назив овлашћеног сервиса, кадровска и техничка опремљеност) и организацији дистрибутивне мреже (адреса и назив овлашћеног дистрибутера, кадровска и техничка опремљеност);
9) податке о финансијским и другим погодностима за продају фискалне касе обвезнику;
10) податке о референцама подносиоца захтева;
11) податке о финансијском капацитету (завршни рачун);
12) податке о техничкој опремљености;
13) податке о кадровској оспособљености.
Уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе из става 3. тачка 2) овог члана јесте уверење издато од органа надлежног за мере и драгоцене метале, након вредновања резултата свих испитивања на узорку одређеног типа фискалне касе.
Уз захтев за издавање уверења из става 3. тачка 2) овог члана, произвођач је дужан да приложи и документацију из става 4. тач. 3), 4) и 5) овог члана.
Захтеви за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе са доказима и прописаном документацијом из овог члана достављају се министарству трговине, по расписаном јавном позиву за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе.
Произвођач не сме да смањује сервисну мрежу из става 4. тачка 8) овог члана у року од пет година од дана добијања сагласности из става 1. овог члана, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Поступак по јавном позиву за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе
Члан 23.
За утврђивање испуњености прописаних услова за давање сагласности из члана 22. став 1. овог закона и припрему предлога за давање и одузимање сагласности произвођачу, министарство трговине образује комисију.
Комисију из става 1. овог члана (у даљем тексту: комисија) чине пет представника министарства трговине, пет представника министарства финансија и један представник органа надлежног за мере и драгоцене метале.
Комисија у свом раду може ангажовати и друга лица запослена у министарствима и другим органима и организацијама, у зависности од питања која разматра комисија и за чије разматрање и решавање је потребно стручно знање и радно искуство лица које није члан комисије.
Комисија доставља министарству трговине извештај о произвођачима који испуњавају прописане услове овим законом за давање сагласности за стављање у промет фискалне касе.
На основу извештаја из става 4. овог члана, министарство трговине подноси предлог Влади за давање сагласности произвођачу за стављање у промет фискалне касе.
Акт Владе о давању сагласности из члана 22. став 1. овог закона објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Министарство трговине води евиденцију о лицима којима је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона (у даљем тексту: евиденција произвођача).
Садржину евиденције произвођача ближе прописује министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар трговине).
У случају измене техничких и функционалних карактеристика фискалне касе за коју је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона, произвођач је дужан да прибави уверење о допуни уверења о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе, од органа из члана 22. став 5. овог закона.
Лицитациона гаранција из члана 22. став 3. тачка 3) овог закона враћа се произвођачу после добијања сагласности из члана 22. став 1. овог закона, када произвођач лицитациону гаранцију замени гаранцијом из члана 24. став 2. тачка 1) овог закона.
Средства обезбеђења
Члан 24.
Произвођач који добије сагласност из члана 22. став 1. овог закона, дужан је да пре стављања у промет фискалне касе закључи уговор о међусобним правима и обавезама са министарством трговине којим се гарантује испуњење услова из члана 22. овог закона.
Гаранција за обезбеђење испуњења услова из члана 22. овог закона врши се средствима обезбеђења, и то:
1) првом гаранцијом пословне банке са клаузулом „без приговора“ у висини од 150.000 евра, при упису у евиденцију произвођача из члана 23. став 7. овог закона, са роком важења 12 месеци;
2) другом, трећом, четвртом и петом гаранцијом пословне банке са клаузулом „без приговора“ у висини од 50% од збира малопродајних цена свих фискализованих фискалних каса, а највише 300.000 евра, са роком важења 12 месеци, према динамици престанка важења прве, друге, треће и четврте
гаранције, тридесет дана пре истека рока важења одговарајуће гаранције, респективно;
3) депоновањем на рок од две године средстава у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе.
Уплата средстава из става 2. тачка 3) овог члана врши се до петнаестог у месецу за касе фискализоване у претходном месецу, на подрачун за посебне намене „Депозитни рачун за произвођаче фискалних каса“, који је отворен у складу са правилником којим се уређују услови и начин отварања и укидања подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за јавна плаћања – буџетском кориснику министарству трговине.
Министарство трговине води евиденцију о закљученим уговорима из става 1. овог члана у евиденцији произвођача и стара се о извршењу уговорних обавеза.
Произвођач је дужан да најкасније у року од три дана по истеку рока из става 3. овог члана, доставља Пореској управи – Централи податке, за претходни календарски месец кумулативно од прве продаје, податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава.
Коришћење средстава обезбеђења
Члан 25.
Министарство трговине стиче право покретања поступка за реализацију средстава обезбеђења из члана 24. овог закона, у случајевима када произвођач не поступа у складу са овим законом, а нарочито када:
1) ставља у промет фискалну касу која не одговара наводима из изјава произвођача из члана 22. став 4. тач. 6) и 7) овог закона;
2) не обезбеђује сервисну службу која је технички и организационо опремљена за сервисирање продате фискалне касе сагласно подацима из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, као и потребне резервне делове;
3) по потписивању уговора из члана 24. став 1. овог закона не обезбеди гаранцију из члана 24. став 2. тачка 2) овог закона;
4) по потписивању уговора из члана 24. став 1. овог закона не депонује средства у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе сагласно члану 24. став 3. овог закона;
5) у року из члана 33. став 2. овог закона, не отклони недостатке на фискалној каси или не изврши замену фискалне касе са недостатком новом фискалном касом;
6) Пореска управа решењем из члана 33. став 6. овог закона одузме фискалну касу од обвезника.
Произвођач је дужан да обезбеди министарству трговине ново средство обезбеђења из члана 24. став 2. тач. 1) и 2) овог закона, у истом износу и под истим условима и додатно депонује средства из члана 24. став 2. тачка 3) овог закона, у износу који је искоришћен у складу са ставом 1. овог члана.
Активирање средстава обезбеђења из члана 24. овог закона врши министарство трговине на предлог комисије, која утврђује износ средстава неопходних за обештећење обвезника и Републике у смислу овог члана.
Средства обезбеђења из члана 24. овог закона користе се за:
1) обештећење обвезника у случају из става 1. тач. 5) и 6) овог члана;
2) обештећење Републике у случају из става 1. тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана.
Неискоришћена депонована средства обезбеђења из члана 24. став 2. тачка 3) овог закона враћају се произвођачу по истеку рока од две године у односу на годину у којој је извршена фискализација.
Одузимање сагласности произвођачу фискалне касе
Члан 26.
Министарство трговине, на предлог комисије, предлаже Влади одузимање сагласности из члана 22. став 1. овог закона.
Сагласност из члана 22. став 1. овог закона одузима се ако:
1) произвођач не обезбеди сервис или ако сервис не извршава обавезе прописане овим законом;
2) произвођач не обезбеди гаранцију пословне банке у складу са чланом 24. став 2. тач. 1) и 2) овог закона и чланом 25. став 2. овог закона;
3) произвођач не депонује средства у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне касе, сагласно члану 24. став 3. и члану 25. став 2. овог закона;
4) ако произвођач у року од 30 дана од дана одузимања фискалне касе чије је стављање у промет трајно забрањено решењем министарства трговине не обезбеди обвезнику, о свом трошку, фискалну касу одговарајућег и одобреног типа.
У случају из става 2. тачка 4) овог члана, одузима се дата сагласност за конкретан тип фискалне касе.
Акт Владе о одузимању сагласности из члана 22. став 1. овог закона објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.
VI. ФИСКАЛИЗАЦИЈА, СЕРВИСИРАЊЕ И ПОПРАВКА
ФИСКАЛНЕ КАСЕ

Фискализација фискалне касе
Члан 27.
Произвођач је дужан да, пре почетка производње фискалних каса за које је добио сагласност из члана 22. став 1. овог закона, Пореској управи – Централи поднесе захтев за доделу идентификационих бројева фискалних каса (у даљем тексту: ИБ) за сваку фискалну касу.
Произвођач је дужан да ИБ на видљив начин и трајно обележи на горњој страници сваке произведене фискалне касе и упише у фискалну меморију.
Један додељени ИБ произвођач може трајно обележити само на једној фискалној каси и уписати у фискалну меморију те касе.
Свака фискална каса мора да има произвођачку пломбу – до почетка поступка фискализације и сервисну пломбу – после извршене фискализације.
Произвођач је дужан да, уз захтев за доделу ИБ, достави Пореској управи – Централи изглед произвођачке пломбе и сервисних пломби овлашћених сервиса којима је до подношења захтева дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалних каса.
Произвођач је дужан да, у случају доделе новог овлашћења овлашћеном сервису, изглед сервисне пломбе тог сервиса достави Пореској управи – Централи, у року од три дана од дана издавања овлашћења овлашћеном сервису.
Произвођач и дистрибутер кога је произвођач овластио за закључивање уговора о куповини фискалне касе (у даљем тексту: овлашћени дистрибутер) дужни су да фискалну касу пре њене фискализације непосредно испоруче овлашћеном сервису из уговора о куповини фискалне касе.
Овлашћени сервис је дужан да најкасније у року од два дана од дана када му је испоручена фискална каса од произвођача или овлашћеног дистрибутера, писмено о томе обавести обвезника са којим је закључен уговор о сервисирању, поправци, обуци и техничкој подршци (у даљем тексту: уговор о сервисирању).
Пре почетка евидентирања промета преко фискалне касе, врши се фискализација фискалне касе (у даљем тексту: фискализација).
Захтев за фискализацију обвезник је дужан да поднесе Пореској управи, преко овлашћеног сервиса, у року од три дана од дана пријема обавештења овлашћеног сервиса из става 8. овог члана.
Фискализација се врши у овлашћеном сервису од стране лица запосленог у Пореској управи овлашћеног решењем Пореске управе (у даљем тексту: овлашћени радник Пореске управе) и овлашћеног сервисера, најкасније у року од два дана од дана пријема уредног захтева из става 10. овог члана.
Овлашћени радник Пореске управе утврђује да ли су подаци из члана 9. став 1. овог закона исправно и тачно унети у фискалну меморију, после чега ставља програмску и фискалну пломбу на местима прописаним упутством произвођача из члана 34. став 3. овог закона.
По извршеној фискализацији, као и у случају из члана 29. став 3. овог закона, овлашћени сервисер је дужан да на фискалну касу стави своју сервисну пломбу.
Обвезник је дужан да у бази података оперативне меморије, уз сваки назив производа, односно услуге, изврши доделу ознаке пореске стопе у складу са чланом 5. овог закона.
Обвезник је дужан да у оперативну меморију фискалне касе унесе једнозначно и недвосмислено идентификован целокупан асортиман добара и услуга са којима је задужен објекат или друго место на коме се врши промет.
По извршеној фискализацији Пореска управа доноси решење о фискализацији, најкасније наредног радног дана од дана фискализације.
Решење из става 16. овог члана, обвезник је дужан да чува уз фискалну касу на коју се односи.
Пореска управа – Централа дужна је да води евиденцију о фискалним касама за које је донето решење из става 16. овог члана.
Сервисирање и поправка фискалне касе
Члан 28.
Сервисирање и поправку фискалне касе, као и обуку и пружање техничке подршке обвезнику за коришћење фискалне касе, врши сервис којег овласти произвођач, о чему произвођач води посебну евиденцију.
Сервисирањем и поправком, у смислу овог закона, (у даљем тексту: сервисирање) фискалне касе сматрају се радње на хардверу и софтверу фискалне касе у циљу обезбеђивања исправности и функционалности фискалне
касе, сагласно наводима садржаним у изјавама из члана 22. став 4. тач. 6) и 7) овог закона.
Техничком подршком, у смислу овог закона, сматрају се радње које обавља овлашћени сервисер у циљу обучавања обвезника за коришћење фискалне касе у складу са прописима.
Сервисирање и поправка фискалне касе врши се на захтев обвезника.
Сервисирање фискалне касе може се вршити на месту продаје добра, односно вршења услуге и у овлашћеном сервису.
Сервисирање фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се врши промет, може се вршити у случају када се не скида програмска, односно фискална пломба.
Сервисирање фискалних каса врши само лице које је за ове послове обучено и овлашћено од стране произвођача (у даљем тексту: овлашћени сервисер).
Овлашћени сервисер је дужан да пре почетка сервисирања утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да сервисна пломба није оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, утврди да ли софтверска апликација има сертификат из члана 6. став 3. овог закона.
Овлашћени сервисер је дужан да после сваке интервенције због које је скидана сервисна пломба на фискалној каси, стави и у сервисној књижици упише код нове сервисне пломбе коју ставља на фискалну касу.
Овлашћени сервис је дужан да писмено обавести Пореску управу о свим случајевима неоснованог пријављивања неисправности фискалне касе.
Овлашћени сервис води евиденцију о овлашћеним сервисерима у складу са чланом 22. став 4. тачка 8) овог закона.
Податке из евиденције из ст. 1. и 11. овог члана, произвођач је дужан да достави Пореској Управи – Централи, у року од три дана од дана издавања овлашћења овлашћеном сервису, односно овлашћеном сервисеру.
У случају престанка рада овлашћеног сервиса пре истека рока из члана 22. став 8. овог закона, произвођач је дужан да овласти други сервис.
Произвођач је дужан да, у случају из става 13. овог члана, писмено обавести министарство трговине, Пореску управу – Централу и обвезника о давању овлашћења новом сервису, у року од пет дана од давања тог овлашћења.
У случају из члана 26. став 2. тач. 1), 2) и 3) овог закона, Пореска управа, у року од десет дана од дана одузимања сагласности произвођачу, преузима од овлашћених сервиса сервисне пломбе и досијеа фискалних каса за чије је стављање у промет одузета сагласност.
У случају из става 15. овог члана, произвођач коме је одузета сагласност из члана 22. став 1. овог закона, дужан је да најкасније у року од десет дана од дана одузимања сагласности обавести Пореску управу о произвођачу који преузима даљу обавезу обезбеђења сервисирања фискалних каса, коме треба предати сервисне пломбе и досијеа фискалних каса за чије је стављање у промет одузета сагласност.
Обвезник је дужан да, у случају из члана 26. став 2. тач. 1), 2) и 3) овог закона, закључи уговор о сервисирању са другим овлашћеним сервисом, у року од осам дана од дана одређивања произвођача из става 16. овог члана.
Члан 29.
Овлашћени сервис је дужан да сервисирање фискалне касе изврши у року од два дана од дана пријаве неисправности.
Ако овлашћени сервисер у поступку сервисирања фискалне касе утврди да се мора извршити уклањање пломбе фискалног модула и пломбе програмске меморије, односно пломбе фискалног модула или пломбе програмске меморије, уклањање пломбе врши по писменом одобрењу овлашћеног радника Пореске управе.
После интервенције овлашћеног сервисера на фискалном модулу и програмској меморији, односно фискалном модулу или програмској меморији, овлашћени радник Пореске управе врши нову фискализацију фискалне касе на начин из члана 27. став 12. овог закона, а затим Пореска управа доноси ново решење о фискализацији.
Ако овлашћени сервисер, пре почетка сервисирања фискалне касе у сервису, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, односно да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, дужан је да о томе сачини записник и исти одмах, а најкасније у року од два дана од дана утврђених неправилности, достави Пореској управи, а фискалну касу задржи у сервису.
