Jelence’s Blog

јул 23, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – zakon o elektronskom potpisu

Z A K O N
O ELEKTRONSKOM POTPISU

( ovaj je zakon donet 2004. godine i jos uvek je na snazi )

.
Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.urrgb.com

.

I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se upotreba elektronskog potpisa u pravnim
poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i prava, obaveze i
odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonima nije
drugačije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na opštenje organa, opštenje
organa i stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa u elektronskom obliku u
upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organom – ako je zakonom
kojim se uređuje taj postupak propisana upotreba elektronskog potpisa.
Član 2.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) „Elektronski dokument“ – dokument u elektronskom obliku koji se
koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i
drugom postupku pred državnim organom;
2) „Elektronski potpis“ – skup podataka u elektronskom obliku koji su
pridruženi ili su logički povezani sa elektronskim dokumentom i koji služe za
identifikaciju potpisnika;
3) „Kvalifikovani elektronski potpis“ – elektronski potpis kojim se
pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata, i
onemogućava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadržaj, i koji ispunjava
uslove utvrđene ovim zakonom;
4) „Potpisnik“ – lice koje poseduje sredstva za elektronsko
potpisivanje i vrši elektronsko potpisivanje u svoje ime ili u ime pravnog ili fizičkog
lica;
5) „Podaci za formiranje elektronskog potpisa“ – jedinstveni podaci,
kao što su kodovi ili privatni kriptografski ključevi, koje potpisnik koristi za izradu
elektronskog potpisa;
6) „Sredstva za formiranje elektronskog potpisa“ – odgovarajuća
tehnička sredstva (softver i hardver) koja se koriste za formiranje elektronskog
potpisa, uz korišćenje podataka za formiranje elektronskog potpisa;
7) „Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa“ –
sredstva za formiranje elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrđene ovim
zakonom;
8) „Podaci za proveru elektronskog potpisa“ – podaci, kao što su
kodovi ili javni kriptografski ključevi, koji se koriste za proveru i overu elektronskog
potpisa;
9) „Sredstva za proveru elektronskog potpisa“ – odgovarajuća
tehnička sredstva (softver i hardver) koja služe za proveru elektronskog potpisa, uz
korišćenje podataka za proveru elektronskog potpisa;
10) „Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa“ –
sredstva za proveru elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvrđene ovim
zakonom;
11) „Elektronski sertifikat“ – elektronski dokument kojim se potvrđuje
veza između podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika;
12) „Kvalifikovani elektronski sertifikat“ – elektronski sertifikat koji je
izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata
i sadrži podatke predviđene ovim zakonom;
13) „Korisnik“ – pravno lice, preduzetnik, državni organ, organ
teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave ili fizičko lice kome se izdaje
elektronski sertifikat;
14) „Sertifikaciono telo“ – pravno lice koje izdaje elektronske sertifikate
u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 3.
Elektronskom dokumentu se ne može osporiti punovažnost ili dokazna
snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku.
Stav 1. ovog člana se ne primenjuje na:
1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na
nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na
nepokretnostima;
2) izjave stranaka i drugih učesnika u postupku za raspravljanje
zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli
imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume
u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog
prava;
3) ugovore o uređivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova;
4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna
sposobnost;
5) ugovore o poklonu;
6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili
na osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba
svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa
svojeručnog potpisa.

Član 4.
Ako je zakonom ili drugim propisom predviđeno da određeni
dokument treba čuvati, to se može učiniti i u elektronskom obliku, pod uslovom da je
elektronski dokument:
1) dostupan i da je na raspolaganju za kasniju upotrebu;
2) sačuvan u obliku u kome je formiran ili primljen;
3) sačuvan na način koji omogućava identifikaciju vremena i mesta
nastanka ili prijema, i lica koje ga je formiralo;
4) formiran primenom tehnologije i postupaka koji omogućavaju da
se na pouzdan način može utvrditi bilo kakva izmena u
elektronskom dokumentu.
Obaveza čuvanja dokumenta iz stava 1. ovog člana, ne odnosi se na
podatke čiji je jedini cilj da omoguće prijem ili slanje elektronskog dokumenta
(komunikacioni podaci).

Član 5.
Lica koja čuvaju elektronske dokumente koji su elektronski potpisani,
dužna su da čuvaju podatke i sredstva za proveru elektronskog potpisa onoliko
vremena koliko se čuvaju sami dokumenti.

II. ELEKTRONSKI POTPIS I KVALIFIKOVANI ELEKTRONSKI
POTPIS

Član 6.
Elektronski potpis može imati pravno dejstvo i može se koristiti kao
dokazno sredstvo u zakonom uređenom postupku, osim kada se, u skladu sa
posebnim zakonom, zahteva da samo svojeručni potpis ima pravno dejstvo i
dokaznu snagu.

Član 7.
Kvalifikovani elektronski potpis, mora da zadovolji sledeće uslove:
1) isključivo je povezan sa potpisnikom;
2) nedvosmisleno identifikuje potpisnika;
3) nastaje korišćenjem sredstava kojima potpisnik može samostalno
da upravlja i koja su isključivo pod nadzorom potpisnika;
4) direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi, i to na način
koji nedvosmisleno omogućava uvid u bilo koju izmenu izvornih
podataka;
5) formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog
potpisa;
6) proverava se na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata
potpisnika.

Član 8.
Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa su
sredstva koja moraju da obezbede:
1) da se podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa
mogu pojaviti samo jednom i da je obezbeđena njihova
poverljivost;
2) da se iz podataka za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa,
ne mogu u razumno vreme i trenutno dostupnim sredstvima, dobiti
podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa;
3) da kvalifikovani elektronski potpis bude zaštićen od falsifikovanja,
upotrebom trenutno dostupne tehnologije;
4) da podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa budu
pouzdano zaštićeni od neovlašćenog korišćenja.
Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, prilikom
formiranja potpisa, ne smeju promeniti podatke koji se potpisuju ili onemogućiti
potpisniku uvid u te podatke pre procesa formiranja kvalifikovanog elektronskog
potpisa.

Član 9.
Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa su sredstva
koja obezbeđuju:
1) pouzdano utvrđivanje da podaci korišćeni za proveru elektronskog
potpisa odgovaraju podacima prikazanim licu koje vrši proveru;
2) pouzdano verifikovanje potpisa i korektno prikazivanje rezultata
provere;
3) omogućavanje pouzdanog uvida u sadržaj potpisanih podataka;
4) pouzdano verifikovanje autentičnosti i validnosti elektronskog
sertifikata potpisnika u trenutku provere elektronskog potpisa;
5) korektno prikazivanje identiteta potpisnika;
6) da se bilo koje izmene u potpisanim podacima pouzdano otkriju.

Član 10.
Kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom
obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno
svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.

Član 11.
Ministarstvo nadležno za informaciono društvo (u daljem tekstu:
nadležni organ) propisuje tehničko-tehnološke postupke za formiranje kvalifikovanog
elektronskog potpisa i kriterijume koje treba da ispune sredstva za formiranje
kvalifikovanog elektronskog potpisa.

III. ELEKTRONSKI SERTIFIKATI I SERTIFIKACIONA TELA
Član 12.
Elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronska potvrda
kojom se potvrđuje veza između podataka za proveru elektronskog potpisa i
identiteta potpisnika.

Elektronske sertifikate izdaje sertifikaciono telo.
Sertifikaciono telo u smislu ovog zakona jeste pravno lice koje drugim
pravnim i fizičkim licima pruža usluge izdavanja elektronskih sertifikata, kao i druge
usluge povezane sa ovom delatnošću.

Član 13.
Sertifikacionim telima nije potrebna posebna dozvola za izdavanje
elektronskih sertifikata.

Član 14.
Nadležni organ vodi evidenciju sertifikacionih tela.

Član 15.
Sertifikaciono telo je dužno da nadležnom organu prijavi početak
obavljanja usluga izdavanja elektronskih sertifikata, najmanje 15 dana pre početka
rada.

Član 16.
Nadležni organ evidentira sertifikaciono telo odmah nakon podnošenja
prijave kojom se nadležni organ obaveštava o početku obavljanja usluga.
Nadležni organ propisuje sadržaj i način vođenja evidencije, obrasce
prijave za upis u evidenciju, prijave za upis promena kao i vrstu, sadržaj i način
dostavljanja dokumentacije neophodne za uvođenje u evidenciju.

Član 17.
Kvalifikovani elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronski
sertifikat koji izdaje sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih
sertifikata i koji mora da sadrži:
1) oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom
sertifikatu;
2) skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje
sertifikat;
3) skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika;
4) podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju
podacima za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa a koji su
pod kontrolom potpisnika;
5) podatke o početku i kraju važenja elektronskog sertifikata;
6) identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata;
7) kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo
kvalifikovani elektronski sertifikat;
8) ograničenja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima.

Član 18.
Sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata
mora ispunjavati sledeće uslove:
1) sposobnost za pouzdano obavljanje usluga izdavanja elektronskih
sertifikata;
2) bezbedno i ažurno vođenje registra korisnika kao i sprovođenje
bezbednog i trenutnog opoziva elektronskog sertifikata;
3) obezbeđivanje tačnog utvrđivanja datuma i vremena izdavanja ili
opoziva elektronskog sertifikata;
4) da izvršava proveru identiteta i, ako je potrebno, drugih dodatnih
obeležja licu kojem se izdaje sertifikat, na pouzdan način i u
skladu sa propisima;
5) da ima zaposlena lica sa specijalističkim znanjima, iskustvom i
stručnim kvalifikacijama potrebnim za vršenje usluge izdavanja
elektronskih sertifikata, a naročito u odnosu na: upravljačke
sposobnosti, stručnost u primeni tehnologija elektronskog potpisa i
odgovarajućih sigurnosnih procedura i bezbednu primenu
odgovarajućih administrativnih i upravljačkih postupaka koji su
usaglašeni sa priznatim standardima;
6) da koristi pouzdane sisteme i proizvode koji su zaštićeni od
neovlašćenih izmena i koji obezbeđuju tehničku i kriptografsku
sigurnost procesa;
7) da preduzima mere protiv falsifikovanja elektronskih sertifikata, a u
slučajevima u kojima generiše podatke za formiranje elektronskog
potpisa da garantuje tajnost procesa formiranja tih podataka;
8) da obezbedi finansijske resurse za osiguranje od rizika i
odgovornosti za moguću štetu nastalu vršenjem usluge izdavanja
elektronskih sertifikata;
9) da obezbedi čuvanje svih relevantnih informacija koje se odnose
na elektronske sertifikate u propisanom vremenskom periodu i to u
izvornom obliku;
10) da ne čuva i ne kopira podatke za formiranje elektronskog potpisa
za lica u čije ime pruža tu uslugu;
11) da obezbedi sisteme za fizičku zaštitu uređaja, opreme i podataka,
i sigurnosna rešenja za zaštitu od neovlašćenog pristupa;
12) da informiše lica koja traže izdavanje kvalifikovanog elektronskog
sertifikata o tačnim uslovima izdavanja i korišćenja tog sertifikata,
uključujući bilo koja ograničenja u korišćenju, kao i o postupcima
za rešavanje sporova. Takve informacije, koje mogu biti
dostavljene elektronski, moraju biti napisane i pripremljene u
razumljivom obliku na srpskom jeziku. Odgovarajući delovi tih
informacija moraju biti raspoloživi na zahtev trećim licima koja
koriste elektronski sertifikat;
13) da koristi pouzdan sistem upravljanja elektronskim sertifikatima u
obliku koji omogućava njihovu proveru kako bi:
(a) unos i promene radila samo ovlašćena lica;
(b) mogla biti proverena autentičnost informacija iz sertifikata;
(v) elektronski sertifikati bili javno raspoloživi za pretraživanje
samo u onim slučajevima za koje je vlasnik sertifikata dao
saglasnost;
(g) bilo koja tehnička promena koja bi mogla da naruši
bezbednosne zahteve bila poznata sertifikacionom telu.
Nadležni organ propisuje bliže uslove i način provere ispunjenosti
uslova iz stava 1. ovog člana.

Član 19.
Nadležni organ vodi Registar sertifikacionih tela za izdavanje
kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar).
Nadležni organ propisuje sadržaj i način vođenja Registra, način
podnošenja zahteva za upis u Registar, potrebnu dokumentaciju uz zahtev, obrazac
zahteva, kao i način objavljivanja podataka iz Registra.

Član 20.
Ako sertifikaciono telo ispunjava uslove iz člana 18. ovog zakona,
nadležni organ donosi rešenje o upisu u Registar.
Rešenje se donosi na zahtev sertifikacionog tela, u roku od 30 dana
od dana podnošenja urednog zahteva.
Rešenje mora da sadrži registarski broj pod kojim je sertifikaciono telo
upisano u Registar i datum upisa u Registar.
Sertifikaciono telo može početi da pruža usluge izdavanja
kvalifikovanih elektronskih sertifikata danom upisa u Registar.
Sertifikaciona tela koja su upisana u Registar mogu tu činjenicu da
naznače u izdatim kvalifikovanim sertifikatima.

Član 21.
Izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata može obavljati i organ
državne uprave, u skladu sa posebnim propisima.

Član 22.
Registar i evidencija sertifikacionih tela dostupni su javnosti.

IV. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI KORISNIKA I
SERTIFIKACIONIH TELA

Član 23.
Elektronski sertifikat se može izdati korisniku na njegov zahtev, o
čemu se zaključuje poseban ugovor.
Korisnik je slobodan u izboru sertifikacionog tela, osim u slučajevima
predviđenim posebnim propisima.
Korisnik može koristiti usluge sertifikacije jednog ili više sertifikacionih
tela.

Član 24.
Kvalifikovani elektronski sertifikat može se izdati svakom licu na
njegov zahtev, na osnovu nesumnjivo utvrđenog identiteta i ostalih podataka o licu
koje je podnelo zahtev.

Član 25.
Korisnik je dužan da čuva sredstva i podatke za formiranje
elektronskog potpisa od neovlašćenog pristupa i upotrebe, i iste koristi u skladu sa
odredbama ovog zakona.

Član 26.
Korisnik je dužan da dostavi sertifikacionom telu sve potrebne podatke
i informacije o promenama koje utiču ili mogu uticati na tačnost utvrđivanja identiteta
potpisnika odmah, a najkasnije u roku od sedam dana od dana nastanka promene.
Korisnik je dužan da odmah zatraži opoziv svog sertifikata u svim
slučajevima gubitka ili oštećenja sredstava ili podataka za formiranje elektronskog
potpisa.

Član 27.
Korisnik odgovara za nepravilnosti koje su nastale zbog
neispunjavanja obaveza utvrđenih odredbama čl. 25. i 26. ovog zakona.
Korisnik može biti oslobođen odgovornosti u slučajevima kada se
može dokazati da oštećeno lice nije preduzelo ili je pogrešno preduzelo radnje za
proveru elektronskog potpisa i elektronskog sertifikata.

Član 28.
Sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata
dužno je da:
1) obezbedi da svaki izdati kvalifikovani elektronski sertifikat sadrži
sve potrebne podatke u skladu sa članom 17. ovog zakona;
2) izvrši potpunu proveru identiteta korisnika za koga vrši usluge
sertifikacije;
3) obezbedi tačnost i celovitost podataka koje unosi u evidenciju
izdatih sertifikata;
4) unese u svaki sertifikat osnovne podatke o svom identitetu;
5) omogući svakom zainteresovanom licu uvid u identifikacione
podatke sertifikacionog tela i uvid u rešenje za izdavanje
kvalifikovanih elektronskih sertifikata;
6) vodi ažurnu, tačnu i bezbednim merama zaštićenu evidenciju
izdatih elektronskih sertifikata koja mora da bude javno dostupna,
osim u slučajevima kada vlasnik sertifikata izričito zahteva da
njegovi podaci ne budu javno dostupni;
7) vodi tačnu i bezbednim merama zaštićenu evidenciju nevažećih
elektronskih sertifikata;
8) obezbedi vidljiv podatak o tačnom datumu i vremenu (sat i minut)
izdavanja odnosno opoziva elektronskih sertifikata u evidenciji
izdatih elektronskih sertifikata;
9) postupa po odredbama zakona i drugih propisa kojima je uređena
zaštita ličnih podataka.

Član 29.
Sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata je
dužno da, pre zaključivanja ugovora iz člana 23. stav 1. ovog zakona, obavesti lice
koje je podnelo zahtev za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata o svim
važnim okolnostima njegove upotrebe.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) izvod iz sadržaja važećih propisa, internih pravila i drugih uslova
koji se odnose na upotrebu elektronskog sertifikata;
2) podatke o eventualnim ograničenjima upotrebe elektronskog
sertifikata;
3) podatke o odgovarajućim pravnim lekovima u slučaju spora;
4) podatke o merama koje treba da realizuju korisnici sertifikata i o
potrebnoj tehnologiji za bezbedno elektronsko potpisivanje i
proveravanje elektronskih potpisa.

Član 30.
Sertifikaciono telo je dužno da prekine uslugu sertifikacije, odnosno
izvrši opoziv izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata, u slučajevima kad:
1) opoziv sertifikata zahteva vlasnik sertifikata ili njegov punomoćnik;
2) vlasnik sertifikata izgubi poslovnu sposobnost, ili je prestao da
postoji ili su se promenile okolnosti koje bitno utiču na važenje
sertifikata;
3) utvrdi da je podatak u sertifikatu pogrešan ili je sertifikat izdat na
osnovu pogrešnih podataka;
4) utvrdi da su podaci za proveru elektronskog potpisa ili informacioni
sistem sertifikacionog tela ugroženi na način koji utiče na
bezbednost i pouzdanost sertifikata;
5) utvrdi da su podaci za elektronsko potpisivanje ili informacioni
sistem vlasnika sertifikata ugroženi na način koji utiče na
pouzdanost i bezbednost izrade elektronskog potpisa;
6) prestaje sa radom ili mu je rad zabranjen, a izdati sertifikati su
važeći.
Sertifikaciono telo je dužno da ažurno vodi evidenciju svih opozvanih
elektronskih sertifikata.
Sertifikaciono telo je dužno da obavesti korisnika o opozivu
elektronskog sertifikata u roku od 24 časa od primljenog obaveštenja odnosno
nastanka okolnosti zbog kojih se elektronski sertifikat opoziva.

Član 31.
Sertifikaciono telo koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate je
dužno da čuva kompletnu dokumentaciju o izdatim i opozvanim elektronskim
sertifikatima kao sredstvo za dokazivanje i verifikaciju u upravnim, sudskim i drugim
postupcima najmanje deset godina po prestanku važenja kvalifikovanih elektronskih
sertifikata.
Podaci iz stava 1. ovog člana mogu se čuvati u elektronskom obliku.

Član 32.
Sertifikaciono telo je dužno da o raskidu ugovora zbog potrebe
odnosno namere prestanka obavljanja delatnosti, obavesti svakog korisnika i
nadležni organ najmanje tri meseca pre nastanka ovih okolnosti.
Sertifikaciono telo je dužno da obezbedi kod drugog sertifikacionog
tela nastavak obavljanja usluge sertifikacije za korisnike kojima je izdalo sertifikate, a
ukoliko za to nema mogućnosti, dužno je da opozove sve izdate sertifikate i o tome
odmah obavesti nadležni organ.
Sertifikaciono telo koje prekida sa obavljanjem poslova sertifikacije
dužno je da dostavi svu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem usluge sertifikacije
drugom sertifikacionom telu na koga prenosi obaveze obavljanja usluge sertifikacije,
odnosno nadležnom organu ako nema drugog sertifikacionog tela.
Nadležni organ mora odmah, na trošak sertifikacionog tela, izvršiti
opoziv svih sertifikata koje je izdalo sertifikaciono telo koje je iz bilo kojih razloga
prekinulo obavljanje sertifikacije, a nije obezbedilo nastavljanje obavljanja sertifikacije
kod drugog sertifikacionog tela i nije opozvalo izdate sertifikate.

Član 33.
Nadležni organ propisuje najniži iznos osiguranja od rizika i
odgovornosti za moguću štetu nastalu vršenjem usluge izdavanja elektronskih
sertifikata.

Član 34.
Sertifikaciono telo koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate ili
garantuje za kvalifikovane elektronske sertifikate drugog sertifikacionog tela,
odgovorno je za štetu pričinjenu licu koje se pouzdalo u taj sertifikat, ako:
1) informacija koju sadrži kvalifikovani elektronski sertifikat nije tačna
u trenutku njegovog izdavanja;
2) sertifikat ne sadrži sve elemente propisane za kvalifikovani
elektronski sertifikat;
3) nije proverilo da potpisnik u trenutku izdavanja sertifikata poseduje
podatke za izradu elektronskog potpisa koji odgovaraju podacima
za proveru elektronskog potpisa koji su dati, odnosno
identifikovani u sertifikatu;
4) ne obezbedi da se podaci za izradu i podaci za proveru
elektronskog potpisa mogu koristiti komplementarno, u slučaju
kada te podatke generiše sertifikaciono telo;
5) propusti da opozove sertifikat u skladu sa odredbama člana 30.
ovog zakona;
6) sertifikat ne sadrži informacije o ograničenjima koja se odnose na
upotrebu sertifikata, a koja su sadržana u ugovoru sa korisnikom.
Sertifikaciono telo nije odgovorno za štetu iz stava 1. ovog člana, ako
dokaže da je postupalo u skladu sa zakonom i svojim opštim i internim pravilima
rada.
Sertifikaciono telo nije odgovorno za štetu koja je nastala zbog
korišćenja sertifikata izvan ograničenja, ukoliko su ta ograničenja jasno naznačena u
sertifikatu.

Član 35.
Elektronski sertifikati koje izdaje strano sertifikaciono telo ravnopravni
su sa domaćim elektronskim sertifikatima.
Kvalifikovani elektronski sertifikati izdati od strane inostranih
sertifikacionih tela ravnopravni su sa domaćim:
1) ako je inostrano sertifikaciono telo dobilo rešenje od nadležnog
organa, u skladu sa odredbama čl. 18. i 20. ovog zakona; ili
2) ako potiču iz zemlje sa kojom postoji bilateralni sporazum o
međusobnom priznavanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata.

V. NADZOR
Član 36.
Nadležni organ vrši inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i
radom sertifikacionih tela.
Nadzor nad radom sertifikacionih tela na poslovima prikupljanja,
upotrebe i zaštite ličnih podataka korisnika vrše organi određeni zakonom i drugim
propisima kojima se uređuje zaštita ličnih podataka.

Član 37.
U okviru inspekcijskog nadzora registrovanih i evidentiranih
sertifikacionih tela nadležni organ:
1) utvrđuje da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i
propisima donetim za sprovođenje ovog zakona;
2) kontroliše pravilnost primene propisanih postupaka i
organizaciono-tehničkih mera, primenu internih pravila koja su u
vezi sa uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za
sprovođenje ovog zakona;
3) vrši kontrolu postupka izdavanja, čuvanja i opoziva elektronskih
sertifikata;
4) vrši kontrolu zakonitosti obavljanja drugih usluga sertifikacionih
tela.

Član 38.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad radom sertifikacionih tela
ovlašćena lica nadležnog organa imaju pravo i dužnost da:
1) pregledaju akte i svu dokumentaciju koja je povezana sa tom
delatnošću;
2) provere njegove poslovne prostorije, informacioni sistem,
računarsku mrežu, ostalu opremu, tehničku dokumentaciju, kao i
sigurnosne mere koje se preduzimaju;
3) izvrše uvid u celokupnu dokumentaciju, radi obezbeđivanja dokaza
ili tačnog utvrđivanja eventualne neregularnosti.
Ovlašćeno lice nadležnog organa je dužno da čuva kao službenu
tajnu sve podatke o sertifikatima i lične podatke o korisniku sertifikata.

Član 39.
Ovlašćeno lice nadležnog organa rešenjem:
1) zabranjuje upotrebu neadekvatnih postupaka i infrastrukture, i daje
rok sertifikacionom telu u kojem je ono dužno da obezbedi
adekvatne postupke i infrastrukturu;
2) privremeno zabranjuje poslovanje sertifikacionog tela do
otklanjanja neadekvatnosti postupaka i infrastrukture;
3) naređuje privremeni opoziv nekog ili svih sertifikata izdatih od
strane sertifikacionog tela, ako postoji osnovana sumnja da se radi
o neadekvatnom postupku ili falsifikatu.
U slučaju privremene zabrane poslovanja, sertifikati izdati do dana
nastanka uzroka zbog kojih je izrečena mera zabrane, ostaju u važnosti.

Član 40.
Ako sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih
sertifikata prestane da ispunjava uslove propisane ovim zakonom nadležni organ
donosi rešenje o njegovom brisanju iz registra sertifikacionih tela za izdavanje
kvalifikovanih elektronskih sertifikata.
Rešenje iz stava 1. ovog člana konačno je i protiv njega se može
voditi upravni spor.

Član 41.
Sertifikaciono telo je dužno da u cilju sprovođenja nadzora omogući
ovlašćenim licima nadležnog organa pristup u svoje poslovne prostorije i uvid u
podatke o poslovanju, uvid u poslovnu dokumentaciju, pristup registru korisnika i
primenjenoj računarskoj opremi i uređajima.

VI. KAZNENE ODREDBE
Član 42.
Novčanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara kazniće se za
prekršaj korisnik – pravno lice:
1) koje ne čuva sredstva i podatke za formiranje elektronskog potpisa
od neovlašćenog pristupa i upotrebe i ako iste ne koristi u skladu
sa odredbama ovog zakona (član 25);
2) koje u propisanom roku ne dostavi sertifikacionom telu potrebne
podatke i informacije o promenama koje utiču ili mogu uticati na
tačnost utvrđivanja identiteta potpisnika (član 26. stav 1);
3) koje odmah ne dostavi sertifikacionom telu zahtev za opoziv
elektronskog sertifikata (član 26. stav 2).
Korisnik – preduzetnik kazniće se za prekršaje iz stava 1. ovog člana
novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne
autonomije i organu lokalne samouprave kazniće se za prekršaje iz stava 1. ovog
člana novčanom kaznom od 12.000 do 20.000 dinara.
Korisnik – fizičko lice kazniće se za prekršaje iz stava 1. ovog člana
novčanom kaznom od 12.000 do 20.000 dinara.

Član 43.
Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za
prekršaj sertifikaciono telo ako:
1) ne prijavi nadležnom organu početak obavljanja usluga izdavanja
elektronskih sertifikata (član 15);
2) izda kvalifikovani elektronski sertifikat koji ne sadrži sve potrebne
podatke (član 17);
3) čuva i kopira podatke za formiranje elektronskog potpisa za lica u
čije ime pruža tu uslugu (član 18. stav 1. tačka 10);
4) ne obavesti korisnika kome izdaje elektronski sertifikat o svim
tačnim uslovima izdavanja i korišćenja elektronskog sertifikata
(član 18. stav 1. tačka 12);
5) ne ispunjava obaveze propisane članom 28. ovog zakona;
6) ne prekine usluge sertifikacije odnosno ne izvrši opoziv izdatih
kvalifikovanih elektronskih sertifikata u propisanim slučajevima
(član 30. stav 1);
7) ne vodi ažurno evidenciju svih opozvanih elektronskih sertifikata
(član 30. stav 2);
8) ne obavesti korisnika o opozivu elektronskog sertifikata u
propisanom roku (član 30. stav 3);
9) ne čuva kompletnu dokumentaciju o izdatim i opozvanim
kvalifikovanim elektronskim sertifikatima u predviđenom roku (član
31. stav 1);
10) blagovremeno ne obavesti korisnike kojima je izdalo elektronske
sertifikate i nadležni organ o okolnostima koje mogu dovesti do
prestanka obavljanja usluga sertifikacije (član 32. stav 1);
11) ne omogući ovlašćenim licima nadležnog organa pristup u svoje
poslovne prostorije i uvid u podatke o poslovanju, uvid u poslovnu
dokumentaciju, pristup registru korisnika, računarskoj opremi i
uređajima (član 38).
Odgovorno lice u sertifikacionom telu kazniće se za prekršaje iz stava
1. ovog člana novčanom kaznom od 15.000 do 20.000 dinara.

Član 44.
Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za
prekršaj – pravno lice u slučaju da ne čuva podatke i sredstva za proveru
elektronskog potpisa onoliko vremena koliko se čuvaju sama elektronska dokumenta
(član 5).
Preduzetnik kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom
kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne
autonomije i organu lokalne samouprave kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog
člana novčanom kaznom od 12.000 do 20.000 dinara.

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 45.
Nadležni organ donosi podzakonska akta za sprovođenje ovog
zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 46.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
″Službenom glasniku Republike Srbije″.

Advertisements

јул 20, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – zakon o elektronskom dokumentu

Z A K O N
O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU

.
Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.urrgb.com
.

I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način postupanja sa elektronskim
dokumentom u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima, kao i
prava, obaveze i odgovornosti privrednih društava i drugih pravnih lica, preduzetnika
i fizičkih lica (u daljem tekstu: pravna i fizička lica), državnih organa, organa
teritorijalne autonomije i organa jedinica lokalne samouprave i organa, preduzeća,
ustanova, organizacija i pojedinaca kojima je povereno vršenje poslova državne
uprave, odnosno javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organi vlasti) u vezi sa ovim
dokumentom.
Pojam elektronskog dokumenta
Član 2.
Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen od slova, brojeva,
simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju,
ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi
korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred
organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili
arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju.
Značenje pojedinih izraza
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
– digitalizacija je prenošenje dokumenata iz drugih oblika u elektronski
oblik;
– vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumentu ili
grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvrđuje sadržaj elektronskog dokumenta u
to vreme odnosno sadržaj svakog dokumenta u grupi;
– sistem za formiranje vremenskog žiga je softversko-hardverski sistem za
formiranje vremenskog žiga koji ima pristup tačnom vremenu u skladu sa zakonom;
– izdavalac vremenskog žiga je pravno lice koje poseduje sistem za
formiranje vremenskog žiga i koje izdaje vremenski žig;
– informacioni sistem je skup programa, informacionih i telekomunikacionih
uređaja primenjenih u postupcima izrade, slanja, prijema, provere i čuvanja
elektronskih dokumenata;
– pošiljalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti koji je poslao ili u
čije ime se primaocu šalje elektronski dokument;
– primalac je pravno ili fizičko lice, odnosno organ vlasti kome je namenjen
i upućen elektronski dokument i koji je taj dokument primio;
– informacioni posrednik je pravno ili fizičko lice koje u ime pošiljaoca ili
primaoca vrši prijem, prenos, dostavljanje i čuvanje elektronskih dokumenata.
Punovažnost i dokazna snaga elektronskog dokumenta
Član 4.
Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga
samo zato što je u elektronskom obliku.
Ako je propisom utvrđen pismeni oblik kao uslov punovažnosti pravnog akta,
pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovarajući elektronski dokument potpisuje
se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
elektronski potpis.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na:
1) pravne poslove kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili
kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
2) izjave stranaka i dugih učesnika u postupku za raspravljanje
zaostavštine, formu zaveštanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života,
ugovore o doživotnom izdržavanju i sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao i druge
ugovore iz oblasti naslednog prava;
3) ugovore o utvrđivanju imovinskih odnosa između bračnih drugova;
4) ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna
sposobnost;
5) ugovore o poklonu;
6) druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na
osnovu zakona donetih propisa, izričito određena upotreba svojeručnog potpisa u
dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa.
II. IZRADA ELEKTRONSKOG DOKUMENTA
Izrada elektronskog dokumenta

Član 5.
Elektronski dokument izrađuje se primenom bilo koje dostupne i upotrebljive
informaciono-komunikacione tehnologije, ako zakonom nije drugačije određeno.
Elektronski dokument koji predstavlja arhivsku građu izrađuje se u
standardizovanim formatima koji zadovoljavaju potrebe trajnog arhiviranja, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa.
Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se
originalom.
Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija
forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta.
Elektronski dokument iz stava 4. ovog člana ima istu pravnu snagu kao i
izvorni dokument, ako je:
1) digitalizaciju obavio organ vlasti u vršenju svojih nadležnosti i ovlašćenja,
odnosno pravno lice ili preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti;
2) istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim elektronskim
potpisom potvrdilo ovlašćeno lice organa vlasti, odnosno ovlašćeno lice pravnog lica
ili preduzetnik.
Forma prikaza elektronskog dokumenta
Član 6.
Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu formu prikaza.
Unutrašnja forma prikaza sastoji se od tehničko-programske forme
zapisivanja sadržine elektronskog dokumenta.
Spoljna forma prikaza sastoji se od vizuelnog ili drugog razumljivog prikaza
sadržine elektronskog dokumenta na ekranu računarskog ili drugog elektronskog
uređaja.
Kopija elektronskog dokumenta
Član 7.
Elektronski dokument ne može imati kopiju u elektronskom obliku.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađuje se overom štampanog
primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija elektronskog dokumenta na papiru mora da sadrži oznaku da se radi o
kopiji elektronskog dokumenta.
Overu iz stava 2. ovog člana obavlja ovlašćeno lice organa vlasti – za
elektronski dokument u okviru nadležnosti i ovlašćenja određenog organa vlasti,
odnosno ovlašćeno lice pravnog lica ili preduzetnik – za elektronski dokument iz
delatnosti pravnog lica odnosno preduzetnika.
Ovlašćeno lice iz stava 4. ovog člana svojeručnim potpisom i pečatom
potvrđuje istovetnost kopije elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom formom
prikaza elektronskog dokumenta.
Kopija originalnog elektronskog dokumenta ima dokaznu snagu originala,
odnosno overenog prepisa tog dokumenta.
III. DOSTAVLJANJE ELEKTRONSKIH DOKUMENATA
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta

Član 8.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta je dokaz da je taj dokument
primljen od strane primaoca.
Potvrdu o prijemu elektronskog dokumenta izdaje primalac ili informacioni
posrednik.
Potvrda o prijemu elektronskog dokumenta može biti sačinjena u formi
elektronskog dokumenta.
Obaveza izdavanja potvrde o prijemu elektronskog dokumenta i elementi
sadržaja potvrde uređuju se posebnim propisima ili voljom stranaka, ako zakonom
nije drugačije određeno.

Dupliranje elektronskih dokumenata
Član 9.
Svaki primljeni elektronski dokument smatra se posebnim dokumentom, osim
ako je više puta primljen istovetan dokument i primalac je znao ili je morao znati da je
reč o istovetnom dokumentu.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti i
stranaka

Član 10.
Podnesak izrađen kao elektronski dokument fizička i pravna lica (stranke)
dostavljaju organima vlasti putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte
koja je od strane organa vlasti određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim
elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Organ vlasti koji je primio podnesak iz stava 1. ovog člana, elektronskim
putem, bez odlaganja, potvrđuje stranci prijem podneska.
Podnesci, rešenja, isprave ili bilo koji drugi akti koje sačine organi vlasti
dostavljaju se strankama, na njihov zahtev, elektronskim putem.
Elektronski dokument iz stava 3. ovog člana organ vlasti dostavlja stranci na
adresu elektronske pošte koja je od strane stranke određena za prijem elektronskih
dokumenata ili posredstvom javnog poštanskog operatora.

Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti
Član 11.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti obavlja se putem
elektronske pošte ili drugim elektronskim putem, u skladu sa posebnim propisom.

IV. ČUVANJE I ZAŠTITA ELEKTRONSKIH DOKUMENATA
Čuvanje elektronskih dokumenata

Član 12.
Pravna i fizička lica i organi vlasti dužni su da čuvaju i arhiviraju elektronska
dokumenta u informacionom sistemu ili na medijima koji omogućavaju trajnost
elektronskog zapisa za utvrđeno vreme čuvanja, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje arhivska građa, zakonom kojim se uređuje elektronski potpis i propisima o
kancelarijskom poslovanju.
Pravna i fizička lica mogu poslove tekućeg čuvanja elektronskih dokumenata
poveriti drugom pravnom licu koje je dužno da ove poslove vrši u skladu sa ovim
zakonom, svojim aktima i zaključenim pravnim poslom.
Lice kome su povereni poslovi čuvanja elektronskih dokumenata nije
odgovorno za izvorni sadržaj ovih dokumenata.
Zaštita elektronskog dokumenta
Član 13.
U obavljanju poslova sa elektronskim dokumentima primenjuju se
odgovarajući tehnološki postupci i oprema koji obezbeđuju zaštitu tih dokumenata, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje arhivska građa, propisima o kancelarijskom
poslovanju i međunarodnim standardima iz oblasti upravljanja dokumentima.

V. VREMENSKI ŽIG
Sistem za formiranje vremenskog žiga

Član 14.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da na osnovu zahteva za formiranje
vremenskog žiga obezbedi formiranje propisane strukture podataka vremenskog žiga
kao i pouzdano utvrđivanje vremena njegovog nastanka i elektronsko potpisivanje
strukture podataka vremenskog žiga.
Elektronske sertifikate za potpisivanje vremenskog žiga izdaje sertifikaciono
telo upisano u evidenciju, odnosno registar kod nadležnog organa, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Ministar nadležan za informaciono društvo (u daljem tekstu: Ministar)
propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog žiga.
Član 15.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da se pre početka obavljanja poslova
izdavaoca vremenskog žiga registruje kod ministarstva nadležnog za poslove
informacionog društva (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Ako izdavalac vremenskog žiga ispunjava uslove propisane ovim zakonom,
Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar izdavalaca vremenskog žiga u
Republici Srbiji (u daljem tekstu: Registar).
Rešenje se donosi na zahtev izdavaoca vremenskog žiga u roku od 30 dana
od dana podnošenja urednog zahteva.
Izdavalac vremenskog žiga može početi da obavlja poslove izdavanja
vremenskog žiga danom upisa u Registar.
Ministar propisuje sadržaj i način vođenja Registra i bliže uslove i postupak
registracije.
Ako izdavalac vremenskog žiga prestane da ispunjava uslove propisane ovim
zakonom, Ministarstvo donosi rešenje o njegovom brisanju iz Registra.
Rešenje iz st. 3. i 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv
njega se može pokrenuti upravni spor.
Zahtev za formiranje vremenskog žiga
Član 16.
Vremenski žig pridružuje se elektronskom dokumentu na osnovu zahteva za
formiranje vremenskog žiga.
Zahtev za formiranje vremenskog žiga sadrži određene podatke iz sadržaja
elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog potpisa.
Ministar propisuje bližu sadržinu zahteva za formiranje vremenskog žiga.

Sadržaj strukture podataka vremenskog žiga

Član 17.
Struktura podataka vremenskog žiga sadrži:
– identifikator izdavaoca vremenskog žiga;
– serijski broj vremenskog žiga;
– vreme formiranja vremenskog žiga;
– objekat za formiranje vremenskog žiga;
– elektronski potpis strukture podataka vremenskog žiga;
– identifikator algoritma za elektronski potpis vremenskog žiga;
– identifikator elektronskog sertifikata putem koga se može verifikovati
elektronski potpis vremenskog žiga.
Ministar propisuje bliži sadržaj strukture podataka vremenskog žiga.
Vreme sadržano u vremenskom žigu
Član 18.
Vreme koje je sadržano u vremenskom žigu odgovara trenutku formiranja tog
žiga, sa razlikom manjom od jedne sekunde, u odnosu na UTC (Universal Time
Coordinate) vremensku skalu.
Postupak označavanja vremena koje je sadržano u vremenskom žigu bliže
propisuje Ministar.
Čuvanje vremenskog žiga
Član 19.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da podatke o izdatim vremenskim
žigovima čuva na bezbedan način najmanje pet godina od dana izdavanja.