Ако овлашћени сервисер пре почетка сервисирања фискалне касе у објекту, односно месту на коме обвезник врши промет, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, или да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у сертификованој софтверској апликацији из члана 6. став 3. овог закона, дужан је да о томе сачини записник и одмах телефоном позове Пореску управу и сачека долазак овлашћеног радника Пореске управе.
У случају из става 4. овог члана, Пореска управа привремено одузима фискалну касу, а у случају из става 5. овог члана, Пореска управа привремено одузима фискалну касу, рачунар са софтверском апликацијом и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона, ради вештачења.
Ако се у поступку вештачења из става 6. овог члана утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету из става 4. овог члана, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и изриче обвезнику меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако се у поступку вештачења из става 6. овог члана утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у сертификованој софтверској апликацији из члана 6. став 3. овог закона, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе, рачунара и остале додатне опреме и изриче обвезнику меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Против решења из ст. 7. и 8. овог члана, обвезник има право да изјави жалбу у року од 15 дана од дана пријема решења, с тим што жалба не задржава извршење решења.
У случају из става 8. овог члана, трошкове у вези вештачења фискалне касе, рачунара и остале додатне опреме сноси обвезник.
Технички преглед фискалне касе
Члан 30.
Обвезник је дужан да једном годишње обави технички преглед фискалне касе.
Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана прве фискализације фискалне касе.
Технички преглед из става 1. овог члана овлашћени сервисер је дужан да изврши у року из члана 29. став 1. овог закона и исти упише у сервисну књижицу.
Технички преглед из става 1. овог члана нарочито обухвата: стање сервисне, програмске и фискалне пломбе, чишћење штампача и проверу исправности рада фискалне касе помоћу функција из члана 4. тачка 8) овог закона.
Трошкове техничког прегледа сноси обвезник чија се висина утврђује уговором о сервисирању.
Досије и сервисна књижица фискалне касе
Члан 31.
За сваку фискалну касу овлашћени сервис је дужан да формира досије фискалне касе и изда сервисну књижицу фискалне касе.
У досије и сервисну књижицу фискалне касе уписују се подаци о сервисирању и техничком прегледу фискалне касе и други подаци о фискалној каси, у складу са овим законом.
Обвезник је дужан да сервисну књижицу чува уз фискалну касу на коју се односи.
У досије фискалне касе, који чува овлашћени сервис, и сервисну књижицу фискалне касе овлашћени сервисер је дужан да упише следеће податке:
1) назив обвезника;
2) назив, место и адресу објекта где се налази фискална каса;
3) датум и време пријема фискалне касе на сервисирање, односно технички преглед;
4) датум завршетка сервисирања, односно техничког прегледа;
5) врсту неисправности;
6) стање пломби;
7) стање свих бројача из члана 4. тачка 30) овог закона;
8) податке о лицу које је пријавило неисправност фискалне касе;
9) спецификацију извршених радова.
Овлашћење за доношење подзаконских аката
Члан 32.
Садржину фискалног рачуна и начин евидентирања промета издавањем фискалног рачуна из члана 12. став 8. овог закона, начин отклањања грешке у евидентирању промета преко фискалне касе из члана 19. овог закона и
садржину и вођење књиге дневних извештаја из члана 20. став 1. овог закона, ближе уређује министар финансија.
Министар финансија ближе уређује поступак фискализације из члана 27. овог закона, садржај евиденција из члана 28. ст. 1. и 11. овог закона, изглед, садржај и начин вођења досијеа и сервисне књижице из члана 31. овог закона.
Садржину и изглед квалификационог формулара из члана 22. став 4. тачка 2) овог закона ближе уређује министар трговине.
VII. КОНТРОЛА ТЕХНИЧКИХ И ФУНКЦИОНАЛНИХ КАРАКТЕРИСТИКА ФИСКАЛНЕ КАСЕ, КОНТРОЛА ЕВИДЕНТИРАЊА ПРОМЕТА ПРЕКО ФИСКАЛНЕ КАСЕ И КОНТРОЛА РАДА ОВЛАШЋЕНИХ СЕРВИСА
Контрола техничких и функционалних карактеристика фискалне касе
Члан 33.
Контролу техничких и функционалних карактеристика фискалне касе произвођача којима је дата сагласност из члана 22. став 1. овог закона, врши министарство трговине:
1) на основу плана периодичне контроле;
2) на захтев Пореске управе;
3) на захтев овлашћеног сервиса.
Ако министарство трговине, у поступку контроле утврди да одређени тип фискалне касе не одговара техничким и функционалним карактеристикама из члана 22. став 3. тачка 2) овог закона, или садржи скривене функције које нису наведене у документацији из члана 22. став 4. тачка 4) овог закона, решењем ће привремено забранити даље стављање у промет и коришћење тог типа фискалне касе и наложити произвођачу да утврђене недостатке отклони код свих произведених фискалних каса тог типа, код којих се утврди постојање недостатака, или да обвезнику, о свом трошку, замени фискалну касу са недостатком новом фискалном касом одговарајућег и одобреног типа, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема решења о привременој забрани стављања у промет конкретног типа фискалне касе.
Решење из става 2. овог члана је коначно.
Произвођач је дужан да о утврђеним недостацима на одређеном типу фискалне касе, у року од три дана од дана пријема решења из става 2. овог члана, писмено обавести све своје овлашћене сервисе и наложи им да, најкасније у року од 20 дана од дана пријема обавештења, сачине списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом и о томе у истом року доставе списак произвођачу.
Произвођач је дужан да најкасније у року од седам дана од дана пријема списка из става 4. овог члана, сачини извештај о извршењу налога из става 2. овог члана са списком фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом, и исти достави министарству трговине и Пореској управи.
Пореска управа је дужна да, одмах, а најкасније у року од пет дана од дана истека рока из става 2. овог члана, донесе решење о одузимању од обвезника фискалне касе са њеном сервисном књижицом, ако на тој фискалној
каси нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом.
Против решења из става 6. овог члана, жалба није допуштена.
До почетка коришћења нове фискалне касе у случају из ст. 2. и 6. овог члана, обвезник је дужан да евидентира промет на начин из члана 12. став 8. овог закона.
Ако произвођач у року из става 2. овог члана, не отклони утврђене недостатке или не изврши замену новом фискалном касом, министарство трговине покренуће поступак реализације датог средства обезбеђења из члана 24. став 2. овог закона, ради накнаде трошкова набавке нове фискалне касе обвезнику коме је одузета фискална каса решењем Пореске управе из става 6. овог члана.
Ако износ средстава обезбеђења из реализованог средства обезбеђења није довољан за накнаду трошкова набавке нове фискалне касе у целости, обвезнику се исплаћује сразмеран део накнаде трошкова.
Ако произвођач не поступи на начин из ст. 4. и 5. овог члана, министарство трговине предлаже Влади одузимање дате сагласности за конкретан тип фискалне касе.
Ако Влада одузме дату сагласност произвођачу за конкретан тип фискалне касе, у случају из става 11. овог члана, произвођач, Пореска управа и обвезник су дужни да поступе на начин из члана 28. ст. 15, 16. и 17. овог закона.
Контрола евидентирања промета преко фискалне касе, контрола фискалних пломби, фискалне касе и сервисне пломбе фискалне касе
Члан 34.
Контролу евидентирања промета преко фискалне касе, контролу фискалних пломби и фискалне касе врши Пореска управа.
Обвезник је дужан да на захтев Пореске управе одштампа периодични извештај за одређене периоде и пресек стања.
Произвођач је дужан да, за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе, сачини посебно упутство о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима, и да га достави министарству трговине и Пореској управи – Централи, у року од 30 дана од дана потписивања уговора из члана 24. став 1. овог закона.
Ако произвођач врши измену и допуну софтвера фискалне касе, односно сертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, дужан је да сачини ново упутство о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације рачунара повезаног са фискалном касом и свим њеним могућностима, и да га достави министарству трговине и Пореској управи – Централи у року од пет дана од дана добијања сертификата.
Ако Пореска управа, у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник врши евидентирање промета преко нефискализоване регистар касе, Пореска управа решењем привремено одузима касу и обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа, у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник врши евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, Пореска управа решењем привремено одузима фискалну касу, рачунар и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона ради вештачења.
Ако се у поступку вештачења утврди да је обвезник вршио евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, из става 6. овог члана, Пореска управа одузима фискалну касу, рачунар и осталу додатну опрему из члана 6. овог закона, а обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана и предузима законом прописане мере.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник онемогућио даљинско очитавање свих дневних извештаја фискалне касе у току задатог периода преко терминала за даљинско очитавање, а фискална каса је била исправна, Пореска управа обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да се подаци из дневног извештаја за конкретан дан одштампани из базе података Пореске управе формирани на основу достављених података путем терминала за даљинско очитавање, не слажу са подацима из дневног извештаја за исти дан, уложеног у књигу дневног извештаја, или за конкретан дан у књизи није евидентиран дневни извештај или се дневни извештај не налази на контролној траци фискалне касе, Пореска управа обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да обвезник преко фискализоване касе издаје исечке траке који имају изглед фискалног исечка, а ти исечци не садрже све прописане елементе, односно садрже погрешно унете елементе из члана 12. став 2. овог закона, Пореска управа обвезнику изриче решењем меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник сакрио, оштетио, уништио или учинио неупотребљивом контролну траку фискалне касе на којој су забележени подаци о евидентирању промета у оквиру обављања делатности за коју је законом прописано евидентирање промета преко фискалне касе, пре истека законског рока за њено чување, Пореска управа решењем изриче меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана, утврди да је обвезник неовлашћено вршио ресете фискалне касе из члана 21. став 7. овог закона, на фискалној каси преко које се врши евидентирање промета, Пореска управа решењем привремено одузима фискалну касу, контролне траке и сервисну књижицу ради вештачења, а обвезнику решењем изриче меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана.
Против решења Пореске управе из ст. 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. и 12. овог члана, није допуштена жалба.
Ако се у поступку вештачења из става 12. овог члана утврди да је обвезник вршио неовлашћене ресете, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и предузима законом прописане мере.
Контролу програмске и фискалне пломбе фискалне касе, врши радник Пореске управе који је обучен и овлашћен решењем Пореске управе за ту врсту контроле.
Ако овлашћени радник Пореске управе у поступку контроле из става 15. овог члана, утврди да програмска и фискална пломба фискалне касе не садрже све врсте заштите, саставља записник и привремено одузима фискалну касу.
У случају из става 16. овог члана, Пореска управа фискалну касу доставља Народној банци Србије – Заводу за израду новчаница ради вештачења.
Ако орган из става 17. овог члана да налаз и мишљење да програмска и фискална пломба фискалне касе нису веродостојне, Пореска управа доноси решење о одузимању фискалне касе и предузима законом прописане мере.
Против решења из ст. 14. и 18. овог члана није допуштена жалба.
Трошкове вештачења у случају из става 17. овог члана, сноси обвезник.
Ако Пореска управа у поступку контроле из става 1. овог члана утврди да је обвезник сакрио, отуђио, уништио или учинио неупотребљивом фискалну касу преко које је евидентирао промет, због чега није могуће извршити пореску контролу, саставља се записник и поступа у складу са одредбама закона којим се уређује порески поступак.
У случају из става 9. овог члана, пореска основица утврђује се проценом на начин прописан законом којим се уређује порески поступак.
Порески инспектор је дужан да у поступку контроле евидентирања промета преко фискалне касе, утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да ли је сервисна пломба оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, утврди да ли софтверска апликација има сертификат из члана 6. став 3. овог закона.
Ако софтвер фискалне касе, односно сертификована софтверска апликација за рачунар преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе омогућава вођење и чување других података, који нису дефинисани у фискалним документима (вођење залиха добара, робноматеријално и финансијско књиговодство, и др.), обвезник је дужан да их учини доступним Пореској управи, на њен захтев, у поступку контроле из става 1. овог члана.
Контрола рада овлашћених сервиса
Члан 35.
Контролу рада овлашћених сервиса врши министарство трговине, на основу документације из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона.
Ако министарство трговине у поступку контроле утврди да произвођач није организовао сервисну мрежу у обиму, кадровски и технички у складу са организацијом сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, саставља о томе записник и доставља га комисији.
У случају из става 2. овог члана, комисија захтева писмено образложење од произвођача, после чијег разматрања може одобрити произвођачу да организује сервисну мрежу у смањеном обиму од обима сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона.
Ако комисија одобри произвођачу смањење обима сервисне мреже из члана 22. став 4. тачка 8) овог закона, произвођач је дужан да организацију нове
сервисне мреже достави министарству трговине и Пореској управи – Централи у року од осам дана од дана пријема одлуке комисије.
Интерна контрола рада овлашћених сервиса
Члан 36.
Произвођач је дужан да врши интерну контролу рада овлашћених сервиса којима је дао овлашћење из члана 28. став 1. овог закона.
Ако произвођач у току контроле из става 1. овог члана, утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са одредбама овог закона, дужан је да овлашћеном сервису одузме овлашћење из члана 28. став 1. овог закона, у року од осам дана од дана утврђене неправилности.
Произвођач је дужан да на захтев Пореске управе, поступи на начин из става 2. овог члана, када Пореска управа у поступку контроле утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са одредбама овог закона.
О одузимању овлашћења из ст. 2. и 3. овог члана, произвођач обавештава министарство трговине, Пореску управу и обвезника у року од три дана од дана одузимања овлашћења.
Произвођач је дужан да у року од осам дана од дана одузимања овлашћења из ст. 2. и 3. овог члана, обвезнику обезбеди други овлашћени сервис.
Ако произвођач не поступи на начин из става 5. овог члана, министарство трговине покреће поступак за одузимање сагласности из члана 22. став 1. овог закона, о чему писмено обавештава произвођача.
Промена места продаје добара, односно пружања услуга
Члан 37.
У случају промене места продаје добара, односно пружања услуга, обвезник је дужан да најкасније у року од три дана пре промене места продаје добара, односно пружања услуга поднесе захтев за фискализацију Пореској управи, преко овлашћеног сервиса.
Овлашћени сервис је дужан да на лицу места, пре почетка евидентирања промета на новом месту продаје добара, односно пружања услуга, у присуству овлашћеног радника Пореске управе, изврши одговарајућу промену података у оперативној меморији фискалне касе и исте упише у сервисну књижицу.
У случају из става 2. овог члана Пореска управа доноси ново решење о фискализацији.
Отпочињање обављања делатности
Члан 38.
Обвезник може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима, после фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.