VI. NADZOR
Organ nadležan za nadzor

Član 20.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na
vremenski žig Ministarstvo vrši preko inspektora za elektronski potpis.
Član 21.
Izdavalac vremenskog žiga dužan je da u cilju sprovođenja nadzora omogući
inspektoru za elektronski potpis pristup u svoje poslovne prostorije i uvid u podatke o
poslovanju, uvid u poslovnu dokumentaciju i pristup sistemu za formiranje
vremenskog žiga, računarskoj mreži i uređajima.
Član 22.
Inspektor za elektronski potpis rešenjem:

1) zabranjuje upotrebu neadekvatnih postupaka i infrastrukture i daje rok
izdavaocu vremenskog žiga u kome je on dužan da obezbedi adekvatne postupke i
infrastrukturu;
2) privremeno zabranjuje poslovanje izdavaoca vremenskog žiga do
otklanjanja nepravilnosti iz tačke 1. ovog stava.
U slučaju privremene zabrane poslovanja, vremenski žigovi izdati do dana
nastanka uzroka zbog kojih je izrečena mera zabrane ostaju u važnosti.

VII. KAZNENE ODREDBE
Prekršaji

Član 23.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj
izdavalac vremenskog žiga ako:
1) se pre početka obavljanja poslova izdavanja vremenskog žiga ne
registruje (član 15. stav 1);
2) formira vremenski žig koji ne sadrži propisane podatke (član 17);
3) ne čuva na bezbedan način i u propisanom roku podatke o izdatim
vremenskim žigovima (član 19);
4) ne omogući inspektoru za elektronski potpis pristup u poslovne prostorije
i uvid u podatke o poslovanju i poslovnu dokumentaciju, kao i pristup sistemu za
formiranje vremenskog žiga, računarskoj opremi i uređajima (član 21).
Odgovorno lice izdavaoca vremenskog žiga kazniće se za prekršaj iz stava 1.
ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 24.
Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona Ministarstvo će doneti u roku
od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 25.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom
glasniku Republike Srbije”.

јул 18, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – prenosnice ( 1 )

Prenosnice sluze za prenos robe i proizvoda sa jednog mesta na drugo. Obicno se radi o prenosu iz skladista/magacina u drugo skladiste/magacin , iz skladista/magacina u maloprodaju , iz jednog maloprodajnog objekta u drugi , itd.

.
Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.urrgb.com

.

Koje ce elemente prenosnica sadrati zavisi od toga odakle i gde prenosimo robu/proizvode.

Uobicajeni podaci koji stoje na prenosnici su podaci o sifri artikla ( ili siframa , ako ih ima vise ) , naziv artikla , jedinica mere , kolicina , nabavna cena.

Takodje , podaci o tome odakle se i gde roba prenosi i datum.

Ostali elementi prenosnice zavise od toga koje sve podatke imamo o robi/proizvodu na jednom i drugom mestu.

Ovo ce naravno zavisiti i od toga da li smo u PDV-u ili nismo i da li moramo odmah obracunati PDV na nabavljenu robu.

Na primer , ako u jednom skladistu robu vodimo tako da imamo sledece podatke :

sifra , nabavna cena , razlika u ceni , porez , prodajna cena – tada ce se svi ti podaci naci na prenosnici. Obzirom da robu prebacujemo u drugo skladiste iste firme i tamo bi trebalo da se roba vodi po istim stavkama.

Kada je u pitanju popunjavanje knjiga , opet sve zavisi od toga odakle i gde saljemo robu i koje se knjige tu vode. Posto se radi o internom prenosu obicno imamo KEPU knjigu , TK knjigu i sl.

Poenta je u sledecem : vrsimo prenos sa jednog mesta na drugo i iz jedne „grupe“ knjiga u drugu „grupu“ knjiga.

јул 1, 2009

besplatna obuka iz knjigovodstva – zakon o privrednim drustvima

Z A K O N
O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

.
Sva azuriranja Zakona i ostale informaicije ubuduce potrazite na www.urrgb.com

.