Престанак обављања делатности
Члан 39.
Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра може извршити брисање обвезника из тог регистра, када обвезник поднесе доказ о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.
Доказ из става 1. овог члана је решење Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности обвезника.
Пре добијања решења из става 2. овог члана, обвезник је дужан да фискалну касу преда овлашћеном сервису.
Овлашћени сервисер у присуству овлашћеног радника Пореске управе скида фискални модул и преузима све податке из фискалне меморије фискалне касе, о чему се саставља записник.
Обвезник има право да присуствује преузимању података из фискалне меморије.
Овлашћени сервис је дужан да фискални модул заливен за кућиште фискалне касе чува док Пореска управа писмено не одобри његово уништавање.
Фискални модул заливен за кућиште фискалне касе уништава овлашћени сервис у присуству комисије за уништавање фискалног модула, коју образује Пореска управа од представника овлашћеног сервиса и Пореске управе.
О извршеном уништавању фискалног модула, комисија из става 7. овог члана саставља записник.
Одредбе ст. 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана примењују се и приликом замене фискалног модула.
Орган надлежан за вођење одговарајућег регистра не може извршити брисање обвезника из тог регистра, у случају када је Пореска управа изрекла меру забране обављања делатности прописане овим законом, док траје изречена мера забране обављања делатности.
Крађа и уништење и оштећење фискалне касе услед више силе
Члан 40.
У случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), обвезник је дужан да у року од три дана од дана крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, писмено обавести Пореску управу, а по добијању записника надлежног органа, односно организације исти достави Пореској управи у року од три дана од дана пријема записника.
У случају из става 1. овог члана Пореска управа укида решење о фискализацији украдене, односно оштећене или уништене фискалне касе услед више силе, на основу кога се конкретна каса брише из регистра фискализованих каса.
Решење из става 2. овог члана Пореска управа доставља овлашћеном сервису.
Овлашћени сервис је дужан да досије конкретне фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење из става 2. овог члана, одвојено чува.
У случају крађе фискалне касе, обвезник је дужан да најкасније у року од осам дана од дана крађе отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.
У случају уништења или оштећења фискалне касе услед више силе, обвезник је дужан да у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе.
До фискализације нове фискалне касе у случају из става 1. овог члана, обвезник је дужан да евидентирање промета врши на начин из члана 12. став 8. овог закона.
У случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту, обвезник, односно произвођач је дужан да поступи на начин из става 1. овог члана.
VIII. РЕФУНДАЦИЈА КУПЦУ ДОБАРА, ОДНОСНО КОРИСНИКУ УСЛУГА ДЕЛА ПДВ ИСКАЗАНОГ У ФИСКАЛНОМ ИСЕЧКУ
Члан 41.
Физичко лице – купац добара, односно корисник услуга, може остварити право на рефундацију дела ПДВ исказаног у фискалном исечку за купљена добра, односно пружене услуге, која су евидентирана преко фискалне касе.
Влада, на предлог министарства финансија, ближе уређује висину, начин, поступак и динамику остваривања права из става 1. овог члана.
IX. НАДЗОР
Члан 42.
Надзор над применом овог закона врши Пореска управа и министарство трговине.
X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Прекршаји
Члан 43.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – обвезник, ако:
1) терминал за даљинско очитавање у време рада фискалне касе не држи прикључен на фискалну касу преко њеног интерфејса (члан 7. став 3.);
2) не обезбеди даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода помоћу терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 4.);
3) у фактуру не унесе редни број фискалног исечка на основу кога је евидентиран промет у фискалној каси, или у објекту, односно месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге, не држи копије издатих фактура, или евидентирани промет преко фискалне касе за који се плаћање врши на основу фактуре не исказује у књизи дневног извештаја, или не евидентира сваки појединачно остварени промет добара на мало, односно услуга физичким лицима издавањем посебно прописаног фискалног рачуна у два примерка у свим случајевима неисправности фискалне касе, одузимања фискалне касе од стране Пореске управе, крађе, уништења или оштећења фискалне касе, као и у свим осталим случајевима прописаним законом, или фискални рачун не чува најмање три године (члан 12. ст. 5, 6, 7, 8. и 10.);
4) не формира и не штампа једном дневно, на крају рада дневни извештај из фискалне касе, или не формира и не штампа на крају рада, последњег дана сваког пореског периода периодични извештај из фискалне касе, или на захтев Пореске управе не формира и не одштампа пресек стања из свих фискалних исечака формираних и одштампаних од тренутка формирања и штампања претходног дневног извештаја (чл. 13, 14. и 15.);
5) истовремено са штампањем фискалних докумената не штампа и њихов садржај на контролној траци фискалне касе копирним путем или путем двоструког штампача, или за штампање фискалних докумената не користи папир наведен у корисничком упутству произвођача за конкретан тип фискалне касе, или контролну траку, дневни извештај и периодични извештај не чува најмање три године (члан 17. ст. 3, 7. и 8.);
6) сваки појединачни промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима не евидентира преко фискалне касе, или не одштампа и изда купцу добара, односно кориснику услуга фискални исечак фискалне касе преко које је евидентиран промет, без обзира да ли је купац добара, односно корисник услуга то захтевао или не, или не издаје фискалне исечке са свим обавезним подацима, или на видном месту у објекту у коме врши промет добара на мало, односно промет услуга физичким лицима, не истакне обавештење о обавези издавања фискалног исечка од стране обвезника, о обавези узимања фискалног исечка, као и о праву купца добара, односно корисника услуга да за купљена добра, односно примљене услуге не плати обвезнику, ако му обвезник не одштампа и изда фискални исечак, или у објекту или другом месту на коме се врши промет добара на мало, односно пружају услуге физичким лицима држи другу регистар касу осим фискалне (члан 18. ст. 1, 2, 3. и 6.);
7) не води књигу дневних извештаја за сваку фискалну касу, или одштампане дневне извештаје не евидентира и одлаже у књигу дневних извештаја хронолошким редом, не чува књигу дневних извештаја на месту где врши промет добара на мало, односно месту пружања услуга, или књигу дневних извештаја не чува три године (члан 20. ст. 1, 2, 3. и 4.);
8) не обезбеди евидентирање промета преко друге фискалне касе у случају неисправности фискалне касе дуже од 15 радних дана укупно у току календарске године, или у случају неисправности фискалне касе предузима радње на фискалној каси, односно у прописаном року не обавести овлашћени сервис о неисправности фискалне касе (члан 21. ст. 3. и 12.);
9) не поднесе захтев за фискализацију фискалне касе Пореској управи, преко овлашћеног сервиса, у прописаном року, или не изврши доделу ознаке пореске стопе у складу са чланом 5. овог закона, у бази података оперативне меморије, уз сваки назив производа, односно услуге, или у оперативну меморију фискалне касе не унесе једнозначно и недвосмислено идентификован целокупан асортиман добара и услуга са којима је задужен објекат или друго место на коме се врши промет, или решење о фискализацији не чува уз фискалну касу на коју се односи (члан 27. ст. 10, 14, 15. и 17.);
10) не закључи уговор о сервисирању са другим овлашћеним сервисом, у прописаном року (члан 28. став 17.);
11) ако се у поступку вештачења утврди да је обвезник предузимао радње у циљу измене података о евидентираном промету, односно да је користио несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у софтверској апликацији (члан 29. ст. 7. и 8.);
12) не обавља технички преглед фискалне касе у прописаном року (члан 30. став 1.);
13) не чува сервисну књижицу уз фискалну касу на коју се односи (члан 31. став 3.);
14) не евидентира промет на начин из члана 12. став 8. овог закона (члан 33. став 8.);
15) на захтев Пореске управе не одштампа периодични извештај за одређени период и пресек стања, или врши евидентирање промета преко нефискализоване касе, или врши евидентирање промета коришћењем несертификоване софтверске апликације на рачунару преко кога се задају команде фискалној каси преко интерфејса фискалне касе, или онемогући даљинско очитавање свих дневних извештаја из фискалне касе у току задатог периода преко терминала за даљинско очитавање, а фискална каса је била исправна, или се подаци из дневног извештаја за конкретни дан одштампани из базе података Пореске управе формирани на основу достављених података путем терминала за даљинско очитавање не слажу са подацима из дневног извештаја за исти дан уложеном у књигу дневних извештаја, или за конкретан дан није у књизи дневних извештаја евидентиран дневни извештај, или дневни извештај није евидентиран на контролној траци фискалне касе, или издаје исечке траке који имају изглед фискалног исечка, а ти исечци не садрже све прописане елементе, односно садрже погрешно унете елементе фискалног исечка, или сакрије, оштети, уништи или учини неупотребљивом контролну траку фискалне касе на којој су забележени подаци о евидентирању промета у оквиру обављања делатности за коју је законом прописано евидентирање промета преко фискалне касе, пре истека законског рока за њено чување, или врши неовлашћено ресете фискалне касе, или не учини доступним Пореској управи, на њен захтев друге податке који нису дефинисани у фискалним документима (члан 34. ст. 2, 5, 6, 8, 9, 10, 11, 14. и 24.);
16) не поднесе захтев за фискализацију Пореској управи преко овлашћеног сервиса, у року од три дана пре промене места продаје добара, односно пружања услуга (члан 37. став 1.);
17) отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима пре фискализације фискалне касе и њеног инсталирања у објекту, односно на месту на коме се обавља промет (члан 38. став 1.);
18) фискалну касу не преда овлашћеном сервису пре добијања решења Пореске управе о брисању обвезника из регистра фискализованих каса због престанка обављања делатности (члан 39. став 3.);
19) у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.), лично или преко лица које га заступа, о томе писмено не обавести Пореску управу, или не достави записник надлежног органа, у прописаном року, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе најкасније у року од осам дана од дана крађе фискалне касе, или не отпочне евидентирање промета преко нове фискалне касе у року од осам дана од дана наставка обављања делатности после више силе, у случају оштећења или уништења фискалне касе услед више силе, или у случају крађе, односно оштећења или уништења фискалне касе услед више силе (поплава, пожар, земљотрес и сл.) не врши евидентирање промета издавањем фискалног рачуна, или у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе
при транспорту, писмено не обавести Пореску управу у прописаном року (члан 40. ст. 1, 5, 6, 7. и 8.);
20) користи софтверску апликацију за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју није издат сертификат за њено стављање у промет (члан 55. ст. 1. и 2.);
21) не обезбеди и не прикључи терминал за даљинско очитавање на интерфејс фискалне касе (члан 55. ст. 3, 4, 5. и 6.);
22) не омогући купцима добара, односно корисницима услуга плаћање помоћу платне картице (члан 55. ст. 7. и 8.).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 44.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за
прекршај правно лице – произвођач, ако:
1) не упише у фискалну меморију фискалне касе идентификациони број фискалног модула (члан 9. став 1. тачка 2);
2) стави фискалну касу у промет за коју није издата сагласност за стављање фискалне касе у промет (члан 22. став 1.);
3) организацију сервисне и дистрибутивне мреже, коју је поднео уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет, смањи пре истека прописаног рока (члан 22. став 8.);
4) стави у промет фискалну касу на којој су вршене измене техничких и функционалних карактеристика за коју није издато уверење о допуни уверења о испуњености техничких и функционалних карактеристика фискалне касе (члан 23. став 9.);
5) по добијању сагласности за стављање фискалне касе у промет, а пре почетка стављања фискалне касе у промет не закључи уговор са министарством трговине (члан 24. став 1.);
6) у прописаном року, не достави Пореској управи – Централи податке за претходни календарски месец кумулативно од прве продаје, податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава (члан 24. став 5.);
7) ИБ фискалне касе на видљив начин и трајно не обележи на горњој страници сваке произведене фискалне касе, или ако са једним ИБ трајно обележи више фискалних каса и исти упише у фискалну меморију тих каса, или ако уз захтев за доделу ИБ Пореској управи – Централи не достави изглед произвођачке пломбе и сервисних пломби овлашћених сервиса којима је до подношења захтева дато овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, или ако у случају доделе новог овлашћења овлашћеном сервису у прописаном року не достави изглед њихове сервисне пломбе Пореској управи – Централи, или ако фискалну касу пре њене фискализације непосредно не испоручи овлашћеном сервису (члан 27. ст. 2, 3, 5, 6. и 7.);
8) не води евиденцију о сервисима којима је дао овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, као и обуку и пружање техничке подршке обвезнику за коришћење фискалне касе, или ако не овласти други сервис за сервисирање и поправку фискалне касе, у случају престанка рада овлашћеног сервиса коме је дато овлашћење за сервисирање и поправку
фискалних каса, или у прописаном року не обавести министарство трговине, Пореску управу – Централу и обвезника о давању овлашћења новом сервису (члан 28. ст. 1, 13. и 14.);
9) Пореској управи – Централи, не достави у прописаном року податке из евиденције о овлашћеним сервисерима, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу – Централу о давању овлашћења новом сервису, или ако у прописаном року писмено не обавести Пореску управу – Централу о произвођачу који преузима даљу обавезу обезбеђења сервисирања фискалних каса коме треба предати сервисне пломбе и досијеа за фискалне касе за чије стављање у промет је одузета сагласност (члан 28. ст. 12, 14. и 16.);
10) министарство трговине у поступку контроле утврди да одређени тип фискалне касе не одговара техничким и функционалним карактеристикама, или садржи скривене функције које нису наведене у документацији, или у прописаном року не отклони недостатке код свих произведених фискалних каса тог типа код којих се утврди постојање недостатака, или не замени, о свом трошку, фискалну касу са недостатком новом фискалном касом одговарајућег и одобреног типа, или ако у прописаном року, писмено не обавести све овлашћене сервисе о утврђеним недостацима на одређеном типу фискалне касе, и не наложи им да, у прописаном року, сачине списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом и о томе у истом року доставе списак произвођачу, или у прописаном року не сачини извештај или исти не достави министарству трговине и Пореској управи, у прописаном року (члан 33. ст. 2, 4. и 5.);
11) не сачини посебно упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи – Централи, у прописаном року, или ако не сачини ново упутство за потребе контроле евидентирања промета преко фискалне касе о начину коришћења фискалне касе, софтвера фискалне касе и свим његовим могућностима, односно своје сертификоване софтверске апликације на рачунару повезаним са фискалном касом и свим њеним могућностима и исто не достави Пореској управи – Централи, у прописаном року (члан 34. ст. 3. и 4.);
12) не организује сервисну мрежу у обиму, кадровски и технички у складу са организацијом сервисне мреже достављене уз захтев за давање сагласности за стављање фискалне касе у промет (члан 35. став 2.);
13) не достави организацију нове сервисне мреже министарству трговине и Пореској управи – Централи, у прописаном року (члан 35. став 4.);
14) не врши интерну контролу рада овлашћених сервиса, или ако овлашћеном сервису који не поступи у складу са овим законом не одузме овлашћење за сервисирање и поправку фискалне касе, у прописаном року (члан 36. ст. 1. и 2.);
15) на захтев Пореске управе не одузме овлашћење овлашћеном сервису за сервисирање и поправку фискалне касе, када Пореска управа утврди да овлашћени сервис не поступа у складу са овим законом, или ако не обавести министарство трговине, Пореску управу и обвезника у прописаном року о одузимању датог овлашћења овлашћеном сервису због тога што не поступа у складу са одредбама овог закона, или ако у прописаном року обвезнику не
обезбеди други овлашћени сервис у случају одузимања датог овлашћења сервисеру за сервисирање и поправку фискалне касе (члан 36. ст. 3, 4. и 5.);
16) у случају крађе, уништења или оштећења фискалне касе при транспорту о томе не обавести Пореску управу, у прописаном року (члан 40. став 8.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу – произвођачу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 45.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – овлашћени сервис, ако:
1) у фискалну меморију фискалне касе у поступку фискализације не упише ПИБ обвезника и дан, месец, годину, сат и минут почетка евидентирања промета преко фискалне касе (члан 9. став 5.);
2) у случају неисправности фискалне касе, у сервисну књижицу не упише датум пријема фискалне касе у сервис, односно датум интервенције на лицу места, врсту неисправности и датум до када је фискална каса била на поправци или сервисирању (члан 21. став 2.);
3) у прописаном року писмено не обавести обвезника са којим је закључен уговор о сервисирању да је фискална каса испоручена у сервис, или ако по извршеној фискализацији, као и после интервенције на фискалном модулу и програмској меморији, односно фискалном модулу или програмској меморији, на фискалну касу не стави своју сервисну пломбу (члан 27. ст. 8. и 13.);
4) пре почетка сервисирања не утврди да ли на фискалној каси постоји сервисна пломба која одговара коду уписаном у сервисној књижици, односно да ли сервисна пломба није оштећена, као и да, ако обвезник користи софтверску апликацију која омогућава задавање команди фискалној каси преко рачунара, не утврди да ли софтверска апликација има сертификат, или ако после сваке интервенције због које је скидана сервисна пломба на фискалној каси, не стави и у сервисну књижицу не упише код нове сервисне пломбе коју ставља на фискалну касу, или писмено не обавести Пореску управу о свим случајевима неоснованог пријављивања неисправности фискалне касе, или ако не води евиденцију о овлашћеним сервисерима од стране произвођача (члан 28. ст. 8, 9, 10. и 11.);
5) не изврши сервисирање фискалне касе у року од два дана од дана пријаве неисправности, или ако изврши уклањање пломбе фискалног модула и пломбе програмске меморије, односно пломбе фискалног модула или пломбе програмске меморије, без одобрења овлашћеног радника Пореске управе, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у сервису, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, односно да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, не сачини записник и исти одмах, а најкасније у року од два дана од дана утврђених неправилности, не достави Пореској управи, и ако фискалну касу не задржи у сервису, или ако пре почетка сервисирања фискалне касе у објекту, односно месту на коме обвезник врши промет добара, односно пружа услуге, утврди да на фискалној каси нема сервисне пломбе или је сервисна пломба оштећена, или да су на фискалној каси предузимане радње ради измене података о евидентираном промету, или да обвезник користи несертификовану софтверску апликацију, или да је извршио неовлашћене измене у
сертификованој софтверској апликацији, не сачини записник и одмах телефоном не позове Пореску управу и не сачека долазак овлашћеног радника Пореске управе (члан 29. ст. 1, 2, 4. и 5.);
6) не изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу, или изврши технички преглед фискалне касе у прописаном року и исти не упише у сервисну књижицу (члан 30. став 3.);
7) не отвори досије фискалне касе и не изда сервисну књижицу фискалне касе, или ако у досије фискалне касе и у сервисну књижицу фискалне касе не упише прописане податке (члан 31. ст. 2. и 4.);
8) у прописаном року, не сачини списак фискалних каса на којима нису отклоњени недостаци, или није извршена замена новом фискалном касом, односно исти не достави произвођачу (члан 33. став 4.);
9) на лицу места, пре почетка евидентирања промета на новом месту продаје добара, односно пружања услуга, у присуству овлашћеног радника Пореске управе, не изврши одговарајућу промену података у оперативној меморији фискалне касе и исте не упише у сервисну књижицу (члан 37. став 2.);
10) скине фискални модул и преузме све податке из фискалне меморије фискалне касе, без присуства овлашћеног радника Пореске управе, или ако не чува фискални модул заливен за кућиште фискалне касе док Пореска управа писмено не одобри његово уништење, или ако уништи фискални модул заливен за кућиште фискалне касе без присуства комисије (члан 39. ст. 4, 6. и 7.);
11) досије фискалне касе, за коју је Пореска управа донела решење о укидању решења о фискализацији, одвојено не чува (члан 40. став 4.).
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се одговорно лице у правном лицу – овлашћеном сервису новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана, казниће се предузетник – овлашћени сервис новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 46.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – овлашћени дистрибутер, ако не испоручи фискалну касу непосредно овлашћеном сервису из уговора о куповини фискалне касе, пре њене фискализације (члан 27. став 7.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу – овлашћеном дистрибутеру новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник – овлашћени дистрибутер новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара.
Члан 47.
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – произвођач терминала, ако пре стављања у промет терминала за даљинско очитавање, није добио уверење о испуњености техничких и функционалних карактеристика терминала за даљинско очитавање (члан 7. став 5.).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу – произвођачу терминала, новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
Члан 48.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице:
1) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра које дозволи или изврши брисање обвезника који је у складу са овим законом дужан да евидентирање промета врши преко фискалне касе из одговарајућег регистра, пре него што обвезник поднесе доказ о његовом брисању из регистра фискализованих каса, због престанка обављања делатности (члан 39. став 1.);
2) у органу надлежном за вођење одговарајућег регистра, ако дозволи или изврши брисање из одговарајућег регистра обвезника пре истека рока за који му је решењем Пореске управе изречена мера забране обављања делатности у складу са овим законом (члан 39. став 10.).
Члан 49.
Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 43, члана 44. став 1. тач. 1), 6), 7), 9), 11), 12), 14), 16) и 17) и став 2, члана 45. став 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 9), 10) и 11) и ст. 2. и 3. и чл. 46, 47. и 48. овог закона, подноси порески инспектор.
Прекршајни поступак за изрицање новчаних казни за прекршаје из става 1. овог члана, води Пореска управа, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03 и 55/04).
Члан 50.
Захтев за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 44. ст. 1. тач. 2), 3), 4), 5), 8), 10), 13) и 15) и става 2. и члана 45. став 1. тачка 8) и ст. 2. и 3. овог закона, подноси овлашћени радник министарства трговине надлежном органу за прекршаје.
Наплате новчане казне на лицу места
Члан 51.
Новчана казна у износу од 1.000 динара наплатиће се на лицу места купцу добара, односно кориснику услуга, ако не узме и не сачува фискални исечак у кругу од 20 метара по изласку из објекта, односно напуштању места на коме се врши промет добара, односно услуга, и не покаже га овлашћеном раднику министарства трговине који обавља послове контроле, на његов усмени захтев (члан 18. став 5.).
Новчану казну из става 1. овог члана, изриче и наплаћује овлашћени радник министарства трговине.
Мера забране обављања делатности
Члан 52.
Мера забране обављања делатности прописана овим законом (члан 18. став 7, члан 29. ст. 8. и 9. и члан 34. ст. 5, 7, 8, 9, 10, 11. и 12) извршава се у току контроле, одмах по њеном изрицању, печаћењем печатом Пореске управе објекта обвезника коме је мера изречена.
Објекат из става 1. овог члана, видно се означава ознаком Пореске управе.
Начин означавања, садржину и изглед ознаке из става 2. овог члана, ближе уређује министар финансија.
XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 53.
Остају на снази и после ступања на снагу овог закона:
1) решења Владе о давању сагласности произвођачима о испуњености услова из члана 20. ст. 1. и 2. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса („Службени гласник РС“, бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
2) решења Пореске управе – Централе о додели идентификационих бројева за тип и модел фискалне касе произвођачима донета на основу члана 2. Правилника о поступку фискализације, облику и садржини и начину вођења евиденција, изгледу и садржини сервисне књижице регистар каса са фискалном меморијом („Службени гласник РС“, број 78/03);
3) овлашћења издата овлашћеним сервисима од стране произвођача у складу са чланом 21. став 1. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса („Службени гласник РС“, бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
4) овлашћења овлашћеним сервисерима издата од стране овлашћених сервиса у складу са Уредбом о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса („Службени гласник РС“, бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04);
5) решења Пореске управе о извршеној фискализацији фискалних каса и одређивању евиденционог броја фискалне касе донета на основу члана 28. став 4. Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса („Службени гласник РС“, бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04).
За фискалне касе за које је донето решење Пореске управе о извршеној фискализацији из става 1. тачка 5) овог члана, рок за обављање техничког прегледа из члана 30. став 1. овог закона, рачуна се од дана фискализације.
Члан 54.
До почетка примене акта Владе из члана 3. став 4. овог закона остаје на снази Уредба о одређивању лица на која се, услед специфичности делатности које обављају, не односи обавеза евидентирања промета преко фискалне касе („Службени гласник РС“, бр. 100/04 и 106/04).
Подзаконски акти донети на основу Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар касе са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса („Службени гласник РС“, бр. 5/03, 39/03, 72/03, 2/04, 31/04 и 120/04) примењиваће се до почетка примене одговарајућих подзаконских аката донетих на основу овлашћења из овог закона.
Евиденције произвођача, уговори закључени између произвођача и министарства трговине, као и јавни позив за подношење захтева за давање сагласности Владе Републике Србије за стављање у промет фискалне касе,
ускладиће се са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 55.
Обвезник који је до 31. марта 2005. године фискалну касу повезао са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, дужан је да набави и отпочне да користи софтверску апликацију из члана 6. став 3. овог закона за задавање команди фискалној каси преко њеног интерфејса за коју је издат сертификат за њено стављање у промет, најкасније до 31. марта 2005. године.
Обвезник који отпочиње обављање делатности после 31. марта 2005. године, а који фискалну касу повеже са рачунаром ради задавања команди преко интерфејса фискалне касе, може да отпочне обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по инсталирању софтверске апликације из члана 6. став 3. овог закона у рачунар из тог става.
Обвезници који су у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија, разврстани у велика и средња правна лица, као и обвезници који имају више од три објекта у којима се врши промет добара на мало и пружају услуге физичким лицима у оквиру регистроване делатности, дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 31. марта 2005. године.
Обвезници из става 3. овог члана, после 31. марта 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.
Обвезници који не спадају у обвезнике из става 3. овог члана дужни су да обезбеде и прикључе терминал за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе, најкасније до 30. јуна 2005. године.
Обвезници из става 5. овог члана, после 30. јуна 2005. године могу да отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима тек по прикључивању терминала за даљинско очитавање из члана 6. став 1. овог закона на интерфејс фискалне касе у објекту, односно на месту на коме се обавља промет.
Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која су отпочела обављање делатности промета добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима до 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице, најкасније до 30. јуна 2005. године.
Правна лица из члана 6. став 2. овог закона која отпочну обављање делатности промета добара на мало, односно пружање услуга физичким лицима после 1. јануара 2005. године, дужна су да на местима продаје добара, односно пружања услуга, омогуће купцима добара, односно корисницима услуга, плаћање помоћу платне картице најкасније у року од шест месеци од дана отпочињања обављања делатности.
Члан 56.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење
подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Advertisements

мај 23, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – zakon o porezu na dohodak gradjana – ceo tekst sa izmenama i dopunama u 2009.godini

(tekstove pise  diplomirani ekonomista – knjigovodja – sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste strukena tacnoj adresi: http://www.ekonomija.wordpress.com – adresu treba uneti u polje koje pocinje sa http://pa adresa , a ne u pretrazivac – jer cete nas  tako tesko naci ; u citacima se povremeno nadju neazurirani postovi ili postovi vezani samo za jedan od tagova ovog bloga , TE TREBA DA ODETE NA MENI DESNO I KLIKNETE NA „JELENCE\’S  BLOG“ DA BI DOBILI KOMPLETNE TEKSTOVE )

Tekstovi  pocinju sa   23.04.2009.god.  Stariji datumi su ispod novijih  zbog specificnosti uredjenja teksta na wordpress-u;

ЗАКОН
О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

(«Службени гласник РС» бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон,
135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09 )
.
Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.infosajt.com

.

Део први
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона,
физичка лица која остварују доходак.
Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.
Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.
Доходак
Члан 2.
Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, сем оних
који су посебно изузети овим законом.
Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода који је по
неком од основа предвиђених у члану 3. овог закона остварио порески обвезник
и трошкова које је имао при њиховом остваривању и очувању, ако је то
прописано овим законом.
Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана,
остварених у календарској години.
Приходи који подлежу опорезивању
Члан 3.
Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:
1) зараде;
2) приходи од пољопривреде и шумарства;
3) приходи од самосталне делатности;
4) приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права
индустријске својине;
5) приходи од капитала;
6) приходи од непокретности;
7) капитални добици;
8) остали приходи.
Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у
новцу, у натури, чињењем или на други начин.
Опорезивање појединих врста прихода
Члан 4.
На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак
грађана плаћа се:
1) по одбитку од сваког појединачног прихода;
2) на основу решења надлежног пореског органа.
Годишњи порез на доходак грађана
Члан 5.
Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по решењу надлежног
пореског органа на доходак остварен у календарској години, у складу са овим
законом.
Порески обвезник
Члан 6.
Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона
дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).
Резидент
Члан 7.
Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у
даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије
(у даљем тексту: Република) и у другој држави.
Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:
1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и
животних интереса;
2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183
или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној
пореској години.
Резидент Републике је и физичко лице које је упућено у другу државу
ради обављања послова за физичко или правно лице – резидента Републике или
за међународну организацију.
Нерезидент
Члан 8.
Обвезник пореза на доходак грађана је и физичко лице које није резидент
(у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.
Изузимања из дохотка за опорезивање
Члан 9.
Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:
1) прописа о правима ратних инвалида;
2) родитељског и дечијег додатка;
3) накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;
4) накнада за време незапослености;
5) материјалног обезбеђења у складу са законом;
6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);
7) накнада из осигурања имовине, изузев накнада из осигурања за
измаклу корист, као и накнада из осигурања лица којима се надокнађује
претрпљена штета, уколико она није надокнађена од штетника;
8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за
измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зараду
(плату);
9) помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или
пензионисаног радника – до 41.155 динара;
10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних
непогода или других ванредних догађаја;
11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;
12) стипендија и кредита ученика и студената – у месечном износу до
7.055 [1] динара;
13) накнаде за исхрану – хранарине коју спортистима аматерима
исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује
спорт – у месечном износу до 5.879 динара;
14) накнада и награда за рад осуђених лица и малолетних учинилаца
кривичних дела у казнено-поправним установама;
15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;
16) накнада за рад лица у органима за спровођење избора или за попис
становништва;
17) пензија и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног
пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања;
18) отпремнине код одласка у пензију – до износа који је као најнижи
утврђен законом којим се уређује рад;
19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује
запосленом за чијим је радом престала потреба, у складу са законом којим се
уређују радни односи – до износа који је утврђен тим законом;
20) новчане накнаде која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у
процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију у
складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка
запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за
приватизацију – до износа утврђеног тим програмом, а за лица старија од 50
година живота – без ограничења износа;
21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у
хранитељској породици;
22) накнада које, у складу са прописима који уређују Војску Србије, се
исплаћују војницима (на служењу војног рока у Војсци и у цивилној служби),
студентима војних академија, ученицима средњих војних школа и слушаоцима
школа за резервне војне официре;
23) накнада које се, у складу са прописима који уређују унутрашње
послове, исплаћују ученицима средње школе унутрашњих послова;
24) премија, субвенција, регреса и других средстава која се у сврху
подстицања развоја пољопривреде, из буџета Републике, аутономне покрајине и
локалне самоуправе плаћају, односно исплаћују на посебан наменски рачун
обвезницима пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, односно
пољопривредницима уписаним у регистар пољопривредних газдинстава, у
складу са посебним прописима;
25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату
вредност, која се исплаћује лицима која су обвезници пореза на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход, носиоци или чланови
пољопривредног газдинства;
26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате
током школовања и образовања, као и освојених на такмичењима у оквиру
образовног система.
Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач.
10) до 13) овог члана ближе уређује министар финансија.
Члан 9а
Брисан («Службени гласник РС» бр. 31/09)
Издржавани чланови породице
Члан 10.
Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се
следећа лица која обвезник издржава:
1) малолетна деца, односно усвојеници;
2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или за време
незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;
3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са
обвезником;
4) брачни друг;
5) родитељи, односно усвојиоци.
Чланом породице, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг,
родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.
Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота,
привређивања и трошења остварених прихода.
Порески кредит
Члан 11.
Пореским кредитом, у смислу овог закона, сматра се износ за који се
умањује обрачунати порез на доходак грађана.
Избегавање двоструког опорезивања
Члан 12.
Ако обвезник – резидент Републике оствари доходак у другој држави, на
који је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног
према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на
доходак плаћеног у тој држави.
Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који
би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој
држави.
Усклађивање динарских износа
Члан 12а
Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а став 2,
члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а , члана 83. став 5. тачка 1) и
члана 101а ст. 1, 3. и 4. овог закона усклађују се годишње стопом раста цена на
мало у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши,
према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.
Усклађени динарски износи из става 1. овог члана примењују се од
првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.
Део други
ОПОРЕЗИВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ПРИХОДА
Глава прва
ПОРЕЗ НА ЗАРАДЕ
Предмет опорезивања
Члан 13.
Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по
основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и
друга примања запосленог.
Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга
примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на
основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора
закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до
навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег
и високог образовања.
Члан 14.
Зарадом у смислу овог закона сматрају се и примања у облику бонова,
новчаних потврда, акција, осим акција стечених у поступку својинске
трансформације, или робе, чињењем или пружањем погодности, опраштањем
дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или
непосредним плаћањем.
Основицу пореза на зараду из става 1. овог члана представља:
1) номинална вредност бонова, новчаних потврда и акција;
2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту;
3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност
која се чини обвезнику;
4) новчана вредност покривених расхода, увећане за обавезе јавних
прихода које из зараде плаћа запослени.
Висину цене, висину накнаде, односно новчану вредност из става 2. тач.
2) до 4) овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши.
Ако надлежни порески орган оцени да је утврђена цена, односно
накнада из става 2. тач. 2) до 4) овог члана нижа од оне која се може постићи на
тржишту, утврдиће ту цену, односно накнаду у висини која би се могла постићи
на тржишту.
Основица пореза на зараде утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана
умањује се за новчана плаћања која запослени врше послодавцу у вези са
оствареним примањем из става 1. овог члана.
Члан 14а
Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана
14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:
1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне
сврхе;
2) коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву
послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом
основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине, осим решавања
стамбених потреба запослених, изабраних, именованих и постављених лица у
складу са прописима који уређују становање и решавање стамбених потреба у
државним органима и организацијама, органима и организацијама јединица
територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним службама и код других
корисника буџетских средстава.
Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки
започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1%
тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства које се
користи у приватне сврхе, према подацима надлежне организације са стањем на
дан 31. децембра године која претходи години у којој се то возило користи у
приватне сврхе.
Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине
према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе.
Код утврђивања основице пореза по основу примања из овог члана
примењују се одредбе члана 14. ст. 2. до 5. овог закона.
Члан 14б
Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих
видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни
пензијски фонд, које послодавац плаћа, односно уплаћује за запослене –
осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене – чланове
добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно
осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.
Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог
закона не сматра се:
1) премија коју послодавац плаћа за све запослене код колективног
осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и
професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и
хируршких интервенција;
2) премија за добровољно додатно пензијско осигурање, односно
пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за
запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за
запослене – чланове добровољног пензијског фонда, до износа који је ослобођен
од плаћања доприноса сагласно закону који уређује обавезно социјално
осигурање.
Порески обвезник
Члан 15.
Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.
Пореска основица
Члан 15а
Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена,
односно остварена зарада.
Основицу пореза на зараде за запослене у смислу закона који уређује
рад, чини зарада из члана 13. став 1. и чл. 14. до 14б овог закона, умањена за
износ од 5.938 динара месечно.
Пореска стопа
Члан 16.
Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 12%.
Члан 17.
За физичка лица – резиденте Републике који су упућени у иностранство
ради обављања послова за правна лица – резиденте Републике, основицу пореза
на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и
уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.
Пореска ослобођења
Члан 18.
Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу:
1) накнаде трошкова превоза у јавном саобраћају (за долазак на посао и
повратак са посла) – до висине цене месечне претплатне карте, односно до
висине стварних трошкова превоза ако не постоји могућност да се обезбеди
месечна претплатна карта, а највише до 2.352 динара;
2) дневнице за службено путовање у земљи до износа од 1.411 динара,
односно дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног
од стране надлежног државног органа;
3) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према
приложеном рачуну;
4) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним
рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим
прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање
или у друге службене сврхе – до износа 30% цене једног литра супер бензина, а
највише до 4.115 динара месечно;
5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или
инвалидности запосленог или члана његове породице – до 23.517 динара,
6) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године
и Божића – до 5.879 динара годишње по једном детету;
7) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад –
до 11.759 динара годишње.
Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тачка
5) овог члана ближе уређује министар финансија.
Члан 19.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 31/09)
Члан 20.
Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним
дипломатским и конзуларним представништвима или међународним
организацијама, односно код представника или службеника таквих
представништава или организација, ослобођени су:
1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у Србији,
особље страних дипломатских мисија у Србији, као и чланови њихових
домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти
Републике;
2) шефови страних конзулата у Србији и конзуларни функционери
овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових
домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти
Републике;
3) функционери Организације уједињених нација и њених
специјализованих агенција, стручњаци техничке помоћи Организације
уједињених нација и њених специјализованих агенција;
3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних
организација ако нису држављани или резиденти Републике;
4) запослени у страним дипломатским или конзуларним
представништвима и међународним организацијама, ако нису држављани или
резиденти Републике;
5) почасни конзули страних држава, за примања која добијају од државе
која их је именовала за обављање конзуларних функција;
6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису држављани
или резиденти Републике.
Члан 21.
Не плаћа се порез на зараде инвалидних лица запослених у предузећу за
радно оспособљавање и запошљавање инвалида.
Члан 21а
Не плаћа се порез на зараде на премију добровољног додатног
пензијског и инвалидског осигурања, коју послодавац обуставља и плаћа из
зараде запосленог – осигураника укљученог у добровољно пензијско и
инвалидско осигурање, у складу са законом који уређује добровољно пензијско
и инвалидско осигурање, укупно највише до 3.528 динара месечно.
Не плаћа се порез на зараде на пензијски допринос у добровољни
пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана
добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне
пензијске фондове и пензијске планове, укупно највише до 3.528 динара
месечно.
Пореска олакшица за запошљавање нових
лица и лица са инвалидитетом
Члан 21б
Послодавац који запосли на неодређено време нове раднике у периоду
од 1. јануара до 31. децембра 2005. године, ослобађа се обавезе плаћања
обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог радника, за
период од годину дана од дана заснивања радног односа тог радника.
Новозапосленим радником у смислу става 1. овог члана сматра се лице
са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује
радне односе и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код
надлежних организација за обавезно социјално осигурање, с тим што је за лица
која радни однос не заснивају први пут обавезно да су била пријављена као
незапослена лица код Националне службе за запошљавање најмање три месеца
без прекида пре заснивања радног односа.
Новозапосленим лицем из става 1. овог члана неће се сматрати лице које
је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач
или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од
тога да ли је постојао прекид радног односа.
Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац
ако се заснивањем радног односа са новим радником повећава број радника код
послодавца у односу на број запослених на дан 1. јануара 2005. године.
Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослене раднике,
послодавац смањи број запослених у односу на број запослених на дан 1.
јануара 2005. године, увећан за новозапослене раднике за које остварује пореску
олакшицу, губи право на пореску олакшицу, при чему, у случају када је пореска
олакшица остварена за више новозапослених радника, прво губи олакшицу за
оног новозапосленог радника са којим је раније засновао радни однос.
Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није
користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало
према подацима републичког органа за статистику, у року од осам дана од дана
смањења броја запослених у смислу става 5. овог члана.
Ако новозапосленом раднику престане радни однос у току трајања
пореске олакшице, послодавац који уместо њега, истовремено или у временском
размаку од највише 15 дана, запосли другог новог радника, под условом да се не
смањује број запослених у смислу става 5. овог члана, наставља да користи
пореску олакшицу по основу запошљења другог новог радника, с тим што се у
укупан период коришћења олакшице од годину дана, урачунава и период
коришћења олакшице за новозапосленог радника коме је престао радни однос.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак остваривања пореске олакшице из овог члана ближе
уређује министар финансија.
Члан 21в
Послодавац који запосли лице које се, у смислу закона којим се уређује
рад, сматра приправником, које је на дан закључења уговора о раду млађе од 30
година и које је код Националне службе за запошљавање пријављено као
незапослено лице, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног
пореза из зараде новозапосленог лица, за период од три године од дана
заснивања радног односа тог лица.
Послодавац који запосли на неодређено време лице које је на дан
закључења уговора о раду млађе од 30 година и које је пријављено као
незапослено лице код Националне службе за запошљавање најмање три месеца
без прекида пре заснивања радног односа, ослобађа се обавезе плаћања
обрачунатог и обустављеног пореза из зараде новозапосленог лица, за период од
две године од дана заснивања радног односа тог лица.
Новозапосленим лицем, у смислу ст. 1. и 2. овог члана, сматра се лице са
којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује
рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних
организација за обавезно социјално осигурање.
Новозапосленим лицем из става 2. овог члана неће се сматрати лице које
је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач
или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од
тога да ли је постојао прекид радног односа.
Пореску олакшицу из ст. 1. и 2. овог члана може остварити послодавац
ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећава број
запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 1. септембра
2006. године.
Ако у току коришћења пореске олакшице за новозапослена лица, као и у
наредном периоду од три године за лица из става 1. овог члана, односно две
године за лица из става 2. овог члана, после истека олакшице, послодавац смањи
број запослених у односу на број запослених на дан 1. септембра 2006. године,
увећан за новозапослена лица за која остварује пореску олакшицу, губи право
на олакшицу, при чему, у случају када је олакшица остварена за више
новозапослених лица, прво губи олакшицу за оног новозапосленог са којим је
раније засновао радни однос.
Послодавац је дужан да плати порез који би иначе платио да није
користио пореску олакшицу, валоризован применом стопе раста цена на мало
према подацима републичког органа за послове статистике, у року од 30 дана од
дана смањења броја запослених у смислу става 6. овог члана.
Ако новозапосленом лицу престане радни однос у току трајања пореске
олакшице, као и у наредном периоду из става 6. овог члана, послодавац који
уместо њега, у року од највише 15 дана по престанку радног односа, запосли
друго лице, под условом да се не смањује број запослених у смислу става 6. овог
члана, наставља да користи пореску олакшицу по основу запослења другог
новозапосленог лица у обиму права утврђеног за претходно новозапослено
лице. Укупан период коришћења олакшице из овог става умањује се за време за
које је новозапослено лице, коме је престао радни однос, радило код
послодавца.
Ако приправнику из става 1. овог члана престане радни однос у току
трајања олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из
става 1. овог члана уколико запосли другог новог приправника.
Ако лицу из става 2. овог члана престане радни однос у току трајања
олакшице, послодавац наставља да користи олакшицу до истека рока из тог
става, уколико запосли друго лице млађе од 30 година.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар
финансија.
Члан 21г
Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у
складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са
инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном
документацојом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог
и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана
заснивања радног односа.
Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра
се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који
уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних
организација за обавезно социјално осигурање.
Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се
сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код
послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива
радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар
финансија.
Члан 21д
Послодавац који запосли лице које је на дан закључивања уговора о раду
старије од 45 година и које код Националне службе за запошљавање има статус
корисника новчане накнаде за време незапослености или је код те службе
пријављено као незапослено лице најмање шест месеци без прекида, ослобађа се
обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог
новозапосленог лица.
Право пореског ослобођења у складу са ставом 1. овог члана послодавац
остварује у периоду од две године од дана заснивања радног односа запосленог.
Ако запосленом из става 1. овог члана престане радни однос у току
трајања олакшице, као и у наредном периоду од три године после истека
олакшице из става 2. овог члана, послодавац губи право на олакшицу и дужан је
да плати порез који би иначе платио да није користио пореско ослобођење,
валоризован применом стопе раста цена на мало према подацима републичког
органа надлежног за послове статистике, у року од 30 дана од престанка радног
односа запосленог.
Одредба става 3. овога члана не примењује се у случају престанка
радног односа смрћу запосленог или из других разлога независно од воље
запосленог и воље послодавца, у смислу одредаба закона који уређује рад.
Изузетно од одредбе става 3. овог члана, послодавац наставља да
користи олакшицу за преостало време коришћења олакшице, уколико
запосленом престане радни однос отказом уговора о раду од стране запосленог,
а послодавац уместо њега у року од највише 15 дана од дана престанка радног
односа запосли друго лице из става 1. овог члана.
Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и
организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни
буџетски корисници.
Начин и поступак примене одредаба овог члана уређује министар
надлежан за послове финансија.
Глава друга
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД ПОЉОПРИВРЕДЕ И ШУМАРСТВА
Предмет опорезивања
Члан 22.
Приходом од пољопривреде и шумарства сматра се катастарски или
стварни приход од ових делатности.
Катастарски приход
Члан 23.
Катастарски приход представља приход који је у катастру земљишта,
односно непокретности, утврђен за сваку посебну јединицу земљишта које се
може користити за пољопривредну производњу, односно шумарство, без обзира
да ли се као такво користи.
Стварни приход
Члан 24.
Ако се обвезник пре почетка године определи за утврђивање стварног
прихода од пољопривреде и шумарства и о томе обавести надлежни порески
орган, приходом од ових делатности сматра се стварни приход утврђен на начин
прописан одредбама овог закона којима се уређује утврђивање прихода од
самосталне делатности.
Порески обвезник
Члан 25.
Обвезник пореза на приходе од пољопривреде и шумарства је физичко
лице које је као власник, ималац права коришћења или плодоуживалац
земљишта уписано у катастру земљишта, према стању на дан 31. децембра
године која претходи години за коју се утврђује порез.
Ако је обвезник из става 1. овог члана издао земљиште у дугорочни
закуп, обвезником се сматра закупац, почев од дана почетка закупа, ако уз
сагласност закуподавца достави пријаву надлежном пореском органу у року од
15 дана од дана закључења уговора о закупу.
Члан 26.
Ако два или више сувласника, суимаоца права коришћења или права
плодоуживања земљишта живе у једном домаћинству, а нису извршили деобу
имовине, обвезник је један од пунолетних сувласника, суимаоца права
коришћења или права плодоуживања.
Ако се лица из става 1. овог члана не споразумеју до почетка године за
коју се утврђује порез ко ће бити обвезник, и о томе не обавесте надлежни
порески орган, обвезника одређује порески орган.
Пореска основица
Члан 27.
Опорезиви приход од пољопривреде и шумарства је катастарски приход,
односно стварни приход, ако се обвезник определио за плаћање пореза према
стварном приходу.
Пореска стопа
Члан 28.
Стопа пореза на приходе од пољопривреде и шумарства износи 10%.
Пореска ослобођења и олакшице
Члан 29.
Порез на приходе од пољопривреде и шумарства не плаћа се на
катастарски приход:
1) земљишта на коме су подигнути насипи, канали и уставе, одбрамбени
врбаци и други слични засади, ровови и други објекти од земље намењени за
одбрану од поплава, за одводњавање, наводњавање или заштиту од ерозије;
2) земљишта чије је искоришћавање на основу закона забрањено;
3) земљишта под зградама страних држава и које служи зградама