D e o p r v i
OSNOVNE ODREDBE
Odeljak 1.
Osnovna načela
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se osnivanje privrednih društava i
preduzetnika, upravljanje društvima, prava i obaveze osnivača, ortaka, članova i
akcionara, povezivanje i reorganizacija (statusne promene i promene pravne forme
privrednih društava, reorganizacija), prestanak preduzetnika i likvidacija privrednih
društava.
Pojam i pravne forme privrednih društava
Član 2.
(1) Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom
pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
(2) Pravne forme privrednih društava u smislu ovog zakona su ortačko
društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko
društvo (otvoreno i zatvoreno).
(3) Pored pravnih formi privrednih društava iz stava 2. ovog člana,
posebnim zakonom mogu se odrediti i druge pravne forme društava, odnosno
preduzeća.
Ogranak
Član 3.
(1) Privredno društvo, domaće ili strano, može obrazovati jedan ili više
ogranaka.
(2) Ogranak je organizacioni deo privrednog društva koji nema
svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa
trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva.
(3) Ogranak se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
– 2 –
Vreme trajanja privrednog društva
Član 4.
Privredno društvo osniva se na neodređeno vreme, ako u osnivačkom
aktu nije određeno da društvo traje do određenog vremena, nastupanja određenog
događaja ili postizanja određenog cilja.
Delatnost privrednog društva
Član 5.
(1) Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene
delatnosti.
(2) Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati
samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu se
obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa.
(3) Delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju
u odeđenoj pravnoj formi privrednog društva, ne mogu se obavljati u drugoj pravnoj
formi društva.
Uslovi za obavljanje delatnosti
Član 6.
(1) Privredno društvo može da obavlja delatnost u prostoru koji
ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i
unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove.
(2) Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana proverava nadležni
organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
(3) Privredno društvo može da otpočne obavljanje delatnosti koja
obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladištenje materija opasnih i
štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ako nadležni organ rešenjem utvrdi
ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana.
Odeljak 2.
Osnivanje
Osnivački akt i drugi akti
Član 7.
(1) Privredna društva osnivaju se osnivačkim aktom koji ima formu
ugovora o osnivanju ako ga osniva više osnivača ili odluke o osnivanju ako ga osniva
jedan osnivač.
(2) Lica koja u smislu ovog zakona osnivaju privredno društvo su
osnivači društva. Svi osnivači privrednog društva potpisuju osnivački akt.
– 3 –
(3) Potpisi osnivača na osnivačkom aktu privrednog društva overavaju
se.
(4) Osnivački akt privrednog društva ima sadržinu utvrđenu ovim
zakonom za tu pravnu formu privrednog društva.
(5) Pored osnivačkog akta, ortačko i komanditno društvo mogu imati i
ugovor ortaka društva, društvo s ograničenom odgovornošću i ugovor članova
društva, a akcionarsko društvo i statut.
(6) Osnivači i lica koja u skladu sa ovim zakonom posle osnivanja
pristupe ortačkom društvu su ortaci, komanditnom društvu -ortaci odnosno
komplementari i komanditori, društvu s ograničenom odgovornošću – članovi društva,
a akcionarskom društvu – akcionari.
Odeljak 3.
Registracija i objavljivanje registracije
Sticanje svojstva pravnog lica
Član 8.
Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o
tom društvu u Registar koji se vodi na način propisan zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata (u daljem tekstu: registar).
Registracija i objavljivanje
Član 9.
Registracija podataka o privrednom društvu i objavljivanje registracije
vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Dejstvo registracije i objavljivanja u odnosu na treća lica
Član 10.
(1) Smatra se da treća lica znaju za registrovane podatke o
privrednom društvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda iz tih podataka
ili dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija sa upućivanjem na njih.
(2) Smatra se da treća lica znaju ili da prema okolnostima slučaja
mogu znati za podatke i dokumenta iz stava 1. ovog člana i pre objavljivanja a posle
deponovanja u registar, ako privredno društvo to dokaže.
(3) Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za
privredno društvo se kao tačan uzima podatak iz registra, tako da ono u odnosima sa
trećim licima ne može isticati podatke koji su objavljeni, ako su se treća lica pouzdala
u podatke iz registra.
– 4 –
Ništavost registracije osnivanja
Član 11.
(1) Registracija osnivanja privrednog društva ništava je u slučajevima
propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
(2) Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog
društva ništava je ako:
1) osnivački akt nije sastavljen u propisanoj formi;
2) je delatnost društva nezakonita ili suprotna javnom interesu;
3) osnivački akt ne sadrži podatke o poslovnom imenu društva,
vrednosti i vrsti uloga svakog osnivača ili iznosa osnovnog kapitala koji je propisan
ovim zakonom ili o delatnosti društva;
4) minimalni iznos uloga nije uplaćen u skladu sa ovim zakonom;
5) ne postoji pravna i poslovna sposobnost svih osnivača;
6) je broj osnivača manji od broja utvrđenog ovim zakonom.
(3) Ako je osnov ništavosti registracije privrednog društva otklonjiv,
nadležni sud posle pokretanja postupka određuje rok od najduže 90 dana za
otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom.
(4) Ništavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog
društva sa savesnim trećim licima.
(5) Utvrđenjem ništavosti registracije privrednog društva, članovi i
akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraživanja poverilaca društva.
Odeljak 4.
Odgovornost osnivača i drugih lica
Odgovornost za obaveze pre registracije društva
Član 12.
(1) Osnivači društva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa
osnivanjem privrednog društva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom,
ako ugovorom sa trećim licima koja imaju potraživanja po tom osnovu nije drukčije
određeno.
(2) Za obaveze iz stava 1. ovog člana privredno društvo odgovara
solidarno sa osnivačima ili drugim licima iz stava 1. ovog člana ako posle registracije
preuzme te obaveze, u skladu sa ovim zakonom.
– 5 –
Ulozi, imovina, osnovni kapital i odgovornost za uloge
Član 13.
(1) Ortaci, članovi i akcionari privrednog društva dužni su da ulože
svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim
aktom, ugovorom ili drugim aktom društva.
(2) Na osnovu uloga iz stava 1. ovog člana ortaci, odnosno članovi
društva, stiču udeo u društvu, a akcionari akcije društva.
(3) Lica iz stava 1. ovog člana koja ne izvrše obaveze u vezi sa
osnivanjem privrednog društva ili daju netačne podatke o ulogu, odgovaraju društvu
za prouzrokovanu štetu.
(4) Na izvršenje obaveza prema privrednom društvu u vezi sa ulogom
u imovinu društva primenjuju se odredbe ovog zakona i zakona kojim se uređuju
obligacioni odnosi.
(5) Ako lica iz stava 1. ovog člana ne ulože ugovorene nenovčane
uloge, mogu odlučiti da ulože novčani iznos jednak vrednosti neuloženog
nenovčanog uloga, po prethodnoj saglasnosti društva.
(6) Kada je predmet uloga svojina, svi uneti ulozi u imovinu privrednog
društva svojina su društva i ne mogu biti korišćeni od ortaka, članova i akcionara kao
njihova lična imovina.
(7) Lica iz stava 1. ovog člana, privredno društvo ne može da oslobodi
od odgovornosti ili da im umanji obaveze po osnovu odgovornosti.
(8) Lica iz stava 1. ovog člana nemaju pravo na povraćaj uloga ili na
kamatu na ulog u privredno društvo. Plaćanja privrednog društva po osnovu
povlačenja i poništenja akcija ili sticanja sopstvenih akcija ili udela, kao i druga
plaćanja tim licima u skladu sa ovim zakonom ne smatraju se povraćajem uloga ili
plaćanjem kamate na uloge.
(9) U slučaju prenosa udela, odnosno akcija ako ovim zakonom, nije
drukčije uređeno, prenosilac i sticalac odgovorni su solidarno za obaveze prenosioca
u vezi sa ulogom nastale pre tog prenosa.
(10) Prava privrednog društva po osnovu odgovornosti iz st. 1. do 9.
ovog člana, ostvaruje društvo ili ortak, odnosno član i akcionar koji ima ili zastupa
najmanje 5% osnovnog kapitala društva.
(11) Imovinu društva u smislu ovog zakona čini pravo svojine i druga
prava koje društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem.
(12) Osnovni kapital društva u smislu ovog zakona jeste razlika između
ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva, odnosno ukupna vrednost
udela, odnosno akcija u društvu.
– 6 –
Procena nenovčanih uloga
Član 14.
(1) Nenovčanim ulozima u smislu ovog zakona smatraju se ulozi u
stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim društvima.
(2) Vrednost nenovčanih uloga ortačkog društva i komanditnog
društva, kao i društva s ograničenom odgovornošću i zatvorenog akcionarskog
društva, utvrđuju sporazumno ortaci, članovi ili akcionari u skladu sa osnivačkim
aktom.
(3) Ako se vrednost nenovčanog uloga ne utvrdi na način iz stava 2.
ovog člana, ortaci, članovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga poveriti
ovlašćenom procenjivaču ili podneti zahtev da ga u vanparničnom postupku odredi
sud.
(4) Procenu vrednosti nenovčanih uloga otvorenog akcionarskog
društva vrši ovlašćeni procenjivač koga biraju osnivači odnosno upravni odbor sa
liste ovlašćenih procenjivača ili nadležni sud u vanparničnom postupku na zahtev
osnivača ili upravnog odbora društva.
(5) Procena vrednosti nenovčanih uloga vrši se u skladu sa
odredbama zakona kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Zloupotreba pravnog lica
Član 15.
(1) Komanditori komanditnog društva, kao i članovi društva sa
ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva mogu prema trećim
licima lično odgovarati za obaveze društva ako zloupotrebe privredno društvo za
nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom privrednog društva raspolažu kao
sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao pravno lice ne postoji.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su za obaveze društva
solidarno.
(3) Odgovornost iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje nadležni sud, pri
čemu uzima u obzir sve okolnosti vezane za zloupotrebu, a naročito da se opšti
princip ograničene odgovornosti ne primenjuje na slučajeve iz stava 1. ovog člana.
Odeljak 5.
Sedište i poslovno ime
Sedište
Član 16.
(1) Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima
društva.
– 7 –
(2) Sedište privrednog društva određuje se osnivačkim aktom i
registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Poslovno ime
Član 17.
(1) Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje.
(2) Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo sa
poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom
društvu ili o njegovoj delatnosti.
Obavezni sadržaj
Član 18.
(1) Poslovno ime ortačkog društva sadrži oznaku „ortačko društvo“ ili
skraćenicu „o.d.“ ili „od“.
(2) Poslovno ime komanditnog društva sadrži oznaku „komanditno
društvo“ ili skraćenicu „k.d.“ili „kd“.
(3) Poslovno ime društva s ograničenom odgovornošću sadrži oznaku
„društvo s ograničenom odgovornošću“ ili skraćenicu „d.o.o.“ ili „doo“.
(4) Poslovno ime akcionarskog društva sadrži oznaku „akcionarsko
društvo“ ili skraćenicu „a.d.“ili „ad“.
(5) Poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije sadrži i
oznaku „u likvidaciji“.
Skraćeno ili modifikovano poslovno ime
Član 19.
Privredno društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da
koristi i jedno ili više modifikovanih i/ili skraćenih poslovnih imena, ako su ta imena
navedena u osnivačkom aktu, pod istim uslovima i na način pod kojima se koristi
poslovno ime.
Ograničenja korišćenja nacionalnih ili službenih imena i znakova
Član 20.
(1) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži naziv domaće
države ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i druge državne ambleme ili
oznake koje ih podražavaju, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa države ili
teritorijalne jedinice.
(2) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili simbole
strane države ili međunarodne organizacije, u skladu sa propisima te države,
odnosno međunarodne organizacije.
– 8 –
(3) Poslovno ime ne može da sadrži ili da podražava službene
znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta.
Ograničenja korišćenja ličnih imena
Član 21.
(1) Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili deo imena
fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo, uz saglasnost svih
naslednika prvog naslednog reda.
(2) Ako privredno društvo svojim poslovanjem ili na drugi način
povređuje čast i ugled lica čije je ime uneto u njegovo poslovno ime, to lice, odnosno
njegovi naslednici ako je ono umrlo, ima pravo da traži brisanje njegovog imena iz
poslovnog imena društva.
Upotreba poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima
Član 22.
(1) Poslovna pisma i drugi dokumenti privrednog društva, uključujući i
one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže sledeće podatke:
poslovno ime i pravnu formu društva; sedište; registar u koji je registrovano i broj
registracije društva; poslovno ime i sedište banke kod koje ima račun; broj računa,
kao i poreski identifikacioni broj.
(2) Poslovna pisma i drugi dokumenti društva s ograničenom
odgovornošću, zatvorenog i otvorenog akcionarskog društva, pored podataka iz
stava 1. ovog člana, sadrže i podatke o osnovnom kapitalu društva sa naznakom
koliko je od toga uplaćeni i uneti, a koliko upisani kapital.
(3) Poslovna pisma i drugi dokumenti jednočlanog društva s
ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva sadrže naznaku da se radi o
jednočlanom društvu.
Jezik i pismo poslovnog imena
Član 23.
(1) Poslovno ime privrednog društva je na srpskom jeziku i pismu koje
je u službenoj upotrebi.
(2) Poslovno ime privrednog društva može biti i na stranom jeziku,
odnosno može da sadrži i pojedine strane reči, ako one čine ime, odnosno poslovno
ime ortaka, člana ili akcionara ili njihov robni ili uslužni žig, odnosno ako su
uobičajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku,
odnosno ako se radi o rečima na mrtvom jeziku.
Ograničenja prenosa poslovnog imena
Član 24.
(1) Poslovno ime može se preneti na drugo lice samo zajedno s
prenosom privrednog društva koje pod tim poslovnim imenom posluje.
– 9 –
(2) Ako član privrednog društva čije je lično ime sadržano u
poslovnom imenu prestane da bude član tog privrednog društva, to privredno društvo
može nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu saglasnost.
(3) Ako se privredno društvo prenese na drugo lice, za dalju upotrebu
poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica čije je lično ime sadržano u poslovnom
imenu ili saglasnost njegovih naslednika do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji.
(4) Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na način određen
osnivačkim aktom.
Odeljak 6.
Zastupanje i zastupnici
Zastupnici i njihova ovlašćenja
Član 25.
(1) Zastupnik privrednog društva dužan je prema privrednom društvu
da poštuje sva ograničenja ovlašćenja na zastupanje utvrđena osnivačkim aktom,
ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.
(2) Zastupnik privrednog društva koji prekorači ograničenja ovlašćenja
iz stava 1. ovog člana odgovoran je za štetu koja se time prouzrokuje privrednom
društvu ili trećem licu sa kojim je posao zaključen.
(3) Ograničenja ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, objavljena ili
neobjavljena, privredno društvo ne može isticati prema trećim licima. Ograničenja
ovlašćenja za zastupanje, koja se sastoje u zastupanju od strane dva ili više lica
zajedno, može se isticati prema trećim licima u skladu sa članom 10. ovog zakona.
(4) Pravni poslovi zastupnika privrednog društva izvan delatnosti
društva navedenih u osnivačkom aktu, obavezuju društvo, osim ako ne dokaže da je
treće lice znalo ili je prema okolnostima slučaja moglo znati da su ti poslovi izvan te
delatnosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za to.
(5) Objavljeni podaci u vezi sa licima koja su ovlašćena da zastupaju
društvo, obavezuju društvo i kada postoje nepravilnosti u njihovom izboru, a na to se
mogu pozivati i treća lica ako društvo ne dokaže da su treća lica znala ili mogla znati
za te nepravilnosti.
Pojam prokure
Član 26.
(1) Prokura je zakonska forma ovlašćenja kojim privredno društvo
ovlašćuje jedno ili više lica za zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa
delatnošću društva.
(2) Ako u prokuri nije izričito navedeno da je data za ogranak, smatra
se da je prokura data za celo privredno društvo.
– 10 –
(3) Prokura ne sadrži ovlašenje za zaključivanje poslova koji se
odnose na otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Ovlašćenja iz prokure ne mogu se
ograničiti i prokura se ne može dati na određeno vreme niti se može vezati za
određene uslove.
(4) Ograničenja ovlašćenja prokuriste nemaju dejstvo prema trećim
licima.
Izdavanje i vrste
Član 27.
(1) Prokuru daje privredno društvo jednom licu ili većem broju lica kao
pojedinačnu ili zajedničku.
(2) Ako je prokura data većem broju lica kao pojedinačna, svaki
prokurista ima sva zastupnička ovlašćenja iz prokure u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako je prokura data većem broju lica kao zajednička, pravni
poslovi koje zaključuju ili radnje koje preduzimaju punovažni su samo uz saglasnost
svih tih lica, a izjave volje trećih lica i njihove pravne radnje koje se u tom slučaju
učine prema jednom prokuristi, smatra se da su učinjene svim prokuristima.
(4) Prokura se daje u pisanom obliku.
(5) Prokura se može dati samo fizičkom licu.
(6) Prokura je neprenosiva.
Potpisivanje
Član 28.
Prokurista potpisuje privredno društvo pod svojim punim imenom, sa
jasnom naznakom svog svojstva koje proizlazi iz prokure sa oznakom „pp“.
Prestanak
Član 29.
(1) Prokuru privredno društvo može da opozove u svako doba.
(2) Privredno društvo ne može da se odrekne prava da opozove
prokuru, niti da je ograniči i uslovi.
(3) Ako je prokura opozvana, prokurista može prema privrednom
društvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure
zasnovano.
(4) Prokura ne prestaje po osnovu smrti ili prestanka jedinog člana ili
akcionara društva koje je dalo prokuru.
– 11 –
Registracija
Član 30.
(1) Zakonski zastupnik privrednog društva izveštava registar o
izdavanju i opozivu prokure.
(2) Pri registraciji prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja
označava njegovo svojstvo.
Odeljak 7.
Lica koja imaju dužnost prema društvu
Osnovna načela
Član 31.
(1) Dužnosti prema privrednom društvu u skladu sa ovim zakonom
imaju:
1) ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva;
2) lica koja se u skladu sa ovim zakonom smatraju kontrolnim
članovima društva s ograničenom odgovornošću ili kontrolnim akcionarima
akcionarskog društva;
3) zastupnici društva;
4) članovi upravnog odbora, članovi izvršnog odbora, članovi
nadzornog odbora, članovi odbora revizora i interni revizor društva s ograničenom
odgovornošću i akcionarskog društva;
5) lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima
privrednog društva;
6) likvidacioni upravnik privrednog društva.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da rade u interesu privrednog
društva.
Dužnost pažnje i pravilo poslovne procene (prosuđivanje)
Član 32.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da u tom svojstvu
izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom
uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana, dužna su da svoju procenu zasnivaju
na informacijama i mišljenjima lica stručnih za odgovarajuću oblast za koje veruju da
su u tom pogledu savesna i kompetentna.
(3) Lice koje postupa u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana nije odgovorno
za štetu koja iz takve procene nastane za privredno društvo.
– 12 –
Dužnost lojalnosti
Član 33.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da postupaju
savesno i lojalno prema privrednom društvu.
(2) Lica iz stava 1. ovog člana koja imaju lični interes, dužna su
naročito da: ne koriste imovinu privrednog društva u ličnom interesu; ne koriste
povlašćene informacije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne
zloupotrebljavaju pozicije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne koriste
poslovne mogućnosti privrednog društva za svoje lične potrebe i sl. (u daljem tekstu:
dužnost lojalnosti).
Lični interes i povezana lica
Član 34.
(1) Lični interes u smislu člana 33. ovog zakona postoji ako je lice iz
člana 31. stav 1. ovog zakona ili član njegove porodice:
1) ugovorna strana u pravnom poslu sa privrednim društvom;
2) u finansijskom odnosu sa licem iz pravnog posla ili radnje koje
zaključuje ugovor sa privrednim društvom ili koje ima finansijske interese u tom poslu
ili radnji, po osnovu kojih se razumno može očekivati da utiču na njegovo postupanje
suprotno interesu privrednog društva;
3) je pod kontrolnim uticajem strane iz pravnog posla ili radnje ili lica
koje ima finansijski interes u pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano može
očekivati da utiču na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog društva.
(2) Pod članovima porodice lica iz stava 1. ovog člana, smatraju se:
1) njegov bračni drug ili/i roditelji, brat ili sestra tog bračnog druga;
2) njegovo dete, roditelji, brat, sestra, unuk ili bračni drug bilo koga
od ovih lica;
3) njegov krvni srodnik u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do drugog
stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, srodnik po tazbini zaključno sa prvim
stepenom;
4) druga lica koja sa tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.
(3) Lica iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana, smatraju se
povezanim licima u smislu ovog zakona (u daljem tekstu: povezana lica u smislu
ovog zakona).
Odobrenje pravnog posla iz sukoba interesa
Član 35.
(1) Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne
povređuje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona i nije odgovorno za
naknadu štete koja proizađe iz sukoba interesa, ako je pravni posao odobren u
dobroj veri:
– 13 –
1) od svih drugih ortaka koji nemaju lični interes (u slučaju ortačkog
društva), svih komplementara koji nemaju lični interes (u slučaju komanditnog
društva), ako osnivačkim aktom nije određeno da o tome odlučuje većina ortaka
odnosno komplementara u skladu sa osnivačkim aktom;
2) većinom glasova skupštine članova koji nemaju lični interes (u
slučaju društva s ograničenom odgovornošću);
3) većinom glasova članova upravnog odbora koji nemaju interesa u
tom poslu, a u slučaju da takva većina ne postoji, većinom glasova akcionara koji
nemaju lični interes (u slučaju akcionarskog društva).
(2) Odobrenje pravnog posla iz stava 1. ovog člana punovažno je ako
su ortacima, članovima društva, članovima upravnog odbora ili akcionarima koji o
tome odlučuju sve materijalne činjenice povezane sa ličnim interesom bile otkrivene
ili inače poznate.
(3) U slučaju odobrenja pravnog posla sa akcionarskim društvom od
strane upravnog odbora u kome postoji sukob interesa o tom odobrenju i pravnom
poslu obaveštava se skupština akcionara na prvoj narednoj sednici.
(4) Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne
povređuje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona, odnosno nije odgovorno
za naknadu štete koja proizađe iz sukoba interesa, ako dokaže da je pravni posao u
vreme zaključenja ili u vreme izvršenja u interesu privrednog društva.
(5) Pravni posao u kome u skladu sa članom 34. ovog zakona postoji
sukob interesa a koji nije odobren u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ili za koji nije
pružen dokaz iz stava 4. ovog člana, ništav je.
(6) Ako privredno društvo ne odobri pravni posao u kome postoji
sukob interesa, lica iz člana 13. stav 10. ovog zakona mogu ostvarivati prava
utvrđena ovim zakonom.
Zabrana konkurencije
Član 36.
(1) Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, ne mogu direktno ili
indirektno biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti,
osim ako za to dobiju odobrenje u skladu sa članom 35. ovog zakona.
(2) Zabrana iz stava 1. ovog člana uključuje, naročito:
1) zaposlenje;
2) svojstvo preduzetnika;
3) svojstvo ortaka ili komplementara;
4) svojstvo kontrolnog člana ili akcionara;
5) svojstvo člana organa društva iz člana 31. stav 1. tačka 4) ovog
zakona;
6) zastupnike društva;
7) likvidacionog upravnika društva;
– 14 –
8) lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima
privrednog društva.
(3) Osnivačkim aktom privrednog društva može da se odredi da
zabrana iz st. 1. i 2. ovog člana važi i posle prestanka tih svojstava, ali ne duže od
dve godine.
Posledice povrede pravila sukoba interesa i zabrane
konkurencije
Član 37.
(1) Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom
društvu, pored prava na naknadu štete i pravo da se:
1) poslovi koje izvrši to lice za svoj račun priznaju kao poslovi izvršeni
za račun privrednog društva;
2) privrednom društvu preda svaki novčani iznos koji je ostvaren od
poslova koji su obavljeni za račun tog lica;
3) sva potraživanja koja proizlaze iz posla izvršenog za račun tog
lica, ustupe privrednom društvu.
(2) Prava koje privredno društvo ima po osnovu povrede sukoba
interesa i pravila konkurencije može ostvarivati privredno društvo i ortak, član ili
akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u roku od 60
dana od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno tri godine od dana učinjene
povrede.
Dužnost čuvanja poslovne tajne
Član 38.
(1) Poslovnom tajnom smatra se informacija o poslovanju određena
osnivačkim aktom, aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom članova društva, odnosno
osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, za koju je očigledno da bi
prouzrokovala znatnu štetu privrednom društvu ako dođe u posed trećeg lica.
(2) Informacija čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom ili
koje su u vezi sa povredom zakona, dobre poslovne prakse ili principa poslovnog
morala, uključujući i informaciju za koju postoji osnovana sumnja na postojanje
korupcije, ne može se smatrati poslovnom tajnom privrednog društva i objavljivanje
ove informacije je zakonito, ako ima za cilj da zaštiti javni interes.
(3) Lica iz člana 31. ovog zakona odgovorna su za štetu
prouzrokovanu privrednom društvu ako u pogledu čuvanja poslovne tajne, odnosno
njenog saopštavanja u skladu sa zakonima i drugim propisima.
(4) Privredno društvo dužno je da pruži potpunu zaštitu licu koje
postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje
korupcije.
– 15 –
Promena pravila dužnosti prema privrednom društvu
Član 39.
(1) Ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom
odgovornošću ili zatvoreno akcionarsko društvo mogu pored dužnosti prema
privrednom društvu utvrđenih u čl. 32. i 34, kao i čl. 36. i 38. ovog zakona, utvrditi i
druge dužnosti.
(2) Privredno društvo iz stava 1. ovog člana, uključujući i otvoreno
akcionarsko društvo, može osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom
članova, odnosno osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, utvrditi
poslove, vrstu i način obavljanja poslova, kao i mesto obavljanja poslova koji ne
predstavljaju zabranu konkurencije privrednom društvu.
O d e lj a k 8.
Individualna i derivativna tužba
Individualna tužba ortaka, člana i akcionara
Član 40.
(1) Ortak, član ili akcionar privrednog društva ima pravo da podnese
individualnu tužbu u svoje ime protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona za
naknadu štete koju mu to lice prouzrokuje povredom dužnosti utvrđenih u skladu sa
ovim zakonom.
(2) U slučaju ortačkog društva, dužnosti prema društvu su
istovremeno i dužnosti prema ortacima društva, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka društva nije drukčije određeno.
(3) Tužbu iz stava 1. ovog člana podnosi jedno lice u svoje ime ili više
lica koja deluju zajedno u njihovo ime.
Derivativna tužba komanditora, člana i akcionara
Član 41.
(1) Komanditor komanditnog društva, član društva s ograničenom
odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva, imaju pravo da podnesu tužbu u
svoje ime a za račun društva protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, radi
naknade štete prouzrokovane privrednom društvu od strane tih lica povredom
dužnosti koje imaju prema društvu u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu:
derivativna tužba).
(2) Derivativnu tužbu može da podnese samo komanditor, član ili
akcionar ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) ako ima svojstvo komanditora, člana ili akcionara u vreme
podnošenja tužbe ili ako to svojstvo stekne po osnovu pribavljanja udela ili akcija od
lica koje je imalo to svojstvo u vreme podnošenja tužbe;
– 16 –
2) ako poseduje udele ili akcije u privrednom društvu koji
predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u kom slučaju se njihovi udeli
ili akcije računaju zajedno;
3) ako je pre podnošenja tužbe pisanim putem zahtevao od
privrednog društva da podnese tužbu a taj zahtev je odbijen odnosno po tom zahtevu
nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podnošenja.
(3) Zahtev iz stava 2. tačka 3) ovog člana podnosi se u
komanditnom društvu svim komplementarima, u društvu s ograničenom
odgovornošću i akcionarskom društvu direktoru ili članovima upravnog odbora ili
drugim licima koja imaju ovlašćenje da podnesu tužbu.
(4) Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da uz derivativnu tužbu
prilože i dokaze da su prethodno preduzela radnje iz stava 2. tačka 3) ovog člana.
(5) Postupak po derivativnoj tužbi ne može biti okončan vansudskim
putem.
(6) Ostvarena naknada štete po derivativnoj tužbi pripada privrednom
društvu, a lice koje je podnelo tužbu ima pravo na naknadu troškova.
(7) Odredbe st. 1. do 6. ovog člana ne primenjuju se na ortačko
društvo, osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije
određeno.
Istovremena individualna i derivativna tužba
Član 42.
U slučaju istovremenog podnošenja individualne i derivativne tužbe,
podnosilac tužbe može voditi istovremeno oba sudska postupka i u tom slučaju
ograničenja iz člana 41. ovog zakona ne primenjuju se na individualnu tužbu.
Odeljak 9.
Informisanje, objavljivanje i zastarelost
Pravo informisanja i uvida
Član 43.
(1) Privredno društvo dužno je da svoje ortake, članove ili akcionare
informiše o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im učini dostupnim informacije
i dokumenta koja se u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom ili statutom
moraju učiniti dostupnim.
(2) Nadležni organ ili ovlašćeno lice privrednog društva koje ne
postupi na način iz stava 1. ovog člana odgovara za štetu koja je time prouzrokovana
ortacima, članovima ili akcionarima društva.
(3) Ako nadležni organ propusti da izvrši dužnost iz stava 1. ovog
člana, ortaci, članovi i akcionari mogu podneti pisani zahtev sudu da u vanparničnom
postupku izda nalog za postupanje na način iz stava 1. ovog člana.
– 17 –
Dostava registru i objavljivanje informacija
Član 44.
(1) Privredno društvo koje emituje hartije od vrednosti putem javne
ponude dostavlja registru radi objavljivanja informacije sadržane u dokumentima
utvrđenim zakonom kojim se reguliše tržište hartija od vrednosti.
(2) Privredno društvo informacije iz stava 1. ovog člana objavljuje i u
sredstvima javnog informisanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija
od vrednosti i aktom Komisije za hartije od vrednosti.
Zabrane izbora
Član 45.
(1) Lica koja su osuđena za određena krivična dela iz oblasti privrede
i službene dužnosti u skladu sa posebnim zakonom, u vezi sa vršenjem svojih
dužnosti u privrednom društvu, kao i lica koja su povredila odredbe ovog zakona o
ograničenjima plaćanja, ne mogu biti zastupnici, članovi upravnog odbora, prokuristi
kao ni likvidacioni upravnici dok traju pravne posledice osude.
(2) Članovi organa društva i sa njima povezana lica u smislu ovog
zakona, koji vrše funkciju nadzora u tom društvu i u sa njim povezanim društvima u
smislu ovog zakona, ne mogu da budu članovi organa koji vode poslove upravljanja i
zastupanja društva.
Rešavanje sporova
Član 46.
(1) Trgovinski sud sedišta privrednog društva nadležan je za
rešavanje sporova koji proizlaze iz ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.
(2) U slučajevima utvrđenim ovim zakonom ili ako to proizlazi iz ovog
zakona nadležni sud odlučuje u vanparničnom postupku.
(3) U slučajevima iz stava 2. ovog člana postupak je hitan i sud prvog
stepena je dužan da donese odluku najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema
zahteva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Rok za žalbu je osam dana. Sud
drugog stepena dužan je da odluči po žalbi u roku od trideset dana od dana prijema
zahteva.
(4) Žalba protiv odluke suda doneta u stvarima iz stava 2. ovog člana
ne zadržava izvršenje odluke.
Zastarelost
Član 47.
(1) Potraživanja ortaka, članova i akcionara prema privrednom
društvu, dok imaju to svojstvo, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za
– 18 –
razlog podnošenja tužbe a najkasnije u roku od tri godine od dana dospelosti, ako
zakonom za pojedina potraživanja nije drukčije uređeno.
(2) Potraživanja poverilaca privrednog društva prema ortacima,
članovima i akcionarima, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog
podnošenja tužbe, a najkasnije u roku od tri godine od dana prestanka društva ili od
dana prestanka svojstva ortaka, člana i akcionara, ako zakonom za pojedina
potraživanja nije određen drugi rok zastarelosti.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na potraživanja
privrednog društva prema ortacima, članovima i akcionarima, kao i članovima organa
društva, zastupniku i likvidacionom upravniku, po osnovu tog svojstva.
D e o d r u g i
PREDUZETNIK
Pojam i registracija
Član 48.
(1) Preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je
registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom
dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće
radinosti.
(2) Umetnički i stari zanati i poslovi domaće radinosti jesu, naročito:
filigranska delatnost; opančarska; grnčarska, kao i izrada predmeta koji imaju
estetsko obeležje narodnog stvaralaštva.
(3) Ministar nadležan za poslove privrede bliže određuje poslove, koji
se u smislu ovog zakona, smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima
domaće radinosti.
(4) Preduzetnik se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(5) Fizičko lice upisano u posebni registar, koje u vidu zanimanja
obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima, smatra se
preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisima to određeno.
(6) Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona,
osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Odgovornost
Član 49.
Preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti
celokupnom imovinom.
– 19 –
Obeležja
Član 50.
(1) Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom
nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa ovim
zakonom.
(2) Ime iz stava 1. ovog člana registruje se uz dodatak naziva
„preduzetnik“ ili skraćenice „pr“.
Shodna primena
Član 51.
Odredbe ovog zakona o poslovnom imenu, sedištu, delatnosti,
uslovima za obavljanje delatnosti, zastupanju, likvidaciji i zastarelosti privrednih
društava, shodno se primenjuju i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije
drukčije uređeno.
Prestanak
Član 52.
Preduzetnik se briše iz registra u slučaju:
1) odjave;
2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti;
3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu;
4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na
određeno vreme;
5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci
nadležnog organa;
6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne
ispunjava propisane uslove;
7) izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja
uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te
uslove odnosno ne promeni delatnost;
8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u
skladu sa ovim zakonom;
9) stečaja i likvidacije.
– 20 –
D e o t r e ć i
PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Glava I
ORTAČKO DRUŠTVO
Odeljak 1.
Pojam i osnivanje
Pojam i odgovornost
Član 53.
(1) Ortačko društvo u smislu ovog zakona jeste privredno društvo koje
osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja
određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
(2) Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom
imovinom.
(3) Ortaci ortačkog društva odgovorni su solidarno za sve obaveze
društva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukčije ugovoreno.
(4) Ako ugovor ortaka društva sadrži odredbu suprotnu stavu 3. ovog
člana, ta odredba ugovora nema pravno dejstvo prema trećim licima.
Princip slobode ugovaranja
Član 54.
Ortaci ortačkog društva mogu svoje međusobne odnose, kao i odnose
sa ortačkim društvom urediti slobodno, osim ako je zakonom drukčije uređeno.
Osnivački akt
Član 55.
(1) Osnivački akt ortačkog društva sadrži, naročito:
1) puno ime i prebivalište svih fizičkih lica ortaka i poslovno ime i
sedište pravnog lica svakog ortaka;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;
4) označenje vrste i vrednosti uloga ortaka.
(2) Osnivački akt ortačkog društva može da sadrži i druge elemente
od značaja za društvo i ortake društva.
– 21 –
(3) Izmene i dopune osnivačkog akta ortačkog društva vrše se uz
saglasnost svih ortaka društva, ako tim aktom nije drukčije određeno.
Ugovor ortaka društva
Član 56.
(1) Pored osnivačkog akta ortačko društvo može da ima i ugovor
ortaka društva kojim se određuje naročito poslovanje društva i upravljanje.
(2) Ugovor ortaka ortačkog društva ne prilaže se uz prijavu za
registraciju.
(3) Ugovor ortaka ortačkog društva sačinjava se u pisanoj formi i
potpisuje ga svaki ortak.
(4) Ugovor ortaka ortačkog društva, odnosno njegove izmene i
dopune imaju pravno dejstvo među ortacima od dana kada ga potpišu svi ortaci, ako
tim ugovorom nije drukčije određeno.
Odnos između osnivačkog akta i ugovora ortaka društva
Član 57.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta ortačkog društva i
ugovora ortaka ortačkog društva, primenjuje se osnivački akt društva.
Odeljak 2.
Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom
Uređivanje osnivačkim aktom i ugovorom ortaka društva
Član 58.
Pravni odnosi između ortaka i ortaka sa ortačkim društvom uređuju se
osnivačkim aktom i ugovorom ortaka društva, ako društvo ima takav ugovor.
Ulog
Član 59.
(1) Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i
pravima, kao i u radu ili uslugama, koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni.
(2) Ortaci ortačkog društva ulažu uloge jednake vrednosti.
Posledice zakašnjenja unošenja uloga
Član 60.
(1) Ortak ortačkog društva koji u imovinu društva ne unese svoj ulog,
u skladu sa osnivačkim aktom društva, koji novac primljen za društvo ili drugu
– 22 –
imovinu ne preda u određenom roku društvu ili koji za sebe uzme novac ili drugu
imovinu društva bez ovlašćenja, dužan je da društvu plati ugovorenu kamatu počev
od dana kada je morao uplatiti ili uneti ulog, odnosno od dana kada je morao predati
novac ili drugu imovinu ili kada je uzeo novac ili drugu imovinu.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne isključuje pravo ortačkog društva i
na naknadu druge štete.
Povećanje i smanjenje uloga
Član 61.
(1) Ortak ortačkog društva nije dužan da poveća ulog iznad iznosa
određenog osnivačkim aktom niti je dužan da poveća ulog određen osnivačkim
aktom radi pokrivanja gubitaka društva.
(2) Ortak ortačkog društva ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti
svih ostalih ortaka.
Raspolaganje ortačkim udelom među ortacima
Član 62.
Prenos udela među ortacima ortačkog društva je slobodan.
Odlučivanje ortaka društva
Član 63.
(1) Odluke ortaka o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost
ortačkog društva donose se većinom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost
svih ortaka potrebna je za odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti
društva, kao i za odluke o prijemu novog ortaka društva.
(2) Ortaci kod kojih postoji sukob interesa u smislu čl. 34. i 35. ovog
zakona, u odnosu na odluku koja se donosi, ne učestvuju u glasanju za donošenje
takve odluke.
(3) Ortaci ortačkog društva donose odluke na sednici, što važi i za
ortake koji su ovlašćeni na poslovođenje.
Poslovođenje
Član 64.
(1) Ortak ortačkog društva ima pravo i obavezu da vodi poslove
društva (u daljem tekstu: poslovođenje).
(2) Ako je osnivačkim aktom ortačkog društva ili ugovorom ortaka
društva određeno da je poslovođenje preneto na jednog ili više ortaka društva, ostali
ortaci društva nemaju pravo na poslovođenje.
– 23 –
Poslovođenje od strane više ortaka
Član 65.
(1) Ako pravo na poslovođenje imaju dva ili više ortaka ortačkog
društva, svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno, osim ako se najmanje
jedan ortak usprotivi tom pravu.
(2) Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva određeno da
ortaci društva ovlašćeni na poslovođenje mogu da postupaju zajedno, za svaki posao
potrebna je saglasnost svih ortaka društva ovlašćenih na poslovođenje, osim ako bi
odlaganje donošenja te odluke prouzrokovalo štetu društvu.
(3) Ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva
određeno da je, u slučaju poslovođenja od strane više ortaka, svaki ortak ovlašćen
na poslovođenje dužan da postupa po instrukcijama drugih ortaka ovlašćenih na
poslovođenje, svaki ortak dužan je da obavesti ostale ortake ovlašćene na
poslovođenje radi donošenja zajedničke odluke o pravnoj radnji ili poslu.
(4) Ako ortak ovlašćen na poslovođenje s obzirom na okolnosti
slučaja smatra da instrukcije u smislu stava 3. ovog člana nisu primerene, o tome
obaveštava druge ortake radi zajedničkog odlučivanja, osim ako bi odlaganje odluke
prouzrokovalo štetu društvu, kada može postupati samostalno, o čemu je dužan da
bez odlaganja obavesti ostale ortake.
Obim poslovođenja
Član 66.
(1) Poslovođenje obuhvata ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i
drugih radnji koji se redovno vrše pri obavljanju delatnosti ortačkog društva.
(2) Pravni poslovi i druge radnje koji nisu obuhvaćeni ovlašćenjem iz
stava 1. ovog člana, mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka ortačkog
društva.
Prenos prava na poslovođenje
Član 67.
(1) Ortak ortačkog društva ovlašćen na poslovođenje može preneti
pravo na poslovođenje na treće lice, ako se sa tim saglase svi ortaci društva.
(2) Ortak ortačkog društva koji prenese pravo na poslovođenje na
treće lice koje nije ortak, odgovara za izbor lica na koje je preneo pravo na
poslovođenje i za radnje tog lica u izvršavanju poslova poslovođenja.
Otkazivanje poslovođenja
Član 68.
(1) Ortak ortačkog društva može odustati od poslovođenja u
otkaznom roku koji je određen osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva, ako za
to postoji opravdan razlog, što cene ostali ortaci.
– 24 –
(2) Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva
kojom se ortak unapred odriče od prava na poslovođenje.
(3) Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od poslovođenja,
ortak može od tog ovlašćenja da odustane i u kraćem otkaznom roku od roka iz
stava 1. ovog člana.
(4) Ortak ortačkog društva ovlašćen na poslovođenje, pisanim putem,
blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da odustane od
poslovođenja, radi omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od ostalih ortaka
ovlašćenih na poslovođenje.
(5) Ako se ortak ortačkog društva odrekne ovlašćenja poslovođenja
suprotno st. 1. i 3. ovog člana, dužan je da ortačkom društvu nadoknadi time
prouzrokovanu štetu.
Oduzimanje ovlašćenja za poslovođenje
Član 69.
Ovlašćenje za poslovođenje može se odlukom nadležnog suda
oduzeti po tužbi društva ili preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije
sposoban da vodi poslove društva ili da čini težu povredu dužnosti poslovođenja.
Pravo na naknadu troškova
Član 70.
(1) Ortak ortačkog društva ima pravo na naknadu svih troškova koje je
imao u vođenju poslova društva i koji su s obzirom na okolnosti slučaja bili
neophodni.
(2) Troškovi iz stava 1. ovog člana padaju na teret ortačkog društva.
Dobit i gubitak
Član 71.
(1) Na kraju poslovne godine ortaci usvajaju finansijski izveštaj kojim
se utvrđuje dobit i gubitak ortačkog društva i učešće svakog ortaka u dobiti i gubitku.
(2) Dobit ortačkog društva raspodeljuje se ortacima na jednake
delove.
(3) Gubitak ortačkog društva raspodeljuje se na ortake društva na
jednake delove.
(4) Deo dobiti koji pripada ortaku ortačkog društva u dobiti ortačkog
društva, isplaćuje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja finansijskog
izveštaja.
(5) Ako osnivački akt ortačkog društva sadrži odredbu kojom se
određuje samo udeo u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona odnosi i
na dobit i na gubitak.
– 25 –
Primenljivost
Član 72.
Odredbe čl. 59. do 71. ovog zakona primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno.
Odeljak 3.
Pravni odnosi društva i ortaka prema trećim licima
Pravo za zastupanje
Član 73.
(1) Ovlašćenje za zastupanje ortačkog društva ima svaki ortak, ako
osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
(2) Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju ortačko društvo,
svaki od ortaka ovlašćen je da postupa samostalno, ako osnivačkim aktom nije
drukčije određeno.
(3) Osnivačkim aktom društva može da se odredi da ortaci društva
mogu zastupati društvo samo zajedno.
(4) Ako su ortaci ortačkog društva, u skladu sa osnivačkim aktom
ovlašćeni za zajedničko zastupanje, mogu da ovlaste jednog ili više ortaka
ovlašćenih za zajedničko zastupanje da preduzimaju određene poslove ili određene
vrste poslova, a izjava volje trećih lica učinjena jednom od ortaka ovlašćenih da
zajedno zastupaju društvo, smatra se da je učinjena ortačkom društvu.
(5) Osnivačkim aktom ortačkog društva može da se odredi da ortaci
društva mogu zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom, kada se shodno
primenjuje odredba stava 4. ovog člana.
(6) Podaci o ortacima koji zastupaju ortačko društvo o promeni lica
ovlašćenih za zastupanje ili određivanje novih ortaka za zastupanje ortačkog društva,
kao i promene obima ovlašćenja ortaka koji zastupaju ortačko društvo, registruju se u
skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Otkazivanje ovlašćenja za zastupanje
Član 74.
(1) Ortak ortačkog društva ovlašćen za zastupanje, može otkazati
ovlašćenje za zastupanje u otkaznom roku koji je određen osnivačkim aktom ili
ugovorom ortaka društva, ako za to postoji opravdan razlog što cene ostali ortaci.
(2) Ništava je odredba osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva
kojom se ortak unapred odriče ovlašćenja za zastupanje.
(3) Ako postoji opravdan razlog za hitno odustajanje od zastupanja,
ortak može od zastupanja da odustane i u kraćem otkaznom roku od roka iz stava 1.
ovog člana.
– 26 –
(4) Ortak ortačkog društva ovlašćen za zastupanje, pisanim putem,
blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da odustane od
zastupanja radi omogućavanja kontinuiteta nezavršenih poslova od ostalih ortaka
ovlašćenih za zastupanje.
(5) Ako se ortak ortačkog društva odrekne ovlašćenja za zastupanje
suprotno st. 1. i 3. ovog člana, dužan je da ortačkom društvu nadoknadi time
prouzrokovanu štetu.
Oduzimanje ovlašćenja na zastupanje
Član 75.
Ovlašćenje za zastupanje može se odlukom nadležnog suda ako
osnivačkim aktom ortačkog društva nije drukčije određeno, oduzeti po tužbi društva ili
preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da ortak nije sposoban da zastupa društvo ili
da čini težu povredu dužnosti zastupanja.
Prigovori i preboj (kompenzacija)
Član 76.
(1) Ortak ortačkog društva može podneti kako lične prigovore, tako i
prigovore koje može istaći i društvo prema trećim licima.
(2) Potraživanja trećeg lica od ortaka ortačkog društva mogu se
prebijati sa potraživanjima ortaka prema društvu.
Odgovornost novog ortaka
Član 77.
(1) Lice koje posle osnivanja društva stekne svojstvo ortaka odgovara
za obaveze društva kao i postojeći ortaci, uključujući i obaveze nastale pre njegovog
pristupanja društvu.
(2) Odredbe ugovora ortaka društva koje nisu u skladu sa stavom 1.
ovog člana, nemaju pravno dejstvo prema trećim licima, osim ako se treće lice ne
saglasi sa tim.
Odeljak 4.
Ortački udeo
Prenos udela trećim licima
Član 78.
(1) Ortak ortačkog društva može preneti svoj udeo trećem licu samo
uz saglasnost ostalih ortaka.
(2) U slučaju prenosa udela trećem licu ostali ortaci ortačkog društva
imaju pravo prečeg sticanja tog udela.
– 27 –
(3) Ako ortaci ortačkog društva ne daju saglasnost na prenos udela
trećem licu, a ne iskoriste pravo prečeg sticanja, ortak društva može preneti svoj
udeo trećem licu i bez te saglasnosti.
(4) Davanje u zalog udela ortaka ortačkog društva smatra se
prenosom udela u smislu st. 1. do 3. ovog člana.
(5) Prenos udela na naslednike i pravne sledbenike ne smatra se
prenosom udela trećem licu u smislu st. 1. do 3. ovog člana.
(6) Prenos udela trećim licima može se osnivačkim aktom ili
ugovorom ortaka društva drukčije odrediti.
Odgovornost kod prenosa udela
Član 79.
(1) U svim slučajevima prenosa udela, prenosilac udela i sticalac
prenetog udela odgovaraju solidarno prema društvu za sve obaveze prenosioca
udela prema društvu u trenutku prenosa, osim ako se ortaci ne sporazumeju drukčije.
(2) Zahtevi od strane ili u ime ortačkog društva iz stava 1. ovog člana
zastarevaju u roku od tri godine od registracije prenosa udela.
(3) Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i na druge zahteve od
strane ili u ime ortačkog društva protiv lica koje je prestalo biti ortak.
Odeljak 5.
Prestanak ortačkog društva i istupanje ortaka
Razlozi prestanka
Član 80.
(1) Ortačko društvo prestaje:
1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja
osnivanja;
2) odlukom ortaka o prestanku;
3) stečajem društva;
4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine;
5) sudskom odlukom o prestanku;
6) nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva.
(2) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društa nije drukčije
određeno, svojstvo ortaka u ortačkom društvu prestaje u slučaju:
1) smrti ortaka;
2) otvaranja stečaja nad nekim od ortaka;
– 28 –
3) otkaza nekog ortaka;
4) donošenja odluke ortaka u skladu sa osnivačkim aktom, ugovorom
ortaka društva i ovim zakonom;
5) u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom
ortaka društva.
Prećutno produženje
Član 81.
Ako je ortačko društvo osnovano na određeno vreme ili za ispunjenje
određenog cilja, a protekom tog vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja nastavi da
posluje, smatra se da je društvo prećutno dobilo saglasnost svih ortaka da je
osnovano na neodređeno vreme.
Otkaz i povlačenje ortaka
Član 82.
(1) Ortak ortačkog društva može da se povuče dobrovoljno iz društva,
podnošenjem pisanog otkaza o povlačenju.
(2) Pisani otkaz iz stava 1. ovog člana podnosi se najmanje šest
meseci pre isteka poslovne godine, osim ako je osnivačkim aktom drukčije određeno.
(3) Pravo ortaka iz stava 1. ovog člana ne može se ograničiti niti
isključiti.
Sudska odluka o prestanku društva
Član 83.
(1) Po tužbi nekog od ortaka ortačkog društva, sud donosi odluku da
društvo prestaje kada za to postoji opravdan razlog.
(2) Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog člana postoji ako sud
nađe da: ortak društva, sa namerom ili grubom nepažnjom, povredi svoju dužnost
koja je, u smislu ovog zakona, osnivačkog akta ili ugovora ortaka društva od uticaja
na poslovanje društva; je ispunjenje takve dužnosti faktički nemoguće; nije moguće
da društvo drukčije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa ovim
zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva.
(3) Ništav je sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka
na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana.
(4) Tužba iz stava 1. ovog člana podnosi se protiv ortačkog društva i
svih drugih ortaka kod nadležog suda.
(5) Umesto odluke o prestanku ortačkog društva u skladu sa st. 1. do
4. ovog člana, sud može, ako se u tom smislu preinači tužbeni zahtev, da isključi
ortaka društva u skladu sa članom 84. ovog zakona.
– 29 –
Isključenje ortaka
Član 84.
(1) Na isključenje ortaka ortačkog društva shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o isključenju člana društva s ograničenom odgovornošću.
(2) Odluku o isključenju ortaka ortačkog društva donose preostali
ortaci u skladu sa članom 63. ovog zakona.
Posledice istupanja ortaka iz društva
Član 85.
(1) Udeo ortaka koji istupi iz ortačkog društva raspodeljuje se ostalim
ortacima društva na jednake delove.
(2) Ortaci koji ostaju u društvu dužni su da isplate ortaku koji istupa iz
ortačkog društva u novcu ono što bi on primio na osnovu obračuna koji bi se
napravio kada bi u vreme njegovog istupanja društvo prestalo da postoji, ne
uzimajući u obzir tekuće nezavršene poslove.
(3) Ako vrednost imovine ortačkog društva nije dovoljna za to da se
pokriju obaveze društva, ortak koji istupa iz društva plaća društvu deo nepokrivenog
iznosa srazmerno njegovom učešću u gubitku društva.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno.
Učešće ortaka koji je istupio iz društva u nezavršenim poslovima
Član 86.
Ortak ortačkog društva koji istupa iz društva, učestvuje u dobiti i
gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja još nisu bili završeni sa stanjem
na dan njegovog istupanja, ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije
drukčije određeno.
Postupak u slučaju kad ostane jedan ortak
Član 87.
(1) Ako iz bilo kog razloga ostane jedan ortak ortačkog društva, taj
ortak je dužan da preduzme sve neophodne mere da uskladi poslovanje društva
uslovima propisanim ovim zakonom ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik,
najkasnije u roku od tri meseca od dana kada je ostao jedini ortak društva.
(2) Ako u roku iz stava 1. ovog člana jedini ortak ortačkog društva ne
uskladi svoj položaj sa odredbama ovog zakona, ortačko društvo prestaje
likvidacijom.
– 30 –
Nastavljanje društva sa naslednicima
Član 88.
(1) Ortačko društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog
ortaka, ako je tako određeno osnivačkim aktom i uz saglasnost naslednika.
(2) Naslednici mogu izvršavati svoja prava u skladu sa stavom 1.
ovog člana od dana saznanja za nasleđivanje ili od dana imenovanja zastupnika
nasledniku koji nema poslovnu sposobnost, zavisno od okolnosti slučaja.
Registracija prestanka društva
Član 89.
(1) Preostali ortaci ovlašćeni za zastupanje ortačkog društva
prijavljuju prestanak društva i istupanje ortaka iz društva, radi registracije i
objavljivanja.
(2) U slučaju prestanka sudskom odlukom, sud po službenoj dužnosti
prijavljuje registru prestanak ortačkog društva.
Glava II
KOMANDITNO DRUŠTVO
Odeljak 1.
Pojam i osnivanje
Pojam i odgovornost
Član 90.
(1) Komanditno društvo, u smislu ovog zakona, jeste privredno
društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi
obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih
najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a
najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga
(komanditor).
(2) Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom
imovinom.
(3) Komplementari i komanditori odgovaraju za obaveze društva u
skladu sa stavom 1. ovog člana.
Primena odredaba o ortačkom društvu
Član 91.
(1) Na komanditno društvo primenjuju se odredbe ovog zakona o
ortačkom društvu, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
– 31 –
(2) Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva, ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno.
Osnivački akt
Član 92.
(1) Osnivački akt komanditnog društva sadrži naročito:
1) puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište
pravnog lica komplementara i komanditora, kao i označenje svojstva ortaka;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) označenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivača;
4) delatnost.
(2) Osnivački akt komanditnog društva može da sadrži i druge
elemente od značaja za društvo i komplementare.
Izmena osnivačkog akta
Član 93.
(1) Osnivački akt komanditnog društva menja se saglasnošću svih
komplementara i komanditora društva, ako tim aktom nije drukčije određeno.
(2) Izmene osnivačkog akta komanditnog društva kojima se
povećavaju obaveze ortaka društva određene tim aktom ili kojima se određuju nove
obaveze ortaka društva, vrše se uz saglasnost ortaka društva na koje se te izmene
odnose.
Ugovor ortaka društva
Član 94.
(1) Pored osnivačkog akta, komanditno društvo može imati i ugovor
ortaka društva kojim se određuje, naročito, poslovanje društva i upravljanje.
(2) Ugovor ortaka komanditnog društva ne prilaže se uz prijavu za
registraciju.
(3) Ugovor ortaka komanditnog društva sačinjava se u pisanoj formi i
potpisuju ga svi ortaci.
(4) Ugovor ortaka komanditnog društva i promene ugovora imaju
pravno dejstvo među ortacima danom potpisivanja svih ortaka, ako tim ugovorom nije
drukčije određeno.
– 32 –
Odnos između osnivačkog akta i ugovora ortaka društva
Član 95.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta komanditnog
društva i ugovora ortaka društva, primenjuje se osnivački akt.
Odeljak 2.
Pravni odnosi među ortacima i između ortaka i društva
Ulog
Član 96.
(1) Ulog komanditora u komanditno društvo može biti novčani i
nenovčani, uključujući i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu.
(2) Komanditor u komanditno društvo unosi ceo ugovoreni ulog pre
sticanja svojstva komanditora.
Prenos udela
Član 97.
(1) Komplementar komanditnog društva ne može preneti ceo ili deo
svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara.
(2) Komanditor komanditnog društva može preneti deo ili ceo svoj
udeo prodajom, poklonom, nasleđem ili na drugi način.
Dobit i gubitak
Član 98.
Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i snošenju
gubitka društva srazmerno procentu udela u društvu.
Primenljivost
Član 99.
Odredbe čl. 96. do 98. ovog zakona primenjuju se, ako osnivačkim
aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije određeno.
Vođenje poslova društva
Član 100.
(1) Jedan ili više komlementara vode poslove komanditnog društva (u
daljem tekstu: poslovođenje).
(2) Komanditor ne može vršiti poslovođenje društva.
– 33 –
Odeljak 3.
Pravni odnosi komanditnog društva i ortaka prema trećim
licima
Zastupanje
Član 101.
Komanditor ne može da zastupa komanditno društvo prema trećim
licima.
Slučajevi odgovornosti komanditora kao komplementara
Član 102.
(1) Komanditor odgovara, kao i komplementar, prema trećim licima
ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneto u poslovno ime komanditnog
društva.
(2) Komanditor odgovara, kao i komplementar, ako postupa suprotno
zabrani iz člana 100. stav 2. ovog zakona.
Odeljak 4.
Promene u članstvu i status društva
Okončanje statusa ortaka i promena pravne forme
Član 103.
(1) Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, kao
ni u slučaju prestanka komanditora koji nije fizičko lice.
(2) Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari a novi
komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg
komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasno
odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili
akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako komanditori komanditnog društva ne postupe na način i u roku
iz stava 2. ovog člana, komanditno društvo prestaje likvidacijom, u skladu sa ovim
zakonom.
(4) Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno
društvo može u skladu sa stavom 2. ovog člana nastaviti da posluje kao ortačko
društvo ili kao preduzetnik.
(5) Promene iz st. 1. do 4. ovog člana registruju se i objavljuju u
skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
– 34 –
G l a v a III
DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
Odeljak 1.
Osnovna načela
Pojam i odgovornost
Član 104.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću u smislu ovog zakona jeste
privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica, u svojstvu članova
društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.
(2) Društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze
celokupnom imovinom.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za
obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću može imati najviše 50
članova.
(5) Ako se broj članova društva s ograničenom odgovornošću poveća
iznad broja članova iz stava 4. ovog člana, ali ne više od 100 članova, i ako se taj
broj održi u periodu dužem od godinu dana, to društvo menja pravnu formu u formu
zatvorenog akcionarskog društva.
Načelo slobode ugovaranja
Član 105.
Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoje međusobne
odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno ako ovim zakonom
nije drukčije uređeno.
Odeljak 2.
Osnivački akt i ugovor članova društva
Osnivački akt
Član 106.
(1) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću sadrži,
naročito:
1) puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište
svakog pravnog lica člana društva;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;
– 35 –
4) iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog
osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga;
5) način i vreme unošenja nenovčanih uloga, odnosno vreme uplate
novčanih uloga;
6) ukupan iznos troškova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih
troškova plaćenih od društva ili zaračunatih društvu u vezi osnivanja, a po potrebi i
troškove pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za početak
poslovanja;
7) odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je učestvovalo u
osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvrđivanja ispunjenosti
uslova za početak poslovanja.
(2) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću može sadržati
i druge odredbe, uključujući i odredbe koje može sadržati i ugovor članova društva.
Ugovor članova društva
Član 107.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću, pored osnivačkog akta,
može da ima i ugovor članova društva kojim se uređuje naročito poslovanje društva i
upravljanje. Ugovor članova društva sačinjava se u pisanoj formi i naročito sadrži
odredbe o:
1) obavezama članova društva na dodatne uloge pored osnovnih
uloga, kao i o posebnim naknadama i posledicama u slučaju neispunjenja takvih
obaveza;
2) posebnim uslovima i načinu prenosa udela članova društva koji se
razlikuje od načina uređenog ovim zakonom;
3) načinu za ostvarivanje prava glasa članova društva ili prava na
dividendu (jednako pravo, pravo u skladu sa udelom u osnovnom kapitalu društva ili
pravo utvrđeno na neki drugi način);
4) postupku odlučivanja, uključujući i postupak za odlučivanje u
slučaju blokade odlučivanja među članovima društva.
(2) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću ne dostavlja
se uz prijavu za registraciju.
(3) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću, kao i
njegove izmene i dopune, proizvode pravno dejstvo danom potpisivanja od svih
članova društva, ako ugovorom nije drukčije određeno.
Odnos osnivačkog akta i ugovora
Član 108.
U slučaju neusklađenosti između osnivačkog akta društva s
ograničenom odgovornošću i ugovora članova društva primenjuje se osnivački akt
društva.
– 36 –
Odeljak 3.
Troškovi
Troškovi osnivanja
Član 109.
(1) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može se
odrediti da troškove osnivanja društva snosi društvo ili osnivači.
(2) Ako osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću nije
drukčije određeno, troškove osnivanja društva snose osnivači.
(3) Ako je osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću
određeno da troškove osnivanja snosi društvo, ti troškovi nadoknađuju se osnivačima
do iznosa navedenog u osnivačkom aktu.
Odeljak 4.
Osnovne obaveze članova
O d s e k 1.
Obaveza u vezi sa ulogom
Vrste uloga
Član 110.
(1) Ulog u društvo s ograničenom odgovornošću može biti novčani ili
nenovčani, uključujući i izvršeni rad i pružene usluge društvu.
(2) Ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću ne moraju biti
jednake vrednosti.
(3) Ulozi u društvo s ograničenom odgovornošću, novčani ili
nenovčani, ulažu se u društvo u skladu sa osnivačkim aktom društva.
O d s e k 2.
Dodatni ulozi
Osnov
Član 111.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću mogu doneti odluku
o ulaganju dodatnih uloga ako je to određeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva.
(2) Dodatni ulozi članova društva s ograničenom odgovornošću
srazmerni su udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije određeno.
– 37 –
(3) Ako član društva s ograničenom odgovornošću ne unese dodatni
ulog u skladu sa stavom 2. ovog člana, ostali članovi obavezni su da uplate taj deo
srazmerno svojim udelima, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije određeno.
(4) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može da
se odredi da je član društva koji ne izvrši obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana odgovoran
ostalim članovima i društvu za prouzrokovanu štetu.
Odeljak 5.
Osnovni kapital
Minimalni osnovni kapital
Član 112.
(1) Novčani deo osnovnog kapitala društva sa ograničenom
odgovornošću na dan uplate iznosi najmanje 500,00 (petstotina) evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu, od čega se najmanje polovina uplaćuje na
privremeni račun do registracije društva, a ostatak se uplaćuje na račun društva u
roku od dve godine od dana registracije.
(2) Posebnim zakonom za osnivanje finansijskih i osiguravajućih
organizacija i privrednih društava koja obavljaju zakonom određene delatnosti kao
društva s ograničenom odgovornošću može se odrediti veći minimalni osnovni
kapital.
Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala
Član 113.
(1) Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se
odlukom skupštine članova povećati novim ulozima članova ili pretvaranjem
raspoloživih rezervi za ove namene u osnovni kapital.
(2) Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se
smanjiti odlukom skupštine članova, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog
osnovnog kapitala.
(3) Smanjenje osnovnog kapitala društva s ograničenom
odgovornošću po jednom osnovu može se izvršiti istovremeno sa povećanjem
njegovog osnovnog kapitala po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom.
(4) Registracija povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društva s
ograničenom odgovornošću vrši se, po pravilu, jednom godišnje i to u roku od 30
dana od dana održavanja godišnje skupštine članova društva.
Shodna primena
Član 114.
Odredbe ovog zakona o otvorenom akcionarskom društvu koje se
odnose na održavanje, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, kao i održavanje
– 38 –
skupštine akcionara, shodno se primenjuju i na održavanje, povećanje i smanjenje
osnovnog kapitala i održavanje skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću kod gubitka koji ne prelazi 50% osnovnog kapitala društva.
Odeljak 6.
Udeli
Princip jedan udeo jedan član
Član 115.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću stiče udeo u osnovnom
kapitalu društva srazmerno vrednosti uloga.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću može imati jedan udeo
u društvu.
(3) Ako član društva s ograničenom odgovornošću stekne jedan ili
više udela, ti udeli se spajaju sa postojećim udelom i zajedno čine jedan udeo.
Prava glasa i imovinska prava po osnovu udela
Član 116.
Pravo glasa članova društva s ograničenom odgovornošću, kao i
imovinska prava prema društvu uključujući i učešće u dobiti i raspodeli likvidacionog
viška, srazmerni su udelima članova u ukupno uplaćenom osnovnom kapitalu
društva u vreme ostvarivanja tih prava, ako osnivačkim aktom nije drukčije određeno.
Pravna priroda
Član 117.
(1) Udeli društva s ograničenom odgovornošću nisu hartije od
vrednosti.
(2) Udeli društva s ograničenom odgovornošću ne mogu se sticati, niti
se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću izdaje svakom članu
društva potvrdu kao dokaz članstva i njegovog udela, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
Suvlasništvo udela
Član 118.
(1) Udeo može pripadati jednom licu ili većem broju lica (u daljem
tekstu: suvlasnici udela). Suvlasnici udela se u odnosu na društvo s ograničenom
odgovornošću smatraju jednim članom, a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa
svakog suvlasnika udela.
– 39 –
(2) Suvlasnici udela u društvu s ograničenom odgovornošću svoja
prava glasa i druga prava ostvaruju preko jednog zajedničkog punomoćnika, ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno. U slučaju
postojanja zajedničkog punomoćnika suvlasnici udela u društvu s ograničenom
odgovornošću dužni su da ga identifikuju radi upisa u knjigu udela.
(3) Obaveštenje koje društvo s ograničenom odgovornošću uputi
zajedničkom punomoćniku iz stava 2. ovog člana smatra se da je dato svim
suvlasnicima udela. Ako suvlasnici udela propuste da identifikuju zajedničkog
punomoćnika, obaveštenje dato od društva bilo kom suvlasniku smatra se da je dato
svim suvlasnicima.
(4) Suvlasnici udela solidarno odgovaraju društvu s ograničenom
odgovornošću za sve obaveze prema društvu koje se tiču njihovog udela.
(5) Pravne radnje društva s ograničenom odgovornošću prema
jednom suvlasniku udela imaju dejstvo prema svim suvlasnicima tog udela.
Knjiga udela
Član 119.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću dužno je da knjigu udela
drži u svom sedištu.
(2) U knjigu udela iz stava 1. ovog člana upisuju se: ime i prebivalište
odnosno poslovno ime; sedište i poreski identifikacioni broj svakog člana društva,
odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajedničkog punomoćnika; iznos ugovorenog i
uplaćenog uloga i eventualne sporedne činidbe i dopunski ulozi pored osnovnog
uloga; opterećenja udela; broj ili procenat glasova svakog udela; podele i svi prenosi
udela uključujući i vreme prenosa i ime prenosioca i sticaoca, kao i sve eventualne
promene ovih podataka.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću podnosi registru u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata prijavu i dokumenta za
svaku promenu podataka upisanih u knjizi udela, radi registracije i objavljivanja.
(4) Članovi društva s ograničenom odgovornošću imaju pravo uvida u
knjigu udela i pravo na kopije.
(5) Direktori ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću odgovaraju društvu za tačnost podataka u knjizi udela, u skladu sa
ovim zakonom.
Značaj upisa u knjigu udela
Član 120.
(1) U odnosu na društvo s ograničenom odgovornošću, član društva
je lice koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a u odnosu na treća lica član društva
je lice koje je kao takvo registrovano.
– 40 –
(2) Smatra se da je član društva upisan u knjugu udela danom prijave
za registraciju, koja sadrži sve podatke koji se upisuju u knjigu udela, bez obzira na
to kada je registracija stvarno izvršena.
Pojam i sticanje sopstvenih udela
Član 121.
(1) Sopstvenim udelom društva sa ograničenom odgovornošću u
smislu ovog zakona smatra se udeo koji društvo stekne od svojih članova.
(2) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može upisivati
sopstvene udele, direktno ili indirektno, preko trećeg lica koje ih stiče za račun
društva.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću može od svojih članova
sticati sopstvene udele koji su u celini uplaćeni, kao i udele koji nisu u celini uplaćeni.
(4) Udeli iz stava 3. ovog člana mogu se steći kupovinom od članova
društva po osnovu prinudnog prestanka svojstva člana društva ili po drugom osnovu.
(5) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može sticati sopstvene
udele suprotno odredbama ovog zakona o ograničenju plaćanja.
(6) Društvo s ograničenom odgovornošću po osnovu sopstvenih udela
nema pravo glasa niti se ti udeli računaju u kvorum glasova niti daju pravo na
dividendu.
(7) Stečeni sopstveni udeli ili delovi udela društva s ograničenom
odgovornošću kojima se ne raspolaže u roku od godinu dana od dana sticanja,
poništavaju se.
Uzimanje udela u zalogu
Član 122.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može udele uzeti u zalogu,
ako je ukupni iznos potraživanja obezbeđenih zalogom udela niži od vrednosti udela,
odnosno vrednosti uplaćenog udela.
(2) Na uzimanje udela člana društva s ograničenom odgovornošću u
zalogu od strane samog društva ili od strane lica koje deluje u svoje ime a za račun
društva, primenjuju se odredbe ovog zakona o sticanju sopstvenih udela.
Kredit društva za sticanje njegovih udela
Član 123.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može, direktno ili
indirektno, pružati finansijsku podršku bilo koje vrste za kupovinu svojih udela.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na tekuće pravne
poslove finansijskih organizacija, kao ni na davanje avansa ili kredita ili pružanja
– 41 –
obezbeđenja od strane društva s ograničenom odgovornošću za sticanje udela
društva od strane zaposlenih u društvu ili u povezanim društvima.
(3) Raspolaganja iz stava 2. ovog člana mogu se vršiti samo u okviru
ograničenja plaćanja propisanih ovim zakonom.
Povlačenje i poništenje udela
Član 124.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može povući i poništiti
udele u slučajevima određenim osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Odluku o povlačenju i poništenju udela donosi skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva nije drukčije određeno.
(3) Odluka skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću o
povlačenju i poništenju udela sadrži: osnov povlačenja i poništenja, iznos koji se
plaća članu povučenog i poništenog udela i dejstvo poništenja na osnovni kapital
društva.
(4) Odluka iz stava 2. ovog člana unosi se u knjigu odluka.
(5) Član društva s ograničenom odgovornošću čiji je udeo povučen i
poništen gubi prava i obaveze koje je imao po osnovu tog udela.
Odeljak 7.
Osnovna prava članova društva
O d s e k 1.
Pravo raspolaganja udelom
Oslobađenje ograničenja prenosa
Član 125.
Udeo člana društva s ograničenom odgovornošću može se slobodno
prenositi, ako ovim zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
drukčije uređeno, i to:
1) drugom članu društva ili društvu;
2) bračnom drugu prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili
bračnom drugu potomka;
3) zakonskom zastupniku ili nasledniku člana društva nakon njegove
smrti;
4) statusnom promenom u skladu sa ovim zakonom.
– 42 –
Pravo prečeg sticanja udela društva
Član 126.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću pre nego što ponudi
svoj udeo ili deo udela trećem licu koje nije lice iz člana 125. ovog zakona, dužan je
da taj udeo ili deo udela ponudi društvu.
(2) Ako društvo ne iskoristi pravo prečeg sticanja u roku određenom
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, o čemu odluku donosi skupština
članova društva, ponuda se dostavlja drugim članovima društva, u skladu sa
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(3) Ako društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno članovi
društva, ne obaveste člana društva koji prodaje udeo o odluci u roku utvrđenom
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, smatra se da je ponuda odbijena.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno članovi društva
mogu dati protivponudu članu društva koji nudi prodaju udela, u kom slučaju taj član
mora dati društvu, odnosno članovima društva pisano obaveštenje o prihvatanju
protivponude u roku od 10 dana od dana prijema protivponude, a ako član društva
koji nudi prodaju udela ne odgovori u tom roku, smatra se da je protivponuda
odbijena.
(5) Društvo s ograničenom odgovornošću koje prihvati ponudu za
sticanje udela člana društva, može raspodeliti deo ili ceo stečeni udeo jednom ili
većem broju članova društva ako svi članovi društva koji su glasali za sticanje udela
odobre takvu raspodelu. Ako društvo s ograničenom odgovornošću ne može zbog
ograničenja plaćanja određenih ovim zakonom da izvrši sticanje udela člana društva,
članovi društva koji su glasali za kupovinu udela obavezni su da kupe udeo
srazmerno svom udelu u osnovnom kapitalu društva.
(6) Ako je ponuda člana društva s ograničenom odgovornošću
društvu, odnosno članovima društva za sticanje udela odbijena, taj član društva
može preneti svoj udeo ili deo ponuđenog udela trećem licu po ceni i u skladu sa
drugim uslovima svoje ponude društvu odnosno članovima društva ili po višoj ceni, u
roku od 60 dana od dana obaveštenja o odbijanju njegove ponude od strane društva
i članova društva, odnosno od dana isticanja roka za obaveštavanje o odluci
skupštine članova društva i članova društva utvrđenog osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva.
Prenos udela u sudskom izvršnom postupku
Član 127.
Pri prenosu udela člana društva s ograničenom odgovornošću u
izvršnom sudskom postupku, društvo i članovi društva imaju pravo preče kupovine u
skladu sa članom 126. ovog zakona, kao i u skladu sa zakonom kojim se uređuje
izvršni postupak.
– 43 –
Uslovi i posledice prenosa
Član 128.
(1) Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima
prenosioca i sticaoca. Za prenos udela nije potrebna izmena osnivačkog akta društva
s ograničenom odgovornošću, osim ako je tim aktom drukčije određeno.
(2) Prenosilac udela i sticalac udela obavezni su da bez odlaganja
prijave društvu s ograničenom odgovornošću prenos udela, promenu člana i vreme
promene, radi upisa u knjigu udela. Prenos udela ima pravno dejstvo prema društvu
s ograničenom odgovornošću od dana prijema obaveštenja o prenosu.
(3) Sticalac udela postaje član društva s ograničenom odgovornošću
kad se pisanim putem saglasi da postane član i naznači da ga obavezuju osnivački
akt i ugovor članova društva i kada se u skladu sa zakonom upiše u knjigu udela.
(4) Prenos udela na naslednike ima pravno dejstvo u skladu sa aktom
o nasleđivanju.
Deoba udela i prenos dela udela
Član 129.
(1) Udeo člana društva s ograničenom odgovornošću može se podeliti
u slučaju nasleđivanja, pravnog sledbeništva člana i prenosa na dva ili više lica.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću ili
ugovorom članova društva može se isključiti deoba udela ili se može dozvoliti samo u
određenim slučajevima kao što je prenos udela dvojici ili većem broju lica.
(3) Odredbe ovog zakona o prenosu udela primenjuju se na prenos
udela u celini ili delom.
Zalaganje udela od strane člana
Član 130.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću može dati udeo u
zalogu za obezbeđenje kredita ili druge svoje obaveze, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
(2) Davanje udela u zalogu upisuje se u registar zaloge i u knjigu
udela.
(3) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s
ograničenom odgovornošću nije drukčije određeno, zalogoprimac nema nikakvo
pravo glasa ili pravo upravljanja u društvu dok ne postane član društva.
(4) Ako je za davanje uloga u zalog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva s ograničenom odgovornošću određeno davanje saglasnosti,
saglasnost data za davanje udela u zalogu ne znači datu saglasnost za prenos udela
trećem licu u smislu ovog zakona, osim ako u datoj saglasnosti nije drukčije
određeno.
– 44 –
O d s e k 2.
Pravo isplate dobiti
Finansijski izveštaji
Član 131.
(1) Direktor ili upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću
podnose godišnjoj skupštini članova društva finansijske izveštaje i izveštaje o
poslovanju, a po potrebi i izveštaj revizora, na usvajanje.
(2) Usvajanje finansijskih izveštaja ili bilo kojih drugih izveštaja od
strane skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ne utiče na
ostvarivanje prava članova ako se kasnije pokaže da su netačni ili pogrešni.
Opšta pravila u vezi sa plaćanjem
Član 132.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može vršiti isplate
članovima društva u bilo koje vreme, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva nije drukčije određeno ili ako to plaćanje nije suprotno odredbama ovog
zakona o ograničenjima plaćanja.
(2) Svaka isplata članovima društva s ograničenom odgovornošću vrši
se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu društva u vreme donošenja odluke društva
o takvoj isplati, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije
određeno.
(3) Ugovor članova društva može da sadrži i druge odredbe u vezi sa
isplatom članovima društva, a naročito odredbe o: vremenu i iznosu isplate;
određenoj većini članova skupštine društva koja o tome odlučuje; iznosu isplate ili
ovlašćenje direktoru ili upravnom odboru za deklarisanje ili vršenje takve isplate;
danu na koji se utvrđuju članovi koji imaju pravo na isplatu dividende; dodatnim
ograničenjima plaćanja u odnosu na ograničenja plaćanja utvrđena ovim zakonom.
(4) Član društva s ograničenom odgovornošću koji stekne pravo na
određenu isplatu postaje poverilac društva u odnosu na tu isplatu.
Ograničenja plaćanja
Član 133.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ne može vršiti plaćanja
svojim članovima ako bi posle plaćanja:
1) neto imovina društva bila manja od njegovog osnovnog kapitala,
uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate akcionarima u skladu sa ovim
zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, a umanjenog za
iznos koji je društvo dužno da unese u rezerve za godinu u kojoj se vrše isplate;
2) društvo bilo onemogućeno da plaća svoje dugove čija se
dospelost očekuje u redovnom toku poslovanja društva.
– 45 –
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana društvo s ograničenom
odgovornošću može izvršiti plaćanja svojim članovima, ako iz finansijskih izveštaja
pripremljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija proizlazi
da je isplata razumna u datim okolnostima. Osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva može se odrediti da se za ovakvu isplatu traže posebni finansijski izveštaji,
preciziranja standarda računovodstvene prakse i navođenja metoda procene.
Odgovornost za nedopuštena plaćanja
Član 134.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću kojima je društvo
izvršilo nedopuštene isplate suprotno članu 133. ovog zakona, ako su znali ili ako su
s obzirom na okolnosti, morali u to vreme da znaju da te isplate nisu dozvoljene,
odgovorni su društvu za vraćanje primljenih iznosa.
(2) Članovi društva s ograničenom odgovornošću, direktor ili članovi
upravnog odbora koji su odgovorni za nedopuštene isplate i koji su znali ili su s
obzirom na okolnosti morali znati da su te isplate u to vreme nedopuštene, odgovorni
su društvu za nedopuštene isplate.
(3) Ako je više od jednog lica iz st. 1. i 2. ovog člana odgovorno u vezi
sa nedopuštenim isplatama, njihova odgovornost je solidarna.
(4) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću može
odrediti da su članovi društva dužni i nadoknaditi smanjenje osnovnog kapitala
društva, ako članovi organa društva iz stava 2. ovog člana ne mogu nadoknaditi
društvu takve nedopuštene isplate.
Zajam umesto kapitala
Član 135.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću koji društvu u vreme
poslovne krize, ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da
zajam može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao
stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem u skladu sa zakonom kojim se
uređuje stečajni postupak.
(2) Ako treće lice da zajam društvu, u slučaju iz stava 1. ovog člana, a
član društva pruži obezbeđenje za zajam, zajmodavac koji se nije namirio iz
dobijenog obezbeđenja, može u stečajnom postupku protiv društva ostvarivati zahtev
za povraćaj zajma za iznos koji nije uspeo namiriti, kao stečajni poverilac sa
neobezbeđenim potraživanjem.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne
poslove članova društva s ograničenom odgovornošću i trećih lica koje odgovaraju
davanju zajma iz st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na člana društva
s ograničenom odgovornošću čiji udeo u društvu ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala
društva i koji nije direktor ili član upravnog odbora društva.
– 46 –
(5) Ako društvo s ograničenom odgovornošću u poslednjoj godini pre
podnošenja predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon
podnošenja tog predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, član
društva koji je dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos
zajma vratiti društvu.
(6) Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog
obezbeđenja člana društva za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.
(7) Član društva s ograničenom odgovornošću oslobađa se obaveze
iz stava 5. ovog člana ako predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na
raspolaganje društvu.
(8) Odredbe st. 1. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na druge
poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa.
Odeljak 8.
Skupština
O d s e k 1.
Pojam i delokrug
Pojam i postojanje
Član 136.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću čine skupštinu.
(2) U društvu s ograničenom odgovornošću s jednim članom
ovlašćenja skupštine članova vrši taj član ili ovlašćeno lice.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću iz stava 2. ovog člana
po donošenju odluka iz nadležnosti skupštine društva sa ograničenom odgovornošću
sastavlja i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u knjigu odluka.
(4) Sporazumi između člana iz stava 2. ovog člana i društva moraju
biti u pisanoj formi ili uneti u knjigu odluka, osim ako se radi o tekućim poslovima
zaključenim pod uobičajenim uslovima.
Delokrug
Član 137.
Ako ovim zakonom, osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva
nije drukčije uređeno, skupština članova društva s ograničenom odgovornošću,
odlučuje o:
1) odobravanju poslova zaključenih u vezi sa osnivanjem društva pre
registracije;
2) izboru i razrešenju direktora ili članova upravnog odbora i
utvrđivanju njihove naknade, odnosno zarade;
– 47 –
3) odobravanju finansijskih izveštaja, donošenju odluke o vremenu i
iznosu isplate članovima društva;
4) imenovanju internog revizora ili revizora društva i potvrđivanju
njihovih nalaza i mišljenja, utvrđivanju naknade ili drugih uslova njihovog ugovora sa
društvom;
5) imenovanju likvidacionog upravnika i potvrđivanju likvidacionog
bilansa;
6) povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, sticanju
sopstvenih udela i povlačenju i poništenju udela, kao i o emisiji hartija od vrednosti;
7) davanju prokure i poslovnog punomoćja za sve ogranke društva;
8) odlučivanju o dopunskim ulozima od strane članova društva;
9) isključenju člana društva, prijemu novog člana i prenosu udela na
treća lica kada je odobrenje društva potrebno;
10) statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku društva;
11) davanju odobrenja na pravne poslove članova društva, odnosno
direktora i drugih lica, u skladu sa članom 35. ovog zakona;
12) sticanju, prodaji, davanju u zakup, zalaganju ili drugom
raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom;
13) izmeni osnivačkog akta ili ugovora članova društva;
14) obrazovanju ogranka;
15) donošenju poslovnika o svom radu;
16) drugim pitanjima utvrđenim osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva koja su u delokrugu skupštine članova.
O d s e k 2.
Sazivanje skupštine i dnevni red
Sednice skupštine članova
Član 138.
(1) Sednica skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva se po potrebi, a obavezno u slučajevima propisanim ovim zakonom,
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva direktor ili upravni odbor, ako osnivačkim aktom i ugovorom članova društva
nije drukčije određeno. Mesto održavanja skupštine je sedište društva, ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno ili ako
skupština članova društva ne odluči drukčije.
– 48 –
Redovna i vanredne sednice skupštine
Član 139.
(1) Godišnja sednica skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću održava se najkasnije u roku od šest meseci nakon završetka
poslovne godine radi usvajanja finansijskih izveštaja i odlučivanja o raspodeli dobiti.
(2) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
koje se održavaju između godišnjih skupština su vanredne.
(3) Zahtev za sazivanje sednice skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću može da podnese direktoru ili upravnom odboru bilo koji
član društva, direktor društva ili član upravnog odbora u bilo koje vreme.
(4) Vanredna sednica skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću obavezno se saziva i kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi
društva koji imaju ili zastupaju 10% glasačkih prava, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno
imaju i manji procenat glasačkih prava.
(5) Zahtev iz stava 4. ovog člana upućuje se direktoru ili upravnom
odboru društva.
(6) Ako direktor ili upravni odbor društva s ograničenom
odgovornošću ne prihvati zahtev članova društva iz stava 4. ovog člana i ne sazove
vanrednu sednicu skupštine članova društva u roku od 15 dana od dana prijema
zahteva, podnosioci tog zahteva mogu uz navođenje dnevnog reda sami sazvati
skupštinu, u kom slučaju skupština odlučuje ko snosi troškove za održavanje tako
sazvane skupštine.
(7) Ako se vanredna sednica skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću po sazivu manjinskih članova iz stava 4. ovog člana ne
sastane ili nema kvorum, manjinski članovi mogu sazvati ponovljenu skupštinu u
daljem roku od sedam dana, a ako se skupština ni tada ne sastane ili nema kvorum,
oni mogu zahtevati od suda u vanparničnom postupku da odredi lice koje će u
svojstvu privremenog zastupnika sazvati sednicu skupštine i odrediti njen dnevni red.
(8) Po zahtevu manjinskih članova društva s ograničenom
odgovornošću iz stava 7. ovog člana sud je dužan da donese rešenje u roku od 48
sati od prijema zahteva.
Obaveštenje i dnevni red
Član 140.
(1) Sednica skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