дипломатских и конзуларних представништава, под условом реципроцитета, као
и земљиште под зградама међународних организација;
4) земљишта које чини заштићену околину око проглашених споменика
културе и заштићених објеката природе, као и земљишта у својини цркава,
храмова, манастира и џамија који су проглашени споменицима културе;
5) дворишта цркава, храмова, манастира и џамија;
6) земљишта која нису била обрадива, али су инвестицијама обвезника
постала обрадива – пет година од привођења намени земљишта;
7) земљишта на којима се подижу нови воћњаци и виногради – пет
година од почетка садње воћњака, односно винове лозе;
8) земљишта под зградама за становање, у својини грађана и земљишта
која служе за њихову редовну употребу – до 500 m²;
9) земљишта пореског обвезника ако су он и чланови његовог
домаћинства старији од 65 година – мушкарци, односно 60 година – жене, под
условом да обвезник, односно чланови његовог домаћинства не остварују
приходе по другом основу и немају чланове породице или друга лица која су по
закону или по другом основу дужна да их издржавају;
10) земљишта које обвезник без накнаде уступи на коришћење лицу
прогнаном после 1. августа 1995. године, под условом да прогнано лице не
остварује приходе по другом основу.
Ослобођења из става 1. тач. 1) до 5) овог члана престају у случају
промене намене тог земљишта.
Престанак разлога за ослобођење обвезник је дужан да пријави
надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка промене.
Право на ослобођење из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10) овог члана обвезник
остварује захтевом који подноси надлежном пореском органу најкасније до 31.
децембра године у којој су настали услови за ослобођење.
Ако захтев из става 4. овог члана није поднет благовремено, ослобођење
из става 1. тач. 6), 7), 9) и 10) овог члана признаје се од 1. јануара наредне
године, с тим што се трајање ослобођења из тач. 6) и 7) скраћује за године које
су протекле.
Решење о ослобођењу из става 1. тач. 6) и 7) овог члана порески орган
доноси по претходно прибављеном мишљењу органа управе надлежног за
пољопривреду.
Члан 30.
За земљиште на коме је услед елементарних непогода, биљних болести и
штеточина или услед других ванредних догађаја које обвезник није могао да
спречи, принос смањен за више од 25% од просечног приноса за последње три
године у општини, умањиће се катастарски приход сразмерно смањењу
приноса.
Олакшицу из става 1. овог члана, обвезник може остварити подношењем
захтева надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана настанка штете.
О захтеву одлучује порески орган на основу процењене штете.
Ако је штета причињена на територији више катастарских општина,
олакшица из става 1. овог члана се може утврдити на основу глобалне процене
штете министарства надлежног за послове пољопривреде и шумарства и без
подношења појединачног захтева.
Глава трећа
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ
Предмет опорезивања
Члан 31.
Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од
привредних делатности, пружањем професионалних и других интелектуалних
услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом
закону порез не плаћа по другом основу.
Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен
трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе
(вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и
сл.), инкубаторском производњом живине и другим сличним делатностима,
независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код
надлежног органа.
Порески обвезник
Члан 32.
Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице
које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона, као и
физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства ако је по
том основу обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се
уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).
Пореска основица
Члан 33.
Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, ако
овим законом није друкчије одређено.
Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити
исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са међународним
рачуноводственим стандардима и прописима којима се уређује рачуноводство и
ревизија ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са
прописом из члана 49. овог закона ако предузетник води просто књиговодство,
на начин утврђен овим законом.
Предузетнику – оснивачу ортачке радње, опорезива добит се утврђује у
сразмери са његовим учешћем у добити, према акту о оснивању ортачке радње.
Усклађивање прихода и расхода
Члан 34.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 35.
Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и
губитака, порески третман губитака из ранијих година и трансферне цене
исказују се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим
одредбама закона којим се уређује порез на добит предузећа, ако овим законом
није друкчије одређено.
Члан 35а
Амортизација сталних средстава признаје се предузетницима као расход
у износу и на начин утврђен за правна лица законом којим се уређује порез на
добит предузећа и подзаконским актом донетим на основу тог закона.
Члан 36.
Лицима повезаним са предузетником, поред физичких и правних лица
која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез
на добит предузећа, сматрају се и:
1) чланови породице обвезника;
2) браћа и сестре обвезника;
3) родитељи брачног друга и пасторци.
Члан 37.
Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који
обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата и припадајући
трошкови који се признају у расходе у пореском билансу не могу бити већи од
оних који би настали да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети
кредит у обрачунском периоду.
Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита
који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата и припадајући
трошкови који улазе у приходе у пореском билансу не могу бити мањи од оних
који би се остварили да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања,
односно одобрити кредит у обрачунском периоду.
Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између
повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.
Члан 37а
Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:
1) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално
осигурање по основу самосталне делатности;
2) трошкови службеног путовања до висине износа из члана 18. став 1.
тач. 2) до 4) овог закона.
Члан 37б
Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне
потребе има третман пословног прихода.
Улагање личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну
имовину, има третман пословног расхода предузетника.
Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у
новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу
са начелом сталности.
Пореска стопа
Члан 38.
Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.
Порески подстицаји
Члан 39.
Порески подстицаји по основу убрзане амортизације сталних средстава,
улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност, улагања у
складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду
Републике и по основу запошљавања нових радника на неодређено време
признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним
лицима по закону којим се уређује порез на добит предузећа.
Паушално опорезивање
Члан 40.
Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне
књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење
отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе
од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту:
паушално опорезивање).
Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:
1) оснивачу ортачке радње;
2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на
мало, осим одржавања и оправке моторних возила, хотела и ресторана,
финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;
3) у чију делатност улажу и друга лица;
4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се
утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање
делатности – већи од 3.000.000 динара,
5) који је обвезник пореза на додату вредност, односно који се определи
за плаћање пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује
порез на додату вредност.
Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, предузетнику који
трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или
сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити
да порез плаћа на паушално утврђен приход.
Члан 41.
Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, паушални приход се
утврђује, у складу са следећим критеријумима и елементима:
1) висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини,
граду и округу остварене у години која претходи години за коју се утврђује
паушални приход;
2) место на коме се радња налази;
3) опремљеност радње;
4) број запослених радника и ангажованих чланова породице;
5) тржишни услови у којима се делатност обавља;
6) површина локала;
7) старост обвезника и његова радна способност;
8) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима
обавља исту или сличну делатност;
9) остале околности које утичу на остваривање добити.
Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у
обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на
други начин.
Влада Републике Србије уређује ближе услове, критеријуме и елементе
за паушално опорезивање.
Члан 42.
Захтев за паушално опорезивање може се поднети надлежном пореском
органу до 30. новембра текуће године за наредну годину, односно у року од 15
дана од дана уписа у регистар надлежног органа.
Надлежни порески орган дужан је да по захтеву предузетника донесе
решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Ако надлежни порески орган не реши по захтеву у року из става 2. овог
члана, сматра се да је захтев за паушално опорезивање прихваћен.
Предузетник коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај
начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за
паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на
паушално опорезивање.
У случају из става 4. овог члана, надлежни порески орган ће решењем
наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године
или од почетка наредне године.
Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу
из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге
најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са
законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе
вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.
Пословне књиге и књиговодствене исправе
Члан 43.
Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују
пословне промене на начин одређен овим законом.
Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у
складу са овим законом или по систему двојног књиговодства у складу са
законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.
Предузетници – оснивачи ортачке радње дужни су да воде пословне
књиге по систему двојног књиговодства.
Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су
да воде само пословну књигу о оствареном промету.
Члан 43а
Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у
складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство и
ревизија.
Члан 44.
У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се
подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са
калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са овим законом и
прописом из члана 49. овог закона.
Члан 45.
Предузетник је дужан да пословне књиге из члана 44. овог закона води
ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења,
чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.
Књижење прихода врши се најкасније наредног дана од дана када је
приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог
настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и
прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који
уређују рачуноводство и ревизија.
Члан 46.
Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и
трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених
исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже
одговарајуће податке за књижење.
Члан 47.
Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене
исправе држи у пословној просторији.
Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој
фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у
просторијама те фирме.
Члан 48.
Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година
од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије
одређено.
Члан 49.
Министар финансија ближе прописује врсте и садржину пословних
књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства,
начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.
Порески биланс
Члан 50.
Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног
књиговодства састављају годишњи порески биланс.
Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог
састављања доноси министар финансија.
Евидентирање прихода и расхода код банке
Члан 51.
Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва
плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том
рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом
којим се уређује платни промет.
Глава четврта
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА
СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ
Предмет опорезивања
Члан 52.
Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари
по основу:
1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга
дела, студије, рецензије и слично);
2) говорних дела;
3) драмских и драмско-музичких дела;
4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено
писмено или на неки други начин;
5) музичких дела са речима или без њих;
6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан
кинематографији;
7) дела ликовне уметности;
8) картографских дела;
9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на
архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или
уметности;
10) стрипова, укрштеница и слично;
11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе,
представљају самосталну духовну творевину;
12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде
ауторских дела;
13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и
осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као
и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није
друкчије одређено;
14) извођења музичких, књижевних и других дела;
15) коришћења изведених музичких материјала;
16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима
као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;
17) ликовних дела из области примењених уметности;
18) осталих ауторских дела.
Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17)
овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли
– у нацрту или у материјалу – у гранама примењених уметности, као што су:
1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво,
метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);
2) уметничка керамика;
3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре,
обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;
4) уметничка решења из области хортикултуре;
5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска,
графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.), као и интарзирани предмети и
предмети од емајла;
6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија,
опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти,
алманаси и сл.);
7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним
фотографији;
8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);
9) уметничка решења за сценографију и костимографију;
10) модно креаторство;
11) решења за индустријско обликовање;
12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и
уметности;
13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати
прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали
карактер оригинала.
Члан 52а
Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна
права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:
1) права интерпретатора;
2) права произвођача фонограма;
3) права произвођача видеограма;
4) права произвођача емисије;
5) права произвођача базе података.
Члан 53.
Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју
обвезник оствари по основу:
1) патената;
2) малих патената;
3) жигова;
4) модела и узорака;
5) техничких унапређења.
Порески обвезник
Члан 54.
Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине је физичко лице које као аутор, носилац сродних права,
односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу
ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.
Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и
права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду
по тим основама.
Пореска основица
Члан 55.
Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске
својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао
при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије
прописано.
Нормирани трошкови
Члан 56.
Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи
нормирани трошкови:
1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику,
мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у
простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и
емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду
текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) – 50% од бруто прихода;
2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са
израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација,
радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање
простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над
извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања
простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за
сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење,
односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и
конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких
дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање
филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у
материјалу – 43% од бруто прихода;
3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и
народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу
емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису
наведена у тач. 1) и 2) овог члана – 34% од бруто прихода.
Члан 56а
Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних
трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57.
став 1. овог закона.
Стварни трошкови
Члан 57.
Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном
износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији,
организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим
правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.
Обвезнику – аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев уместо
нормираних, признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и
очувању прихода, ако за то поднесе доказе.
Обвезнику – власнику права индустријске својине, признају се као
трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:
1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената,
жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног
органа за њихову заштиту;
2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената,
жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део
пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди
стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о
реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација
проналазача;
3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали
патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да
су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу,
односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је
прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни
трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа
струковна организација проналазача.
Пореска стопа
Члан 58.
Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права
индустријске својине износи 20%.
Временско разграничење прихода
Члан 59.
Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине
које је обвезник – аутор, носилац сродних права или власник права индустријске
својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом
утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова
колико је година дело стварано, а не дуже од пет.
У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни
део прихода.
Процена пореске основице
Члан 60.
Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаџер или друго
ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или
другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са
организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од
уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом
који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без
признавање нормираних, односно стварних трошкова.
Глава пета
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД КАПИТАЛА
Предмет опорезивања
Члан 61.
Приходом од капитала сматрају се:
1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по
виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;
2) дивиденде и удели у добити;
3) примања запослених и чланова управе привредног друштва по основу
учешћа у добити – у новцу или путем доделе или опцијске куповине сопствених
акција;
4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од
стране власника привредног друштва за њихове приватне потребе, извршене у
складу са законом (у даљем тексту: узимање из имовине привредног друштва);
5) примање члана отвореног инвестиционог фонда по основу права на
сразмерни део прихода од инвестиционе јединице тог фонда.
Каматом, у смислу става 1. тачка 1) овог члана, сматра се и део прихода
остварен код отуђења или откупа дисконтне дужничке хартије од вредности
који представља разлику између набавне и продајне цене, односно између
набавне и откупне цене дисконтне дужничке хартије од вредности.
За дисконтну дужничку хартију од вредности из става 2. овог члана
сматра се и безкупонска дужничка хартија од вредности.
Каматом по купонској дужничкој хартији од вредности не сматра се онај
део разлике у цени који представља капитални добитак.
Министар финансија ближе уређује начин утврђивања камате и
капиталног добитка из става 4. овог члана.
Члан 61а
Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за
износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног
капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се
уређују услови и поступак промене власништва друштвеног односно државног
капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене
дивиденде.
Порески обвезник
Члан 62.
Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује
те приходе.
Пореска основица
Члан 63.
Опорезиви приход од капитала чини остварена камата из члана 61. став
1. тачка 1) овог закона, као и позитивна разлика остварена отуђењем или
откупом дисконтне дужничке хартије од вредности из члана 61. ст. 2. и 3. овог
закона, за период од дана стицања до дана отуђења или откупа те хартије.
Опорезиви приход од капитала из члана 61. став 1. тач. 2) до 5) овог
закона чини приход исплаћен (расподељен) обвезнику, односно остварен
узимањем из имовине привредног друштва , као и примање по основу права
члана отвореног инвестиционог фонда на сразмерни део прихода од
инвестиционе јединице. Ако је примање остварено у неновчаном облику,
вредност тог примања се процењује према упоредивој тржишној вредности.
Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од капитала по
основу дивиденди и удела у добити, односно по основу права на сразмеран део
прихода инвестиционе јединице, из члана 61. став 1. тач. 2) и 5) овог закона, за
резидента Републике чини 80% бруто дивиденди или удела у добити
исплаћених (расподељених) обвезнику, односно прихода од инвестиционе
јединице по основу сразмерног дела.
Пореска стопа
Члан 64.
Стопа пореза на приходе од капитала износи 20%.
Пореска ослобођења
Члан 65.
Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:
1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених
или по виђењу);
2) по основу дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима
је уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената,
чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе или Народна банка Србије.
Глава шеста
ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
Предмет опорезивања
Члан 66.
Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари
издавањем у закуп или подзакуп непокретности, а нарочито: земљишта,
стамбених и пословних зграда, делова тих зграда, станова, делова станова,
пословних просторија и гаража.
Приходе од непокретности из става 1. овог члана чине остварена
закупнина и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао
закупац, односно подзакупац.
Порески обвезник
Члан 67.
Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које
издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.
Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који
непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване
самосталне делатности.
Пореска основица
Члан 68.
Опорезиви приход од непокретности чини бруто приход из члана 66.
став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.
Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од
непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља
путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани
трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.
Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо
нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при
остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.
Стварним трошковима сматра се и износ једногодишње амортизације,
обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из номенклатуре
средстава за амортизацију.
Ако је обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, од
закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу.
Пореска стопа
Члан 69.
Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.
Паушално опорезивање
Члан 70.
Ако је пријављени приход од непокретности мањи од оног који би се
могао постићи на тржишту, надлежни порески орган ће приход од
непокретности утврдити у висини прихода који се могу постићи на тржишту.
Као приход из става 1. овог члана узима се закупнина која се може
постићи према месним приликама, упоређивањем са закупнином за сличне
објекте који се издају у закуп под приближно сличним условима.
Временско разграничење прихода
Члан 71.
Приходи од непокретности у виду закупнине која је примљена за више
година одједном, приликом утврђивања прихода, деле се на захтев обвезника на
онолико једнаких делова колики је број година за коју је закупнина плаћена, а
не дуже од пет.
У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни
део прихода.
Глава седма
ПОРЕЗ НА КАПИТАЛНЕ ДОБИТКЕ
Појам капиталног добитка и капиталног губитка
Члан 72.
Капиталним добитком сматра се приход који обвезник оствари
продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):
1) стварних права на непокретностима;
2) трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском
земљишту;
3) ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске
својине;
4) удела у имовини правних лица, акција и осталих хартија од вредности,
осим дужничких хартија од вредности;
5) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог
фонда, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове;
6) инвестиционе јединице добровољног пензијског фонда;
7) акумулираних средстава по основу програмиране исплате са рачуна
члана добровољног пензијског фонда.
Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, капиталним добитком по
основу купонске дужничке хартије од вредности сматра се онај део разлике у
цени који је утврђен на начин прописан актом из члана 61. став 5. овог закона.
Капиталним добитком сматра се онај приход који обвезник, као члан
отвореног, затвореног, односно приватног инвестиционог фонда, оствари као
разлику између куповне и откупне цене инвестиционе јединице, акција, односно
удела, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.
Капиталним добитком сматра се онај део разлике између акумулираних
средстава повучених једнократном исплатом, програмираном исплатом или
куповином ануитета из добровољног пензијског фонда и висине уплаћеног
пензијског доприноса.
Капитални добитак представља разлику између продајне цене права,