saziva se pisanim pozivom upućenom svakom članu društva na adresu koja se vodi
u knjizi članova društva, a koji uz njihovu pisanu saglasnost može biti i u
elektronskom obliku.
(2) Poziv za sednicu skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću dostavlja se svakom članu najkasnije sedam dana, a najranije 15
dana pre dana održavanja sednice skupštine.
– 49 –
(3) Poziv za sednicu skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću obavezno sadrži poslovno ime i sedište društva, vreme i mesto
održavanja, predlog dnevnog reda skupštine i druge podatke određene osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva. Ako je predložena izmena osnivačkog akta ili
ugovora članova društva prilaže se i tekst predloga tih akata. Uz poziv za sednicu
skupštine dostavljaju se i predlozi odluka iz tačaka dnevnog reda, predlozi ili opisi
ugovora koje skupština članova odobrava i, kad je potrebno, finansijski izveštaji,
izveštaji direktora ili upravnog odbora, kao i revizora.
(4) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
o pitanjima navedenim u dnevnom redu i o pitanjima koje predloži bilo koji član
društva koji je o tome obavestio ostale članove društva najkasnije tri dana pre dana
održavanja sednice skupštine. Pitanja koja nisu navedena u pozivu za sednicu
skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću ili o kojima nisu bili
obavešteni ostali članovi društva mogu se uvrstiti u dnevni red ako se nijedan član ne
protivi raspravi i glasanju o njima. Odluke o naknadno uključenim pitanjima
punovažne su ako svoju nesaglasnost u odnosu na njih ne izrazi nijedan odsutni
član, u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
Isključenje prava na prigovor
Član 141.
Članovi društva s ograničenom odgovornošću koji prisustvuju sednici
skupštine, lično ili preko punomoćnika, nemaju pravo prigovora na bilo koje
nepravilnosti u postupku njenog sazivanja, osim ako o tome ne stave obrazložen
prigovor u pisanoj formi za vreme sednice ili najkasnije tri dana posle održavanja
sednice.
Poseban slučaj održavanja
Član 142.
Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću može se
održati i bez sazivanja u skladu sa članom 140. ovog zakona ako se sa tim saglase
svi prisutni članovi i ako se tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni članovi ili ako
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
O d s e k 3.
Postupak odlučivanja
Zastupanje člana
Član 143.
(1) Član društva može potpisivanjem pisanog punomoćja imenovati
bilo koje drugo lice da glasa u skupštini za njega, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva nije drukčije određeno.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću ne može biti zastupljen
u skupštini sa punomoćnikom koji bi imao samo deo njegovih glasačkih prava, niti
može dati punomoćje većem broju lica.
– 50 –
(3) Zakonski zastupnici fizičkih lica i zastupnici pravnih lica u svojim
društvima zastupaju bez punomoćja iz stava 1. ovog člana.
(4) Punomoćje se daje po pravilu za jednu sednicu skupštine,
uključujući i ponovljenu skupštinu.
(5) Direktor ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću ne mogu biti punomoćnici članova koji su zaposleni u društvu i sa
njima povezanih lica u smislu ovog zakona.
Kvorum
Član 144.
(1) Za održavanje skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću potrebna je većina od ukupnog broja glasova članova društva (u
daljem tekstu: kvorum), ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije
određen veći broj glasova.
(2) Ako se skupština članova društva s ograničenom odgovornošću
nije mogla održati ili odlučivati zbog nedostatka kvoruma iz stava 1. ovog člana,
ponovo se saziva sa istim predloženim dnevnim redom, najranije 10 dana i najkasnije
30 dana od dana prvog sazivanja, na način utvrđen članom 140. ovog zakona
(ponovljena skupština).
(3) Kvorum za održavanje ponovljene skupštine čini 1/3 od ukupnog
broja glasova članova društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom
ili ugovorom članova društva nije određen veći broj glasova.
Način rada skupštine
Član 145.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću donosi
poslovnik skupštine kojim bliže utvrđuje način rada i odlučivanja u skladu sa ovim
zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva .
(2) Sednicom skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću može predsedavati predsedavajući skupštine koji se bira na početku
svakog zasedanja, ako osnivačkim aktom, ugovorom članova društva ili poslovnikom
skupštine nije drukčije određeno.
(3) Ovlašćenja, obaveze i odgovornosti predsedavajućeg skupštine
članova društva s ograničenom odgovornošću mogu se predvideti u osnivačkom
aktu, ugovoru članova društva ili poslovniku skupštine.
(4) Predsedavajući skupštine članova društva s ograničenom
odgovornošću imenuje zapisničara, dva člana koji overavaju zapisnik i članove
komisije za glasanje, osim ako osnivačkim aktom, ugovorom članova društva ili
poslovnikom o radu skupštine nije drukčije određeno.
(5) Direktor ili članovi upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću, po pravilu prisustvuju sednici skupštine članova društva.
– 51 –
Odlučivanje
Član 146.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
prostom većinom broja glasova iz člana 144. st. 1. i 3. ovog zakona, ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se odluke donose većinom
glasova svih članova.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću odlučuje saglasnošću svih članova društva,
osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se
odlučuje većinom glasova, ali ne manjom većinom od ukupnog broja glasova o:
izmenama i dopunama osnivačkog akta i ugovora članova društva; povećanju i
smanjenju osnovnog kapitala osim dodatnih uloga članova u skladu sa osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva; statusnim promenama; promeni pravne forme i
prestanku društva; raspodeli dobiti članovima društva; sticanju sopstvenih udela
društva; raspolaganju imovinom društva velike vrednosti, u skladu sa ovim zakonom.
(3) Izuzetno od odredbe st. 1. i 2. ovog člana odluke koje umanjuju
prava jednog ili više članova društva s ograničenom odgovornošću u odnosu na
prava bilo kog drugog člana društva donose se samo uz saglasnost člana ili članova
društva na koje se odluka odnosi, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Sednice, telefonske sednice, pismeno glasanje i odlučivanje bez
sednice
Član 147.
(1) Sednice skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
koje nema više od 10 članova mogu se održavati korišćenjem konferencijske veze ili
druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja učestvuju na
sednici mogu da se slušaju i razgovaraju jedno sa drugim. Smatra se da su lično
prisutna lica koja na ovaj način učestvuju na sednici skupštine članova društva.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću može glasati i pisanim
putem ili drugim načinom isporuke dokumenata, ako osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva nije drukčije određeno. Osnivački akt ili ugovor članova društva
može sadržati detaljna pravila za takvo glasanje, uključujući i pravila kojima se
određuju pitanja o kojima se na ovaj način može glasati.
(3) Ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s
ograničenom odgovornošću nije određeno da se odluke skupštine članova društva
donose na sednici, svaka odluka može se doneti i van sednice, ukoliko je potpišu svi
članovi društva sa pravom glasa o tom pitanju.
Javno i tajno glasanje
Član 148.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje
javnim glasanjem-dizanjem ruke.
– 52 –
(2) Tajno glasanje putem glasačkih listića o bilo kom pitanju mogu da
zahtevaju prisutni članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10% od ukupnog
broja glasova o pitanjima o kojima se glasa.
Isključenje prava glasa
Član 149.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću ne može glasati u
skupštini kad se odlučuje o:
1) oslobađanju ili smanjenju njegovih obaveza prema društvu;
2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
3) odobravanju poslova između njega i društva u skladu sa članom
35. ovog zakona.
(2) Odredba stava 1. ovog člana koja se odnosi na člana društva
odnosi se i na povezana lica u smislu ovog zakona.
(3) Isključenje prava glasa za člana društva s ograničenom
odgovornošću iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se kad se odlučuje o njegovom
izboru ili razrešenju ili o izboru i razrešenju sa njim povezanog lica za mesto
direktora, člana upravnog odbora ili likvidacionog upravnika društva.
(4) Glasovi člana društva s ograničenom odgovornošću čije je pravo
glasa isključeno ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja kvoruma za odlučivanje o
pitanju na koje se odnosi isključenje.
Zapisnik
Član 150.
(1) Odluke skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću
unose se u zapisnik.
(2) Zapisnik sadrži naročito podatke o: predsedavajućem i bilo kom
licu za overu zapisnika ili za brojanje glasova; pitanjima koja su predmet glasanja;
broju glasova za odluku i protiv odluke i broju uzdržanih od glasanja; prigovoru
članova na vođenje sednice ili izdvojenim mišljenjima pojedinih članova, prigovoru
direktora ili članova upravnog odbora na odluke.
(3) Uz zapisnik se prilažu spisak prisutnih učesnika i dokazi o
sazivanju skupštine.
(4) Zapisnik potpisuju predsedavajući skupštine i zapisničar.
(5) Nepostupanje u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana ne utiče na
punovažnost odluka skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću, ukoliko
se na drugi pouzdan način može utvrditi njihova autentičnost.
– 53 –
Knjiga odluka
Član 151.
(1) Odluke donete na sednici skupštine članova društva s
ograničenom odgovornošću unose se bez odlaganja u posebnu knjigu odluka.
(2) Odluke iz stava 1. ovog člana punovažne su od dana donošenja,
ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
O d s e k 4.
Pobojnost odluka skupštine
Shodna primena
Član 152.
Odredbe ovog zakona o opštim i posebnim osnovima pobojnosti
odluka skupštine akcionara, izuzecima od pobojnosti i postupku pobijanja, koje se
odnose na akcionarsko društvo, shodno se primenjuju i na pobijanje odluka
skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću.
Odeljak 9.
Direktor ili upravni odbor
O d s e k 1.
Statusna pitanja i način rada
Pojam
Član 153.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može da ima direktora ili
upravni odbor.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću određuje
se da li društvo ima direktora ili upravni odbor.
(3) Direktor društva s ograničenom odgovornošću može biti član
društva ili lice koje nije član društva.
(4) Ako društvo ima upravni odbor njegovi članovi mogu biti svi
članovi društva ili druga lica.
Izbor direktora ili članova upravnog odbora
Član 154.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću biraju direktora ili
članove upravnog odbora na sednici skupštine, osim prvog direktora ili članova prvog
upravnog odbora koji mogu biti određeni osnivačkim aktom.
– 54 –
(2) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću može se odrediti da se izbor članova upravnog odbora društva vrši
kumulativnim glasanjem, u skladu sa ovim zakonom.
Broj članova upravnog odbora i popunjavanje sastava
Član 155.
(1) Broj članova upravnog odbora određuje se osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću.
(2) Ako se broj članova upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću smanji ispod broja članova određenog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva, preostali članovi mogu kooptacijom dopuniti upravni odbor do
potrebnog broja članova, ako je tako određeno osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva.
(3) Ako se ne izvrši kooptacija članova upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću u skladu sa stavom 2. ovog člana preostali članovi
upravnog odbora dužni su da bez odlaganja sazovu sednicu skupštine radi izbora
članova do punog broja, a do tog izbora preostali članovi obavljaju samo hitne
poslove, ako tim aktima nije drukčije određeno.
Predsednik upravnog odbora
Član 156.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću ima
predsednika koga biraju članovi upravnog odbora većinom od ukupnog broja, ako
osnivačkim aktom društva nije određena druga većina.
(2) Predsednik upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću zastupa društvo.
(3) Predsednik upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću saziva i predsedava sednicama upravnog odbora i odgovoran je za
vođenje zapisnika.
(4) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću može se odrediti da predsednik upravnog odbora predsedava i
sednicom skupštine članova i da je odgovoran je za vođenje njenog zapisnika.
O d s e k 2.
Poslovi direktora ili upravnog odbora
Delokrug
Član 157.
(1) Ako osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću nije
drukčije određeno direktor ili upravni odbor nadležan je za:
– 55 –
1) zastupanje društva i vođenje poslova društva u skladu sa
zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva;
2) utvrđivanje predloga poslovnog plana;
3) sazivanje sednica skupštine članova društva i utvrđivanje predloga
dnevnog reda;
4) sprovođenje odluka skupštine članova;
5) određivanje dana sa kojim se utvrđuje lista članova društva sa
pravom na obaveštavanje, dan utvrđivanja dividende i dan plaćanja dividende,
glasanje i druga pitanja;
6) zaključenje ugovora o kreditu;
7) utvrđivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate
učešća u dobiti, kao i dana sticanja prava glasa i drugih prava članova društva;
8) davanje i opozivanje prokure;
9) druga pitanja određena osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva.
(2) Ako je osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću
tako određeno, direktor ili upravni odbor nadležan je i za:
1) izvršenje odluke o sticanju sopstvenih udela i povlačenja i
poništenja udela;
2) utvrđivanje iznosa učešća u dobiti;
3) izdavanje obveznica ili drugih hartija od vrednosti.
(3) Direktor ili članovi upravnog odbora mogu vršenje poslova po
pitanjima iz st. 1. i 2. preneti na druga lica, ako osnivačkim aktom nije drukčije
određeno.
Odgovornost za poslovne knjige
Član 158.
Direktor ili upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću
odgovoran je za uredno vođenje poslovnih knjiga i unutrašnji nadzor poslovanja, u
skladu sa zakonom.
O d s e k 3.
Način rada upravnog odbora
Samostalno ili zajedničko postupanje članova
Član 159.
(1) Ako društvo s ograničenom odgovornošću zastupa ili poslove
društva vodi upravni odbor, svaki član ima pravo da postupa samostalno, osim ako
osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
– 56 –
(2) Ako se osnivačkim aktom članova društva s ograničenom
odgovornošću odredi da lica iz stava 1. ovog člana mogu postupati samo zajedno,
potrebno je odobrenje svih lica za svaki akt ili posao, osim kad bi to zahtevalo
odlaganje odluke koje bi nanelo štetu interesima društva.
(3) Ako osnivački akt ili ugovor članova društva s ograničenom
odgovornošću odredi da je lice iz stava 1. ovog člana dužno da poštuje uputstva
drugih lica i ako to lice smatra da data uputstva nisu prikladna, obaveštava o tome
druga lica radi zajedničkog odlučivanja o poslu, osim kad bi to zahtevalo odlaganje
odluke koje bi nanelo štetu interesima društva, kada može postupati samostalno o
čemu obaveštava bez odlaganja ostale članove.
(4) U slučaju neslaganja lica stava 3. ovog člana saziva se vanredna
sednica skupštine u skladu sa odredbama ovog zakona.
Sednice
Član 160.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću održava
najmanje četiri redovne sednice godišnje, od kojih jednu neposredno pre godišnje
skupštine članova društva.
(2) Pored sednica iz stava 1. ovog člana upravni odbor društva s
ograničenom odgovornošću može održavati i vanredne sednice koje saziva
predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev člana tog odbora. Ako predsednik
upravnog odbora ne sazove sednicu odbora na pisani zahtev člana odbora sednicu
može sazvati taj član odbora.
(3) Sazivanje vanredne sednice upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću vrši se pisanim pozivom koji se dostavlja svim članovima
odbora, u kom se navode razlozi, vreme i mesto održavanja sednice.
(4) Sednice upravnog odbora mogu se održavati i korišćenjem
konferencijske telefonske veze ili korišćenjem druge audio i vizuelne komunikacijske
opreme, tako da sva lica koja učestvuju na sednici mogu da se slušaju i razgovaraju
jedno sa drugim. Lica koja na ovaj način učestvuju na sednici upravnog odbora
smatraju se prisutnim.
(5) Sednice upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
mogu se održavati i bez sprovođenja postupka iz st. 2. do 4. ovog člana ako im
prisustvuju svi njegovi članovi i ako nijedan od članova ne prigovori postupku
sazivanja i održavanja sednice, odnosno ako se član koji ne prisustvuje sednici
pisanim putem izjasni o tome da ne prigovara na postupak sazivanja i održavanja
sednice, u skladu sa osnivačkim aktom i ugovorom članova društva.
(6) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može doneti
poslovnik o radu kojim bliže uređuje način rada, koji je u skladu sa osnivačkim aktom
i ugovorom članova društva.
(7) Odredbe st. 1. do 6. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću nije drukčije
određeno.
– 57 –
Odlučivanje bez sednice
Član 161.
Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može odlučivati
bez sednice ako su na odluku koja je predmet odlučivanja pisanu saglasnost dali svi
članovi upravnog odbora koji imaju pravo glasa o tom pitanju, ako osnivačkim aktom i
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
Kvorum i većina
Član 162.
(1) Kvorum za rad i odlučivanje upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću čini većina od ukupnog broja njegovih članova.
(2) Odluke upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
donose se većinom glasova od ukupnog broja članova odbora.
(3) Odluke upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću
postaju punovažne danom donošenja. Odluke upravnog odbora unose se u knjigu
odluka.
(4) Ako su glasovi članova upravnog odbora s ograničenom
odgovornošću pri odlučivanju jednako podeljeni, odlučujući je glas predsednika
upravnog odbora koji glasa poslednji.
(5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana primenjuju se ako osnivačkim
aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću nije drukčije
određeno.
Isključenje prava glasa
Član 163.
Odredbe ovog zakona o isključenju prava glasa člana društva s
ograničenom odgovornošću u skupštini članova shodno se primenjuju na isključenje
prava glasa člana upravnog odbora prilikom odlučivanja upravnog odbora.
Komisije
Član 164.
(1) Upravni odbor društva s ograničenom odgovornošću može
obrazovati jednu ili više komisija koje sačinjavaju njegovi članovi ili druga lica.
(2) Uslovi i način rada komisija iz stava 1. ovog člana određuju se
odlukom odbora u skladu sa osnivačkim aktom društva ili ugovorom članova društva.
(3) Odluke komisije iz stava 1. ovog člana upravnog odbora društva s
ograničenom odgovornošću podležu saglasnosti tog odbora ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
– 58 –
Zapisnik
Član 165.
(1) Na sednicama upravnog odbora društva s ograničenom
odgovornošću i komisija odbora vodi se zapisnik, koji se podnosi na prihvatanje na
narednoj sednici odbora ili komisije. Zapisnik potpisuje predsedavajući sednici i lice
koje vodi zapisnik.
(2) Zapisnik sa sednice upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću sačinjava se najkasnije u roku od 10 dana od dana
njihovog održavanja.
(3) Zapisnik sa sednice upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću sadrži naročito: mesto i dan održavanja sednice;
prisutne na sednici; dnevni red sednice; sažeti prikaz diskusije; pitanja koja su bila
predmet glasanja i rezultat svakog glasanja, uključujući i označenje za svako lice da
li je glasalo „za“ ili „protiv“ ili se uzdržalo od glasanja.
(4) Nepostupanje u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana ne utiče na
punovažnost odluka i drugih radnji upravnog odbora i komisija odbora društva s
ograničenom odgovornošću.
O d s e k 4.
Statusna odgovornost
Ostavka
Član 166.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ostavku direktora ili članova
upravnog odbora akcionarskog društva primenjuju se shodno i na ostavku direktora
ili člana upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću.
Razrešenje
Član 167.
(1) Skupština društva s ograničenom odgovornošću može razrešiti
direktora ili članove upravnog odbora društva, sa ili bez navođenja razloga za
razrešenje.
(2) Razrešenje direktora ili članova upravnog odbora ne utiče na
njihova prava posle razrešenja koja imaju na osnovu posebnog ugovora sa
društvom, s tim da taj ugovor ne može isključiti pravo društva iz stava 1. ovog člana.
– 59 –
Odeljak 10.
Nadzor
Interni revizor ili odbor revizora
Član 168.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću ima internog revizora ili
odbor revizora, ako je tako određeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva.
(2) Ako društvo s ograničenom odgovornošću ima odbor revizora on
se sastoji od najmanje tri člana. Broj članova odbora revizora mora biti neparan.
Interni revizor je fizičko lice koje ispunjava uslove propisane posebnim zakonom.
Izbor i razrešenje i shodna primena
Član 169.
(1) Internog revizora i članove odbora revizora bira skupština članova
društva s ograničenom odgovornošću iz reda nezavisnih članova ako upravni odbor
ima takvih članova ili iz reda drugih nezavisnih lica u smislu ovog zakona. Prvi interni
revizor i članovi odbora revizora određuju se osnivačkim aktom ili posebnim aktom
osnivača.
(2) Interni revizor i članovi odbora revizora društva s ograničenom
odgovornošću mogu se razrešiti odlukom skupštine članova društva, sa ili bez
navođenja razloga za razrešenje.
(3) Razrešenje internog revizora ili članova odbora revizora društva s
ograničenom odgovornošću ne utiče na njihova prava posle razrešenja koja imaju na
osnovu posebnog ugovora sa društvom, s tim da taj ugovor ne može isključiti pravo
društva iz stava 2. ovog člana.
Delokrug i način rada
Član 170.
(1) Interni revizor i odbor revizora društva s ograničenom
odgovornošću izveštavaju skupštinu članova društva o sledećem:
1) računovodstvu, izveštajima i finansijskom poslovanju društva i
njegovih povezanih društava;
2) usklađenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim
regulatornim zahtevima;
3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti revizora društva, ako
ga društvo ima.
(2) U izvršenju svojih dužnosti interni revizor i odbor revizora
kontrolišu:
1) izbor i naknadu revizora;
– 60 –
2) verodostojnost i kompletnost finansijskih izveštaja društva i osnove
predloga za podelu dobiti i druga plaćanja članovima društva;
3) verodostojnost i kompletnost izveštavanja članova društva o
finansijskim i drugim informacijama;
4) usklađenost poslovanja društva sa odredbama ovog zakona o
finansijskim pitanjima i poslovima sukoba interesa;
5) postupak rešavanja prigovora članova društva, članova organa
društva ili drugih lica u vezi sa tač. 1. do 4. ovog stava.
(3) Interni revizor ili odbor revizora podnose izveštaj članovima
društva s ograničenom odgovornošću na svakoj godišnjoj skupštini, a na vanrednoj
sednici skupštine kada smatraju da je izveštavanje prikladno i nužno ili kada to traži
upravni odbor.
(4) U izvršenju svojih dužnosti interni revizor ili odbor revizora društva
mogu pregledati sva dokumenta društva, proveravati njihovu verodostojnost i
podatke koji se u njima nalaze, zahtevati izveštaje i objašnjenja direktora ili upravnog
odbora i zaposlenih i pregledati stanje imovine društva.
(5) Interni revizor i odbor revizora dostavljaju poseban izveštaj
skupštini o ugovorima zaključenim između društva i direktora društva ili sa članovima
upravnog odbora društva, kao i sa povezanim licima u smislu ovog zakona.
(6) U izvršenju svojih dužnosti interni revizor i odbor revizora društva s
ograničenom odgovornošću mogu angažovati druga lica stručna za odgovarajuću
oblast i odrediti im plaćanje razumne naknade.
(7) Interni revizor, odnosno odbor revizora poslove iz st. 1. do 6. ovog
člana, kao i druge poslove, obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija, osnivačkim aktom i ugovorom članova društva.
Revizor
Član 171.
(1) Društvo s ograničenom odgovornošću može imati revizora sa
nadzornim ovlašćenjima utvrđenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
(2) Revizor društva s ograničenom odgovornošću obaveštava se
istovremeno sa obaveštenjem članova društva o održavanju skupštine članova
društva, radi učestvovanja u radu skupštine u skladu sa zakonom.
Stručni poverenik
Član 172.
Odredbe ovog zakona o imenovanju stručnog poverenika, njegovim
ovlašćenjima i izveštaju, koje se odnose na akcionarsko društvo, shodno se
primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva nije drukčije određeno.
– 61 –
Odeljak 11.
Izmene osnivačkog akta i ugovora članova društva
Način izmene
Član 173.
(1) Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću može se
menjati samo jednoglasnom odlukom svih članova društva, ako tim aktom nije
drukčije određeno.
(2) Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću može se
odrediti da se taj akt menja većinom glasova, ali ne manjom većinom od obične
većine glasova svih članova društva s ograničenom odgovornošću.
(3) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću može se
menjati samo jednoglasnom odlukom svih članova društva, ako tim aktom nije
drukčije određeno.
(4) Ugovor članova društva s ograničenom odgovornošću može
odrediti da se taj akt može menjati i većinom glasova, ali ne manjom većinom od
obične većine svih glasova članova društva s ograničenom odgovornošću.
(5) Izuzetno od st. 1. do 4. ovog člana izmene osnivačkog akta i
ugovora članova društva s ograničenom odgovornošću kojima se menjaju prava
nekog člana društva, vrše se uz saglasnost tog člana.
(6) Potpisi članova društva s ograničenom odgovornošću izmenjenog
osnivačkog akta društva overavaju se u skladu sa zakonom.
Odeljak 12.
Akti i dokumenta društva
Držanje i čuvanje
Član 174.
(1) Svako društvo s ograničenom odgovornošću čuva sledeća
dokumenata i akta:
1) osnivački akt, uključujući i sve njegove izmene;
2) ugovor članova društva, ako ga društvo ima, uključujući i sve
njegove izmene;
3) rešenje o registraciji;
4) interna dokumenta odobrena od skupštine članova i upravnog
odbora;
5) knjigu odluka;
6) akt o obrazovanju svakog ogranka društva i predstavništva
(zastupništva);
– 62 –
7) dokumenta koja dokazuju svojinu i sva druga prava društva na
imovinu;
8) zapisnike i odluke skupštine članova i upravnog odbora društva;
9) zapisnike odbora revizora i druge njihove pisane naloge i
zaključke;
10) finansijske izveštaje, izveštaje o poslovanju i izveštaj revizora;
11) knjigovodstvenu dokumentaciju i račune;
12) dokumenta o finansijskim izveštajima i izveštajima o poslovanju
podneta nadležnim organima;
13) listu povezanih društava sa podacima o udelima ili drugim pravima
u njima;
14) knjigu udela;
15) listu sa punim imenima i adresama svih članova upravnog odbora,
svih lica koja su ovlašćena da zastupaju društvo i revizora društva, kao i podatke da
li lica koja su ovlašćena da zastupaju društvo to čine kolektivno ili pojedinačno;
16) puno ime i adresu internog revizora i članova odbora revizora;
17) listu svih prenosa udela uključujući i zalogu i bilo koji drugi prenos
licu koje time ne postaje član društva;
18) spisak svih ugovora koje su sa društvom zaključili direktor, članovi
upravnog odbora i sa njima povezana lica u smislu ovog zakona.
(2) Društvo s ograničenom odgovornošću dužno je da čuva
dokumenta i akte iz stava 1. ovog člana u svom sedištu ili u drugim mestima
poznatim i dostupnim svim članovima društva.
(3) Društvo s ograničenom odgovornošću čuva osnivački akt i ugovor
članova društva trajno, a ostala dokumenta iz stava 1. ovog člana najmanje pet
godina, a po isteku tog roka ta dokumenta čuvaju se u skladu sa propisima o
arhivskoj građi.
Shodna primena
Član 175.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje pristup aktima i ostalim
dokumentima akcionarskog društva i pristup aktima akcionarskog društva po odluci
suda, shodno se primenjuju i na pristup aktima i ostalim dokumentima društva s
ograničenom odgovornošću i pristup aktima društva s ograničenom odgovornošću po
odluci suda.
– 63 –
Odeljak 13.
Prava po osnovu prestanka svojstva člana društva i
prestanak društva
O d s e k 1.
Prestanak svojstva člana
Osnovi
Član 176.
Članu društva s ograničenom odgovornošću prestaje svojstvo člana
društva:
1) smrću;
2) prestankom pravnog lica;
3) istupanjem (povlačenjem) u skladu sa osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva;
4) istupanjem (povlačenjem) uz povredu osnivačkog akta ili ugovora
članova društva;
5) istupanjem (povlačenjem) u skladu sa sudskom odlukom;
6) isključenjem u skladu sa sudskom odlukom;
7) isključenjem u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova
društva;
8) prenosom udela drugom licu;
9) u slučaju drugih događaja određenih osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva koji vode prestanku svojstva člana društva.
O d s e k 2.
Istupanje i isključenje člana
Osnovna načela
Član 177.
(1) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću mogu se odrediti osnovi, postupak i posledice prestanka svojstva
člana društva uključujući ugovornu kaznu ili naknadu štete po osnovu isključenja ili
nepropisnog istupanja iz društva.
(2) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s ograničenom
odgovornošću ne može se unapred isključiti pravo istupanja iz društva i član društva
se ne može unapred odreći tog prava, niti se tim aktom može isključiti pravo člana
društva na odricanje zahteva prema društvu po osnovu nepropisnog isključenja, kao i
pravo društva na zahtev protiv člana društva za nepropisno istupanje iz društva.
– 64 –
Istupanje člana iz opravdanog razloga
Član 178.
(1) Član društva s ograničenom odgovornošću može istupiti iz društva
ako mu ostali članovi ili društvo svojim radnjama i postupcima prouzrokuju štetu, ako
je sprečen u ostvarivanju svojih prava u društvu ili mu neki članovi društva ili društvo
nameću nesrazmerne obaveze, kao i iz drugih opravdanih razloga.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako se njegovi razlozi za
istupanje osporavaju, član društva s ograničenom odgovornošću ima pravo da
pokrene postupak pred nadležnim sudom u cilju utvrđivanja opravdanosti razloga za
istupanje.
(3) Član društva koji istupa iz društva iz opravdanih razloga ima pravo
na naknadu tržišne vrednosti udela u roku utvrđenom osnivačkim aktom, odnosno
ugovorom članova društva, kao i na naknadu prouzrokovane štete.
(4) Član društva koji istupa iz društva bez postojanja opravdanog
razloga, dužan je da naknadi društvu time prouzrokovanu štetu.
Isključenje člana
Član 179.
(1) Skupština članova društva s ograničenom odgovornošću može
doneti odluku da pred nadležnim sudom pokrene postupak isključenja pojedinog
člana iz društva ako član društva ne ispuni obavezu unošenja ugovorenog uloga
određenu osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva ili ako postoje drugi
opravdani razlozi.
(2) Drugi opravdani razlozi u smislu stava 1. ovog člana postoje
naročito ako član društva:
1) namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu ili drugim
članovima društva;
2) namerno ili grubom nepažnjom ne postupa u skladu sa osnivačkim
aktom društva ili ugovorom članova društva ili obavezama propisanim zakonom;
3) učestvuje u radnjama koje onemogućavaju izvršenje poslova
između društva i člana društva;
4) svojim ponašanjem sprečava ili otežava poslovanje društva.
(3) Tužbu za isključenje člana društva s ograničenom odgovornošću
može podneti društvo, kao i bilo koji član društva, u kom slučaju sud može, ako nađe
da je to nužno i opravdano, suspendovati pravo glasa člana čije se isključenje traži,
kao i suspendovati druga prava tog člana društva.
(4) Društvo s ograničenom odgovornošću ima pravo na naknadu štete
koja mu se prouzrokuje isključenjem člana društva iz opravdanih razloga.
– 65 –
Posledice prestanka članstva
Član 180.
(1) Istupanjem i isključenjem člana društva s ograničenom
odgovornošću prestaje njegovo svojstvo člana u društvu i sva prava koja iz toga
proizlaze.
(2) Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na druge osnove
prestanka svojstva člana društva s ograničenom odgovornošću u društvu.
(3) Član društva s ograničenom odgovornošću kome prestane
svojstvo člana društva ima pravo na naknadu tržišne vrednosti svog udela u vreme
prestanka svojstva člana društva.
(4) Pravo na naknadu iz stava 3. ovog člana nema član društva čije je
svojstvo prestalo smrću, a njegovi naslednici imaju pravo da preuzmu njegov udeo i
postanu članovi društva.
(5) Odredba stava 3. ovog člana ne primenjuje se ni na člana društva
koji je prodao svoj udeo drugom licu koje preuzima njegov udeo i postaje član
društva.
(6) Potraživanja društva s ograničenom odgovornošću po osnovu
dugovane naknade štete člana društva, u slučaju isključenja iz opravdanih razloga ili
neopravdanog istupanja, kao i po osnovu neispunjenja neke druge obaveze člana
društva, prebijaju se sa potraživanjima vrednosti udela člana društva kome po ovim
osnovima prestaje svojstvo člana društva.
(7) Naknada vrednosti udela člana društva s ograničenom
odgovornošću kome je u skladu sa ovim zakonom prestalo svojstvo člana, ne može
se vršiti ako se time povređuju odredbe ovog zakona o ograničenjima plaćanja
članovima društva.
(8) U cilju obezbeđenja isplate potraživanja po osnovu istupanja
odnosno isključenja člana društva s ograničenom odgovornošću, sud može
suspendovati članska prava u društvu i odrediti druge privremene mere.
O d s e k 3.
Prestanak društva
Osnovi
Član 181.
Društvo s ograničenom odgovornošću prestaje:
1) istekom vremena određenog u osnivačkom aktu;
2) odlukom skupštine članova;
3) statusnim promenama koje vode prestanku društva;
4) stečajem (bankrotstvom);
– 66 –
5) pravnosnažnom odlukom kojom se utvrđuje da je registracija
društva bila ništava i određuje brisanje društva;
6) nastupanjem događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom
članova društva.
Jednočlano društvo
Član 182.
Jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću prestaje u slučaju
stečaja ili likvidacije nad jedinim članom koji nema pravnog sledbenika, odnosno
smrću člana koji nema naslednika udela.
Prestanak društva odlukom suda kao pravo manjinskih članova
Član 183.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prestanak akcionarskog
društva i druga pravna sredstva po zahtevu manjinskih akcionara, shodno se
primenjuju i na društvo s ograničenom odgovornošću.
G l a v a IV
AKCIONARSKO DRUŠTVO
Odeljak 1.
Pojam
Pojam i odgovornost za obaveze
Član 184.
(1) Akcionarsko društvo u smislu ovog zakona jeste privredno društvo
koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja
određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital
utvrđen i podeljen na akcije.
(2) Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom
imovinom.
(3) Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze
društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva, u
skladu sa ovim zakonom.
– 67 –
Odeljak 2.
Osnivački akt i statut
Osnivački akt
Član 185.
(1) Osnivački akt akcionarskog društva sadrži naročito:
1) puno ime i prebivalište fizičkog lica, odnosno poslovno ime i
sedište pravnog lica svakog osnivača društva;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) delatnost;
4) označenje da li je društvo otvoreno ili zatvoreno;
5) iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaćenog, i način njegovog
unošenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog;
6) broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje
nemaju nominalnu vrednost njihovu računovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija
koje je društvo ovlašćeno da izda kao i pravo akcija svake klase;
7) broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate;
8) identifikaciju osnivača koji daje nenovčane uloge, opis tih uloga i
broj i vrsta akcija za te uloge;
9) trajanje društva, osim ako je osnovano na neodređeno vreme;
10) ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem društva
koji padaju na teret društva, pre nego što je utvrđeno da društvo ispunjava uslove za
početak rada;
11) posebne pogodnosti do dana osnivanja društva ili do momenta
kad je društvo ovlašćeno da počne poslovanje, koje su date osnivačima ili drugom
licu koje je učestvovalo u osnivanju društva ili poslovima koji su bili potrebni za
dobijanje takvog ovlašćenja.
(2) Osnivčki akt akcionarskog društva može da sadrži i:
1) imena i adrese prvog direktora, odnosno članova prvog upravnog
odbora;
2) ovlašćenje upravnom odboru da izda odobrene (ovlašćene,
neizdate) akcije u skladu s ovim zakonom i statutom;
3) ograničenja prenosa akcija zatvorenog akcionarskog društva;
4) druga pitanja, koja u skladu sa ovim zakonom mogu biti sastavni
deo osnivačkog akta ili statuta društva.
Statut
Član 186.
(1) Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta može da ima i statut
kojim se bliže uređuje poslovanje i upravljanje društvom.
– 68 –
(2) Statut akcionarskog društva ne dostavlja se uz prijavu za
registraciju.
(3) Statut akcionarskog društva sačinjava se u pisanoj formi.
(4) Statut akcionarskog društva, kao i njegove izmene i dopune,
proizvodi pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donošenja, ako
statutom nije drukčije određeno.
(5) Ako osnivačkim aktom ovlašćenje za donošenje ili izmene i
dopune statuta akcionarskog društva nije izričito dato skupštini akcionara, statut
društva donosi ili menja upravni odbor.
Odnos osnivačkog akta i statuta
Član 187.
U slučaju neusklađenosti osnivačkog akta i statuta akcionarskog
društva, primenjuje se osnivački akt društva.
Odeljak 3.
Pogodnosti i troškovi
Posebne pogodnosti
Član 188.
(1) Posebne pogodnosti koje se daju pojedinom osnivaču ili trećem
licu unose se u osnivački akt društva, uz navođenje lica kome se daju i osnova po
kome se daju, a ako se daju na određeno vreme i rok do kada se pogodnosti daju.
(2) Posebne pogodnosti prestaju istekom vremena za koji su date ili
izmenom osnivačkog akta društva kojima se ta pitanja određuju.
(3) Ako posebne pogodnosti iz stava 1. ovog člana nisu određene
osnivačkim aktom društva, bez dejstva su ugovori kojima se one uređuju. Izmenama
osnivačkog akta društva posle registracije ne može se pravno valjano obezbediti da
takvi ugovori deluju prema društvu.
Troškovi osnivanja
Član 189.
(1) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti da
troškove osnivanja društva snosi društvo ili osnivači.
(2) Osnivači akcionarskog društva snose troškove osnivanja društva,
ako osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno.
(3) Naknada troškova osnivanja akcionarskog društva može se
odobriti osnivačima samo do visine određene osnivačkim aktom.
– 69 –
(4) Ako je osnivačkim aktom određeno da akcionarsko društvo snosi
troškove osnivanja, ti troškovi mogu biti plaćeni i iz osnovnog kapitala društva ili se
mogu uneti u društvo kao deo uloga.
Odeljak 4.
Ulog
Kredit za akcije
Član 190.
(1) Akcionarsko društvo ne može davati zajmove, kredite ili drugu
finansijsku podršku ili određena obezbeđenja za sticanje svojih akcija.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na tekuće pravne
poslove finansijskih organizacija, kao ni na davanje avansa, kredita ili pružanja
obezbeđenja od strane društva za sticanje akcija zaposlenima u društvu ili u
povezanim društvima u smislu ovog zakona.
(3) Raspolaganja iz stava 2. ovog člana mogu se vršiti, u skladu sa
ograničenjima plaćanja utvrđenim ovim zakonom.
Procena uloga u stvarima i pravima
Član 191.
(1) Ako akcionari ulažu uloge u stvarima i pravima, jedan ili više
ovlašćenih procenjivača sastavljaju izveštaj o proceni pre registracije društva.
(2) Procenjivač iz stava 1. ovog člana može biti ovlašćeno fizičko lice
ili privredno društvo ovlašćeno za reviziju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
(3) Izveštaj o proceni uloga u stvarima i pravima sadrži opis svakog
takvog uloga, kao i opis korišćenog metoda procene utvrđujući pri tom da li vrednost
do koje se došlo primenom tog metoda procene odgovara broju i nominalnoj
vrednosti akcija, a kod akcija bez nominalne vrednosti računovodstvenoj vrednosti i,
u slučaju potrebe, premiji emisije na akcije koje se izdaju.
(4) Ako je predmet uloga u akcionarsko društvo neko privredno
društvo u izveštaj procenjivača uključuju se bilansi stanja za prethodne dve poslovne
godine.
(5) Izveštaj procenjivača iz st. 3. i 4. ovog člana podnosi se registru sa
prijavom za registraciju i objavljuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(6) Procena vrednosti uloga u stvarima i pravima u zatvorenom
akcionarskom društvu vrši se u skladu sa članom 14. ovog zakona.
– 70 –
Vrste uloga i njihovo unošenje u društvo
Član 192.
(1) Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može se
uneti u novcu ili u stvarima i pravima, ali ne i u radu i uslugama društvu, bilo da su
izvršeni ili budući.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, nenovčani ulog u zatvoreno
akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu i uslugama za društvo, ako je to
određeno osnivačkim aktom.
(3) Ugovoreni ulozi koji se unose u novcu uplaćuju se do registracije
akcionarskog društva, i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija,
odnosno 50% računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, a
ostatak se uplaćuje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva.
(4) Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiču unošenjem stvari i
prava, njihovo plaćanje vrši se unošenjem tih stvari i prava u imovinu društva
najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva.
Odeljak 5.
Zatvoreno i otvoreno akcionarsko društvo
Vrste
Član 193.
(1) Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno.
(2) Ako u osnivačkom aktu nije navedena vrsta akcionarskog društva,
akcionarsko društvo je otvoreno.
Zatvoreno društvo
Član 194.
(1) Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju
samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom .
(2) Zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara.
(3) Ako se broj akcionara zatvorenog akcionarskog društva poveća i
održi iznad broja akcionara iz stava 2. ovog člana u periodu dužem od godinu dana,
to društvo postaje otvoreno društvo.
(4) Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili
na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem.
(5) Zatvoreno akcionarsko društvo može postati otvoreno društvo,
odnosno otvoreno akcionarsko društvo može postati zatvoreno akcionarsko društvo,
u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
– 71 –
(6) Pretvaranje zatvorenog akcionarskog društva u otvoreno društvo,
odnosno otvorenog akcionarskog društva u zatvoreno akcionarsko društvo, vrši se
izmenom osnivačkog akta i ne smatra se promenom pravne forme privrednog
društva, u smislu ovog zakona.
Prenos akcija zatvorenog društva
Član 195.
(1) Osnivački akt ili statut zatvorenog akcionarskog društva mogu
odrediti ograničenja na prenos akcija društva, uključujući ograničenja iz člana 126.
ovog zakona koja se odnose na društvo s ograničenom odgovornošću.
(2) Ako osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog
društva nisu određena ograničenja u prenosu akcija, smatra se da se akcije društva
mogu slobodno prenositi.
Otvoreno društvo
Član 196.
(1) Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači učine javni
poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja društva, odnosno ako takav poziv
učini društvo nakon osnivanja.
(2) Javni poziv iz stava 1. ovog člana može se vršiti javnom ponudom
i prospektom u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od
vrednosti.
(3) Otvoreno akcionarsko društvo može biti kotirano i nekotirano u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(4) Otvoreno akcionarsko društvo ne može ograničiti prenos akcija
trećim licima.
Upis i uplata akcija iz osnivačke emisije otvorenog društva
Član 197.
(1) Osnivačka (prva) emisija akcija otvorenog društva je uspela ako se
ponuđene akcije iz javne ponude i prospekta upišu, u broju koji je kao uspešan upis
predviđen javnom ponudom i koji je kao takav označen u prospektu, odnosno ako se
upisane akcije uplate najmanje u iznosu određenom u članu 192. stav 3. ovog
zakona.
(2) Ako se akcije iz javne ponude i prospekta ne upišu i uplate u
skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da osnivanje akcionarskog društva nije
uspelo, a osnivači su obavezni da solidarno vrate upisnicima akcija uplaćene iznose,
bez odlaganja.
– 72 –
Odeljak 6.
Osnivačka skupština otvorenog društva
Sazivanje
Član 198.
(1) Osnivači koji osnivaju akcionarsko društvo javnim putem obavezni
su, u slučaju uspele emisije, da sazovu i održe osnivačku skupštinu u roku od 60
dana od dana isteka roka za upis akcija utvrđenog u javnoj ponudi i prospektu.
(2) Osnivačka skupština saziva se pisanim pozivom svakom upisniku
akcija u skladu sa ovim zakonom o sazivanju skupštine akcionara.