удела, односно хартија од вредности и њихове набавне цене усклађене према
одредбама овог закона.
Кад је разлика из става 2. овог члана негативна, у питању је капитални
губитак.
Обвезник који је право, удео или хартију од вредности пре продаје
држао у свом портфељу пре 24. јануара 1994. године не остварује капитални
добитак њиховом продајом.
Члан 72а
Капитални добитак се не утврђује и не опорезује код преноса права,
удела или хартија од вредности у следећим случајевима:
1) брисана («Службени гласник РС», бр. 31/09)
2) ако се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у
правој линији;
3) ако се пренос врши између разведених брачних другова, а у
непосредној је вези са разводом брака.
Капитални добитак се не утврђује и не опорезује на приход остварен по
основу преноса дужничких хартија од вредности, у смислу прописа којима је
уређено тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената,
чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе или Народна банка Србије.
Члан 72б
Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који
изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у
складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске
планове, не сматра се капиталним добитком.
Одређивање капиталног добитка
Члан 73.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона,
продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју
утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од
тржишне.
Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се
цена без пореза на пренос апсолутних права.
Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се
сматра тржишна цена права које се даје у размену.
Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена
инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног
друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за
откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је
друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе
фондове.
Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског
фонда, продајном ценом се сматра износ исплаћених акумулираних средстава
члану пензијског фонда на име његовог удела у нето имовини пензијског фонда,
сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске
планове.
Члан 74.
За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона,
набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео, или
хартију од вредности, односно цена коју је утврдио порески орган у складу са
овим законом.
Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности
имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за
накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно
закону који уређује инвестиционе фондове.
Код повлачења акумулираних средстава из добровољног пензијског
фонда, набавном ценом се сматра износ новчаних средстава по основу
пензијских доприноса уплаћених у добровољни пензијски фонд, односно износ
новчаних средстава уплаћених у добровољни пензијски фонд који одговара
проценту средстава повучених програмираном исплатом.
Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену
из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже
износ трошкова изградње, тржишна цена непокретности која је узета или могла
бити узета као основица пореза на имовину у години настанка обавезе по
основу пореза на имовину.
Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог
члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана продаје.
Код хартија од вредности које су котиране на берзи, набавном ценом из
става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно
плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се
трговало у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности.
Код хартија од вредности које се не котирају на берзи, набавном ценом
из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно
плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност.
Набавна цена из става 1. овог члана увећава се индексом раста цена на
мало од дана стицања до дана продаје, према подацима републичког органа
надлежног за послове статистике, а у случају непокретности и умањује по
основу амортизације, обрачунате применом пропорционалне методе по стопи из
номенклатуре средстава за амортизацију.
Члан 75.
Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном
или наслеђем после 24. јануара 1994. године, набавном ценом из члана 74. став
1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац
стекао то право, удео или хартију од вредности, ако се не може утврдити та цена
онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије
од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца.
Ако је обвезник из става 1. овог члана, право, удео или хартију од
вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео
или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавна цена
утврдиће се према тржишној вредности тог права, удела или хартије од
вредности на дан 24. јануара 1994. године.
Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о
доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона
сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или
могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту
њиховог стицања од стране обвезника.
Пореска основица
Члан 76.
Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини
капитални добитак утврђен на начин из чл. 72. до 75. овог закона.
Пореска стопа
Члан 77.
Стопа пореза на капитални добитак износи 20%.
Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака
Члан 78.
Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од
вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом
другог права, удела или хартије од вредности у истој години.
Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални
губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година на рачун
будућих капиталних добитака.
Пореско ослобођење
Члан 79.
Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90
дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног
питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на
остварени капитални добитак.
Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности,
средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог
члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.
Министар финансија ближе уређује критеријуме за остваривање права
на пореско ослобођење из става 1. овог члана.
Члан 79а
Повлачење акумулираних средстава по основу удела члана у нето
имовини добровољног пензијског фонда која се, по налогу и за рачун члана
фонда улаже у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који
уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, ослобађа се пореза
на капитални добитак.
Порески кредит
Члан 80.
Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог
закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска
обавеза му се сразмерно умањује.
Глава осма
ПОРЕЗ НА ОСТАЛЕ ПРИХОДЕ
Предмет опорезивања
Члан 81.
Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем
у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од
игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских
стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.
Приходи од давања у закуп покретних ствари
Члан 82.
Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних
средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у
закуп.
Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и
других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих
реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.
Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се
одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.
Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо
нормираних трошкова признати трошкове амортизације, финансирања,
инвестиционог и текућег одржавања имовине и друге стварне трошкове које је
имао у вези са стварима које је дао у закуп.
Ако је пријављени приход од давања у закуп покретних ствари мањи од
оног који би уобичајено могао да се постигне на тржишту, надлежни порески
орган ће овај приход утврдити у висини прихода који би се могао постићи на
тржишту, у складу са чланом 70. овог закона.
Добици од игара на срећу
Члан 83.
Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које
оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона који
уређује игре на срећу.
Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки
појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим
законом.
Појединачним добитком у смислу става 2. овог члана сматра се укупан
добитак по свим комбинацијама у играма на срећу са више комбинација.
Ако се добитак састоји од ствари и права, опорезиви приход из става 2.
овог члана представља тржишна вредност ствари или права у моменту када је
добитак остварен.
Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:
1) појединачно остварен добитак од игара на срећу до износа од 17.638
динара;
2) лутријске згодитке по јавним зајмовима;
3) остварен добитак од игара које се приређују у играчницама (казинима)
и на аутоматима.
Приходи од осигурања лица
Члан 84.
Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које
оствари накнаду из осигурања лица.
Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене
накнаде из осигурања лица, ако није изузета од опорезивања у складу са чланом
9. став 1. тачка 7) овог закона.
Приходи спортиста и спортских стручњака
Члан 84а
Приходи спортиста и спортских стручњака обухватају примања која
остваре професионални спортисти, спортисти аматери, спортски стручњаци и
стручњаци у спорту од спортске организације, односно организације за
обављање спортске делатности, спортских друштава и савеза, која немају
карактер зараде у смислу прописа којима се уређује спорт, односно радни
односи.
Приходима из става 1. овог члана сматрају се нарочито примања по
основу:
1) накнаде на име закључења уговора (трансфер и др.);
2) накнаде за коришћење лика спортисте;
3) новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама;
4) брисана («Службени гласник РС», бр. 135/04)
5) стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање;
6) новчане и друге награде;
7) националног признања и награде за посебан допринос развоју и
афирмацији спорта;
8) накнаде и награде за рад спортским стручњацима, односно
стручњацима у спорту (тренери, судије, делегати и др.).
Опорезиви приход за примања спортиста и спортских стручњака из ст. 1.
и 2. овог члана утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у
висини од 50%.
Други приходи
Члан 85.
Осталим приходима у смислу овог закона сматрају се и други приходи
који по својој природи чине доходак физичког лица, а нарочито:
1) приходи по основу уговора о делу;
2) приходи по основу уговора о обављању привремених и повремених
послова закључених преко омладинске или студентске задруге са лицем до
навршених 26 година живота ако је на школовању у установама средњег, вишег
или високог образовања;
3) приходи по основу допунског рада;
4) приходи по основу трговинског заступања;
5) приходи по основу волонтерског рада;
6) примања чланова управног и надзорног одбора правног лица;
7) накнада посланицима и одборницима;
8) накнада у вези са извршавањем послова одбране, цивилне заштите и
заштите од елементарних непогода;
9) примања стечајних управника, судских вештака, судија поротника и
судских тумача;
10) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина,
прикупљања и продаје шумских плодова и лековитог биља, узгајања и продаје
печурака, узгоја и продаје пчелињег роја (пчела), узгоја и продаје пужева,
односно по основу продаје других добара остварених обављањем привремених
или повремених послова, ако нису опорезовани као приходи од самосталне
делатности, односно као приходи од пољопривреде и шумарства у смислу овог
закона;
11) награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису
запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких
лица;
12) примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих
износа;
13) накнаде трошкова и други расходи лицима која нису запослена код
исплатиоца;
14) сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису
изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по овом закону.
Обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе
из става 1. овог члана.
Опорезиви приход за приходе из става 1. овог члана чини бруто приход
умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.
Изузетно од става 1. тачка 13) овог члана, порез на друге приходе не
плаћа се на документоване накнаде трошкова по основу службених путовања,
највише до износа тих трошкова који су изузети од плаћања пореза на зараде за
запослене по члану 18. тач. 2) до 4) овог закона, ако се исплата врши физичким
лицима која нису запослена код исплатиоца, и то:
1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или
организације, са правом накнаде трошкова, независно од тога из којих средстава
се врши исплата;
2) члановима представничких и извршних тела Републике, територијалне
аутономије и локалне самоуправе, у вези са вршењем функције;
3) упућеним на рад у Републику, по налогу иностраног послодавца, а у
вези са делатношћу домаћег исплатиоца;
4) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарне,
здравствене, васпитно – образовне, културне, спортске, научно – истраживачке,
верске и друге сврхе, односно сарађују у синдикалним организацијама,
привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима,
невладиним и у другим недобитним организацијама, при чему не остварују било
коју другу накнаду по основу те сарадње.
На друге приходе које оствари члан ученичке задруге, члан омладинске
или студентске задруге до навршених 26 година живота ако је на школовању у
институцијама за средње, више и високо образовање, као и физичко лице по
основу прикупљања и продаје секундарних сировина, шумских плодова и
лековитог биља, обрачунати порез умањује се за 40%.
Пореска стопа
Члан 86.
Стопа пореза на остале приходе износи 20%.
Део трећи
ГОДИШЊИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА
Доходак за опорезивање
Члан 87.
Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица – резиденти,
који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа
просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за
коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за
послове статистике.
Неопорезиви износ из става 1. овог члана за странца резидента
запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици
нерезидентног лица, као и за резидента упућеног у иностранство ради обављања
послова за резидентно правно лице из члана 17. овог закона јесте петоструки
износ просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години
за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за
послове статистике.
Изузетно од става 2. овог члана, ако обвезник – резидент упућен у
иностранство ради обављања послова за резидентно правно лице из члана 17.
овог закона, оствари зараду у иностранству у висини мањој од 60% од укупно
оствареног дохотка у календарској години у којој се утврђује годишњи порез,
примењује се неопорезиви износ из става 1. овог члана.
Дохотком из става 1. овог члана сматра се годишњи збир:
1) зарада из чл. 13. до 14б овог закона;
2) опорезивог прихода од самосталне делатности из чл. 33. и 40. овог
закона;
3) опорезивог прихода од ауторских и сродних права и права
индустријске својине из чл. 55. и 60. овог закона;
4) опорезивог прихода од непокретности из чл. 68. и 70. овог закона;
5) опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари из члана 82.
ст. 3. до 5. овог закона;
6) опорезивог прихода од осигурања лица из члана 84. став 2. овог
закона;
7) опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака из члана 84а
овог закона;
8) опорезивих других прихода из члана 85. овог закона;
9) прихода по основима из тач. 1) до 8) овог става, остварених и
опорезованих у другој држави.
Зараде из става 4. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тач. 3), 7)
и 8) тог става умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање
плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве
приходе, а опорезиви приходи из тач. 2), 4), 5) и 6) тог става умањују се за порез
плаћен на те приходе у Републици.
Приходи из става 4. тачка 9) овог члана умањују се за порез плаћен у
другој држави.
У доходак странца – резидента из става 2. овог члана улазе само зараде,
не рачунајући и додатна примања ослобођена у складу са чланом 19. став 1.
овог закона, ако су испуњени услови из става 3. тог члана.
Доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у
складу са ст. 4. до 7. овог члана и неопорезивог износа из става 1, односно става
2. овог члана.
Пореска основица
Члан 88.
Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак,
који чини разлика између дохотка за опорезивање из члана 87. став 8. овог
закона и личних одбитака који износе:
1) за пореског обвезника – 40% од просечне годишње зараде по
запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према
подацима републичког органа надлежног за послове статистике;
2) за издржаваног члана породице – 15% од просечне годишње зараде по
запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према
подацима републичког органа надлежног за послове статистике, по члану.
Укупан износ личних одбитака из става 1. овог члана не може бити већи
од 50% дохотка за опорезивање.
Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на
доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само
један обвезник.
Пореске стопе
Члан 89.
Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по стопи:
1) за обвезника из члана 87. став 1. овог закона, који је у календарској
години остварио доходак за опорезивање сагласно члану 87 . став 8:
– износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%;
– преко шестоструке просечне годишње зараде – 15%.
2) за обвезника из члана 87. став 2. овог закона, који је у календарској
години остварио доходак за опорезивање сагласно члану 87. став 8:
– износ до осмоструке просечне годишње зараде – 10%;
– преко осмоструке просечне годишње зараде – 15%.
Део четврти
УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА
Глава прва
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 90.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Глава друга
ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ
Општи јавни позив
Члан 91.
Грађанин који остварује доходак у смислу овог закона дужан је да
поднесе пореску пријаву, ако овим законом није друкчије одређено.
Надлежни порески орган најкасније до 31. децембра сваке године,
општим јавним позивом позива грађане на подношење пореских пријава.
Пријава за годишњи порез на доходак грађана
Члан 92.
Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени
доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву са
тачним подацима надлежном пореском органу по истеку те године, а најкасније
до 15. марта наредне године (у даљем тексту: годишња пријава).
Пријава за порез на приходе од самосталне делатности
и порески биланс
Члан 93.
Предузетник и обвезник пореза на приходе од пољопривреде и
шумарства, који воде пословне књиге, дужни су да пореску пријаву и порески
биланс, са тачним подацима, поднесу надлежном пореском органу најкасније до
15. марта наредне године.
Уз пореску пријаву и порески биланс, обвезници из става 1. овог члана
дужни су да доставе надлежном пореском органу и биланс успеха, биланс
стања, извештај о новчаним токовима и извештај о променама на капиталу ако
воде двојно књиговодство, односно биланс успеха ако воде просто
књиговодство, као и другу документацију у складу са законом којим се уређује
порез на добит предузећа и са овим законом.
Предузетник који порез плаћа на паушални приход, коме се у години
која претходи години за коју се врши утврђивање пореза значајније измени
обим пословања, односно промета и други услови од утицаја на остваривање
права на паушално опорезивање и висину пореске обавезе, дужан је да поднесе
пореску пријаву најкасније до 31. јануара године за коју се утврђује порез.
Члан 94.
Предузетник који у току године започне обављање самосталне
делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву, у којој ће дати процену
прихода и расхода, односно процену промета до краја прве пословне године,
најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа,
односно од почетка обављања делатности.
Обвезник који у току године трајно, односно привремено одјави
обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву за
коначно утврђивање пореза, односно за утврђивање пореза до дана привремене
одјаве, у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности.
Предузетник из става 2. овог члана који води пословне књиге дужан је
да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс, као и документацију из члана
93. став 2. овог закона.
Пријава за порез на капиталне добитке и остале приходе
на које се порез не плаћа по одбитку
Члан 95.
Обвезник који у току године оствари или започне остваривање прихода
на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку,
дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 15 дана од почетка
остваривања прихода.
Предузетник који порез плаћа на паушално утврђен приход дужан је да
посебно поднесе пореску пријаву за приходе на капиталне добитке из чл. 72. до
76. овог закона.
Обвезник пореза на приходе од непокретности из члана 67. овог закона,
као и обвезник пореза на приходе од давања у закуп покретних ствари из члана
82. овог закона, дужни су да поднесу пореску пријаву и у случају када се овај
порез плаћа по одбитку, најкасније у року од 15 дана од дана закључења уговора
о закупу, односно подзакупу.
Пријава обвезника – нерезидента
Члан 96.
Обвезник – нерезидент подноси пореску пријаву за поједине врсте
прихода које остварује за које није предвиђено плаћање пореза по одбитку.
Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу на чијој
територији је обвезник остварио приходе , односно према боравишту обвезника.
За обвезника из става 1. овог члана, плаћени порез по пореској пријави
из става 2. овог члана, заједно са плаћеним порезима по одбитку, сматра се
коначно утврђеном пореском обавезом.
Члан 97.
Облик и садржину пореске пријаве прописује министар финансија.
Надлежност пореског органа
Члан 98.
Пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе:
1) за приходе од самосталне делатности – пореском органу на чијој
територији је регистровано обављање делатности;
2) за приходе од непокретности – пореском органу на чијој територији се
налази непокретност;
3) за годишњи порез на доходак грађана, за капиталне добитке и за
остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку – пореском органу на чијој
територији обвезник има пребивалиште.
За приходе од пољопривреде и шумарства који се опорезују према
катастарском приходу не подноси се пореска пријава.
Глава трећа
УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА
Начин утврђивања и плаћања пореза
Члан 99.
По одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и
плаћају порези на следеће приходе:
1) зараде;
2) приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине,
ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;
3) приходе од капитала;
4) приходе од непокретности, ако је исплатилац прихода правно лице или
предузетник;
5) приходе од давања у закуп покретних ствари, ако је исплатилац
прихода правно лице или предузетник;
6) добитке од игара на срећу;
7) приходе од осигурања лица;
7а) приходе спортиста и спортских стручњака;
8) остале приходе, ако је исплатилац прихода правно лице или
предузетник.
Под правним лицем у смислу става 1. овог члана подразумева се и део
правног лица, односно пословна јединица нерезидентног правног лица која је
регистрована код надлежног државног органа (представништво и др.), као и
државни органи и организације.
Члан 100.
По решењу надлежног пореског органа утврђују се и плаћају порези на
следеће приходе:
1) приходе од пољопривреде и шумарства;
2) приходе од самосталне делатности;
3) капиталне добитке;
4) приходе из члана 99. став 1. тач. 2), 4), 5) и 8) овог закона на које се
порез не плаћа по одбитку, односно када исплатилац прихода није правно лице
или предузетник.
Порези по одбитку
Члан 101.
Порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки
појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује
на прописане рачуне у моменту исплате прихода, у складу са прописима који
важе на дан исплате прихода.
Члан 101а
Код утврђивања основице пореза на зараде у смислу члана 15а став 2.
овог закона, зарада из става 1. тог члана умањује се за 5.938 динара месечно у
пуном износу за запосленог који ради са пуним радним временом.
За запосленог који ради са непуним радним временом, умањење из става
1. овог члана је сразмерно радном времену тог запосленог у односу на пуно
радно време.
Кад запослени остварује пуно радно време код два или више
послодаваца, умањење из става 1. овог члана врши сваки послодавац сразмерно
радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што
укупно умањење износи 5.938 динара месечно.
Кад запослени остварује непуно радно време код два или више
послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код
послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити
мањи од 5.938 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену
запосленог у односу на пуно радно време.
Начин и поступак обрачунавања пореза на зараде из ст. 1. до 4. овог
члана и достављање података Пореској управи ближе уређује министар
финансија.
Члан 102.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 103.
За приходе од капитала по основу камате, банка или други исплатилац
прихода дужан је да у току године утврди порез по одбитку у моменту исплате,
односно приликом приписивања камате, а најкасније код годишњег обрачуна
камате.
Изузетно од става 1. овог члана, када се салдирање новца по основу
отуђења или откупа дужничке хартије од вредности врши преко Централног
регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни
регистар), Централни регистар у моменту салдирања новца по основу отуђења
или откупа дужничке хартије од вредности, обрачунава, обуставља и уплаћује
на прописани уплатни рачун порез на приход од капитала на остварену камату
за период од дана стицања до дана отуђења или откупа дужничке хартије од
вредности.
Члан 104.
Предузетник који води пословне књиге обрачунава и наплаћује порез по
одбитку на приходе које остварује нерезидентно правно лице у складу са
законом којим се уређује порез на добит предузећа.
Члан 105.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 106.
Исплатилац из члана 101. овог закона дужан је да обвезнику, приликом
сваке исплате, као и по истеку године, изда обрачун са подацима о: бруто
приходу, трошковима, опорезивом приходу, олакшицама, плаћеним
доприносима за социјално осигурање и плаћеном порезу.
Исплатиоцем у смислу става 1. овог члана, у случају када Централни
регистар, сагласно члану 103. став 2. овог закона, обрачунава, обуставља и
уплаћује порез по одбитку на камату по основу отуђења или откупа дужничке
хартије од вредности, сматра се банка – члан Централног регистра код које се
води наменски новчани рачун обвезника пореза за плаћања по основу продаје
хартија од вредности.
Члан 107.
Обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе,
код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно
међународне организације или код представника и службеника таквог
представништва, односно организације, дужан је да сам обрачуна и уплати
порез по одбитку по одредбама овог закона, ако порез не обрачуна и не уплати
исплатилац прихода.
Обавезу обрачуна и плаћања пореза у складу са ставом 1. овог члана,
обвезник пореза има и у случају ако порез по одбитку не обрачуна и не уплати
други исплатилац, као и ако приход оствари од лица које није обвезник
обрачунавања и плаћања пореза по одбитку.
У случају из ст. 1. и 2. овог члана, обвезник је дужан да сам обрачуна и
уплати порез и да надлежном пореском органу достави пореску пријаву о
обрачунатом и плаћеном порезу најкасније у року од 15 дана од дана када је
примио зараду или друге приходе.
Надлежност пореског органа из става 3. овог члана одређује се према
месту пребивалишта, односно боравишта обвезника.
Образац пореске пријаве из става 3. овог члана прописује министар
финансија.
Члан 107а
Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац
прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под
условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Србија
закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања, и да је он стварни
власник прихода.
Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању
двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код
исплатиоца прихода потврдом или другим одговарајућим документом овереним
од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент.
Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању
двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што
за последицу има мање плаћени износ пореза, сносиће разлику између плаћеног
пореза и дугованог пореза по овом закону.
Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда
потврду о порезу плаћеном у Републици.
Члан 108.
Ближе прописе о начину утврђивања, плаћања и евидентирања пореза по
одбитку доноси министар финансија.
Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима
Члан 108а
Пореска управа води Регистар исплатилаца прихода по основу
естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на
које се порез плаћа по одбитку, интерпретаторима, као ауторима или носиоцима
сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и
другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаџерима и другим
ангажованим лицима (у даљем тексту: друга ангажована лица).
Исплатиоци прихода из става 1. овог члана, у смислу овог закона, јесу:
1) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност из
области угоститељства, туризма, посредовања и других делатности, а у својим
или закупљеним објектима организују извођење естрадних програма забавне и
народне музике или других забавних програма;
2) правна и физичка лица регистрована за делатност производње и
емитовања радио и телевизијског програма, која производе и емитују
телевизијски програм забавне и народне музике, забавни, колажни,
новогодишњи и слични програм, без обзира да ли им је издата или не дозвола за
емитовање програма у складу са законом којим се уређује обављање
радиодифузне делатности;
3) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност, савези,
удружења, организације, заједнице, месне заједнице и слични субјекти који у
својим или закупљеним објектима или на другим местима организују концерте,
културно-уметничке, туристичке и друге сличне манифестације и приредбе, на
којима се изводе естрадни програми забавне и народне музике, новогодишњи и
други слични забавни програми или друге забавне приредбе.
Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да Пореској управи,
према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог
члана, најкасније до 31. јануара 2005. године.
Новоосновани исплатиоци прихода из става 2. овог члана, дужни су да
Пореској управи, према месту свог седишта, поднесу пријаву из става 3. овог
члана, у року од 15 дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног
органа.
Правна и физичка лица која обављају делатност из става 2. овог члана, а
која нису исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне
и народне музике и других забавних програма, у случају да ангажују
интерпретаторе и друга ангажована лица из става 1. овог члана, дужна су да у
року од 48 сати од дана фактичког почетка организовања естрадних програма
забавне и народне музике и других забавних програма, поднесу пријаву за упис
у регистар из става 1. овог члана.
Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем
изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако
Пореској управи у прописаном року не поднесе пријаву из ст. 3. и 4. овог члана
за упис у регистар из става 1. овог члана.
Жалба против решења из става 6. овог члана није допуштена.
Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да са
интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма
забавне и народне музике или другог забавног програма, закључи уговор, и да
Пореској управи до петог у месецу доставља писмено обавештење о
закљученим уговорима у претходном месецу.
Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем
изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако
организује извођење естрадног програма забавне и народне музике или другог
забавног програма, ангажовањем лица из става 1. овог члана без закљученог
уговора или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено
обавештење о закљученим уговорима.
Жалба против решења из става 9. овог члана није допуштена.
Садржину пријаве из става 3. овог члана и обавештења из става 8. овог
члана ближе уређује министар финансија.
Регистар послодаваца
Члан 108б
Пореска управа води Регистар правних и физичких лица, државних
органа и организација, органа и организација јединица територијалне
аутономије и локалне самоуправе и других органа и организација у којима се
исплаћују зараде, односно плате (у даљем тексту: послодавац).
Новоосновани послодавац дужан је да Пореској управи, према месту
свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, у року
од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.
Садржину пријаве из става 2. овог члана, споразумно ближе уређују
министар финансија и министар рада, запошљавања и социјалне политике.
Порези по решењу
Порез на приходе од пољопривреде и шумарства
Члан 109.
Порез на приходе од пољопривреде и шумарства утврђује решењем
надлежни порески орган на основу података из катастра, а ако се утврђивање
пореза врши према стварном приходу у складу са одредбама овог закона којима
се уређује утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности за
предузетнике који воде пословне књиге.
Порез на приходе од самосталне делатности
Члан 110.
Порез на приходе од самосталне делатности утврђује се решењем
надлежног пореског органа:
1) на основу података из пореске пријаве, пореског биланса, пословних
књига и других података до којих дође путем контроле или на други начин – за
обвезнике који воде пословне књиге;
2) на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената
утврђених у складу са чланом 41. овог закона – за обвезнике који порез плаћају
на паушално утврђен приход.
Ако порески орган утврди да подаци у пореској пријави, пореском
билансу и пословним књигама не одговарају стварном стању, порез се може
утврдити на начин из члана 111. овог закона.
Члан 111.
Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза ће се
утврдити на један од следећих начина:
1) на основу прегледа пословних књига, налаза контроле о прегледу
пословања и других података којима располаже порески орган;
2) принципом упоређивања са другим обвезницима исте или сличне
делатности, који ту делатност обављају под приближно једнаким условима, с
тим што се као елементи упоређивања узимају нарочито: место где се делатност
обавља, стручне квалификације, године старости, опремљеност средствима за
рад, број запослених, асортиман производа и услуга и друге околности којима
се доказује да упоређени обвезници врше делатност под приближно једнаким
условима, односно да су им приближно једнаке могућности остваривања
дохотка;
3) принципом упоређивања са просечном бруто зарадом, односно платом
запослених код правних лица и предузетника у истој или сличној делатности,
која се обавља под приближно једнаким условима;
4) на основу стручног налаза и мишљења вештака.
Члан 112.
До доношења решења о утврђивању аконтације пореза за текућу годину,
предузетници и обвезници пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, на
приходе од непокретности и на друге приходе на које се порез не плаћа по
одбитку, дужни су да плаћају аконтације пореза у висини која одговара
последњој аконтацији из претходне године.
Члан 113.
На захтев обвезника или по иницијативи надлежног пореског органа,
месечна аконтација пореза може се променити због знатних измена у висини
остварених прихода, промене пореских инструмената или због других
околности које битно утичу на висину пореске обавезе, при чему је обвезник
дужан да састави и поднесе периодични порески биланс, најкасније у року од 30
дана по истеку периода за који се саставља периодични порески биланс.
На захтев обвезника, аконтација пореза може се плаћати и према
периодичном пореском билансу.
По захтевима обвезника из ст. 1. и 2. овог члана, надлежни порески
орган дужан је да донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.
Ако надлежни порески орган не донесе решење у року из става 3. овог
члана, обвезник може да настави плаћање аконтације у висини утврђеној према
периодичном пореском билансу.
Члан 114.
Ако је износ пореза према подацима у пореском билансу по коначном
обрачуну године за коју се утврђује порез већи од износа пореза плаћеног у
виду месечних аконтација, обвезник је дужан да разлику пореза уплати
истовремено са подношењем пореске пријаве и пореског биланса.
Разлику између уплаћеног пореза и пореза утврђеног решењем пореског
органа обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана достављања
првостепеног решења о утврђивању коначне обавезе.
Порез на капиталне добитке
Члан 115.
Порез на капиталне добитке утврђује решењем надлежни порески орган
на основу података из пореске пријаве.
Ако обвезник не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза се утврђује
на основу података о оствареном капиталном добитку којим располаже
надлежни порески орган.
Право на пореско ослобођење из члана 79. став 1. и члана 80. овог
закона утврђује се решењем надлежног пореског органа на основу
документације о решавању стамбеног питања, приложене уз пореску пријаву.
Повраћај плаћеног пореза на капиталне добитке из члана 79. став 2. овог
закона остварује се на захтев обвезника, уз који је приложена документација о
решавању стамбеног питања.
Порез на остале приходе
Члан 116.
Порез на приходе који се у смислу овог закона не опорезују по одбитку,
односно који не утврђује и не плаћа сам обвезник у складу са чланом 107. овог
закона, утврђује решењем надлежни порески орган на основу података из
пореске пријаве и других података који су од значаја за утврђивање пореске
обавезе.
Годишњи порез на доходак грађана
Члан 117.
Годишњи порез на доходак грађана утврђује решењем надлежни порески
орган на основу података из пореске пријаве, пословних књига и других
података који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.
Доспелост пореза
Члан 118.
Порези који се утврђују решењем пореског органа плаћају се у року од:
1) 45 дана од дана почетка тромесечја – на приходе од пољопривреде и
шумарства, на приходе од непокретности и на друге приходе, на које се порез не
плаћа по одбитку, који се плаћају тромесечно;
2) 15 дана по истеку сваког месеца – на приходе од самосталне
делатности који се плаћају у виду месечних аконтација;
3) 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореза – на
годишњи порез на доходак грађана, на капиталне добитке и на друге приходе
који се остварују повремено.
Решење о утврђивању пореза
Члан 119.
Решење надлежног пореског органа о утврђивању пореске обавезе
садржи нарочито:
1) име и презиме обвезника;
2) врсту пореза;
3) пореску основицу;
4) стопу пореза;
5) утврђене пореске олакшице;
6) износ пореске обавезе, начин и рок плаћања;
7) рачун на који се врши уплата пореске обавезе.
У решењу о утврђивању пореза, обвезник ће се поучити о праву на
подношење жалбе против тог решења.
Жалба
Члан 120.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 121.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Обнова поступка
Члан 122.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Камата
Члан 123.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Глава четврта
ПРИНУДНА НАПЛАТА ПОРЕЗА
Члан 124.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Решење о одређивању принудне наплате
Члан 125.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Трошкови принудне наплате
Члан 126.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Предмети и средства принудне наплате
Члан 127.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Достављање решења
Члан 128.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Првенство у намирењу
Члан 129.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Одређивање средстава и времена принудне наплате
Члан 130.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Наплата на непокретности
Члан 131.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Изузимање од принудне наплате
Члан 132.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Принудна наплата на новчаним средствима
на рачуну пореског дужника
Члан 133.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 134.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Принудна наплата на покретним стварима
пореског дужника
Члан 135.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Попис и процена ствари
Члан 136.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 137.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 138.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 139.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Излучна тужба
Члан 140.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 141.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 142.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Пленидба и продаја ствари
Члан 143.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 144.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 145.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 146.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Принудна наплата на потраживањима пореског дужника
Члан 147.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 148.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 149.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 150.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Правни лекови у поступку принудне наплате
Члан 151.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 152.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Настављање поступка принудне наплате
Члан 153.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Редослед намирења у принудној наплати
Члан 154.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Обезбеђење наплате
Члан 155.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Отписивање пореза
Члан 156.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Глава пета
ЈЕМСТВО, ПОВРАЋАЈ ПОРЕЗА И ЗАСТАРЕЛОСТ
Јемство
Члан 157.
За исплату пореза по одбитку јемчи солидарно исплатилац прихода.
Члан 158.
За исплату пореза на приходе од пољопривреде и шумарства и на
приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви
пунолетни чланови домаћинства обвезника који у моменту настанка обавезе
чине домаћинство обвезника у смислу члана 10. овог закона.
У случају кад евиденција власника, имаоца права коришћења или
плодоуживаоца земљишта у катастру земљишта не одговара стварном стању, за
исплату пореза на приходе од пољопривреде и шумарства супсидијарно јемчи
лице које користи земљиште, а које утврди надлежни порески орган.
Члан 159.
Ако је порески дужник, да би избегао обавезу плаћања пореза, отуђио
имовину правним послом у корист лица која нису чланови његовог
домаћинства, надлежни порески орган може такав посао побијати пред судом,
ако је купац знао за такву намеру пореског обвезника.
Члан 160.
Порески дужник који отуђује опрему или инвентар који му служи за
обављање делатности или отуђи радњу у целини, дужан је претходно да
подмири своје пореске обавезе.
Ако нови власник преузме имовину из става 1. овог члана, а порез није
плаћен, за наплату доспелог пореза јемчи солидарно са пореским дужником до
висине вредности преузете имовине.
Члан 161.
Лице које власнику путујуће забавне радње, односно приређивачу
забавних приредби уступа уз наплату или бесплатно свој стамбени или
пословни простор, одговара солидарно са пореским дужником за све обавезе на
приходе који су у вези са одржаном приредбом.
Члан 162.
Ако порески дужник умре пре него што се утврди висина обавезе,
утврђивање обавезе извршиће се наследницима.
Наплата утврђене обавезе извршиће се од наследника највише до висине
вредности наслеђене имовине.
Повраћај пореза и право на камату
Члан 163.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Застарелост
Члан 164.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Члан 165.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
Део пети
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 166.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
правно лице ако:
1) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез
по одбитку ( члан 21б став 6, члан 21в став 7, члан 21д став 3, чл. 101 , 103. и
107а );
2) обвезнику не изда обрачун са подацима о исплаћеним приходима на
које се порез плаћа по одбитку ( члан 106 );
3) не достави Пореској управи у прописаном року пријаву за упис у
Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима, а организује извођење
естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма (
члан 108а ст. 3, 4. и 5);
4) са интерпретатором, менаџером или другим ангажованим лицем на
извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног
програма не закључи уговор или ако Пореској управи у прописаном року не
достави писмено обавештење о закљученим уговорима ( члан 108а став 8);
4а) Пореској управи, према месту свог седишта, не поднесе пријаву за
упис у Регистар правних и физичких лица, државних органа и организација,
органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе
и других органа и организација у којима се исплаћују зараде, односно плате, у
року од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа
( члан 108б став 2).
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 100.000 динара, казниће се за прекршај правно лице код кога је
прекршајном радњом из става 1. овог члана избегнуто плаћање пореза.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном
лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном
органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000
динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном
од 50.000 до 500.000 динара.
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 50.000 динара, казниће се за прекршај предузетник који прекршајном
радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
Члан 167.
Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара, казниће се за прекршај
предузетник ако:
1) пословне књиге не води у складу са чл. 43. до 48. овог закона;
2) пореском органу не достави све податке од значаја за утврђивање
капиталних добитака ( члан 35 );
3) у пореском билансу не искаже посебно вредност трансакција са
повезаним лицима у складу са принципом „ван дохвата руке“ ( члан 35 );
4) у прописаном року не пријави пореском органу отуђење основних
средстава, за која је остварио порески подстицај ( члан 39 );
5) не састави порески биланс, односно не састави га у прописаном року и
на прописани начин ( члан 50. );
6) ако не врши плаћања преко текућег рачуна код банке или не води
средства на текућем рачуну или ако примљени готов новац не уплати на текући
рачун ( члан 51 );
7) у прописаном року не поднесе пореску пријаву, односно порески
биланс или у пријави, односно пореском билансу да нетачне податке што је за
последицу могло да има смањење пореске основице или неосновано
остваривање права на пореске подстицаје или уз пореску пријаву не достави
остала прописана документа и податке или пореску пријаву поднесе
ненадлежном органу (чл. 91 , 93 , 94 , 95. и 98 );
8) по отпочињању обављања делатности у прописаном року не поднесе
пореску пријаву или неда процену прихода за прву пословну годину ( члан 94.
став 1);
9) по трајној или привременој одјави обављања самосталне делатности у
прописаном року не поднесе пореску пријаву за коначно утврђивање пореза,
односно за утврђивање пореза до дана привремене одјаве ( члан 94. став 2);
10) не обрачуна, не обустави и не уплати, или погрешно обрачуна порез
по одбитку на приходе које оствари нерезидентно правно лице ( члан 104 );
11) не изврши уплату месечне аконтације пореза или не изврши уплату у
прописаном року ( члан 112. и члан 118 );
12) у прописаном року не изврши уплату пореза на основу пореског
биланса или разлику између уплаћеног пореза и пореза утврђеног решењем о
коначној обавези ( члан 114 ).
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 50.000 динара, казниће се за прекршај предузетник који прекршајном
радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
Члан 168.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара, казниће се за прекршај
обвезник физичко лице ако:
1) не поднесе пореску пријаву у прописаном року, или је не поднесе
надлежном пореском органу или у пријави не наведе тачне податке од којих
зависи висина пореза (чл. 91 , 92 , 95 , 96. и 98 );
2) не обрачуна и не уплати порез по одбитку у прописаном року или не
поднесе надлежном пореском органу пореску пријаву о обрачунатом и
плаћеном порезу у прописаном року ( члан 107 );
3) не изврши уплату пореза или не изврши уплату у прописаном року (
члан 112. и члан 118 ).
Новчаном казном од двоструког до десетоструког износа пореског дуга,
а најмање 5.000 динара, казниће се за прекршај обвезник физичко лице које
прекршајном радњом из става 1. овог члана избегне плаћање пореза.
Члан 169.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 170.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 171.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 135/04)
Члан 172.
Брисан («Службени гласник РС» бр. 80/02)
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 173.
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на
доходак грађана («Службени гласник РС», бр. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96,
24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 21/99, 25/99, 27/99,
33/99, 48/99 и 54/99).
До доношења прописа по одредбама овог закона, примењиваће се
прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.
Члан 174.
Поступак утврђивања аконтације пореза за 2001. годину на приходе од
пољопривреде и шумарства и на приходе од самосталне делатности који је
започет по одредбама закона из члана 173. став 1. овог закона, окончаће се у
складу са тим законом.
Члан 175.
Поступак утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који није
правоснажно окончан до дана почетка примене овог закона, окончаће се по
одредбама овог закона.
Члан 176.
Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године,
саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене
овог закона.
Порески биланс из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском
органу до 15. јула 2001.године.
Члан 177.
Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на
пореско ослобођење по основу новоосноване радње или право на пореску
олакшицу по основу улагања страног капитала, у складу са законом из члана
173. став 1. овог закона, има право да користи то ослобођење, односно
олакшицу до истека рока до кога је утврђена.
Члан 178.
Годишњи порез на доходак грађана за 2001. годину утврђује се и плаћа
по одредбама овог закона, с тим што ће се прописани износи из члана 87. ст. 1. и
2, члана 88. став 1. и члана 89. став 1. овог закона ускладити са процентом раста,
односно смањења зарада за период од ступања на снагу овог закона до 31.
децембра 2001. године.
Члан 179.
За период од 1. јануара 1999. године до дана почетка примене овог
закона, на камату по основу девизне штедње претворене, без пристанка улагача,
у орочени депозит код овлашћене банке, који представља јавни дуг државе, у
складу са законом који уређује измирење обавеза по основу девизне штедње
грађана, не плаћа се порез на приходе од капитала.
Члан 180.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном
гласнику Републике Србије», а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим
одредаба о порезу на зараде и друге приходе које се примењују од 1. јуна 2001.
године и члана 123. који се примењује од дана ступања на снагу овог закона.
ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УШЛЕ У ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 80/02)
Члан 16.
Одредбе члана 13. став 1. и члана 14. овог закона примењују се код
утврђивања годишњег пореза на доходак грађана за 2002. годину.
Члан 17.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у «Службеном
гласнику Републике Србије», а примењиваће се од 1. јануара 2003. године, осим
чл. 3. и 9. који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 135/04)
Члан 70.
За 2004. и 2005. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход.
Члан 71.
Обавеза пореза по коначном обрачуну за 2004. годину за обвезнике на
приходе од самосталне делатности и на приходе од пољопривреде и шумарства
који порез плаћају на опорезиву добит, утврђује се у складу са прописима који
су важили до дана почетка примене овог закона.
Порески биланс за 2004. годину, обвезници из става 1. овог члана
саставиће у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог
закона.
Члан 72.
На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен
у 2004. години примењују се одредбе овог закона.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 62/06 и 65/06)
Члан 33.
Послодавац који на дан ступања на снагу овог закона исплаћује зараду,
односно плату, дужан је да Пореској управи према месту свог седишта, на
обрасцу из члана 29. овог закона, поднесе пријаву за упис у регистар из тог
члана, најкасније до 30. новембра 2006. године.
Члан 34.
Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај
послодавац – правно лице ако у року из члана 33. овог закона не поднесе пријаву
за упис у регистар из тог члана.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном
лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном
органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000
динара.
За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном
од 50.000 до 500.000 динара.
Члан 35.
Порез на зараде које су остварене закључно за месец новембар 2006.
године, обрачунава се и плаћа у складу са прописима који су важили до дана
почетка примене овог закона.
Послодавци који су до дана почетка примене овог закона извршили
исплату дела зараде за месец децембар 2006. године и платили порез на зараде,
а после почетка примене овог закона врше исплату другог дела или коначну
исплату зараде за тај месец, обрачун и плаћање пореза на зараде код коначне
исплате врше у складу са овим законом.
Члан 36.
Повластицу из чл. 9. и 10. овог закона може да оствари послодавац који
на дан 1. септембра 2006. године има најмање исти број запослених као и на дан
ступања на снагу овог закона.
Члан 37.
За 2006. и 2007. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход.
Члан 38.
На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен
у 2006. години примењују се одредбе овог закона.
Члан 39.
Прво усклађивање динарских износа, сагласно члану 3. овог закона,
извршиће се у јануару 2008. године.
Изузетно од става 1. овог члана, прво усклађивање динарских износа из
члана 5. и члана 26. овог закона, извршиће се у јануару 2007. године, за период
од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона до 31.
децембра 2006. године.
Усклађени динарски износи из става 2. овог члана примењују се од
првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.
Члан 40.
Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније до 31. децембра
2006. године.
Члан 41.
Овај закон примењиваће се од 1. јануара 2007. године, осим члана 1 , став
9. у делу који се односи на ПДВ надокнаду, као и одредаба чл. 4. и 8 , који ће се
примењивати од дана ступања на снагу овог закона и чл. 2 , 9. и 10 , који ће се
примењивати од 1. септембра 2006. године.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 31/09)
Члан 16.
За 2010. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од
пољопривреде и шумарства на катастарски приход.
Члан 17.
Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица
или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, која су исплаћена до дана
ступања на снагу овог закона, ослобођена су од пореза на зараду у складу са
прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.
Примања физичког лица – странца резидента из става 1. овог члана, која
су исплаћена после ступања на снагу овог закона, рачунаће се у доходак из
члана 87. став 7. Закона о порезу на доходак грађана («Службени гласник РС»,
бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 – исправка) за
утврђивање годишњег пореза на доходак грађана.
Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
(«Службени гласник РС», бр. 44/09)
Члан 2.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у
«Службеном гласнику Републике Србије».