(3) Pisanom pozivu za sednicu osnivačke skupštine prilažu se
osnivački akt, izveštaj osnivača i ovlašćenih procenjivača, uključujući i izveštaj o
troškovima osnivanja, spisak akcija po upisnicima na osnovu javne ponude i listu lica
koja su u svojstvu osnivača eventualno preuzela akcije bez upisa na osnovu te
ponude uz naznačenje broja i vrste akcija koje je preuzelo svako od tih lica.
(4) Sud u vanparničnom postupku može, na zahtev osnivača koji
poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produži rok za 30 dana za održavanje
skupštine akcionara.
Podobnost za odlučivanje
Član 199.
(1) Svi upisnici potpuno uplaćenih akcija imaju pravo da učestvuju sa
pravom glasa na osnivačkoj skupštini.
(2) Kvorum za održavanje osnivačke skupštine i pravovaljano
odlučivanje je obična većina uplaćenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz
njene nadležnosti.
(3) Osnivačku skupštinu akcionarskog društva otvara osnivač sa
najvećim brojem uplaćenih akcija, a ako je više takvih upisnika akcija, upisnik koji je
prvi uplatio upisane akcije.
(4) Lice iz stava 3. ovog člana sastavlja spisak prisutnih upisnika
akcija, odnosno njihovih punomoćnika i utvrđuje da li su ispunjeni svi uslovi za
održavanje skupštine iz st. 1. i 2. ovog člana.
(5) Ako osnivačka skupština nema kvorum iz stava 2. ovog člana,
osnivači mogu ponovo sazvati skupštinu na isti način, s tim što između prvog i
drugog sazivanja treba da protekne najmanje osam, a najviše 15 dana.
Posledice neodržavanja
Član 200.
(1) Ako osnivači akcionarskog društva ne sazovu osnivačku skupštinu
u roku iz člana 198. ovog zakona, odnosno ako osnivačka skupština nije održana u
– 73 –
skladu s ovim zakonom ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje
društva nije uspelo, kada osnivači odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraćaj
uplaćenih iznosa.
(2) Osnivači oglasom objavljenim na isti način kao i javna ponuda,
pozivaju upisnike akcija da preuzmu svoje uplate, u roku od 15 dana po proteku
krajnjeg roka za održavanje osnivačke skupštine, u skladu sa članom 198. ovog
zakona.
(3) Ako osnivači ne postupe u skladu sa stavom 2. ovog člana, odluku
o objavljivanju oglasa na zahtev nekog od upisnika akcija donosi sud u
vanparničnom postupku.
Tok
Član 201.
(1) Osnivačka skupština akcionarskog društva bira predsednika,
zapisničara i dva brojača glasova, posle čega se čitaju izveštaji o osnivanju i izveštaji
o proceni.
(2) Prilozi i izveštaji iz stava 1. ovog člana čitaju se samo ako to
zatraže upisnici akcija koji imaju najmanje 10% svih glasova prisutnih ili zastupljenih
upisnika akcija na skupštini.
(3) Zapisnik o radu osnivačke skupštine akcionarskog društva vodi
zapisničar i potpisuje predsednik skupštine, zapisničar, oba brojača glasova i
osnivači društva.
Delokrug
Član 202.
(1) Osnivačka skupština akcionarskog društva:
1) utvrđuje da li su propisno upisane i uplaćene akcije, odnosno da li
su uneti nenovčani ulozi, u skladu sa ovim zakonom i osnivačkim aktom;
2) bira prvog direktora društva, odnosno članove prvog upravnog
odbora, ako to osnivači nisu izvršili u osnivačkom aktu;
3) odlučuje o posebnim pravima koja pripadaju osnivačima i
odobrava posebne pogodnosti s osnivačima ili drugim licima;
4) donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovčanih uloga
(ulozi u stvarima i pravima);
5) odlučuje o odobravanju ugovora koji su osnivači zaključili pre
registracije društva, a koji su u vezi s osnivanjem društva;
6) utvrđuje iznos troškova osnivanja društva.
(2) Ako je broj upisanih akcija u odnosu na ponuđeni broj akcija iz
javne ponude veći, osnivačka skupština može odlučiti da prihvati upisani višak ili
njegov deo, pri čemu upisnici akcija koji su ranije upisali akcije imaju pravo
prvenstva, a ako je više lica istovremeno upisalo te akcije onda prihvata upisani višak
srazmerno upisanim akcijama tih upisnika koje nisu višak.
– 74 –
(3) Ako osnivačka skupština donese odluku o prihvatanju viška
upisanih akcija, akcionari koji su upisali akcije imaju pravo glasa na osnivačkoj
skupštini od momenta donošenja te odluke na toj skupštini, ako su akcije upisane, u
skladu sa ovim zakonom.
Odlučivanje
Član 203.
(1) Na osnivačkoj skupštini svaka obična akcija daje pravo na jedan
glas.
(2) Osnivačka skupština donosi odluke većinom glasova akcionara sa
običnim akcijama, ako ovim zakonom ili osnivačkim aktom i u skladu s njim javnom
ponudom i prospektom nije određen veći broj glasova.
(3) Osnivačka skupština akcionarskog društva o prihvatanju procene
uloga u stvarima i pravima glasa odvojeno za svaki takav ulog. Osnivači i upisnici
akcija na osnovu uloga u stvarima ili u pravima nemaju o tom pitanju pravo glasa i
njihovi glasovi ne računaju se u kvorum glasova niti za potrebnu većinu za donošenje
odluke.
(4) Izmena odredbe osnivačkog akta o iznosu osnovnog kapitala
(prihvatanje viška upisanih akcija) vrši se saglasnošću svih upisnika uplaćenih akcija,
ako osnivačkim aktom i u skladu sa njim javnom ponudom i prospektom nije drukčije
određeno.
(5) Na osnivačkoj skupštini osnivači koji su imali troškove osnivanja
društva nemaju pravo glasa pri odobrenju troškova osnivanja društva, a lica koja
imaju posebne ugovore sa društvom koji podležu odobrenju te skupštine nemaju
pravo glasa pri odlučivanju o tom pitanju.
Odeljak 7.
Akcije i druge hartije od vrednosti
Obične i preferencijalne akcije
Član 204.
(1) Akcionarsko društvo može izdavati: obične (redovne) i
preferencijalne (povlašćene) akcije.
(2) Akcionarsko društvo mora imati bar jednu običnu akciju.
(3) Obične akcije predstavljaju uvek jednu klasu akcija.
(4) Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa
različitim pravima (različite stope dividendi ili različita participativna ili kumulativna
prava na dividende ili različita prava na isplatu imovine društva pri likvidaciji).
(5) Obične akcije imaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne
vrednosti.
– 75 –
(6) Preferencijalne akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost.
(7) Akcionarsko društvo ne može izdavati akcije na donosioca.
Odobrene (neizdate) i izdate akcije
Član 205.
(1) Akcionarsko društvo pored izdatih akcija može da ima i odobrene
(neizdate, ovlašćene) akcije.
(2) Broj odobrenih običnih akcija i broj odobrenih preferencijalnih
akcija svake klase određuju se osnivačkim aktom akcionarskog društva. Broj
odobrenih akcija akcionarskog društva ne može da bude veći od 50% od broja
izdatih običnih akcija u vreme kada je ovaj broj određen osnivačkim aktom društva.
(3) Akcionarsko društvo može da izda sve ili samo deo svojih
odobrenih običnih akcija, a odobrene preferencijalne akcije bilo koje klase može da
ne izda, da izda deo ili sve.
(4) Odluka o broju, vremenu i drugim uslovima bilo kog izdavanja
akcija, donosi se na skupštini akcionara, osim ako u osnivačkom aktu akcionarskog
društva ovo ovlašćenje nije preneto na upravni odbor društva, u kom slučaju on
može doneti odluku u skladu sa osnivačkim aktom.
(5) Ovlašćenje iz stava 4. ovog člana obuhvata izdavanje odobrenih
akcija radi povećanja osnovnog kapitala novim ulozima, novčanim ili nenovčanim,
zavisno od datog ovlašćenja, u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje
povećanje osnovnog kapitala novim ulozima, ali ni u kom slučaju ne uključuje
izdavanje odobrenih akcija po osnovu povećanja osnovnog kapitala iz sredstava
društva u skladu sa ovim zakonom.
(6) Ovlašćenje upravnog odbora za izdavanje bilo koje vrste
odobrenih akcija ne može se dati za period duži od pet godina od utvrđivanja broja
odobrenih akcija u osnivačkom aktu, s tim što skupština akcionara može taj
petogodišnji period obnoviti jednom ili više puta od skupštine akcionara, i to na period
koji ne može biti duži od pet godina.
(7) Izdavanje akcija akcionarskog društva vrši se u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Registracija emisije i pravo uvida
Član 206.
(1) Osnivači otvorenog akcionarskog društva, odnosno otvoreno
akcionarsko društvo, upisuju emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih
javnom ponudom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i
aktima Komisije za hartije od vrednosti.
(2) Akcionarsko društvo upisuje izdate akcije i druge hartije od
vrednosti i identitet akcionara kod Centralnog registra za hartije od vrednosti, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugim aktima
Komisije za hartije od vrednosti.
– 76 –
(3) Akcionarsko društvo može upisati izdate akcije i druge hartije od
vrednosti i identitet akcionara i u knjigu akcija akcionarskog društva.
(4) Upis iz stava 3. ovog člana sadrži naročito: puno ime i prebivalište,
odnosno poslovno ime i sedište; poreski identifikacioni broj svakog akcionara i
suvlasnika akcija, zastupnika akcija i drugih hartija od vrednosti; iznos ugovorenih i
uplaćenih uloga svakog akcionara, dodatne uloge pored prvobitnih uloga; zaloge
akcija; prenos akcija uključujući i ime prenosioca i sticaoca, kao i promene ovih
podataka.
(5) Knjiga akcija iz stava 3. ovog člana može se voditi i u elektronskoj
formi.
(6) Knjigu akcija iz stava 3. ovog člana može po ovlašćenju društva
voditi i finansijska organizacija ili neka druga specijalizovana organizacija.
(7) Akcionarsko društvo dužno je da obavesti Centralni registar hartija
od vrednosti o podacima iz st. 3. i 4. ovog člana, uključujući i promene tih podataka u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(8) Akcionar ima pravo uvida u knjigu akcija i pravo na kopiranje.
(9) Direktor ili upravni odbor akcionarskog društva, odgovoran je za
ispravan i blagovremen upis akcija društva, kao i za vođenje knjige akcija i za njenu
tačnost, za štetu prouzrokovanu akcionaru ili trećem licu propuštanjem izvršenja ove
dužnosti.
Upis akcija
Član 207.
(1) Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu i trećim
licima smatra lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(2) Datum prijema zahteva za upis u knjigu akcija od strane
akcionarskog društva smatra se datumom upisa akcija u tu knjigu, bez obzira na
vreme upisa ako su sve potrebne informacije za ovaj upis obezbeđene.
(3) Ako ima nesklada između knjige akcija i Centralnog registra hartija
od vrednosti merodavan je upis u Centralni registar.
(4) Upis akcija na ime u nematerijalizovanom obliku u Centralnom
registru hartija od vrednosti vrši se na način uređen zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
Prava akcionara običnih akcija
Član 208.
(1) Svaka obična akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista
prava, u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom i statutom društva, koja
uključuju naročito:
– 77 –
1) pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i
informacijama društva;
2) pravo učešća u radu skupštine društva;
3) pravo glasa u skupštini društva tako da jedna akcija uvek daje
pravo na jedan glas;
4) pravo na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate
preferencijalne akcije u punom iznosu;
5) pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva,
a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija;
6) pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih
obveznica;
7) pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom.
(2) Obične akcije akcionarskog društva ne mogu se pretvoriti u
preferencijalne akcije ili druge hartije od vrednosti.
(3) Prava iz stava 1. tač. 4. i 5. ovog člana mogu se prenositi
ugovorom od strane akcionara na treća lica.
Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama
Član 209.
(1) Preferencijalne akcije akcionarskog društva svake klase daju
akcionaru ista prava.
(2) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama određuju se
osnivačkim aktom društva.
(3) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama uključuju naročito
prednost u odnosu na obične akcije u pogledu prvenstva isplate dividende (koja kod
preferencijalnih akcija može biti participativna i kumulativna u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti) i kod prvenstva naplate kod likvidacije
društva.
(4) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama mogu uključivati i
pravo pretvaranja tih akcija u obične akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija
pod uslovima i u slučajevima određenim osnivačkim aktom, kao i pravo prodaje tih
akcija akcionarskom društvu po utvrđenoj ceni i drugim uslovima određenim
osnivačkim aktom.
(5) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju i pravo jednog glasa
po akciji na bilo kojoj skupštini akcionara o pitanjima koja zahtevaju grupno glasanje
akcionara date klase preferencijalnih akcija, u skladu sa ovim zakonom.
(6) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti da
akcionari preferencijalnih akcija imaju pravo glasa sa akcionarima koji imaju obične
akcije na skupštini akcionara ako:
1) se takva preferencijalna akcija pretvara u običnu akciju (kada
mogu imati broj glasova jednak broju glasova običnih akcija u koje se mogu
pretvoriti);
– 78 –
2) ako dividende na preferencijalne akcije koje su stečene i čija je
isplata zahtevana nisu isplaćene, do njihove isplate.
(7) Akcionari sa preferencijalnim akcijama nemaju pravo glasa u
skupštini akcionara sa akcionarima koji imaju obične akcije, osim u slučajevima iz
stava 6. ovog člana.
(8) Broj glasova akcionara sa preferencijalnim akcijama ne može biti
jednak ili preći broj glasova akcionara sa običnim akcijama.
(9) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju prava prisustva i
učešća u raspravi u skupštini akcionara.
(10) Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju ista prava kao i
akcionari običnih akcija u pogledu pristupa aktima, drugim dokumentima i
informacijama u posedu društva.
Zamenljive obveznice, obveznice i varanti
Član 210.
(1) Akcionarsko društvo može emitovati osim akcija i druge hartije od
vrednosti, uključujući i zamenljive obveznice i varante, ako osnivačkim aktom društva
nije drukčije određeno.
(2) Pod varantima u smislu ovog zakona podrazumevaju se hartije od
vrednosti koje njihovom imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija
određene vrste i klase i po određenoj ceni.
(3) Zamenljive obveznice i varanti ne mogu se izdati u većem broju od
broja odobrenih (neizdatih) akcija.
(4) Akcionarsko društvo obaveštava Centralni registar hartija od
vrednosti o broju odobrenih akcija koje su potrebne da bi se obezbedila prava
imalaca tih hartija od vrednosti.
(5) Akcionarsko društvo dužno je da održi broj odobrenih akcija iz
stava 4. ovog člana određene vrste i klase koji će biti dovoljan da obezbedi prava
imalaca tih hartija.
(6) Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica ili varanata sa
određenjem broja, vremena, cene sticanja i drugih uslova izdavanja donosi skupština
akcionara, ako se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva, u skladu sa ovim
zakonom ne ovlasti upravni odbor za donošenje takve odluke.
(7) Odluku o izdavanju obveznica sa određenjem broja, vremena,
cene sticanja i drugih uslova izdavanja donosi skupština akcionara, ako osnivačkim
aktom ili odlukom skupštine društva, u skladu sa ovim zakonom, nije ovlašćen
upravni odbor da donese takvu odluku.
(8) Zamenljive obveznice ne mogu se izdati po vrednosti koja je
manja od nominalne vrednosti akcija za koje se zamenjuju, odnosno
računovodstvene vrednosti u slučaju akcija bez nominalne vrednosti.
– 79 –
(9) Izdavanje obveznica i zamenljivih obveznica vrši se u skladu sa
odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i aktima Komisije za
hartije od vrednosti.
(10) Imaoci zamenljivih obveznica i varanata imaju ista prava akcionara
na informisanje i prava uvida u poslovne knjige i dokumenta društva, osim ako je u
odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti drukčije određeno ili ako je sa njima drukčije
ugovoreno.
Dividende na delimično plaćene akcije
Član 211.
Dividenda za delimično plaćene akcije isplaćuje se srazmerno
uplaćenom iznosu za akcije, računajući od dana sticanja prava na dividende.
Vrednost po kojoj se mogu izdavati akcije i druge hartije od
vrednosti
Član 212.
(1) Akcije se ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od
njihove nominalne vrednosti, odnosno računovodstvene vrednosti kada se akcije
izdaju bez nominalne vrednosti.
(2) Akcije se mogu izdavati po emisionoj ceni iznad njihove nominalne
ili računovodstvene vrednosti po kojoj se izdaju tako da iznos iznad ove vrednosti
predstavlja premiju emisije, sa namenom utvrđenom zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
(3) Akcionarsko društvo može izdavati akcije po emisionoj ceni koja je
niža od tržišne vrednosti izdavanja koju utvrdi upravni odbor, u skladu sa ovim
zakonom za:
1) izdavanje akcija po vrednosti utvrđenoj za varante ili za zamenljive
obveznice;
2) izdavanje običnih akcija u skladu sa postupkom utvrđenim ovim
zakonom za izvršenje prava prečeg upisa akcija postojećih akcionara po vrednosti
koja ne može biti niža od 90% od njihove tržišne vrednosti;
3) izdavanje akcija u postupku reorganizacije društva;
4) izdavanje akcija brokeru ili drugom posredniku u cilju njihove
preprodaje po tržišnoj vrednosti, po vrednosti koja može biti manja od tržišne
vrednosti ali ne više od iznosa posredničke provizije utvrđene kao procenat od
vrednosti po kojoj se izdaju akcije, s tim da ona ne može preći 10% tržišne vrednosti
tih akcija.
(4) Akcionarsko društvo izdaje varante ili zamenljive obveznice čija
vrednost u vreme njihovog izdavanja nije manja od tržišne vrednosti, osim za:
1) izdavanje u skladu sa postupkom utvrđenim ovim zakonom radi
izvršenja prava prečeg upisa novoizdatih akcija imalaca tih varanata ili zamenljivih
obveznica po vrednosti koja ne može biti niža od 90% od tržišne vrednosti tih akcija;
– 80 –
2) izdavanje brokeru ili drugom posredniku u cilju njihove preprodaje
po vrednosti koja može biti manja od tržišne vrednosti ne više od iznosa posredničke
provizije, utvrđene kao procenat od vrednosti po kojoj se izdaju akcije, s tim da ona
ne može preći 10% ukupne vrednosti tih varanata ili zamenljivih obveznica.
Pravo prečeg upisa novoizdatih akcija
Član 213.
(1) Akcionar ima pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija akcija
akcionarskog društva srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija u
momentu izdavanja, odnosno srazmerno računovodstvenoj vrednosti akcija bez
nominalne vrednosti.
(2) Akcionari iz stava 1. ovog člana ostvaruju pravo prečeg upisa u
skladu sa osnivačkim aktom društva, statutom ili odlukom upravnog odbora društva.
(3) Pod akcijama iz novih emisija, u smislu stava (1) ovog člana,
podrazumevaju se i akcije koje su ranije izdate i koje je društvo ponovo steklo kao
sopstvene akcije, kao i varanti i zamenljive obveznice.
(4) Pod izdavanjem akcija u smislu ovog zakona smatra se i izdavanje
preuzimaocu emisije ili drugim finansijskim organizacijama radi dalje prodaje, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(5) O nameri izdavanja akcija iz stava 1. ovog člana društvo u pisanoj
formi obaveštava sve akcionare, u skladu sa ovim zakonom.
(6) Obaveštenje iz stava 5. ovog člana sadrži naročito: broj akcija koje
se izdaju; predloženu cenu ili metod za njeno utvrđivanje; rok i način korišćenja prava
prečeg upisa. Rok u kome se može ostvariti pravo prečeg upisa akcija ne može biti
kraći od 30 dana od dana slanja pisanog obaveštenja.
(7) Akcionar sa običnim akcijama, imalac varanta i zamenljivih
obveznica, ima pravo prečeg upisa novih emisija akcija, ako osnivačkim aktom nije
drukčije određeno.
(8) Lica iz stava 7. ovog člana nemaju pravo prečeg upisa:
1) preferencijalnih akcija, osim preferencijalnih akcija koje su
zamenljive u obične akcije ili koje nose pravo upisa ili sticanja običnih akcija;
2) odobrenih akcija određenih osnivačkim aktom akcionarskog
društva koje se izdaju u roku od šest meseci od registracije društva.
(9) Pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija akcija iz stava 8. ovog
člana nema akcionar sa preferencijalnim akcijama.
(10) Akcije koje su predmet prava prečeg upisa koje nisu stečene od
postojećih akcionara, imalaca varanata i zamenljivih obveznica mogu biti izdate bilo
kom licu u periodu od godinu dana od dana slanja poslednje ponude licima sa tim
pravom, odnosno od dana objavljivanja obaveštenja u skladu sa ovim zakonom, po
ceni koju odredi upravni odbor s tim da ne bude niža od 90% od cene određene za
izvršenje prava prečeg upisa.
– 81 –
(11) Akcije iz novih emisija koje nisu stečene u skladu sa st. 7. i 10.
ovog člana u roku od godinu dana od dana emisije mogu upisivati akcionari, imaoci
varanata i zamenljivih obveznica po pravu prečeg upisa, u skladu sa st. 1, 2, 7. do 9.
ovog člana.
(12) Pravo prečeg upisa može se ograničiti ili ukinuti osnivačkim aktom,
statutom društva ili odlukom skupštine akcionara na predlog upravnog odbora.
Upravni odbor podnosi skupštini akcionara pisani izveštaj sa navođenjem razloga za
ograničenje ili ukidanje ovog prava i obrazloženje predložene cene izdavanja. Odluka
skupštine akcionara o ukidanju ili ograničenju prava prečeg upisa registruje se i
objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(13) Upravni odbor akcionarskog društva može ograničiti ili isključiti
pravo prečeg upisa pri izdavanju novih emisija akcija, u skladu sa ovlašćenjima iz
člana 205. st. 4. do 6. ovog zakona.
Akcije sa više vlasnika
Član 214.
(1) Akcija može imati jednog ili više vlasnika (u daljem tekstu:
suvlasnici akcije). Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom.
(2) Suvlasnici akcije ostvaruju pravo glasa i druga prava u društvu
samo preko zajedničkog punomoćnika, ako osnivačkim aktom ili statutom
akcionarskog društva nije drukčije određeno. Suvlasnici akcije o određivanju
zajedničkog punomoćnika obaveštavaju društvo pisanim putem radi upisa u knjigu
akcija i Centralni registar hartija od vrednosti.
(3) Obaveštenje dato od društva zajedničkom punomoćniku
suvlasnika akcije smatra se da je dato svim suvlasnicima akcije. Ako suvlasnici akcije
propuste da odrede zajedničkog punomoćnika i ako o tome ne obaveste društvo,
obaveštenje koje društvo da bilo kom suvlasniku smatra se da je dato svim
suvlasnicima akcije.
(4) Suvlasnici akcije solidarno su odgovorni prema društvu za
obaveze koje se odnose na akcije.
(5) Pravne radnje akcionarskog društva prema jednom suvlasniku
imaju dejstvo prema svim suvlasnicima.
– 82 –
Odeljak 8.
Dividende i druge isplate akcionarima
O d s e k 1.
Principi
Opšta načela
Član 215.
(1) Akcionarsko društvo može odobriti plaćanje dividendi na svoje
akcije godišnje u skladu sa odlukama redovne godišnje skupštine ili u bilo koje vreme
između godišnjih skupština, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije
određeno.
(2) Odluku akcionarskog društva o odobrenju plaćanja dividendi može
da donese i upravni odbor ako je to određeno osnivačkim aktom društva ili ako ga za
to ovlasti skupština akcionara, u skladu sa osnivačkim aktom.
(3) Po usvajanju finansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu
dobit te godine raspoređuje se sledećim redom:
1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;
2) za zakonske rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom;
3) za dividendu u skladu sa ovim zakonom;
4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih društvo utvrdi opštim
aktom.
(4) Posle donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome ona
treba da bude isplaćena postaje poverilac društva za iznos pripadajuće dividende.
(5) Dividenda iz stava 3. tačka 3) ovog člana na akcije bilo koje vrste
ili klase plaća se svim akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, odnosno
srazmerno računovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, osim u
slučaju delimično plaćenih akcija u skladu sa članom 211. ovog zakona.
(6) Sporazum ili ugovor kojim društvo daje nekim akcionarima
posebne pogodnosti u pogledu isplate dividende, ništav je.
Način plaćanja
Član 216.
(1) Dividende se mogu plaćati u novcu i u akcijama ili drugim
hartijama od vrednosti akcionarskog društva ili akcijama tog društva u drugim
društvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije
određeno.
(2) Dividende koje se plaćaju u akcijama društva bilo koje vrste ili
klase podležu sledećim pravilima:
– 83 –
1) dividende se plaćaju izdavanjem odgovarajućih akcija
pro-rata;
2) ako akcije određene vrste i klase treba da se izdaju kao akcije za
dividende druge vrste ili klase akcija, a akcije u kojima se plaća dividenda već
postoje, dividenda se ne može tako platiti dok nije odobrena kvalifikovanom većinom
glasova akcija vrsta i klasa u kojima dividenda treba da bude plaćena.
(3) Iznos dividende koja se plaća u akcijama jednak je nominalnoj
vrednosti akcija koje se izdaju za plaćanje dividende.
Ograničenja plaćanja privremenih dividendi otvorenog društva
Član 217.
Otvoreno akcionarsko društvo tokom poslovne godine može plaćati
dividende pod uslovom da:
1) se iz privremenih i za tu namenu sačinjenih računa vidi da su
raspoloživa sredstva dovoljna za plaćanje;
2) iznos koji se isplaćuje ne pređe ukupnu dobit od kraja poslednje
poslovne godine za koju je sačinjen finansijski izveštaj uvećan za neraspoređenu
dobit i iznose povučene iz rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjen za
utvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve, u skladu sa posebnim
zakonom, osnivačkim aktom ili statutom društva.
Titulari prava na dividende i druga plaćanja
Član 218.
Osnivačkim aktom akcionarskog društva može da se odredi dan ili
metod određivanja dana kojim se utvrđuje lista akcionara koji imaju pravo na
dividende ili na druga plaćanja, uključujući i plaćanja likvidacionog udela. Ako
osnivačkim aktom akcionarskog društva nije određen dan ili metod određivanja dana
dividende, taj dan ili metod određivanja dana dividende utvrđuju se odlukom
upravnog odbora. Dividende i druga plaćanja vrše se licima koja su bila akcionari
društva na taj dan (dan dividende).
Postupak za odobrenje i isplatu dividende
Član 219.
(1) Odluka o odobrenju dividendi sadrži:
1) iznos dividendi;
2) dan dividendi za koji se sačinjava lista akcionara ovlašćenih za
isplatu dividende;
(2) Ako posle dana dividendi a pre dana plaćanja dividendi akcionar
prenese svoje akcije po osnovu kojih ima pravo na dividende zadržava pravo na
isplatu dividende.
– 84 –
O d s e k 2.
Sticanje i režim sopstvenih akcija
Zabrana upisa svojih akcija i akcija kontrolnog društva
Član 220.
(1) Akcionarsko društvo ne može upisivati svoje akcije, direktno ili
indirektno preko drugog lica koje ih stiče za njegov račun.
(2) Podređeno društvo ne može upisivati akcije kontrolnog društva, u
skladu sa ovim zakonom, direktno ili indirektno preko drugog lica koje ih stiče za
njegov račun.
(3) Ako je drugo lice upisalo ili steklo akcije na način suprotan st. 1. i
2. ovog člana smatra se da ih je preuzelo za svoj račun i biće lično odgovorno za
uplatu tržišnog iznosa vrednosti takvih akcija i u slučaju da ima drukčiji sporazum sa
društvom za čiji račun su one upisane ili stečene.
(4) Svaki sporazum o naknadi ili obeštećenju lica iz stava 3. ovog
člana, ništav je.
Opšta pravila u vezi sa sticanjem sopstvenih akcija
Član 221.
(1) Sopstvene akcije u smislu ovog zakona su akcije koje akcionarsko
društvo stiče od svojih akcionara.
(2) Akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije ili druge hartije
od vrednosti koje je samo izdalo od njihovih imalaca, direktno ili indirektno, preko
drugog lica koje ih stiče u svoje ime a za račun tog društva, u skladu sa
ograničenjima iz osnivačkog akta i ograničenjima plaćanja utvrđena ovim zakonom.
(3) Akcionarsko društvo može steći svoje preferencijalne akcije kao
sopstvene akcije ili druge hartije od vrednosti koje nisu obične akcije, delimično ili u
celosti.
(4) Akcionarsko društvo može steći samo deo običnih akcija, kao
sopstvene akcije.
(5) Otvoreno akcionarsko društvo može steći akcije koje je izdalo tako
da ukupna nominalna vrednost, odnosno računovodstvena vrednost kod akcija bez
nominalne vrednosti tako stečenih akcija, uključujući i ranije stečene akcije koje
duštvo drži i akcije koje su stečene indirektno, ne pređe 10% njegovog osnovnog
kapitala, osim u slučaju:
1) ako društvo ima rezerve koje se mogu koristiti za ove namene i
ako ih koristi za ova sticanja;
2) sticanja akcija bez naknade koje su u potpunosti plaćene;
3) sticanja akcija u postupku prinudne prodaje na osnovu sudske
odluke za plaćanje duga akcionarskom društvu od strane akcionara, ako nema
drugog načina naplate;
– 85 –
4) statusnih promena.
(6) Otvoreno akcionarsko društvo ne može sticati sopstvene akcije
sporazumom sa akcionarom već samo putem ponude svim akcionarima pro-rata, u
skladu sa ovim zakonom.
(7) Akcionarsko društvo može plaćati sticanje sopstvenih akcija ili
drugih hartija od vrednosti novcem i akcijama koje ima u drugim društvima, drugim
hartijama od vrednosti ili drugom imovinom.
(8) Akcionarsko društvo stiče sopstvene akcije ili druge hartije od
vrednosti po njihovoj vrednosti utvrđenoj u skladu sa ovim zakonom, osim ako
osnivačkim aktom ili ugovorom između akcionarskog društva i imaoca hartije od
vrednosti, u vreme kad su te hartije od vrednosti izdate, nije drukčije određeno.
Postupak odobrenja sticanja sopstvenih akcija
Član 222.
(1) Odluku o sticanju sopstvenih akcija ili drugih hartija od vrednosti
akcionarskog društva donosi skupština akcionara.
(2) Odluka skupštine akcionara iz stava 1. ovog člana sadrži:
maksimalan broj akcija koje se stiču, trajanje perioda za koji je dato ovlašćenje za
izvršenje odluke koji ne može preći 18 meseci i kupovnu cenu (ili način njenog
utvrđivanja), kao i ime akcionara čije se akcije stiču, osim ako se akcije stiču od svih
akcionara pro-rata.
(3) Odlukom iz stava 1. ovog člana može se ovlastiti upravni odbor da
odredi vreme sticanja, broj akcija koje se imaju steći, kao i da utvrdi otkupnu cenu,
postupak sticanja i druga pitanja, pod uslovom da ove odluke od strane upravnog
odbora ne budu u neskladu sa nalozima navedenim u odluci skupštine i da se
akcionari o tom sticanju izveste na prvoj sledećoj sednici.
(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana, upravni odbor, ako osnivačkim
aktom nije određeno da je to delokrug skupštine akcionara, donosi odluku za
sticanje:
1) varanata, zamenljivih obveznica ili drugih hartija od vrednosti koje
nisu akcije;
2) do 5% bilo koje klase akcija koje se izdaju jedino radi dodele
zaposlenima u društvu ili povezanom društvu u smislu ovog zakona;
3) akcija ili drugih hartija od vrednosti, ako je sticanje nužno da se
spreči veća i neposredna šteta za društvo.
(5) U slučaju iz stava 4. ovog člana upravni odbor akcionarskog
društva dužan je da na prvoj skupštini podnese detaljan izveštaj o razlozima, broju i
nominalnoj vrednosti, odnosno računovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne
vrednosti, procentu stečenih sopstvenih akcija u odnosu na osnovni kapital, kao i
ceni po kojoj su te akcije stečene.
– 86 –
Postupak sticanja akcija pro-rata od svih akcionara
Član 223.
(1) Ako akcionarsko društvo stiče sopstvene akcije određene vrste ili
klase od svih akcionara dužno je da pisane ponude dostavi svim akcionarima, u
skladu sa ovim zakonom.
(2) Ponuda iz stava 1. ovog člana sadrži: broj akcija koje stiče;
kupovnu cenu (ili način njenog utvrđivanja); postupak plaćanja i datum plaćanja; kao i
postupak i krajnji rok za sve akcionare za ponudu njihovih akcija na prodaju društvu.
Ako društvo ima više od 500 akcionara, poslednji dan mora biti najmanje 30 dana od
dana dostavljanja poslednje ponude.
(3) Ako ukupan broj akcija ponuđenih na prodaju akcionarskom
društvu prelazi broj akcija koje društvo stiče, društvo će steći akcije od svakog
akcionara srazmerno broju akcija koje akcionar ponudi na prodaju, osim u slučaju
potrebe da se izbegne sticanje delimične akcije.
(4) Ako ukupan broj akcija koje su ponuđene akcionarskom društvu
na prodaju prelazi broj akcija koje je društvo ponudilo za sticanje, akcionarsko
društvo može odlučiti da stekne i veći broj akcija do ukupnog broja ponuđenog za
prodaju od strane akcionara ili nekog drugog broja koji je veći od prvobitno
predviđenog a manji od ponuđenog.
Status stečenih sopstvenih akcija
Član 224.
(1) Akcionarsko društvo koje stekne sopstvene akcije može ih ponovo
preneti drugim licima, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
(2) Sopstvene akcije koje akcionarsko društvo stekne do iznosa od
10% dužno je da proda (otuđi) u roku od jedne godine od dana sticanja, a akcije koje
stekne u skladu sa ovim zakonom preko iznosa od 10% od osnovnog kapitala dužno
je da proda (otuđi) u roku od tri godine od dana sticanja.
(3) Ako se sopstvene akcije ne otuđe u rokovima iz stava 2. ovog
člana, upravni odbor društva je obavezan da ih bez posebne odluke skupštine
poništi, u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju smanjenje osnovnog
kapitala u redovnom postupku.
(4) Ako se poništenjem sopstvenih akcija smanjuje osnovni kapital,
poništenje tih akcija vrši se na način iz stava 3. ovog člana.
(5) Za vreme posedovanja stečenih sopstvenih akcija od strane
društva:
1) nominalna vrednost takvih akcija, odnosno računovodstvena
vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, može ostati uključena u osnovni kapital
društva ili se isključiti iz tog kapitala, u kom slučaju se za taj iznos povećavaju
rezerve koje se ne mogu isplatiti akcionarima;
– 87 –
2) sopstvene akcije ne daju pravo glasa niti se računaju u kvorum
skupštine akcionara;
3) sopstvene akcije ne daju pravo na dividendu ili druga primanja.
Uzimanje akcija u zalogu
Član 225.
(1) Akcionarsko društvo može, direktno ili indirektno, uzeti u zalogu
svoje akcije ili založiti plaćeni iznos akcija, ako je ukupni iznos potraživanja
obezbeđenih zalogom akcija niži od uplaćene vrednosti akcija.
(2) Uzimanje akcija akcionarskog društva u zalogu, odnosno
zalaganje plaćenih iznosa, od društva čije su akcije ili od lica koje deluje u svoje ime
a za račun tog društva, podleže ograničenjima propisanim odredbama ovog zakona
za sticanje sopstvenih akcija.
Upis u Centralni registar i knjigu akcija sticanja sopstvenih akcija
i zaloge
Član 226.
Sticanje sopstvenih akcija, direktno ili indirektno, kao i uzimanje akcija
u zalogu, odnosno zalaganje plaćenih iznosa, akcionarsko društvo prijavljuje
Centralnom registru hartija od vrednosti radi upisa, a ako akcionarsko društvo vodi
knjigu akcija, upis se vrši i u tu knjigu.
O d s e k 3.
Povlačenje i poništenje preferencijalnih akcija, varanata i
zamenljivih obveznica
Osnov povlačenja i poništenja
Član 227.
(1) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se predvideti:
1) da akcionarsko društvo ima obavezu i/ili pravo da svoje
preferencijalne akcije jedne ili više klasa, ako raspolaže odgovarajućim rezervama
koje se mogu upotrebiti za te namene, povuče i poništi u određenom periodu ili u
određenim slučajevima, u celini ili delom;
2) da su akcionari dužni da te akcije prodaju akcionarskom društvu
pod uslovima i na način iz tačke 1) ovog člana;
(2) Akcionarsko društvo može da izda i varante ili zamenljive
obveznice, pod uslovima koji obezbeđuju da društvo ima obavezu i/ili pravo, kad
raspolaže odgovarajućim rezervama koje se mogu upotrebiti za te namene, da
povuče i poništi takve hartije od vrednosti u određenom periodu ili u određenim
slučajevima, u celini ili delom.
– 88 –
(3) Akcionarsko društvo povlači i poništava preferencijalne akcije,
varante i zamenljive obveznice srazmerno broju akcija klase u pitanju koje poseduje
svaki imalac, osim kad bi to zahtevalo podelu akcije.
(4) Ako akcionarsko društvo nema dovoljno namenskih rezervi za
izvršenje odluke o otkupu varanata i zamenljivih obveznica, otkup se vrši čim se
utvrdi da društvo ima dovoljno namenskih rezervi.
(5) Osnivačkim aktom akcionarskog društva može se odrediti model
za utvrđivanje otkupne cene.
(6) Varanti i zamenljive obveznice otkupljuju se po vrednosti utvrđenoj
u vreme njihovog izdavanja.
Cena
Član 228.
Preferencijalne akcije otkupljuju se po njihovoj tržišnoj vrednosti, a u
slučaju da ona ne postoji po vrednosti koju utvrđuje upravni odbor u skladu sa ovim
zakonom ili ovlašćeni procenjivač izabran od strane skupštine akcionara, upravnog
odbora ili nesaglasnih akcionara, u skladu sa ovim zakonom, sa liste koja se vodi kod
nadležnog suda.
Upis u Centralni registar i knjigu akcija
Član 229.
Otkup preferencijalnih akcija, varanata i zamenljivih obveznica,
akcionarsko društvo prijavljuje Centralnom registru hartija od vrednosti radi upisa, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, a ako akcionarsko
društvo vodi knjigu akcija, otkup upisuje i u tu knjigu.
O d s e k 4.
Ograničenja isplate
Ograničenja plaćanja dividendi i drugih plaćanja
Član 230.
(1) Zatvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti isplate svojim
akcionarima ako bi posle izvršene isplate neto imovina društva bila manja od
njegovog osnovnog kapitala, uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate
akcionarima, u skladu s ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i
revizija.
(2) Otvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti isplate svojim
akcionarima u slučaju smanjenja osnovnog kapitala u redovnom postupku, u skladu
sa ovim zakonom, ako bi:
1) posle izvršene isplate neto imovina društva bila manja od
njegovog osnovnog kapitala, uvećanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate
– 89 –
akcionarima, u skladu sa ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo
i revizija;
2) u slučaju dividendi, iznos dividendi prešao iznos dobiti društva u
protekloj poslovnoj godini uvećanoj za neraspoređenu dobit i iznos povučen iz rezervi
uvećan za iznos koji se mora uneti u rezerve u tekućoj godini, u skladu sa statutom,
ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
(3) Pored ograničenja plaćanja u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana,
zatvoreno i otvoreno akcionarsko društvo ne mogu vršiti plaćanja svojim akcionarima
ako:
1) bi nakon izvršenih plaćanja društvo bilo nesposobno za plaćanje
svojih dugova koji dospevaju u redovnom poslovanju društva ili
2) na dan plaćanja bilo koja dospela dividenda na preferencijalne
akcije ne bi bila isplaćena u celosti.
(4) Izuzetno od st. 1. do 3. ovog člana akcionarsko društvo može
izvršiti plaćanja svojim akcionarima, ako iz finansijskih izveštaja pripremljenih u
skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, proizlazi da je isplata
razumna u datim okolnostima. Osnivačkim aktom ili statutom društva može da se
odredi da se za ovakvu isplatu traže posebni finansijski izveštaji, preciziranja
standarda računovodstvene prakse i navođenja metoda procene.
Odgovornost akcionara i članova organa društva za zabranjene
isplate
Član 231.
(1) Akcionar akcionarskog društva je odgovoran za vraćanje društvu
isplate koje suprotno ovom zakonu primi od društva, ako je znao ili je prema
okolnostima morao da zna da je isplata zabranjena.
(2) Pored akcionara u slučaju iz stava 1. ovog člana odgovara i
direktor društva ili članovi upravnog odbora, u skladu sa odredbama ovog zakona
kojima se uređuje njihova imovinska odgovornost.
O d s e k 5.
Zajam i kapital
Zajam umesto kapitala
Član 232.
(1) Akcionar akcionarskog društva koji društvu u vreme poslovne krize
ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam, može u
stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni
poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
stečajni postupak.
(2) Treće lice koje akcionarskom društvu u vreme iz stava 1. ovog
člana da zajam umesto da mu akcionari pribave sopstveni kapital, a kome akcionar
društva da neko obezbeđenje za povraćaj zajma, može u stečajnom postupku protiv
– 90 –
društva ostvarivati zahtev za povraćaj zajma za iznos koji nije uspelo namiriti iz
dobijenog obezbeđenja, kao stečajni poverilac sa neobzebeđenim potraživanjem.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na druge pravne
poslove akcionara akcionarskog društva i trećih lica koji odgovaraju davanju zajma iz
st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Odredbe st. 1. do 3. ovog člana ne primenjuju se na akcionare
društva čiji akcionarski kapital ne prelazi 1/10 osnovnog kapitala društva i koji nije
direktor, ili član upravnog odbora društva.
(5) Ako akcionarsko društvo u poslednjoj godini pre podnošenja
predloga za otvaranje stečajnog postupka nad društvom ili nakon podnošenja tog
predloga, u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana vrati zajam, akcionar društva koji je
dao obezbeđenje za povraćaj zajma dužan je tako isplaćeni iznos vratiti društvu.
(6) Obaveza iz stava 5. ovog člana postoji do iznosa datog
obezbeđenja akcionara za povraćaj zajma u vreme vraćanja zajma.
(7) Akcionar društva se oslobađa obaveze iz stava 5. ovog člana ako
predmet datog obezbeđenja poveriocu stavi na raspolaganje društvu.
(8) Odredbe st. 1. do 7. shodno se primenjuju i na druge pravne
poslove davanja zajma u smislu obligacionih odnosa.
Odeljak 9.
Osnovni kapital
O d s e k 1.
Osnovna načela
Minimalni osnovni kapital
Član 233.
(1) Novčani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog društva
na dan uplate iznosi najmanje 10.000 (deset hiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti
po srednjem kursu.
(2) Novčani ulog osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
na dan uplate iznosi najmanje 25.000 (dvadesetpet hiljada) evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu.
(3) Posebnim zakonom za osnivanje finansijskih, osiguravajućih
organizacija, kao i privrednih društava koja obavljaju zakonom određene delatnosti
kao akcionarska društva može se odrediti veći novčani deo minimalnog osnovnog
kapitala.
(4) Registracija povećanja i smanjenja osnovnog kapitala zatvorenog
akcionarskog društva vrši se, po pravilu, jednom godišnje i to u roku od 30 dana od
dana održavanja godišnje skupštine akcionara društva.
– 91 –
(5) Na povećanje i smanjenje osnovnog kapitala kao i na održanje tog
kapitala i održavanje skupštine akcionara kod gubitka koji ne prelazi 50% osnovnog
kapitala zatvorenog akcionarskog društva, shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o povećanju, smanjenju i održavanju osnovnog kapitala, kao i odredbe o
održavanju skupštine akcionara otvorenog akcionarskog društva.
Minimalna nominalna vrednost akcija
Član 234.
(1) Akcionarsko društvo može izdavati obične akcije sa nominalnom
vrednošću akcija i bez te vrednosti, odnosno preferencijalne akcije sa nominalnom
vrednošću.
(2) Najniža nominalna vrednost akcija ne može biti manja od iznosa
koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od pet evra zaokruži do najvišeg broja
deljivog sa 10 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnošenja
prijave za upis osnivanja akcionarskog društva, odnosno podnošenja prijave za upis
promene osnovnog kapitala društva koji je registrovan.
(3) Akcije u ukupnoj vrednosti ne mogu se izdavati na iznos koji je
manji od najnižeg iznosa osnovnog kapitala iz člana 233. ovog zakona. Ova vrednost
obračunava se kao nominalna vrednost, odnosno kod akcija bez te vrednosti,
računovodstvena vrednost.
(4) Akcije se ne mogu izdavati za iznos koji je niži od nominalne
vrednosti, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(5) Akcije bez nominalne vrednosti jednako učestvuju u osnovnom
kapitalu društva, s tim što iznos osnovnog kapitala po jednoj akciji ne može biti manji
od iznosa iz stava 2. ovog člana. Na akcije bez nominalne vrednosti shodno se
primenjuje stav 4. ovog člana.
(6) Učešće akcija u osnovnom kapitalu određuje se odnosom
vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti svih uplaćenih akcija.
(7) Vrednost akcija iz stava 6. ovog člana jednaka je zbiru vrednosti
akcija sa nominalnom vrednošću i računovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne
vrednosti.
Podela i spajanje akcija
Član 235.
(1) Akcionarsko društvo može podeliti svaku akciju bilo koje klase na
dve ili više akcija iste klase i istovremeno smanjiti nominalnu vrednost akcija te klase,
čime se ne menja osnovni kapital.
(2) Akcionarsko društvo može sve akcije bilo koje klase spojiti u manji
broj akcija date klase i istovremeno povećati njihovu nominalnu vrednost, čime se ne
menja osnovni kapital.
(3) Akcionarsko društvo može poništiti sopstvene akcije koje je steklo
ili otkupilo na teret rezervi, u kom slučaju se ukupna nominalna vrednost ostalih
– 92 –
akcija povećava za iznos upotrebljenih rezervi, čime se ne menja osnovni kapital
društva.
(4) Spajanje i podela akcija iz st. 1. do 3. ovog člana akcionarsko
društvo može da vrši ako se time ne povređuju prava imalaca varanata kao ni
imalaca zamenljivih obveznica.
(5) U slučju da spajanjem akcija ostaju delovi akcije čija je nominalna
vrednost manja od vrednosti iz člana 234. stav 2. ovog zakona, društvo je dužno da
ih otkupi po tržišnoj vrednosti, a ako nema tržišne vrednosti po vrednosti koja se
utvrdi od strane nezavisnog procenjivača, u skladu s ovim zakonom.
(6) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana shodno se primenjuju i na
akcionarska društva koja su izdala akcije bez nominalne vrednosti.
(7) Spajanje i podela akcija povlači promenu osnivačkog akta u delu
kojim je određen broj i nominalna vrednost akcija, što se vrši u skladu sa ovim