мај 21, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – dobrovoljno penzijsko osiguranje

(tekstove pise  diplomirani ekonomista – knjigovodja – sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste strukena tacnoj adresi: http://www.ekonomija.wordpress.com – adresu treba uneti u polje koje pocinje sa http://pa adresa , a ne u pretrazivac – jer cete nas  tako tesko naci ; u citacima se povremeno nadju neazurirani postovi ili postovi vezani samo za jedan od tagova ovog bloga , TE TREBA DA ODETE NA MENI DESNO I KLIKNETE NA „JELENCE\’S  BLOG “ DA BI DOBILI KOMPLETNE TEKSTOVE )
.
.

Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.infosajt.com

.

U ovom clanku odgovaram na pitanja o dobrovoljnom penzijskom osiguranju – drzavnom , a ne privatnom.

Naime , ako se vodite kao nezaposleni – bilo da vam poslodavac ne uplacuje PIO i zdravstveno , ili iz bilo kog drugog razloga ,vi imate mogucnost da sami sebi uplacujete ove doprinose – prema clanu 15Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ( pritiskom  ovde mozete videti tekstove sledecih zakona i pravilnika :

#  Закон о пензиjском и инвалидском осигурању
– Закон о измени и допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању
# Закон о општем управном поступку
# Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
# Закон о уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за поједине категорије осигураника – запослених
# Правилник о образовању, организацији и начину рада органа вештачења

– Упутство о медицинскоj документациjи потребноj за вештачење
# Правилник о условима, поступку и начину повраћаја више плаћеног доприноса за обавезно социјално осигурање и престанку обавезе плаћања доприноса по основу уговорене накнаде у текућој години
# Правилник о радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем
# Правилник о решавању стамбених потреба корисника пензија
# Правилник о друштвеном стандарду корисника пензија РФПИО
# Правилник о изменама и допунама правилника о друштвеном стандарду корисника пензија РФ ПИО
# Упутство о поступку наплате трошкова вештачења по захтевима – предлозима за вештачење на којима не постоји сагласност лекарске комисије )

Radi se , preciznije receno , o dobrovoljnom pristupanju obaveznom osiguranju.

Mozete se odluciti za osnovicu na koju cete placati sebi doprinose , bez obzira na vasu strucnu spremu ili bilo sta drugo.

Najniza osnovica je 35% od bruto prosecne zarade u zemlji (  prosek za prethodna tri meseca koji se primenjuje na naredna tri meseca)  koja iznosi :   41.934,29 din.

Za  maj , jun i jul mesec 35% od osnovice je iznos od :   14677.00  dinara.

Za PIO se obracunava 22% od 14677,00 dinara , sto je :  3228.94 dinara.

To je najniza suma koja se placa po ovom osnovu.

Zdravstveno osiguranje je odvojeno od penzijskog i invalidskog osiguranja , a najnizi iznos zdravstvenog osiguranja je 12.3% na 35% od bruto proseka zarada u zemlji.

U nasem slucaju , to je 12.3% od 14677.00 dinara = 1805.27 dinara.

Podatke o osnovicama doprinosa mozete naci na sajtu republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranjnje www.pio.rs

pod stavkom : Aktuelno ( gornji meni ) pa zatim opcija :  osnovice osiguranja.

Za prijavu na dobrovoljno PIO osiguranje potrebno vam je ( ovde navodim podatke za Beograd ) :

1- da popunite zahtev koji mozete skinuti sa istog sajta pod opcijom Obrasci ( gornji meni ) pa zatim : Republicki fond za PIO pa :

Стицање и престанак својства осигураника по члану 15:

* захтев за добровољно приступање обавезном осигурању;

Ovaj zahtev mozete preuzeti i u Nemanjinoj gde se i vrsi prijava.

2 – fotokopija licne karte ,

3 – fotokopija radne knjizice ,

4 – M1 obrazac koji morate kupiti a ne skidati sa sajta i njega vam oni popunjavaju.

5 – Potvrda iz Nacionalne sluzbe za zaposljavanje o tome da niste korisnik novcane naknade , niti da ste prijavljeni na osiguranje po nekom osnovu ( uverenje da ste nezaposleni ).

Pre filijale zavoda u Nemanjinoj nalazi se fotokopirnica ( kada se krene od Slavije ) gde tacno znaju sta treba kopirati i gde mozete kupiti ovaj obrazac.

Sto se tice overe dokumenata to se radi pri predaji u samom zavodu ( sve na istom salteru ).

Posle predaje dokumenata u roku od 5 do 15 tak dana vam stize resenje sa uplatnim racunom.

мај 18, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – knjiga primljenih racuna ( KPR )

(tekstove pise  diplomirani ekonomista – knjigovodja – sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste strukena tacnoj adresi: http://www.ekonomija.wordpress.com – adresu treba uneti u polje koje pocinje sa http://pa adresa , a ne u pretrazivac – jer cete nas  tako tesko naci ; u citacima se povremeno nadju neazurirani postovi ili postovi vezani samo za jedan od tagova ovog bloga , TE TREBA DA ODETE NA MENI DESNO I KLIKNETE NA „JELENCE\’S  BLOG “ DA BI DOBILI KOMPLETNE TEKSTOVE )

Tekstovi  pocinju sa   23.04.2009.god.  Stariji datumi su ispod novijih  zbog specificnosti uredjenja teksta na wordpress-u;
.
.

Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.infosajt.com

.

Ostalo nam je da vidimo kako se popunjava KPR knjiga za nas primer :

KPR

Knjiga primljenih racuna izgleda kako je prikazano na slici ( nedostaje samo kolona 18

koja se odnosi na poljoprivrednike , o cemu ce kasnije biti vise receno ).

Za nas primer bitne su kolone 8 , 12 i 13 .

U kolonu 8 se unosi ukupan dug prema dobavljacu sa PDV-om;

U kolonu 12 samo prethodni PDV;

U kolonu 13  PDV koji se moze odbiti.

Sta je PDV koji se moze odbiti?

To je iznos prethodnog PDV-a koji smemo oduzeti od iznosa izlaznog PDV-a za proizvode koje smo prodali

– sto se obracunava na kraju odredjenog perioda – obicno tromesecno ili mesecno.

Popunjavamo PDV prijavu u kojoj je izvrsen ovaj obracun tako da mi zapravo placamo drzavi jos PDV na razliku u ceni.

Konkretno:

-nabavili smo robu ciji je ukupan ulazni PDV 439.13 dinara.

– za tu robu smo obracunali izlazni PDV u iznosu od 558.30 dinara.

– da smo prodali svu tu robu drzavi bi dugovali ( pored PDV-a placenog preko racuna dobavljaca ) jos :

558.30-439.13 = 119.17dinara PDV-a.

Ovo je primer kada su i dobavljac i kupac u PDV-u.

Kasnije cu pokazati kako se obracun vrsi kada nisu ili jedan jeste drugi nije.

мај 13, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – knjiga ulaznih faktura ( KUF)

(tekstove pise  diplomirani ekonomista – knjigovodja – sa dugogodisnjim iskustvom , uz malu pomoc prijatelja iz iste strukena tacnoj adresi: http://www.ekonomija.wordpress.com – adresu treba uneti u polje koje pocinje sa http://pa adresa , a ne u pretrazivac – jer cete nas  tako tesko naci ; u citacima se povremeno nadju neazurirani postovi ili postovi vezani samo za jedan od tagova ovog bloga , TE TREBA DA ODETE NA MENI DESNO I KLIKNETE NA „JELENCE\’S  BLOG “ DA BI DOBILI KOMPLETNE TEKSTOVE )

Tekstovi  pocinju sa   23.04.2009.god.  Stariji datumi su ispod novijih  zbog specificnosti uredjenja teksta na wordpress-u;

.
.

Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.infosajt.com

.

NOVO ( 12/05/2009 ) :

Уручење првог решења о регистрацији фирме по скраћеној процедури – 12. мај 2009opsirnije na kraju clanka.

Vracam se na primer koji sam zapocela.

Treba popuniti knjigu ulaznih faktura – KUF ; zatim i KPR.

Ako pogledate datume na fakturi videcete da se kao datum prometa pojavljuje 12/04/2008 , a kao datum valute 01/05/2008 – sto predstavlja rok za placanje.

Ja sam namerno unela datume u KUF priblizne potrebnim za ovo knjizenje. Obicno su knjigovodstveni softveri napravljeni tako da mozete odabrati preglede OD – DO.

KUF

Na poziciji PLACANJE – nacin placanja : treba uneti da li je placanje izvrseno putem racuna ili na neki drugi nacin.

Na ovom listu fali kolona 12 u koju se upisuje broj izvoda na osnovu koga je knjizenje izvrseno.

UKUPNO ZADUZENJE PREMA DOBAVLJACIMA : 2878.73 dinara.

UKUPNO PLACENO DOBAVLJACIMA : 2878.73 dinara.

SALDO ( na kraju ovog perioda ) : 0.00 dinara.

.

NOVO ( 12/05/2009 ) :

Уручење првог решења о регистрацији фирме по скраћеној процедури – 12. мај 2009

Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић уручио је данас, 12. маја, у Агенцији за привредне регистре прво решење о регистрацији фирме по скраћеној процедури која је трајала само три дана,  чиме је у Србији заживео једношалтерски систем регистрације.Динкић је истакао да је Србија увођењем једношалтерског система регистрације скратила време и трошкове за отпочињање пословања, омогућивши грађанима да региструју фирму на једном шалеру у АПР. Он је, такође, нагласио да су АПР, Пореска управа, Републички завод за здравствено осигурање и Фонд за пензијско и инвалидско осигурање од данас електронски повезани, што ослобађа грађане од обавезе да шетају од шалтера до шалетра ове четири институције. Он је најавио даље активности државе на отклањању административних баријера за функционисање привреде, прецизиравши да наша земља тренутно има 8.800 закона и прописа, међу којима је велики број непотребних и застарелих, који ће бити уклоњени у оквиру свеобухватне реформе прописа.
Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић рекао је да се са применом једношалтерског система регистрације привредних субјеката (One stop shop) четири пута скраћује време за отпочињање пословања, и то на начин да грађани подношењем јединствене регистрационе пријаве на шалтеру у АПР завршавају процедуре које су се раније одвојено спроводиле у овој агенцији (АПР), Пореској управи (ПУ), Републичком заводу за здравствено осигурање (РЗЗО) и Фонду пензијског и инвалидског осигурања (ПИО). Спровођење ове четири процедуре убудуће неће трајати дуже од 3 дана за привредна друштва и предузетнике. Кроз решење о регистрацији, АПР ће грађанима уручивати и ПИБ, као и пријаву на РЗЗО и ПИО, прецизирао је Звонко Обрадовић и додао да је ово прва фаза у реализацији једношалтерског система, док ће у другој фази државне институције радити на томе да се годишњи финансијски извештаји предају на једном месту.

Older Posts »

Create a free website or blog at WordPress.com.