zakonom.
Održavanje vrednosti osnovnog kapitala
Član 236.
(1) Vrednost neto imovine akcionarskog društva stalno se održava na
nivou koji je jednak ili veći od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog
kapitala uređene članom 233. ovog zakona.
(2) Ako se osnovni kapital akcionarskog društva iz bilo kojih razloga
smanji ispod vrednosti iz stava 1. ovog člana, akcionarsko društvo dužno je da ga
obezbedi u roku od šest meseci od dana tog smanjenja, osim ako u tom roku ne
promeni pravnu formu privrednog društva.
(3) Ako društvo ne postupi u roku i na način iz stava 2. ovog člana
otvara se postupak likvidacije.
O d s e k 2.
Povećanje osnovnog kapitala
Pododsek 1.
Osnovna načela
Donošenje odluke
Član 237.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećava se
odlukom skupštine akcionara, osim u slučaju odobrenog kapitala kada takvu odluku
može doneti i upravni odbor, u skladu sa članom 205. st. 4. do 6. ovog zakona.
(2) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva menja se osnivački akt.
– 93 –
(3) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva određuje se iznos povećanja, način povećanja, početak učestvovanja u
raspodeli dobiti, vreme uplate odnosno unošenja uloga u imovinu društva, kao i
druga pitanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(4) Odluka o novoj emisiji akcija po osnovu novih uloga može se
doneti tek nakon potpune uplate već upisanih akcija iz prethodne uspele emisije,
osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom o emisiji predviđeno da se osnovni kapital
može povećati ako je uneseno najmanje 9/10 upisanih akcija.
(5) Ograničenje iz stava 4. ovog člana ne primenjuje se kod
povećanja osnovnog kapitala pri statusnim promenama, kao i u slučaju povećanja
osnovnog kapitala ulozima u stvarima i pravima i kod povećanja osnovnog kapitala
izdavanjem akcija zaposlenima u društvu i povezanim društvima.
Načini povećanja
Član 238.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se
povećati:
1) novim ulozima;
2) pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija po
osnovu prava imalaca varanata na takav upis (uslovno povećanje);
3) iz sredstava društva.
(2) Pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
vrši se izdavanje novih akcija ili se povećava nominalna vrednost postojećih akcija.
Vrste emisije
Član 239.
(1) Akcije otvorenog akcionarskog društva pri povećanju osnovnog
kapitala mogu se izdavati putem zatvorene emisije i otvorene (javne) emisije.
(2) Zatvorena emisija akcija u smislu stava 1. ovog člana je emisija
namenjena postojećim akcionarima i imaocima varanata i zamenljivih obveznica i/ili
ograničenom broju profesionalnih investitora, u skladu sa ovim zakonom i zakonom
kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(3) Otvorena emisija iz stava 1. ovog člana je emisija namenjena
licima koja nemaju pravo prečeg upisa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
(4) Zatvoreno akcionarsko društvo može da vrši zatvorenu emisiju, a
otvoreno akcionarsko društvo pored otvorene emisije može da vrši i zatvorenu
emisiju.
– 94 –
Vrednost akcija iz nove emisije
Član 240.
Akcije iz nove emisije izdaju se po tržišnoj vrednosti utvrđenoj ovim
zakonom.
Pododsek 2.
Povećanje osnovnog kapitala novim ulozima
Povećanje osnovnog kapitala ulozima u novcu, stvarima i
pravima
Član 241.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećava se
novim ulozima koji mogu biti novčani ili nenovčani (stvari i/ili prava), u skladu sa
odlukom o povećanju tog kapitala.
(2) Ako se ulažu stvari i/ili prava u odluci o povećanju osnovnog
kapitala otvorenog akcionarskog društva navode se predmet ili pravo koje društvo
stiče ulaganjem, lice od kojeg ih društvo stiče, broj i nominalna vrednost, odnosno
računovodstvena vrednost i broj akcija bez nominalne vrednosti koje se stiču takvim
ulaganjem.
(3) Ako se ne navedu podaci iz stava 2. ovog člana, prema otvorenom
akcionarskom društvu su bez dejstva ugovori o unosu stvari i prava i pravne radnje
učinjene da bi se oni ispunili. Posle registracije povećanja osnovnog kapitala društva,
nepostupanje na način iz stava 2. ovog člana ne utiče na valjanost toga povećanja, a
akcionar koji je uneo taj ulog dužan je u ovom slučaju da uplati nominalnu vrednost
akcija ili veći emisioni iznos, odnosno pripadajuću računovodstvenu vrednost za
akcije bez nominalne vrednosti.
(4) Uloge u stvarima i pravima procenjuje jedan ili više nezavisnih
procenjivača u skladu sa ovim zakonom.
Registracija i objavljivanje odluke
Član 242.
(1) Odluka o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva novim ulozima registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata. Upis akcija po osnovu ove odluke ne može
početi pre njene registracije i objavljivanja.
(2) Odluka o povećanju osnovnog kapitala ne može se registrovati
posle isteka roka od šest meseci od usvajanja.
– 95 –
Upis novih akcija
Član 243.
(1) Akcije iz emisije kojom se osnovni kapital otvorenog akcionarskog
društva povećava novim ulozima upisuju se i izdaju, u skladu s ovim zakonom i
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(2) Emisija iz stava 1. ovog člana po osnovu povećanja je uspela ako
se ispune uslovi iz odluke o emisiji i objavljenog prospekta, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(3) Upisane akcije iz emisije iz stava 1. ovog člana novim ulozima
uplaćuju se u skladu s odlukom o emisiji i sa ovim zakonom.
(4) Akcije otvorenog akcionarskog društva po osnovu novih uloga
mogu se izdavati i preuzimaocima emisije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
tržište hartija od vrednosti.
(5) Ako se nove akcije pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog
akcionarskog društva novim ulozima izdaju po višoj emisionoj ceni od nominalne
vrednosti taj višak predstavlja premiju emisije.
(6) Ako se akcije nove emisije pri povećanju osnovnog kapitala
emituju iznad nominalne vrednosti odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija
bez nominalne vrednosti, višak mora da bude uplaćen pre registracije povećanja
osnovnog kapitala.
Obaveštavanje Komisije za hartije od vrednosti i upis u Centralni
registar
Član 244.
(1) Ako je emisija akcija po osnovu novih uloga uspela u skladu sa
ovim zakonom, o tome se obaveštava Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
(2) Po prijemu rešenja Komisije za hartije od vrednosti o uspešnosti
emisije akcija po osnovu novih uloga, obaveštava se bez odlaganja Centralni registar
hartija od vrednosti, radi upisa novoizdatih akcija po ovom osnovu i njihovih
akcionara, odnosno radi upisa povećanja nominalne vrednosti postojećih akcija ili
njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, promene iz
stava 1. ovog člana upisuju se i u knjigu akcija.
Sticanje akcija i izdavanje potvrda
Član 245.
(1) Akcije ili potvrde o akcijama izdaju se upisnicima akcija srazmerno
uplaćenim ulozima odnosno unetim ulozima u imovinu društva po osnovu povećanja
osnovnog kapitala takvim ulozima.
– 96 –
(2) Nove akcije ili potvrde o akcijama mogu se izdavati posle upisa u
Centralni registar hartija od vrednosti. Nove akcije ili potvrde o akcijama izdate pre
ovog upisa ništave su, a za štetu iz takvog izdavanja imaocima akcija solidarno
odgovaraju izdavalac i upravni odbor društva.
(3) Pod izdavanjem akcija ili potvrda o akcijama u smislu stava 1.
ovog člana smatra se upis na odgovarajuće račune akcionara u Centralnom registru
hartija od vrednosti i izdavanje izvoda sa tih računa.
Registracija i objavljivanje povećanja kapitala
Član 246.
(1) Povećanje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
novim ulozima registruje se i objavljuje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(2) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva je povećan
danom objavljivanja registracije povećanja toga kapitala.
Pododsek 3.
Uslovno povećanje osnovnog kapitala
Pretpostavke
Član 247.
(1) Skupština akcionara pri donošenju odluke o emisiji zamenljivih
obveznica i varanata može istovremeno doneti odluku o uslovnom povećanju
osnovnog kapitala za iznos kojim bi se pokrila prava imalaca ovih hartija za njihovu
konverziju u akcije (uslovno povećanje kapitala).
(2) Iznos osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana ne može preći
polovinu osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva koji postoji u momentu
donošenja te odluke.
(3) Odluka skupštine akcionara suprotna odluci o uslovnom povećanju
osnovnog kapitala, ništava je.
Sadržaj odluke
Član 248.
U odluci o uslovnom povećanju osnovnog kapitala otvorenog
akcionarskog društva navodi se:
1) namena uslovnog povećanja osnovnog kapitala;
2) lica koja se mogu koristiti pravom prvenstva pri upisu akcija
(imaoci varanata i zamenljivih obveznica);
3) rok u kome se ostvaruje uslovno povećanje kapitala i uslovi za
korišćenje prava;
– 97 –
4) cena po kojoj se izdaju akcije ili metode po kojima se ona može
odrediti radi ostvarivanja prava imalaca varanata;
5) raspodela prava iz tačke 2) ovog člana, vreme za koje se
imaoci tog prava mogu koristiti tim pravom, kao i vreme čekanja da ga prvi put
koriste, a koje ne može biti kraće od dve godine od dana donošenja odluke.
Registracija i objavljivanje odluke
Član 249.
(1) Odluka o uslovnom povećanju osnovnog kapitala otvorenog
akcionarskog društva prijavljuje se radi registracije i objavljivanja, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Postupak zamene zamenljivih obveznica u akcije i upisa akcija
imalaca varanata ne može početi pre registracije i objavljivanja registracije iz stava 1.
ovog člana.
Izjava o ostvarenju prava upisa i zamene
Član 250.
(1) Prava upisa imalaca zamenljivih obveznica izvršavaju se njihovom
pisanom izjavom da ih pretvaraju u akcije. Davanje ove izjave zamenjuje upis akcija i
plaćanje akcija.
(2) Prava upisa akcija imalaca varanata izvršavaju se njihovom
pisanom izjavom o upisu akcija društva pri novoj emisiji radi povećanja osnovnog
kapitala novim ulozima, u skladu sa ovim zakonom.
(3) U izjavi iz st. 1. i 2. ovog člana navodi se broj akcija koje se
upisuju i njihova nominalna vrednost, odnosno kod akcija bez nominalne vrednosti
njihov broj, klasa akcija ako se izdaju akcije više klasa, podaci iz člana 191. ovog
zakona ako se unose stvari i prava, kao i dan donošenja odluke.
(4) Izjava o upisu akcija koja ne sadrži podatake iz stava 3. ovog
člana ili koja sadrži ograničenje obaveze davaoca izjave, ništava je.
(5) Ako se i pored ništavosti izjave o pravu upisa izdaju akcije,
davalac izjave ne može se pozivati na ništavost izjave ako je na osnovu nje
ostvarivao prava kao akcionar i ispunjavao obaveze akcionara.
(6) Prema akcionarskom društvu ne deluju ograničenja koja nisu
sadržana u izjavi o pravu upisa.
Obaveštavanje Komisije za hartije od vrednosti i upis u Centralni
registar
Član 251.
(1) O okončanju postupka iz člana 250. ovog zakona obaveštava se
Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija
od vrednosti.
– 98 –
(2) Po prijemu rešenja Komisije za hartije od vrednosti, obaveštava se
bez odlaganja Centralni registar hartija od vrednosti, radi upisa novoizdatih akcija po
ovom osnovu i njihovih akcionara.
(3) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, podaci iz
stava 2. ovog člana upisuju se i u tu knjigu.
Sticanje akcija i izdavanje potvrde o akcijama
Član 252.
(1) Nove akcije ili potvrde o akcijama kod uslovnog povećanja
osnovnog kapitala mogu se izdavati posle upisa u Centralni registar hartija od
vrednosti. Nove akcije ili potvrde o akcijama izdate pre upisa u Centralni registar
hartija od vrednosti ništave su, a za štetu iz takvog izdavanja imaocima akcija
solidarno odgovaraju izdavalac i upravni odbor društva.
(2) Pod izdavanjem akcija i sticanjem potvrda o akcijama u smislu
stava 1. ovog člana, smatra se upis na odgovarajuće račune akcionara u Centralnom
registru hartija od vrednosti i izdavanje izvoda sa tih računa.
(3) Upravni odbor otvorenog akcionarskog društva kod uslovnog
povećanja osnovnog kapitala izdaje akcije, odnosno potvrde o akcijama u skladu sa
stavom 1. ovog člana samo radi ispunjenja cilja donete odluke.
(4) Upravni odbor otvorenog akcionarskog društva izdaje akcije u
zamenu za zamenljive obveznice pod uslovom da se razlika između većeg iznosa za
koji su izdate te obveznice i iznosa za koji su izdate te obveznice, pokrije iz ostalih
rezervi, ako se rezerve mogu upotrebiti za tu namenu, ili dodatnom uplatom lica koje
je ovlašćeno za zamenu obveznice.
Registracija i objavljivanje povećanja kapitala
Član 253.
(1) Zastupnici otvorenog akcionarskog društva u roku od 30 dana po
isteku poslovne godine, podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala
po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u toj godini zamenom zamenljivih obveznica
i ostvarenjem prvenstvenog prava upisa akcija imalaca varanata.
(2) Uz prijavu iz stava 1. ovog člana za registraciju, prilažu se i drugi
dokazi i isprave utvrđeni zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(3) Povećanje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija od strane imalaca
varanata objavljuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata. Počev od tog momenta smatra se da je osnovni kapital akcionarskog
društva povećan po ovom osnovu.
– 99 –
Pododsek 4.
Povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva
Pretpostavke
Član 254.
(1) Skupština otvorenog akcionarskog društva može odlučiti da se
osnovni kapital društva poveća pretvaranjem rezervi i neraspoređene dobiti u
osnovni kapital društva.
(2) Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži iznos povećanja osnovnog
kapitala, iznos sredstava rezervi, rezerve koje se pretvaraju u osnovni kapital,
označenje da li se izdaju nove akcije za taj iznos ili se povećava nominalna vrednost,
odnosno kod akcija bez nominalne vrednosti računovodstvena vrednost postojećih
akcija i rok za ostvarenje prava akcionara.
(3) Rezerve i neraspoređena dobit akcionarskog društva ne mogu se
pretvoriti u osnovni kapital ako je u bilansu uspeha na kojem se zasniva odluka
iskazan gubitak. Rezerve za određenu namenu mogu se pretvoriti u neraspoređenu
dobit samo ako je to u skladu sa tom namenom.
(4) Odluka o povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva iz sredstava društva zasniva se na poslednjim finansijskim izveštajima
prethodne poslovne godine ako su potvrđeni od revizora i usvojeni najviše osam
meseci pre podnošenja prijave ove odluke za registraciju.
(5) Ako skupština otvorenog akcionarskog društva ne imenuje
posebne revizore za finansijske izveštaje iz stava 4. ovog člana, smatra se da je
imenovan onaj revizor kojeg je za reviziju poslednjih finansijskih izveštaja odredila
skupština akcionara ili prema okolnostima slučaja i revizor koga imenuje sud u
vanparničnom postupku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i
revizija.
Imaoci prava po osnovu povećanja osnovnog kapitala iz
sredstava društva
Član 255.
(1) Pravo na besplatne akcije po osnovu povećanja osnovnog kapitala
otvorenog akcionarskog društva iz sredstava društva raspoloživih za te namene
imaju akcionari društva na dan donošenja te odluke prema evidenciji u Centralnom
registru hartija od vrednosti, odnosno akcionari društva na dan utvrđen u toj odluci,
srazmerno njihovom učešću u postojećem osnovnom kapitalu društva.
(2) Odluka skupštine akcionara koja nije u skladu sa stavom 1. ovog
člana, ništava je.
(3) Pravo iz stava 1. ovog člana imaju i:
1) upisnici akcija, odnosno akcionari sa delimično plaćenim akcijama
srazmerno učešću njihovog uplaćenog dela u osnovnom kapitalu društva;
2) imaoci zamenljivih obveznica otvorenog akcionarskog društva
srazmerno nominalnoj vrednosti, odnosno računovodstvenoj vrednosti akcija kod
– 100 –
društava sa akcijama bez nominalne vrednosti koje im pripadaju zamenom
zamenljivih obveznica u akcije.
(4) Pravo iz stava 1. ovog člana pripada i sopstvenim akcijama
društva srazmerno njihovom učešću u postojećem osnovnom kapitalu društva.
Pravo na deo akcije
Član 256.
(1) Ako se pri povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva iz sredstava društva stekne pravo na deo jedne nove akcije u postojećem
osnovnom kapitalu društva, to pravo se može prenositi i naslediti.
(2) Prava iz nove akcije mogu se koristiti ako se prava iz stava 1.
ovog člana koja zajedno daju celu akciju sjedine kod jednog akcionara ili ako više
imalaca prava na deo akcije zajedno čine celu akciju odluče da zajedno koriste ta
prava.
Pravo na dividendu i podelu likvidacione mase
Član 257.
(1) Nove akcije stečene po osnovu povećanja osnovnog kapitala
otvorenog akcionarskog društva iz sredstava društva, odnosno deo povećanja
nominalne vrednosti ili računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne
vrednosti po ovom osnovu, učestvuju u pravu na dividendu ili u podeli likvidacione
mase za celu poslovnu godinu u kojoj je doneta odluka o povećanju osnovnog
kapitala akcionarskog društva iz sredstava društva, ako odlukom o povećanju
osnovnog kapitala po ovom osnovu nije drukčije određeno.
(2) Odlukom o povećanju osnovnog kapitala iz sredstava otvorenog
akcionarskog društva može se odrediti da nove akcije učestvuju u odlučivanju o
raspodeli dobiti društva i podeli dividendi akcionarima i u poslovnoj godini koja je
istekla pre donošenja te odluke, ako se ova odluka donese pre nego što se donese
odluka o podeli dobiti za poslovnu godinu koja je prethodila godini u kojoj se donosi
odluka o povećanju osnovnog kapitala po ovom osnovu.
Obaveštavanje Komisije za hartije od vrednosti i upis u Centralni
registar
Član 258.
(1) O okončanju postupka iz čl. 254. i 255. ovog zakona obaveštava
se Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti.
(2) Po prijemu rešenja Komisije za hartije od vrednosti iz stava 1.
ovog člana, obaveštava se bez odlaganja Centralni registar hartija od vrednosti, radi
upisa novoizdatih akcija po ovom osnovu i njihovih akcionara, odnosno radi upisa
povećanja nominalne vrednosti postojećih akcija ili njihove računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
– 101 –
(3) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, podaci iz
stava 2. ovog člana upisuju se i u knjigu akcija.
Sticanje akcija i izdavanje potvrda
Član 259.
(1) Nove akcije ili potvrde o akcijama po osnovu povećanja osnovnog
kpitala iz sredstava društva mogu se u obliku izvoda iz Centralnog registra hartija od
vrednosti davati akcionarima posle upisa iz člana 258. stav 2. ovog zakona.
(2) Nove akcije ili potvrde o akcijama date akcionarima pre upisa u
Centralni registar hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana, ništave su, a za štetu od
tog davanja imaocima akcija solidarno odgovaraju izdavalac i upravni odbor.
(3) Pod izdavanjem akcija i potvrda o akcijama u smislu stava 1. ovog
člana smatra se upis na odgovarajuće račune akcionara u Centralnom registru hartija
od vrednosti i izdavanje izvoda sa tih računa.
Registracija odluke o povećanju, povećanja osnovnog kapitala i
objavljivanje
Član 260.
(1) Odluka o povećanju osnovnog kapitala iz sredstava otvorenog
akcionarskog društva registruje se i objavljuje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
(2) Odluka o povećanju osnovnog kapitala iz sredstava otvorenog
akcionarskog društva ništava je ako se ne registruje u roku od tri meseca od dana
donošenja.
(3) Rok iz stava 2. ovog člana zastaje ako je pokrenut sudski spor o
pobijanju odluke skupštine akcionara u skladu sa ovim zakonom.
(4) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva povećan je iz
sredstava društva danom registracije.
O d s e k 3.
Smanjenje osnovnog kapitala
Pododsek 1.
Osnovno načelo
Odluka
Član 261.
(1) Odluku o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva poništenjem sopstvenih akcija donosi upravni odbor društva, a odluku o
smanjenju osnovnog kapitala i poništenju akcija po drugim osnovima utvrđenim
osnivačkim aktom društva donosi skupština akcionara, ako osnivačkim aktom ili
statutom društva nije drukčije određeno.
– 102 –
(2) Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva utvrđuje se obim, cilj, vrsta i način sprovođenja smanjenja osnovnog kapitala.
(3) Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva menja se osnivački akt.
Vrste smanjenja
Član 262.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se smanjiti
u redovnom postupku, pojednostavljenom postupku i postupku smanjenja radi
pretvaranja u rezerve.
(2) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva po
jednom osnovu može se vršiti istovremeno sa povećanjem njegovog osnovnog
kapitala po drugom osnovu.
Pododsek 2.
Smanjenje u redovnom postupku
Načini
Član 263.
Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
redovnom postupku vrši se:
1) poništenjem stečenih sopstvenih akcija i povlačenjem i
poništenjem akcija u posedu akcionara;
2) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija ili računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti;
3) isplatom uplaćenog iznosa akcionarima za akcije koje nisu u
potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih akcija.
Poništenje sopstvenih akcija i povlačenje i poništenje akcija
Član 264.
(1) Pri smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
prvo se poništavaju sopstvene akcije koje se u skladu sa članom 224. st. 3. i 4. ovog
zakona moraju poništiti.
(2) Ako društvo nema sopstvenih akcija, osnovni kapital otvorenog
akcionarskog društva može se smanjiti povlačenjem akcija od akcionara i njihovim
poništenjem u skladu sa čl. 227. do 229. ovog zakona.
(3) Povlačenje i poništenje akcija od akcionara i smanjenje osnovnog
kapitala u redovnom postupku po tom osnovu može se vršiti u skladu sa odredbama
ovog zakona o zaštiti prava poverilaca otvorenog akcionarskog društva.
(4) Stav 3. ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada ne dolazi
do smanjenja tog kapitala i to:
– 103 –
1) kada se radi o povlačenju i poništenju akcija koje su u potpunosti
uplaćene a poništavaju se istovremeno kada su date besplatno na raspolaganje
društvu;
2) kada se akcije koje su u potpunosti uplaćene povlače i poništavaju
isplatom na teret sredstava koja su raspoloživa za te namene, a u skladu sa
ograničenjima plaćanja uređenim članom 230. ovog zakona;
3) u slučaju akcija bez nominalne vrednosti kad je skupština odlučila
da se povlačenjem i poništenjem akcija povećava učešće preostalih akcija u
osnovnom kapitalu društva, odnosno kod akcija sa nominalnom vrednošću kada se
uz poništenje povučenih akcija poveća nominalna vrednost nepovučenih izdatih
akcija do iznosa koji je dovoljan da se izbegne smanjenje osnovnog kapitala, a
povučene i poništene akcije su stečene iz sredstava koja su raspoloživa za te
namene, a u skladu sa članom 230. ovog zakona;
4) u slučaju istovremenog izdavanja novih akcija u nominalnoj
vrednosti povučenih akcija, odnosno računovodstvenoj vrednosti povučenih akcija
kod akcija bez nominalne vrednosti, u skladu sa odredbama ovog zakona o
minimalnom osnovnom kapitalu društva.
Shodna primena
Član 265.
Na smanjenje osnovnog kapitala smanjenjem nominalne vrednosti,
odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, kao i na
smanjenje upisanog kapitala akcionarskog društva po osnovu isplate uplaćenog
iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih
akcija, shodno se primenjuju odredbe člana 264. ovog zakona.
Načelo ravnopravnosti
Član 266.
(1) Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva u redovnom postupku ne može se povrediti princip ravnopravnosti akcionara
iste klase.
(2) Ravnopravnost akcionara iste klase obezbeđuje se srazmernim
povlačenjem i poništenjem akcija od akcionara, odnosno srazmernim smanjenjem
nominalne vrednosti odnosno računovodstvene vrednosti svih akcija akcionara date
klase akcija, kao i povlačenjem i poništenjem akcija i smanjenjem osnovnog kapitala
kupovinom od akcionara na berzi i drugim organizovanim tržištima ili javnom
ponudom akcionarima u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od
vrednosti, osnivačkim aktom i odlukom skupštine o smanjenju osnovnog kapitala.
Ponuda za kupovinu akcija radi povlačenja i poništenja sadrži naznaku broja akcija
koje se otkupljuju.
(3) Ako je iznos smanjenja osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva odlukom o smanjenju određen kao fiksni iznos, a sprovođenjem postupka
povlačenja i poništenja akcija od akcionara na berzi ili drugim organizovanim
tržištima ili putem javne ponude, ne ostvari se taj iznos, mora se izmeniti odluka
skupštine o iznosu smanjenja ili izabrati novi način smanjenja osnovnog kapitala.
– 104 –
(4) Ravnopravnost akcionara iste klase obezbeđuje se i smanjenjem
osnovnog (upisanog) kapitala otvorenog akcionarskog društva neizdavanjem
neplaćenih akcija akcionarima koji su u docnji sa plaćanjem i isplatom akcionarima
iznosa koje su uplatili društvu za te akcije, u skladu sa ovim zakonom.
Registracija i objavljivanje odluke o smanjenju
Član 267.
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva u redovnom postupku prijavljuje se radi registracije i objavljivanja u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Objava odluke i zaštita poverilaca
Član 268.
(1) Odluka o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva u redovnom postupku posle registracije objavljuje se dva puta u razmaku od
30 dana, sa pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja.
(2) Poverioci čija su nedospela potraživanja nastala pre poslednje
objave registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog
društva mogu tražiti obezbeđenje tih potraživanja (ili isplatu potraživanja iako nisu
dospela ako je tako određeno predmetnom odlukom), u roku od 90 dana od dana
druge objave registracije te odluke. Obezbeđenje ne mogu tražiti poverioci koji u
slučaju stečaja imaju pravo prvenstvenog namirenja iz stečajne mase dužnika, kao ni
drugi poverioci sa obezbeđenim potraživanjem.
(3) U slučaju smanjenja osnovnog kapitala u redovnom postupku
otvorenog akcionarskog društva, isplate akcionarima moguće su po proteku 90 dana
od druge objave upisa te odluke u registar i posle pružanja obezbeđenja ili
podmirenja potraživanja poveriocima koji su blagovremeno prijavili potraživanja.
Obaveštavanje Centralnog registra
Član 269.
(1) O sprovedenom smanjenju osnovnog kapitala otvoreno
akcionarsko društvo obaveštava bez odlaganja Centralni registar hartija od vrednosti
radi upisa na odgovarajuće račune akcionara smanjenja broja akcija po osnovu
povlačenja i poništaja akcija ili radi upisa smanjenja nominalne ili računovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, odnosno radi brisanja upisanih akcija
koje su delimično uplaćene i čijim je akcionarima isplaćen ranije uplaćeni iznos.
(2) Ako otvoreno akcionarsko društvo vodi knjigu akcija, smanjenje
osnovnog odnosno upisanog kapitala u skladu sa stavom 1. ovog člana upisuje se i u
knjigu akcija.
– 105 –
Registracija smanjenja osnovnog kapitala, objavljivanje i dejstvo
Član 270.
(1) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
redovnom postupku prijavljuje se za registraciju i objavljuje u skladu sa zakonom
kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
redovnom postupku ne može se registrovati pre ispunjenja zahteva poverilaca iz
člana 268. ovog zakona i pre upisa u Centralni registar iz člana 269. ovog zakona.
(3) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva smanjen je
danom objavljivanja registracije tog smanjenja za nominalni ili računovodstveni iznos
povučenih i poništenih akcija, odnosno za iznos smanjenja nominalne vrednosti
akcija, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(4) Registrovani upisani kapital otvorenog akcionarskog društva
smanjen je danom objavljivanja registracije smanjenja tog kapitala uključujući i
smanjenje za iznos isplate akcionarima delimično uplaćenih akcija.
Pododsek 3.
Smanjenje u pojednostavljenom postupku
Princip
Član 271.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se smanjiti
na pojednostavljen način radi izravnavanja sa nižom vrednošću neto imovine, da bi
se pokrili gubici, a u odluci o smanjenju osnovnog kapitala navodi se da se kapital
smanjuje sa tim ciljem.
(2) Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u
pojednostaljenom postupku radi pokrivanja gubitaka može se vršiti samo ako društvo
ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te
namene.
(3) Na smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
u pojednostaljenom postupku ne primenjuju se odredbe ovog zakona o pozivu
poveriocima i zaštiti prava poverilaca kod smanjenja osnovnog kapitala u redovnom
postupku.
(4) Na smanjenje osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana, u
pojednostavljenom postupku, shodno se primenjuju čl. 263. do 267. i čl. 269. i 270.
ovog zakona.
– 106 –
Pododsek 4.
Smanjenje pretvaranjem u rezerve
Limit
Član 272.
(1) Na smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva
u slučaju prenosa u rezerve koje ne prelazi 10% osnovnog kapitala za pokrivanje
budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva ne
primenjuju se odredbe ovog zakona o pozivu poveriocima i zaštiti prava poverilaca
pri smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku.
(2) Pri smanjenju osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana u rezerve
se unosi iznos jednak nominalnoj vrednosti povučenih i poništenih akcija po ovom
osnovu smanjenja osnovnog kapitala, a kod akcija bez nominalne vrednosti iznos
jednak računovodstvenoj vrednosti.
(3) Na smanjenje osnovnog kapitala iz stava 1. ovog člana shodno se
primenjuju čl. 263. do 267. i čl. 269. i 270. ovog zakona.
Pododsek 5.
Iskaz osnovnog kapitala nakon smanjenja
Pravilo
Član 273.
(1) U finansijskom izveštaju za poslednju poslovnu godinu koja
prethodi poslovnoj godini u kojoj je doneta odluka o smanjenju osnovnog kapitala
otvorenog akcionarskog društva, osnovni kapital i rezerve iz dobiti iskazuju se u visini
u kojoj bi trebalo da budu da je isto smanjenje osnovnog kapitala izvršeno u toj
prethodnoj godini.
(2) Odluka o usvajanju finansijskog izveštaja donosi se istovremeno
sa odlukom o smanjenju osnovnog kapitala.
(3) Finansijski izveštaj otvorenog akcionarskog društva ne može da se
objavi u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti pre nego što
se odluka o smanjenju osnovnog kapitala registruje.
Pododsek 6.
Istovremeno smanjenje i povećanje
Najveći iznos smanjenja
Član 274.
(1) Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može da se
smanji smanjenjem u redovnom postupku samo do iznosa minimalnog osnovnog
kapitala ovog društva propisanog članom 233. stav 2. ovog zakona. U slučaju
smanjenja osnovnog kapitala ispod propisanog minimalnog iznosa osnovnog kapitala
pokreće se postupak likvidacije ili stečaja društva u skladu sa zakonom.
– 107 –
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, moguće je i smanjenje osnovnog
kapitala otvorenog akcionarskog društva u redovnom postupku ispod tog minimuma
ako se istovremeno sa odlukom o smanjenju osnovnog kapitala po jednom osnovu
donese i odluka o povećanju tog kapitala po drugom osnovu tako da osnovni kapital
dostigne propisani minimalni iznos, s tim da se to povećanje ne ostvaruje ulozima u
stvarima i pravima.
(3) Odluke o smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku i o
istovremenom povećanju osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva ništave
su ako se povećanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala ne registruje najkasnije
u roku od šest meseci od dana donošenja. Ovaj rok ne teče za vreme dok teče spor
po tužbi za pobijanje odluke o smanjenju ili o povećanju osnovnog kapitala i dok se
za to ne dobije odobrenje državnog organa, ako je davanje tog odobrenja propisano.
(4) Odredbe člana 234. ovog zakona o minimalnoj nominalnoj
vrednosti akcija primenjuju se i kad se vrši istovremeno smanjenje i povećanje
osnovnog kapitala.
Odeljak 10.
Skupština akcionara
O d s e k 1.
Opšte pravilo
Ostvarivanje prava akcionara
Član 275.
(1) Skupštinu akcionarskog društva čine akcionari.
(2) Svaki akcionar, u skladu sa statutom, lično ili preko punomoćnika
ima pravo učestvovanja u radu skupštine akcionara, pravo glasa ako ima akcije sa
pravom glasa, pravo podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz
dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa
ovim zakonom.
(3) Odredbe člana 136. st. 2. do 4. ovog zakona o jednočlanom
društvu s ograničenom odgovornošću primenjuju se shodno i na akcionarsko društvo
sa jednim akcionarom.
(4) Skupštini akcionara, po pravilu, prisustvuju i učestvuju u radu
direktor ili članovi upravnog odbora, članovi nadzornog odbora, kao i revizor.
– 108 –
O d s e k 2.
Vrste skupštine
Godišnja skupština
Čla 276.
(1) Skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje
(godišnja skupština) najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja upravnom
odboru finansijskih izveštaja za svaku finansijsku godinu ili šest meseci posle
završetka poslovne godine.
(2) Godišnja skupština održava se na dan i u vreme utvrđeno
osnivačkim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa ovim zakonom i
osnivačkim aktom.
(3) Godišnja skupština akcionara održava se u sedištu društva, ako
osnivačkim aktom akcionarskog društva nije drukčije određeno.
(4) Neodržavanje godišnje skupštine u vreme iz stava 2. ovog člana
ne utiče na valjanost drugih radnji akcionarskog društva.
Vanredna skupština i njeno sazivanje od strane manjinskih
akcionara
Član 277.
(1) Akcionarsko društvo može sazvati i vanrednu skupštinu akcionara,
i to:
1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je
ovlašćeno osnivačkim aktom da sazove vanrednu skupštinu;
2) na zahtev likvidatora društva, ako je društvo u likvidaciji;
3) po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom
glasa o pitanju predloženom za vanrednu skupštinu.
(2) Zahtev iz stava 1. tačka 3) ovog člana mora biti datiran, potpisan
od strane svih akcionara koji ga podnose i mora da sadrži predlog dnevnog reda, kao
i podatke: za identifikovanje tih akcionara; o broju akcija koje svaki od njih poseduje;
o cilju ili ciljevima zbog kojih se skupština saziva.
(3) Zahtev iz stava 1. tačka 3) ovog člana za sazivanje skupštine
smatra se da je primljen u akcionarskom društvu ako je uručen i adresovan na
upravni odbor društva u sedište društva označeno u osnivačkom aktu.
(4) Dan na koji se utvrđuje lista akcionara koji su ovlašćeni da
podnesu zahtev za vanrednu skupštinu je datum stavljanja prvog potpisa na taj
zahtev.
(5) Upravni odbor akcionarskog društva dužan je da donese odluku o
prihvatanju ili odbijanju sazivanja vanredne skupštine najkasnije u roku od 10 dana
od dana prijema zahteva. Upravni odbor dužan je da na adresu navedenu u zahtevu,
najkasnije u roku od sedam dana od dana donošenja ove odluke, obavesti o tome
– 109 –
svako lice koje je zahtevalo sazivanje vanredne skupštine. Odluka o odbijanju
sazivanja vanredne skupštine obavezno sadrži razloge odbijanja.
(6) Zahtev za sazivanje skupštine koji je podneo ovlašćeni podnosilac,
može biti odbijen:
1) ako nije podnet u skladu sa stavom 1. tačka 3) i st. 2 do 5. ovog
člana;
2) ako akcionari koji su podneli zahtev ne poseduju ili ne zastupaju
propisani procenat glasova;
3) ako nijedno od predloženih pitanja za dnevni red vanredne
skupštine nije u delokrugu skupštine.
(7) Vanredna skupština može odlučivati jedino o pitanjima navedenim
u zahtevu podnetom u skladu sa stavom 1. tačka 3) i st. 2 do 4. ovog člana.
Skupština po nalogu suda
Član 278.
(1) Ako se godišnja skupština akcionarskog društva ne održi u
propisanom roku, nadležni sud u vanparničnom postupku može naložiti njeno
održavanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj
skupštini ili direktora, odnosno člana upravnog odbora društva. Sud ima ovlašćenje
da imenuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem da sazove i predsedava sednici
skupštine i utvrdi mesto i datum održavanja, kao i dnevni red sednice u skladu s ovim
zakonom.
(2) Ako se vanredna skupština akcionarskog društva ne održi
najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ili na dan koji utvrdi upravni
odbor u skladu sa članom 277. stav 5, nadležni sud u vanparničnom postupku može
naložiti njeno održavanje po zahtevu bilo kog akcionara koji je potpisnik zahteva za
sazivanje.
(3) U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana sud u vanparničnom
postupku dužan je da donese rešenje u roku od 48 sati od prijema zahteva.
(4) Troškove održavanja bilo koje skupštine akcionara po nalogu suda
snosi akcionarsko društvo.
Vanredna skupština zatvorenog akcionarskog društva
Član 279.
Vanredna skupština akcionara zatvorenog akcionarskog društva
održava se i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom
ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome ne
protivi, ako osnivačkim aktom i statutom nije drukčije određeno.
– 110 –
Vanredna skupština akcionarskog društva u slučaju poslovanja
sa gubitkom
Član 280.
Skupština akcionarskog društva obavezno se saziva bez odlaganja,
ako se kod izrade finansijskih izveštaja ili u drugim slučajevima utvrdi da akcionarsko
društvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala.
O d s e k 3.
Postupak sazivanja, obaveštavanja i rada
Pravila
Član 281.
(1) Pisani poziv za sednicu skupštine akcionara upućuje se svakom
akcionaru najkasnije 30 dana i najranije 60 dana pre dana održavanja sednice
skupštine, a pisani poziv svakom akcionaru za vanrednu skupštinu daje se najkasnije
15 dana i najranije 30 dana pre dana sednice skupštine. Poziv se dostavlja poštom ili
elektronskom poštom, ako je akcionar dao pisanu saglasnost za obaveštenje
elektronskom poštom, svakom akcionaru koji ima pravo glasa na skupštini. Poziv
dostavlja ili organizuje dostavljanje predsednik upravnog odbora ili drugi član odbora
ili drugo lice koje je ovlašćeno da sazove skupštinu.
(2) Akcionarsko društvo uz pisani poziv iz stava 1. ovog člana
dostavlja finansijske izveštaje, zajedno sa izveštajem revizora, izveštajem nadzornog
odbora ako odbor postoji, izveštajem upravnog odbora o poslovanju društva, tekst
bilo kog predloga za promene osnivačkog akta, opis bilo kog ugovora ili drugog
pravnog posla predloženog za odobrenje, kao i druge akte u skladu sa osnivačkim
aktom društva, ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i
drugim zakonom.
(3) Dan dostavljanja poziva iz stava 1. ovog člana u smislu ovog
zakona smatra se dan slanja poštom preporučenom pošiljkom ili elektronskom
poštom.
(4) Izuzetno od stava 1. ovog člana otvoreno akcionarsko društvo, ako
je tako određeno osnivačkim aktom, može umesto upućivanja individualnog poziva
svakom akcionaru da objavljuje poziv za sednicu skupštine akcionara bez prekida i
na internet stranici društva tokom vremena iz stava 1. ovog člana i uz to da objavi
poziv u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na teritoriji Republike Srbije
u tiražu od najmanje 100.000 primeraka, najmanje 30 dana i najviše 60 dana pre
održavanja, u slučaju godišnje skupštine, i ne manje od 15 dana ni više od 30 dana
pre dana održavanja, u slučaju vanredne skupštine.
(5) Obaveštenje o godišnjoj skupštini iz stava 4. ovog člana obavezno
sadrži vreme i mesto održavanja, predlog dnevnog reda sednice skupštine sa
naznakom pitanja o kojima se glasa na skupštini i predloga odluka o kojima se
odlučuje na toj sednici (posebno uključujući izbor članova upravnog odbora i predlog
za raspodelu dividendi), kao i navod da društvo obezbeđuje kopiju finansijskog
izveštaja, zajedno sa izveštajem revizora, izveštajem nadzornog odbora ako postoji,
izveštajem upravnog odbora o poslovanju društva, tekst bilo kog predloga za
promene osnivačkog akta, opis bilo kog ugovora ili drugog pravnog posla
– 111 –
predloženog za odobrenje, kao i druga akta u skladu sa osnivačkim aktom društva,
ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugim
zakonom, svakom akcionaru koji to zahteva, u sedištu društva u redovno radno
vreme.
(6) Obaveštenje o vanrednoj skupštini iz stava 4. ovog člana
obavezno sadrži vreme i mesto održavanja sednice skupštine, opis razloga zbog kog
se saziva i dnevni red koji predlažu lica koja sazivaju ili zahtevaju njeno sazivanje.
Odustanak akcionara od obaveštenja
Član 282.
Ako je zakonom, osnivačkim aktom ili statutom obavezno pisano
obaveštavanje akcionara i ako akcionar odustane od tog obaveštavanja pisanim
putem obaveštenje iz člana 281. stav 4. ovog zakona ima pravno dejstvo poslatog
pisanog poziva.
Pravo prigovora
Član 283.
(1) Akcionar koji prisustvuje skupštini nema pravo prigovora na
izostanak obaveštenja ili nedostatak obaveštenja o sazivanju sednice skupštine.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana akcionar koji prisustvuje sednici
skupštine može staviti obrazložen prigovor na obaveštenja koje ne sadrži sve priloge
u skladu sa članom 281. st. 5. i 6. ovog zakona u pisanoj formi na početku te sednice
ili za vreme njenog održavanja ili preduzimajući neku radnju na skupštini zato što
propisno obaveštenje nije dato.
(3) O prigovoru iz stava 2. ovog člana odlučuje se na način određen
statutom društva i poslovnikom skupštine.
Dnevni red
Član 284.
(1) Na sednici skupštine akcionara može se odlučivati samo o
tačkama dnevnog reda koje su valjano objavljene i uvrštene u dnevni red u skladu sa
ovim zakonom, a može se raspravljati i o drugim pitanjima.
(2) Akcionar ili akcionari koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom
glasa za izbor upravnog odbora društva mogu predložiti i zahtevati da se najviše dva
nova pitanja uključe u dnevni red skupštine.
(3) Predlog iz stava 2. ovog člana mora se sačiniti u pisanoj formi u
roku od sedam dana od dana objave godišnjeg saziva sednice skupštine odnosno u
roku od pet dana od dana objave saziva sednice vanredne skupštine.
(4) Predlog iz st. 2. i 3. ovog člana koji se dostavlja upravnom odboru
u sedištu društva, sadrži razloge za davanje predloga, uključujući i predlog odluke
kao i imena akcionara koji daju predlog i broj glasova kojim raspolažu.
– 112 –
(5) Akcionar iz stava 2. ovog člana ne može da se računa u više od
jedne grupe koja poseduje navedeni procenat glasova.
(6) Ako upravni odbor akcionarskog društva propusti da odgovori na
zahtev akcionara u skladu sa stavom 2. ovog člana, ili ako on odbije zahtev, nadležni
sud u vanparničnom postupku ima ovlašćenje, po zahtevu bilo kog od tih akcionara,
da naloži da se njihovom zahtevu udovolji, o čemu donosi odluku u roku od 48
časova posle prijema zahteva.
Predsednik skupštine
Član 285.
(1) Radom skupštine akcionara predsedava predsednik skupštine.
(2) Predsednik skupštine bira se na početku sednice ako je predlog u
skladu sa ovim zakonom uvršten u dnevni red.
(3) Predsednik skupštine bira se u skladu sa statutom društva.
(4) Pravila postupka skupštine akcionara na predlog predsednika
skupštine donosi skupština.
Lista akcionara i dan utvrđivanja sastava skupštine
Član 286.
(1) Osnivački akt akcionarskog duštva može da odredi način
utvrđivanja datuma za određivanje liste akcionara koji su ovlašćeni da dobiju pisano
obaveštenje o skupštini, da traže sazivanje vanredne skupštine, da glasaju, da
podnose predloge u skladu sa ovim zakonom i da preduzimaju bilo koje druge radnje
(dan utvrđenja akcionara).
(2) Ako osnivački akt akcionarskog društva ne sadrži datum ili način
određivanja dana iz stava 1. ovog člana, upravni odbor svojom odlukom određuje taj
dan. Ako upravni odbor propusti da donese odluku o danu utvrđivanja akcionara, taj
dan je:
1) u slučaju redovne skupštine, dan na koji je dato obaveštenje prvo
dato;
2) u slučaju vanredne skupštine, dan na koji je prvi zahtev potpisan i
datiran od akcionara.
(3) Dan utvrđivanja akcionara ne može biti dan koji prethodi danu
održavanja skupštine više od 60 dana, odnosno manje od 10 dana pre dana
održavanja skupštine.
(4) Lista akcionara pozvanih na sednicu skupštine sastavlja se, na
osnovu dana utvrđenja akcionara izvodom iz Centralnog registra hartija od vrednosti i
mora biti dostupna u sedištu društva svim akcionarima koji imaju pravo glasa na
skupštini, radi ostvarivanja prava uvida i kopiranja kao i mogućnosti stavljanja
prigovora na bilo koje neispravnosti na listi.
– 113 –
(5) U listi akcionara navodi se ime i prezime akcionara, odnosno
poslovno ime, adresa svakog akcionara i broj glasova koje svaki akcionar poseduje.
Lično glasanje ili glasanje preko punomoćnika
Član 287.
(1) Akcionar može da glasa lično ili preko jednog punomoćnika, u
skladu sa zakonom i statutom akcionarskog društva.
(2) Akcionar može dati punomoćje u pisanoj formi određenom licu, sa
određivanjem njegovog punog imena i podacima o broju, vrsti i klasi posedovanih
akcija za koje se daje punomoćje. Punomoćje se može dati i elektronskim putem pod
uslovom da je obezbeđena autentičnost te izjave, ako se tako odredi osnivačkim
aktom ili statutom društva.
(3) Punomoćje se daje punomoćniku i dostavlja u sedište
akcionarskog društva.
(4) Punomoćje se daje po pravilu za jednu skupštinu, a važi i za
ponovljenu skupštinu, koja je odložena zbog nedostatka kvoruma, vremena ili iz
drugih razloga.
(5) Ako punomoćje sadrži uputstva ili naloge za ostvarivanje prava
glasa punomoćnik je dužan da postupa po njima, a ako punomoćje ne sadrži
uputstvo punomoćnik ostvaruje pravo glasa savesno i u najboljem interesu
akcionara.
(6) Direktor ili članovi upravnog odbora, članovi izvršnog odbora i
kontrolni akcionari, ne mogu biti punomoćnici za akcionare zaposlene u društvu i
povezana lica u smislu ovog zakona
(7) Ako akcionar koji ima pravo glasa na skupštini prenese akcije na
novog akcionara pre dana održavanja sednice skupštine, a nakon dana utvrđivanja
akcionara u skladu sa članom 286. ovog zakona, zadržava pravo učestvovanja na
sednici i pravo glasa.
(8) Punomoćnik je dužan da obavesti akcionare koji su mu dali
punomoćje o glasanju u skupštini.
(9) Odgovornost punomoćnika akcionara za ostvarivanje prava glasa
za akcionare u skladu sa st. 5. i 8. ovog člana ne može se unapred isključiti ili
ograničiti.
(10) Akcionar koji je dao punomoćje može ga opozvati u bilo koje
vreme pre glasanja na sednici skupštine pisanim opozivom dostavljenim
akcionarskom društvu i punomoćniku ili prećutno ličnim prisustvom i glasanjem na
skupštini akcionara.
– 114 –
Komisija za glasanje
Član 288.
(1) Predsednik skupštine akcionara imenuje zapisničara, dva
akcionara koji overavaju zapisnik i članove komisije za glasanje, ako osnivačkim
aktom, statutom ili drugim opštim aktom društva nije drukčije određeno.
(2) Komisija za glasanje koja se sastoji od najmanje tri člana:
1) utvrđuje spisak prisutnih i zastupanih akcionara i njihovih
punomoćnika i verifikuje identitet punomoćnika;
2) utvrđuje ukupan broj glasova i broj glasova svakog akcionara i
svakog punomoćnika;
3) utvrđuje valjanost svakog punomoćja i uputstva u svakom
punomoćju;
4) broji glasove;
5) utvrđuje i objavljuje rezultate glasanja;
6) predaje glasačke listiće arhivi društva na čuvanje;
7) vrši i druge poslove u skladu sa bilo kojim pravilima postupka
skupštine akcionara.
(3) Komisija za glasanje dužna je da postupa nepristrasno i savesno
prema svim akcionarima i o svom radu podnosi potpisani pisani izveštaj koji je dokaz
rezultata glasanja skupštine akcionara, ali koji može da ospori bilo koji akcionar ako
postupa u dobroj veri.
(4) Kod akcionarskih društava koja imaju više od 50 akcionara,
članovi komisije za glasanje ne mogu biti direktor ili članovi upravnog odbora, članovi
izvršnog odbora, kandidati za nove članove ovih organa, kao i povezana lica u smislu
ovog zakona.
O d s e k 4.
Informisanje akcionara i delokrug rada
Posebno informisanje akcionara
Član 289.
(1) Na svakoj godišnjoj skupštini akcionara, upravni odbor
akcionarskog društva dužan je dati ažuran i kompletan izveštaj akcionarima o stanju i
poslovima društva, uključujući naročito izveštaj o finansijskom stanju društva.
(2) Ako društvo stekne sopstvene akcije, upravni odbor u izveštaju o
finansijskom stanju društva navodi i razloge sticanja, broj i nominalnu vrednost
stečenih akcija, odnosno računovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne
vrednosti, označenje da li ih je društo steklo sa ili bez naknade i uz navođenje
iznosa, broj sopstvenih akcija koje društvo već drži i broj tih akcija koje je ponovo
izdalo.
– 115 –
(3) Ako je akcionaru uskraćeno obaveštenje u skladu sa st. 1. i 2.
ovog člana, može zahtevati da se to navede u zapisniku sa sednice skupštine
akcionara, kao i razlog uskraćivanja obaveštenja.
(4) Akcionar ima pravo da kod nadležnog suda traži ostvarivanje
prava na obaveštavanje u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, u roku od 15 dana od dana
održavanja skupštine akcionara na kojoj je davanje predmetnog obaveštenja
odbijeno.
Delokrug i knjiga odluka
Član 290.
(1) Skupština akcionara odlučuje o:
1) izmenama osnivačkog akta, uključujući naročito i promene koje
ustanovljavaju, povećavaju ili smanjuju odobreni broj akcija ili promene prava ili
povlastica bilo koje vrste ili klase akcija, povećavaju ili smanjuju osnovni kapital, ali
ne uključujući promene koje može izvršiti upravni odbor u skladu sa ovim zakonom;
2) statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu
privrednog društva i sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa
ovim zakonom;
3) raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, ako osnivačkim aktom ili
statutom nije drukčije određeno;
4) usvajanju finansijskih izveštaja, kao i izveštaja upravnog odbora,
izveštaja revizora i nadzornog odbora, ako postoji, u vezi sa finansijskim izveštajima;
5) politici naknada i nagradama članovima upravnog odbora;
6) izboru i razrešenju članova upravnog odbora društva;
7) prestanku društva;
8) izboru i razrešenju revizora;
9) pitanjima podnetim skupštini akcionara na odlučivanje od strane
upravnog odbora društva, u skladu sa ovim zakonom;
10) izdacima po osnovu nagrađivanja direktora društva ili članova
upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijkih
davanja;
11) drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivačkom aktu
društva.
(2) Odluke donete na sednici skupštine akcionara unose se bez
odlaganja u knjigu odluka.
Usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja i izveštaja o poslovanju
društva
Član 291.
(1) Upravni odbor akcionarskog društva podnosi godišnjoj skupštini
akcionara na usvajanje finansijske izveštaje i izveštaje o poslovanju, izveštaj revizora
kao i druge izveštaje u skladu sa zakonom.
– 116 –
(2) Usvajanje od strane skupštine akcionara finansijskih izveštaja ili
drugih izveštaja ne utiče na prava akcionara ako se kasnije pokaže da su bili netačni
ili pogrešni.
O d s e k 5.
Postupak rada i odlučivanja
Kvorum
Član 292.
(1) Kvorum za sednicu skupštine akcionara čine akcionari koji
poseduju većinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa o predmetnom pitanju
(obična većina), ukoliko osnivačkim aktom ili statutom društva nije određen veći broj
glasova. U kvorum se računaju i glasovi akcionara koji u skladu sa ovim zakonom
mogu glasati i pisanim putem.
(2) Ako je sednica skupštine akcionarskog društva odložena zbog
nedostatka kvoruma, može biti ponovo sazvana sa istim dnevnim redom najkasnije
15 dana od dana odlaganja (ponovljena sednica skupštine). Kvorum za ponovljenu
sednicu skupštine čini 1/3 od ukupnog broja glasova akcija sa pravom glasa, ako
osnivačkim aktom nije određen veći broj glasova.
(3) Ako na ponovljenoj sednici skupštine nema potrebnog kvoruma ili
se ona ne održi u propisanom roku, saziva se i održava nova sednica skupštine u
skladu sa ovim zakonom.
(4) Kvorum na sednici skupštine akcionara utvrđuje se pre otvaranja
rasprave o tačkama dnevnog reda.
(5) Promena osnivačkog akta kojom se menja utvrđeni kvorum ili se
menjaju uslovi glasanja može biti usvojena istim glasovima koji se traže za kvorum i
uslove glasanja koji su postojeći ili su predloženi promenom osnivačkog akta ako je
predloženi kvorum veći od postojećeg.
(6) Ako skupština akcionara ima utvrđeni kvorum za određena pitanja,
može odlučivati samo o tačkama dnevnog reda za koji postoji kvorum. Propisno
sazvana skupština može odlučivati i o vremenu održavanja ponovljene sednice
skupštine u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana.
(7) Ako je osnivačkim aktom akcionarskog društva ili ovim zakonom
predviđeno glasanje akcionara određene klase o određenim pitanjima, kvorum za
glasanje utvrđuje se u skladu sa st. 1. do 6. ovog člana.
Većina za odlučivanje
Član 293.
(1) Ako na sednici skupštine postoji kvorum, odluke se donose
običnom većinom glasova akcionara prisutnih lično ili preko punomoćnika koji imaju
pravo glasa o određenom pitanju, osim ako je ovim zakonom ili osnivačkim aktom za
glasanje o pojedinim pitanjima određen veći broj glasova ili glasova klase akcija.
– 117 –
(2) Kada je ovim zakonom propisana kvalifikovana većina za
donošenje odluke o određenom pitanju, ta većina predstavlja pozitivno glasanje
najmanje 2/3 glasova akcionara koji poseduju akcije sa pravom glasa o tom pitanju.
(3) Osnivačkim aktom ili statutom društva može da se odredi da se
odluke iz stava 2. ovog člana donose većinom glasova svih akcija sa pravom glasa o
određenom pitanju ali ne manjom većinom od obične većine ukupnog broja akcija sa
pravom glasa i ne manjom od obične većine svih akcija svake klase akcija sa pravom
glasa o tom pitanju.
Pravo glasa
Član 294.
(1) Svaka izdata obična akcija daje pravo jednog glasa o svim
pitanjima o kojima se glasa na skupštini akcionara, a svaka izdata preferencijalna
akcija kada daje pravo glasa to pravo mora biti u okviru ograničenja iz člana 209.
stav 6. ovog zakona, u skladu sa osnivačkim aktom društva, ako nije drukčije
uređeno ovim zakonom.
(2) Akcije koje drži akcionarsko društvo kao sopstvene akcije, ne daju
pravo glasa. Hartije od vrednosti koje nisu akcije ne daju pravo glasa.
(3) Akcije akcionarskog društva ne daju pravo glasa na sednici
skupštine društva ako je njihov akcionar, direktno ili indirektno, drugo društvo u kome
ovo akcionarsko društvo ima, direktno ili indirektno, akcije ili udele po osnovu kojih
kontroliše glasanje od strane tog drugog društva (podređeno društvo).
Ugovori o glasanju
Član 295.
(1) Ugovor kojim se akcionar ili punomoćnik obavezuje da će glasati
po uputstvima akcionarskog društva ili člana upravnog odbora, direktora ili člana
izvršnog odbora, ništav je.
(2) Ugovor kojim se akcionar obavezuje da će koristiti pravo glasa na
određeni način ili da neće glasati, u zamenu za pogodnosti ili druge usluge koje mu
odobri društvo ili član upravnog odbora, direktor ili član izvršnog odbora društva,
ništav je.
Telefonske sednice
Član 296.
Sednice skupštine akcionara akcionarskog društva koje nema više od
deset akcionara mogu se održavati i korišćenjem konferencijske veze ili korišćenjem
druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja učestvuju na
sednici mogu da se slušaju i razgovaraju jedno sa drugim, pa se za lica koja na ovaj
način učestvuju na sednici smatra da su lično prisutna sednici.
– 118 –
Način glasanja
Član 297.
(1) Glasanje na sednici skupštine akcionara je tajno putem glasačkih
listića koji mogu biti prilagođeni potrebi kompjuterske obrade ako akcionarsko
društvo ima više od 100 akcionara ili ako to zahtevaju akcionari sa najmanje 10%
prisutnih ili zastupanih akcija sa pravom glasa o određenom pitanju, kada se odlučuje
o:
1) izboru ili razrešenju direktora ili članova upravnog odbora, revizora
i likvidacionog upravnika;
2) finansijskim izveštajima, izveštajima o poslovanju i usvajanju
sistema nagrađivanja direktora ili članova upravnog odbora društva.
(2) Glasački listić sadrži:
1) poslovno ime društva, datum i vreme održavanja sednice
skupštine;
2) pitanja o kojima se glasa po redosledu iz dnevnog reda;
3) odredbu o glasanju „za“, „protiv“ ili „uzdržan“ o svakom pitanju;
4) u slučaju glasanja za direktora ili članove upravnog odbora društva
ime svakog kandidata i naziv organa u koji se bira.
(3) U slučaju glasanja putem glasačkih listića:
1) glas o drugim pitanjima osim izbora organa društva računa se
samo ako akcionar naznači jednu od tri moguće opcije u stavu 2. tačka 3. ovog
člana;
2) glas o izboru ili razrešenju direktora ili članova upravnog društva
društva bez kumulativnog glasanja, u skladu sa ovim zakonom, računa se samo ako
akcionar glasa za broj kandidata koji ne prelazi ukupan broj članova koji se bira i
3) glas o izboru ili razrešenju direktora ili članova upravnog odbora
društva sa kumulativnim glasanjem računa se samo ako akcionarov ukupan broj
glasova za sve kandidate ne pređe ukupan broj glasova koje ima taj akcionar.
(4) Ako glasački listić sadrži više pitanja o kojima se glasa,
nepunovažnost glasanja o jednom pitanju ne utiče na punovažnost glasanja o drugim
pitanjima.
(5) Glasanje na skupštini akcionara u slučajevima koji nisu
obuhvaćeni stavom 1. ovog člana društva vrši se javno dizanjem ruke ili drugim
javnim postupkom.
Glasačka prava nekih vrsta držalaca akcija ili akcionara
Član 298.
(1) Pravo glasa na osnovu akcija datih u zalogu ima akcionar kao
zalogodavac.
– 119 –
(2) Pravo glasa na osnovu akcija ili udela koje akcionarsko društvo
ima u drugom društvu, može ostvarivati punomoćnik ili zakonski zastupnik .
(3) Pravo glasa na osnovu akcija preminulog lica, maloletnika ili
drugog lica koje nema poslovnu sposobnost, može vršiti zakonski zastupnik tog lica,
bez prenosa tih akcija na ime tog zastupnika.
(4) Pravo glasa na osnovu akcija koje za stečajnog dužnika drži
stečajni ili likvidacioni upravnik kod likvidacije društva, može vršiti bez prenosa tih
akcija na svoje ime ako je ovlašćenje za to dato odgovarajućom sudskom odlukom u
kojoj je takvo lice ovlašćeno.
Stupanje na snagu odluke skupštine
Član 299.
Odluka skupštine akcionara stupa na snagu danom donošenja, osim u
sledećim slučajevima:
1) ako u odluci nije određen neki drugi datum;
2) kada zakon izričito uređuje da odluka stupa na snagu kad se
registruje i objavi, u kom slučaju je dan registrovanja, odnosno njenog objavljivanja,
dan stupanja na snagu.
Isključenje prava glasa
Član 300.
(1) Akcionar ne može glasati u skupštini akcionara kad se odlučuje o:
1) njegovom oslobađanju ili smanjenju njegovih obaveza prema
društvu;
2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
3) odobravanju poslova u kojima postoji sukob interesa između njega
i društva u skladu sa ovim zaknom.
(2) Ograničenje iz stava 1. ovog člana važi i za povezana lica u smislu
ovog zakona.
(3) Ograničenje prava glasa za akcionara društva i njegovog
zastupnika, odnosno punomoćnika iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se kad se
odlučuje o njegovom izboru ili razrešenju kao člana upravnog odbora, direktora,
člana nadzornog odbora ili likvidatora društva.
(4) Glasovi akcionara čije je pravo glasa isključeno u konkretnom
slučaju ne uzimaju se u obzir ni prilikom utvrđivanja kvoruma za odlučivanje.
Zapisnik
Član 301.
(1) Svaka odluka skupštine akcionara unosi se u zapisnik koji vodi
zapisničar.
– 120 –
(2) Predsednik skupštine akcionara odgovoran je za uredno
sačinjavanje zapisnika.
(3) Zapisnik sednice skupštine akcionara sačinjava se najkasnije 15
dana od dana njenog održavanja.
(4) Zapisnik sa sednice skupštine akcionara sadrži naročito: mesto i
dan održavanja sednice skupštine, dnevni red, ime i prezime zapisničara,
predsedavajućeg i članova komisije za glasanje, kvorum, rezultat glasanja „za“,
„protiv“ i „uzdržan“ za svaku odluku, način glasanja, sažeti prikaz diskusije, kao i listu
donetih odluka na skupštini akcionara.
(5) Sastavni deo zapisnika sednice skupštine akcionara je spisak
učesnika i dokazi o propisnom sazivanju.
(6) Zapisnik sednice skupštine akcionara potpisuju predsednik
skupštine, dva imenovana akcionara (overači zapisnika) i zapisničar.
(7) Nepostupanje u skladu sa st. 1. do 6. ovog člana ne utiče na
valjanost odluka skupštine akcionara i drugih radnji društva, ukoliko se na drugi način
može utvrditi njihova autentičnost.
O d s e k 6.
Pobijanje odluka skupštine akcionara
Pododsek 1.
Opšti osnov pobijanja
Osnovi
Član 302.
(1) Pobijanje odluka skupštine akcionara vrši se pred nadležnim
sudom:
1) ako je odluka doneta na sednici skupštine koja nije sazvana u
skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom ili statutom;
2) ako odluka nije doneta na način utvrđen ovim zakonom,
osnivačkim aktom ili statutom;
3) ako je odluka suprotna zakonu, osnivačkom aktu ili statutu;
4) u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
(2) Tužbu iz stava 1. ovog člana može da podnese: svaki akcionar koji
je na sednici skupštine glasao protiv predmetne odluke, kao i akcionar koji nije bio
propisno pozvan na sednicu skupštine ili je onemogućen na drugi način da bude na
njoj.
(3) Tužbu iz stava 1. ovog člana može podneti i svaki član upravnog i
nadzornog odbora.
(4) Tužba za pobijanje odluke skupštine akcionara ne sprečava njenu
registraciju, ali registar može odložiti upis ako to oceni opravdanim.
– 121 –
(5) Ako je izvršena registracija odluke koja je predmet pobijanja, sud
može na predlog lica iz st. 2. i 3. ovog člana doneti rešenje da se registruje
zabeležba spora.
Pododsek 2.
Posebni osnovi pobijanja
Pobijanje izbora direktora ili članova upravnog odbora
Član 303.
(1) Odluka o izboru direktora ili članova upravnog odbora
akcionarskog društva može se pobijati osim u slučaju iz člana 302. ovog zakona, kao
i ako:
1) je upravni odbor sastavljen protivno odredbama zakona,
osnivačkog akta ili statuta;
2) skupština akcionara u upravni odbor izabere lice koje nije bilo
predloženo u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom ili statutom;
3) skupština akcionara u upravni odbor izabere više članova nego što
je to određeno zakonom ili statutom;
4) izabrano lice za direktora ili člana upravnog odbora u vreme izbora
ne ispunjava propisane uslove za taj izbor.
(2) Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na pobijanje
izbora članova nadzornog odbora, odbora revizora, internog revizora i članova
izvršnog odbora.
Pobojnost odluke o usvajanju finansijskih izveštaja
Član 304.
(1) Odluka o usvajanju finansijskih izveštaja, osim u slučajevima iz
člana 302. ovog zakona, može se pobijati ako:
1) je sadržaj finansijskih izveštaja suprotan propisima kojima se
isključivo ili pretežno štite interesi poverilaca akcionarskog društva;
2) nije obavljena revizija finansijskih izveštaja koja se obavlja u
skladu sa zakonom ili to nisu obavila za to ovlašćena lica.
(2) Pobojnost odluka skupštine akcionara o utvrđivanju finansijskih
izveštaja, kao i pobojnost odluka upravnog odbora o utvrđivanju predloga tih
izveštaja imaju za posledicu pobojnost odluka skupštine o raspodeli dobiti donete na
osnovu tih pobojnih odluka.
– 122 –
Pododsek 3.
Isključenje pravila o pobijanju
Izuzeci
Član 305.
Odluka skupštine akcionara, ne može se pobijati ako:
1) nepostupanje po odredbama osnivačkog akta ili statuta ima za
posledicu manju povredu prava tužioca ili drugog lica, ili ako takvo nepostupanje
nema neke značajnije pravne posledice;
2) pobijanje bitno ograničava prava trećih lica stečena u dobroj veri;
3) je osnov pobijanja odluke skupštine sazivanje suprotno zakonu,
osnivačkom aktu i statutu, koje je otklonjeno u skladu sa čl. 282. i 283. ovog zakona.
Pododsek 4.
Postupak pobijanja
Tužba i postupak
Član 306.
(1) Tužba za pobijanje odluke skupštine akcionara podnosi se protiv
društva.
(2) Tužba iz stava 1. ovog člana podnosi se u roku od 30 dana od
dana saznanja za donetu odluku, a najkasnije u roku od šest meseci, odnosno kod
kotiranih društava u roku od tri meseca od dana donošenja.
(3) Ako je tužilac bio prisutan na sednici skupštine akcionara na kojoj
je odluka doneta, rok iz stava 2. ovog člana počinje teći prvog narednog dana od
dana kada je zaključena sednica skupštine akcionara na kojoj je odluka doneta, a
ako tužilac nije prisustvovao sednici na kojoj je doneta odluka, rok počinje prvog
narednog dana od dana kada je za odluku mogao saznati.
(4) Akcionarsko društvo po tužbi iz stava 1. ovog člana može
zastupati poseban punomoćnik koga odredi skupština akcionara u skladu sa
osnivačkim aktom ili statutom ili prema okolnostima slučaja i sud u vanparničnom
postupku.
(5) Sud može na zahtev akcionarskog društva po slobodnoj oceni da
naloži tužiocu da položi obezbeđenje za pokriće moguće štete koja bi se tužbom
prouzrokovala društvu.
(6) Sud može da donese i privremenu meru radi sprečavanja
izvršenja donete odluke za koju se tužbom traži pobijanje, ako je verovatno da bi se
njenim izvršenjem društvu mogla pričiniti znatna šteta.
(7) Ako se vodi više postupaka za pobijanje odluke skupštine
akcionara, postupci se spajaju. Postupak po tužbi za pobijanje odluke skupštine
akcionara je hitan.
– 123 –
(8) Sud može da odredi primereni rok za usklađivanje odluke
skupštine akcionara povodom koje je pokrenut postupak za pobijanje sa zakonom,
osnivačkim aktom ili statutom, ako oceni da je to potrebno i moguće, u protivnom,
kao i u slučaju kada po proteku ostavljenog roka usklađivanje nije izvršeno, sprovodi
postupak pobijanja po podnetoj tužbi.
(9) U slučaju da društvo istakne prigovor manje povrede prava,
odnosno prigovor nepostojanja značajnije pravne posledice iz člana 305. ovog
zakona, sud ostavlja rok njegovom upravnom odboru da o tome pruži odgovarajuće
dokaze. Ukoliko upravni odbor ne postupi no nalogu suda u ostavljenom roku, sud
odbacuje prigovor i nastavlja postupak kao da prigovor o isključenju prava na
pobijanje predmetne odluke skupštine akcionara nije ni dat.
(10) Svaki akcionar može da bude umešač u sporu.
(11) Presuda kojom se pobija odluka skupštine akcionara deluje u
korist i protiv svakog akcionara i obavezujuća je za odnose između akcionara i
društva, kao i društva i članova organa društva.
(12) Ako je tužba za pobijanje odluke skupštine akcionara odbijena
zbog nepostojanja osnova da se napadnuta odluka pobije, društvu solidarno
odgovaraju za prouzrokovanu štetu tužioci koji su podneli tužbu zlonamerno ili zbog
grube nepažnje.
(13) Ako je odluka skupštine akcionara koja je pobijena bila
registrovana, sud po službenoj dužnosti dostavlja registru i presudu kojom je ona
oglašena ništavom, radi registracije i objavljivanja. Presuda se registruje i objavljuje
na isti način kao što je objavljena i odluka koja je pobijena.
(14) Ako se odluka skupštine akcionara koja je pobijena odnosi na
promenu osnivačkog akta, registru se uz presudu podnosi potpuni tekst osnivačkog
akta sa overenim potpisom ovlašćenog lica, kako treba da glasi, uzimajući u obzir
presudu suda i sve dotadašnje izmene tog akta.
Odeljak 11.
Upravni odbor i izvršni odbor
O d s e k 1.
Opšte pravilo za direktora ili upravni odbor
Obaveznost
Član 307.
(1) Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor.
(2) Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor.
(3) Odredbe ovog zakona o upravnom odboru otvorenog
akcionarskog društva primenjuju se i na direktora zatvorenog akcionarskog društva
kad nema upravni odbor.
– 124 –
O d s e k 2.
Statusna pitanja upravnog odbora
Broj članova
Član 308.
(1) Broj članova upravnog odbora otvorenog akcionarskog društva
utvrđuje se osnivačkim aktom.
(2) U otvorenom akcionarskom društvu upravni odbor ima najmanje tri
člana i najviše 15 članova.
Izbor i kumulativno glasanje
Član 309.
(1) Članovi upravnog odbora akcionarskog društva:
1) biraju se od strane akcionara na svakoj godišnjoj skupštini, i
2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj
skupštini koja je sazvana radi tog izbora.
(2) Kandidate za izbor članova upravnog odbora predlažu postojeći
upravni odbor, akcionari ili komisija za imenovanje upravnog odbora, ako je
obrazovana (ovlašćeni predlagači).
(3) Broj glasova koje za svakog člana upravnog odbora ima svaki
akcionar jednak je broju posedovanih akcija.
(4) U otvorenom akcionarskom društvu članovi upravnog odbora
biraju se kumulativnim glasanjem ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije
drukčije određeno.
(5) Pod kumulativnim glasanjem u smislu stava 4. ovog člana
podrazumeva se glasanje u kome svaki akcionar ili punomoćnik sa pravom glasa,
broj glasova kojim raspolaže množi sa brojem članova upravnog odbora koji se biraju
i može sve te glasove dati jednom kandidatu ili ih raspodeliti bez ograničenja svim
kandidatima.
(6) Osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog društva
može se odrediti kumulativno glasanje za izbor članova upravnog odbora društva.
Nezavisni i neizvršni članovi upravnog odbora
Član 310.
(1) Kotirana otvorena akcionarska društva moraju u upravnom odboru
imati većinu neizvršnih članova upravnog odbora od kojih su najmanje dva nezavisna
člana.
(2) Ovlašćeni predlagači iz člana 309. stav 2. predlažu najmanje tri
kandidata za neizvršne članove upravnog odbora.
– 125 –
(3) Nezavisni član upravnog odbora jeste lice koje samo ili sa
članovima porodice, u dve prethodne godine:
1) nije bilo zaposleno u društvu;
2) nije isplatilo društvu niti primilo od društva isplate veće od 10.000
evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) nije vlasnik više od 10% akcija ili udela, direktno ili indirektno, u
licu koje je isplatilo ili primilo od društva iznos veći od iznosa iz tačke 2) ovog
stava;
4) ne poseduje direktno ili indirektno (uključujući i druga sa njima
povezana lica u smislu ovog zakona) akcije društva koje predstavljaju više od 10%
osnovnog kapitala društva;
5) nije bilo direktor društva ili član upravnog odbora, osim ako to nije
bio kao nezavisni član;
6) nije bilo revizor društva.
(4) Neizvršni član upravnog odbora je lice koje nije član izvršnog
odbora u smislu ovog zakona.
Mandat i popunjavanje sastava
Član 311.
(1) Mandat direktora ili članova upravnog odbora akcionarskog
društva, uključujući i članove koji se biraju za upražnjeno mesta člana, ističe na prvoj
sledećoj godišnjoj skupštini nakon njihovog izbora.
(2) Upražnjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom
na prvoj narednoj sednici odbora, ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije
drukčije određeno.
(3) Ako broj članova upravnog odbora akcionarskog društva padne
ispod polovine broja određenog u osnivačkom aktu ili statutu društva i ako upravni
odbor ne popuni upražnjena mesta u skladu sa stavom 2. ovog člana, preostali
članovi upravnog odbora sazivaju skupštinu akcionara radi popunjavanja upražnjenih
mesta.
Predsednik
Član 312.
(1) Predsednika upravnog odbora akcionarskog društva bira između
svojih članova upravni odbor većinom od ukupnog broja, ako osnivačkim aktom ili
statutom nije određena druga većina.
(2) Upravni odbor akcionarskog društva može da razreši i izabere
novog predsednika u bilo koje vreme.
(3) Predsednik upravnog odbora akcionarskog društva može da ima
prava i obaveze predsednika društva ako je tako određeno osnivačkim aktom i
statutom.
– 126 –
(4) Predsednik upravnog odbora akcionarskog društva je generalni
direktor društva, ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije drukčije određeno.
(5) Predsednik upravnog odbora akcionarskog društva saziva i
predsedava sednicama odbora i odgovoran je za vođenje i čuvanje zapisnika sa
sednica.
(6) Do izbora predsednika upravnog odbora akcionarskog društva,
kao i u slučaju odsutnosti izabranog predsednika odbora, sednicama predsedava
drugi član odbora izabran na tim sednicama većinom prisutnih članova.
O d s e k 3.
Delokrug i način rada
Delokrug
Član 313.
(1) Upravni odbor akcionarskog društva nadležan je naročito za
odlučivanje o pitanjima koja se odnose na:
1) kontrolu tačnosti finansijskih izveštaja i informacija;
2) upravljanje razvojem društva i strategijom i nadziranjem izvršnih
direktora i administracije društva;
3) utvrđivanje ili odobravanje poslovnog plana društva;
4) sazivanje sednice skupštine akcionara i utvrđivanje predloga
dnevnog reda;
5) daje i opoziva prokuru;
6) utvrđivanje predloga odluka skupštine akcionara i kontrola
njihovog sprovođenja;
7) određivanje dana sa kojim se utvrđuje lista akcionara sa pravom
učešća na skupštini;
8) izdavanje akcija u okviru limita utvrđenog osnivačkim aktom i ovim
zakonom;
9) izdavanje zamenljivih obveznica, obveznica, varanata ili drugih
hartija od vrednosti, u okviru limita predviđenog osnivačkim aktom i ovim zakonom,
10) utvrđivanje vrednosti akcija i druge imovine u skladu sa ovim
zakonom;
11) izbor i razrešenje izvršnih direktora, odobravanje uslova ugovora
koje društvo zaključuje sa njima i utvrđivanje njihove naknade;
12) utvrđivanje iznosa i dana dividende, dana plaćanja i postupka
plaćanja dividendi, kad mu osnivački akt društva da takvo ovlašćenje i
13) donošenje odluka o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom,
osnivačkim aktom ili statutom društva.
(2) Pitanja iz delokruga upravnog odbora akcionarskog društva mogu
se preneti u delokrug skupštine akcionara samo odlukom upravnog odbora, ako
osnivačkim aktom ili statutom društva nije drukčije određeno.
– 127 –
Odgovornost za poslovne knjige
Član 314.
Direktor i upravni odbor akcionarskog društva odgovorni su za
vođenje poslovnih knjiga i unutrašnji nadzor poslovanja, u skladu sa zakonom.
Sednice
Član 315.
(1) Upravni odbor akcionarskog društva održava najmanje četiri
redovne sednice godišnje, od kojih jednu najkasnije dva meseca pre godišnje
skupštine akcionara.
(2) Pored redovnih sednica, upravni odbor akcionarskog društva
može održavati i vanredne sednice koje saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili
na zahtev jedne trećine članova upravnog odbora. Ako predsednik upravnog odbora
ne sazove sednicu odbora, na pisani zahtev trećine članova upravnog odbora
sednicu mogu sazvati i ti članovi.
(3) Pisani poziv za sednicu upravnog odbora akcionarskog društva
dostavlja se svim članovima najkasnije osam dana pre datuma održavanja vanredne
sednice, osim ako se sednica zakazuje u hitnim slučajevima utvrđenim statutom
kada taj rok može biti i kraći. Prisustvo člana upravnog odbora sednici na koju nije
uredno pozvan otklanja nedostatak postupka sazivanja sednice, osim ako taj član
prisustvuje sednici odbora radi davanja prigovora zbog nezakonito sazvane sednice
odbora.
(4) Upravni odbor akcionarskog društva može doneti poslovnik kojim
se bliže uređuje način rada odbora, osim ako to nije određeno osnivačkim aktom ili
statutom društva.
Konferencijske sednice i odlučivanje bez sednice
Član 316.
(1) Sednice upravnog odbora akcionarskog društva mogu se
održavati i korišćenjem konferencijske veze ili korišćenjem druge audio i vizuelne
komunikacijske opreme, tako da sva lica koja učestvuju na sastanku mogu da se
čuju i razgovaraju jedno sa drugim, ako osnivačkim aktom ili statutom društva to nije
isključeno. Smatra se da su lica koja na ovaj način učestvuju na sednici, prisutna
sednici.
(2) Ako osnivački akt ili statut akcionarskog društva određuju da se
odluke upravnog odbora akcionarskog društva donose na sednici, bilo koja odluka
odbora koja može biti doneta na sednici može biti doneta i bez sednice ako nijedan
član odbora ne izrazi svoju nesaglasnost u pisanoj formi, koja se odnosi na donetu
odluku ili preduzetu radnju.
– 128 –
Komisije upravnog odbora
Član 317.
(1) Radi uvida, istraživanja, davanja preporuka ili preduzimanja drugih
radnji o pitanjima koja su u delokrugu upravnog odbora, upravni odbor otvorenog
akcionarskog društva obavezno obrazuje dve komisije, koje imaju najmanje tri člana.
(2) Komisije iz stava 1. ovog člana donose odluke većinom glasova od
ukupnog broja članova.
(3) Komisije iz stava 1. ovog člana su:
1) komisija za imenovanja predlaže lica za članove upravnog odbora
ili članove izvršnog odbora i daje preporuke za takva lica za ceo odbor, uključujući i
preporuke kandidata za članstvo u odboru i uključenje u dnevni red za sledeću
godišnju skupštinu akcionara;
2) komisija za naknade predlaže politiku društva u vezi sa
naknadama upravnom odboru i izvršnom odboru i revizorima, daje preporuke u vezi
sa politikom naknada i iznosom za svakog člana odbora u celom upravnom odboru,
uzimajući u obzir ukupne naknade, plate, nagrade, troškove i zarade zaposlenima, a
takođe uzimajući u obzir standarde naknada propisane zakonom.
(4) Uslovi za izbor, broj članova, mandat, razrešenje, naknade,
sednice i druga bitna pitanja statusa članova komisije upravnog odbora, utvrđuju se
odlukom odbora ili statutom društva.
Kodeks ponašanja
Član 318.
(1) Upravni odbor kotiranog akcionarskog društva može da donose
svoj pisani kodeks ponašanja ili da prihvati neki drugi kodeks, koji kao minimum
pokriva standarde stručnosti i nezavisnosti direktora odnosno članova upravnog
odbora, moralne standarde u njihovom ponašanju, odgovornost direktora, odnosno
članova upravnog odbora uključujući prisustvo sednicama, pažnju u proučavanju
materijala i pravila za objavljivanje i uvid u moguće sukobe interesa sa društvom,
politiku naknada direktorima, odnosno članovima upravnog odbora, planiranje
zamene za članove upravnog odbora i članove izvršnog odbora, kao i druga pitanja
upravljanja koja smatra značajnim.
(2) Akcionarsko društvo kodeks ponašanja objavljuje na svojoj
internet stranici i čini ga dostupnim u štampanoj formi svakom akcionaru koji to
zahteva.
(3) Na svakoj godišnjoj skupštini upravni odbor akcionarskog društva
izveštava skupštinu o usklađenosti organizacije i delovanja sa kodeksom ponašanja i
objašnjava svaku neusklađenost društva sa kodeksom ponašanja ako je do nje
došlo.
– 129 –
O d s e k 4.
Odlučivanje
Kvorum i većina za donošenje odluka
Član 319.
(1) Kvorum za rad i odlučivanje upravnog odbora akcionarskog
društva čini većina od ukupnog broja članova društva, ako osnivačkim aktom ili
statutom nije određen veći broj.
(2) Smatra se da je odluka upravnog odbora akcionarskog društva
doneta ako se za nju izjasni većina prisutnih članova, ako osnivačkim aktom ili
statutom nije određen veći broj članova za odluku.
(3) Odluke upravnog odbora unose se bez odlaganja u knjigu odluka.
(4) Odluke upravnog odbora akcionarskog društva stupaju na snagu
danom donošenja.
(5) Ako su glasovi upravnog odbora akcionarskog društva pri
odlučivanju jednako podeljeni, odlučujući je glas predsednika, osim ako osnivačkim
aktom ili statutom akcionarskog društva nije drukčije određeno.
Isključenje prava glasa
Član 320.
Odredbe ovog zakona o isključenju prava glasa akcionara u skupštini
akcionara, shodno se primenjuje i na isključenje prava glasa člana prilikom
odlučivanja u upravnom odboru.
Zapisnik
Član 321.
(1) Na sednicama upravnog odbora akcionarskog društva vodi se
zapisnik, koji se podnosi odboru na usvajanje na prvoj narednoj sednici. Zapisnik
potpisuje predsednik odbora ili drugo lice koje je predsedavalo sednicom odbora i
zapisničar koji ga je vodio.
(2) Zapisnik sa sednice upravnog odbora akcionarskog društva
sačinjava se najkasnije u roku od 10 dana od dana održavanja sednice.
(3) Zapisnik sa sednice upravnog odbora akcionarskog društva
obavezno sadrži vreme i mesto njenog održavanja, podatke o članovima koji
prisutvuju sednici i o odsutnim članovima, dnevni red sednice, pitanja koja su bila
predmet glasanja i rezultat svakog glasanja, sažet prikaz rasprave o pitanjima iz
dnevnog reda, uključujući i ime svakog lica koje je glasalo „za“ ili „protiv“ ili koje se
uzdržalo od glasanja i odluke koje su donete.
– 130 –
(4) Propuštanje postupanja u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana ne
utiče na valjanost drugih radnji i odluka navedenih u zapisniku upravnog odbora
akcionarskog društva.
O d s e k 5.
Izvršni odbor
Pojam
Član 322.
(1) Otvoreno akcionarsko društvo ima izvršni odbor.
(2) Zatvoreno akcionarsko društvo može imati izvršni odbor.
(3) Upravni odbor bira članove izvršnog odbora.
(4) Članovi izvršnog odbora u smislu ovog zakona su izvršni direktori.
(5) Izvršni odbor bira se iz reda lica koji su članovi upravnog odbora ili
drugih lica, s tim da članovi ovog odbora čine manje od polovine članova upravnog
odbora.
(6) Delokrug izvršnog odbora uključuje sprovođenje odluka upravnog
odbora akcionarskog društva i sva pitanja povezana sa vođenjem poslova i tekućim
poslovima društva, osim pitanja koja su u nadležnosti upravnog odbora i skupštine
akcionara.
(7) Izvršni odbor akcionarskog društva dužan je da poštuje sva
ograničenja svojih ovlašćenja propisana zakonom, osnivačkim aktom ili bilo kojom
odlukom skupštine akcionara ili upravnog odbora društva.
(8) Osnivačkim aktom akcionarskog društva, statutom ili odlukom
upravnog odbora društva, mogu se odrediti posebne funkcije, ovlašćenja, dužnosti i
nazivi za članove izvršnog odbora, kao i posebni postupci za sazivanje i održavanje
sednica izvršnog odbora i donošenje odluka.
(9) Članovi izvršnog odbora akcionarskog društva mogu biti razrešeni
od strane upravnog odbora društva u bilo koje vreme, sa ili bez postojanja posebnog
razloga, kad je to po oceni odbora u najboljem interesu društva, s tim da takvo
razrešenje ne može povrediti ugovorna prava razrešenog lica.
Generalni direktor i zastupanje društva
Član 323.
(1) Generalnog direktora akcionarskog društva bira upravni odbor.
(2) Generalni direktor akcionarskog društva je predsednik izvršnog
odbora.
– 131 –
(3) Generalni direktor akcionarskog društva saziva sednice izvršnog
odbora i predsedava njima, organizuje njegov rad i stara se o vođenju zapisnika sa
tih sednica.
(4) Generalni direktor zastupa akcionarsko društvo posle registracije i
objavljivanja registracije bez posebnog punomoćja.
(5) Akcionarsko društvo pored generalnog direktora mogu zastupati i
drugi članovi upravnog odbora odnosno izvršnog odbora ako je tako određeno
osnivačkim aktom društva.
(6) Ako više lica iz st. 4. i 5. ovog člana zastupa društvo mogu
postupati pojedinačno, osim ako osnivačkim aktom nije drukčije određeno,
registrovano i objavljeno, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata.
O d s e k 6.
Posebne dužnosti upravnog odbora i izvršnog odbora
Izveštaj upravnog odbora skupštini i izvršnog odbora upravnom
odboru
Član 324.
(1) Upravni odbor akcionarskog društva izveštava skupštinu akcionara
o:
1) nameravanoj poslovnoj politici i o drugim načelnim pitanjima koja
se odnose na vođenje poslova, uključujući i odstupanje od ranije utvrđenih razloga za
to, najmanje jednom godišnje;
2) ekonomičnosti, rentabilnosti i solventnosti društva, na godišnjoj
skupštini;
3) poslovanju društva i njegovom finansijskom stanju šestomesečno;
4) značajnim poslovnim događajima, odnosno poslovima koji bi mogli
biti od velikog značaja za rentabilnost poslovanja i za solventnost društva, kako bi
skupština o njima mogla blagovremeno da zauzme stav.
(2) Izveštaj iz stava 1. ovog člana ima isti sadržaj za kontrolno društvo
i sva podređena društva u smislu ovog zakona.
(3) Na zahtev skupštine akcionara upravni odbor društva je dužan da
dostavlja izveštaje o drugim pitanjima koja su od značaja za poslovanje društva.
(4) Izveštaji upravnog odbora akcionarskog društva koji se dostavljaju
skupštini akcionara moraju biti sačinjeni u pisanoj formi, potpuni i istiniti.
(5) Upravni odbor akcionarskog društva, odnosno svaki član upravnog
odbora može u bilo koje vreme tražiti od izvršnog odbora da ga izvesti o poslovima
koji bi mogli biti od većeg uticaja na poslovanje društva i na poslovne odnose sa
drugim društvima, kao i o bilo kojem drugom pitanju u skladu sa ovim zakonom.
(6) Izvršni odbor akcionarskog društva dužan je da stalno i potpuno
informiše upravni odbor društva u vezi sa pitanjima iz stava 5. ovog člana.
– 132 –
O d s e k 7.
Primanja članova upravnog odbora i članova izvršnog
odbora
Načela za primanja
Član 325.
(1) Nezavisni članovi upravnog odbora ne mogu biti u radnom odnosu
u društvu.
(2) Članovi izvršnog odbora su u radnom odnosu u društvu.
(3) Neizvršni članovi upravnog odbora mogu biti u radnom odnosu u
društvu.
(4) Članovi upravnog odbora koji nisu u radnom odnosu u društvu,
izvršavaju svoje dužnosti na osnovu posebno zaključenog ugovora sa društvom
kojim se određuje visina naknade za rad, kao i druga pitanja koja se odnose na
međusobna prava i obaveze člana i društva.
(5) Na ugovor iz stava 4. ovog člana prethodnu saglasnost daje
skupština akcionara.
(6) Ugovor sa članovima izvršnog odbora koji sadrži elemente iz stava
4. ovog člana odobrava skupština akcionara. U slučaju otvorenog akcionarskog
društva iznos naknade koja se plaća članovima upravnog odbora akcionarskog
društva i članovima izvršnog odbora društva može se uključiti u finansijske izveštaje
podnete godišnjoj skupštini akcionara i objaviti u skladu sa zakonom kojim se uređuje
tržište hartija od vrednosti.
O d s e k 8.
Odgovornost članova upravnog odbora i članova izvršnog
odbora
Pododsek 1.
Statusna odgovornost
Ostavka
Član 326.
(1) Član upravnog odbora i član izvršnog odbora akcionarskog
društva može u svako doba podneti ostavku davanjem pisanog obaveštenja
upravnom odboru ili predsedniku tog odbora.
(2) Ostavka ima pravno dejstvo od dana podnošenja, osim ako u njoj
nije naveden neki kasniji datum.
(3) Ostavkom prestaje članstvo u upravnom odboru. Za prestanak
članstva po ovom osnovu nije potrebna posebna odluka organa društva.
– 133 –
(4) Ostavka se može opozvati samo uz saglasnost upravnog odbora
akcionarskog društva.
(5) Odredbe st. 1. do 4. ovog člana shodno se primenjuju i na ostavku
člana izvršnog odbora akcionarskog društva.
Razrešenje
Član 327.
(1) Član upravnog odbora akcionarskog društva može biti razrešen
odlukom skupštine akcionara, sa ili bez navođenja razloga, ako akcionari smatraju da
je to u najboljem interesu društva.
(2) Razrešenje člana upravnog odbora ima pravno dejstvo ako ga
odobri najmanje većina glasova akcija sa pravom glasa za izbor člana upravnog
odbora na skupštini akcionara, s tim da:
1) član upravnog odbora ne može biti razrešen na skupštini
akcionara osim ako je u obaveštenju o skupštini akcionara iz člana 281. stav 5. ovog
zakona navedeno da je svrha skupštine pored ostalog glasanje o razrešenju člana
upravnog odbora na skupštini;
2) ako akcionarsko društvo ima kumulativno glasanje za izbor člana
upravnog odbora, a ne razrešavaju se svi članovi odbora, član upravnog odbora
može biti razrešen ako bi glasovi za njegovo razrešenje bili dovoljni za njegov izbor u
slučaju kumulativnog glasanja za izbor celog odbora.
(3) Razrešenje člana upravnog odbora akcionarskog društva ne može
povrediti prava koja nisu u vezi sa svojstvom člana upravnog odbora posle
razrešenja koje član upravnog odbora može imati na osnovu ugovora sa
akcionarskim društvom. Izbor ili status lica kao člana upravnog odbora ne može biti
osnov za bilo koje takvo pravo člana upravnog odbora društva.
(4) Član izvršnog odbora akcionarskog društva može biti razrešen
odlukom upravnog odbora društva sa ili bez navođenja razloga ako odbor veruje da
je to u najboljem interesu akcionarskog društva, u kom slučaju se shodno primenjuje
odredba stava 3. ovog člana.
Pododsek 2.
Imovinska odgovornost člana upravnog odbora i člana
izvršnog odbora
Slučajevi posebne imovinske odgovornosti
Član 328.
(1) Član upravnog odbora akcionarskog društva koji prisustvuje
sednici odbora na kojoj je doneta odluka smatra se da je saglasan sa takvom
odlukom, osim ako izrazi svoju nesaglasnost i ako tu nesaglasnost unese u zapisnik
sednice ili ako je pošalje pisanim putem odmah posle sednice licu koje je
predsedavalo sednicom ili je vodilo zapisnik sednice. Lice koje je odsutno sa sednice
smatra se da je saglasno sa odlukom osim ako svoju nesaglasnost na isti način ne
izrazi odmah nakon obaveštenja o odluci.
– 134 –
(2) Članovi upravnog odbora akcionarskog društva i članovi izvršnog
odbora akcionarskog društva naročito su odgovorni društvu za štetu prouzrokovanu
povredom svojih dužnosti, ako su povredom zakona:
1) vratili ulog akcionaru;
2) platili kamate ili dividende akcionaru;
3) prouzrokovali da društvo upisuje, daje u zalogu, stiče i poništava
sopstvene akcije ili povlači i poništava akcije;
4) odobrili zajam ili kredit;
5) izvršili plaćanje u vreme likvidacije društva;
6) prouzrokovali da društvo posle odluke o prestanku vodi poslove,
osim poslova koji su nužni za likvidaciju ili stečaj društva;
7) povredili dužnosti prema društvu navedene u čl. 32. do 34. i čl. 36.
i 38. ovog zakona.
(3) Povredom dužnosti iz stava 2. ovog člana stiče se osnov za
razrešenje članova upravnog odbora akcionarskog društva i članova izvršnog odbora
društva.
Odeljak 12.
Nadzor
O d s e k 1.
Osnovna načela
Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora
Član 329.
(1) Osnivačkim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog društva
može se odrediti, a kod kotiranog akcionarskog društva mora se odrediti, da društvo
ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora.
(2) Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim društvima koja
obavljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom.
(3) Osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog društva
može se odrediti da društvo ima internog revizora ili odbor revizora.
(4) Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju najmanje tri člana. Broj
članova nadzornog odbora ili odbora revizora mora biti neparan.
(5) Interni revizor je fizičko lice.
– 135 –
Izbor i razrešenje nadzornog odbora
Član 330.
(1) Članovi nadzornog odbora akcionarskog društva ne mogu biti
članovi upravnog odbora društva, a svi članovi nadzornog odbora moraju da
ispunjavaju uslove propisane za nezavisnog člana upravnog odbora.
(2) Predsednika i članove nadzornog odbora akcionarskog društva
bira skupština akcionara, osim prvih članova koji se određuju osnivačkim aktom
društva.
(3) Izbor i razrešenje članova nadzornog odbora akcionarskog društva
vrši se u skladu sa članom 309. st. 4. i 5. i članom 327. ovog zakona.
Izbor i razrešenje internog revizora i članova odbora revizora
Član 331.
(1) Internog revizora i članove odbora revizora akcionarskog društva
bira upravni odbor iz reda nezavisnih članova upravnog odbora akcionarskog
društva, a ako odbor nema takve članove ili nema dovoljan broj, nedostajući broj bira
skupština društva.
(2) Prvi interni revizor i članovi odbora revizora određuju se
osnivačkim aktom ili posebnom odlukom osnivača.
(3) Interni revizor i članovi odbora revizora akcionarskog društva
razrešavaju se na isti način na koji su i birani.
(4) Razrešenje revizora i internog revizora akcionarskog društva ne
može povrediti prava koja nisu u vezi sa tim svojstvom i koja mogu imati na osnovu
ugovora sa akcionarskim društvom.
(5) Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove
propisane zakonom.
Delokrug i način rada
Član 332.
(1) Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog
društva izveštavaju skupštinu akcionara o sledećem:
1) računovodstvenoj praksi, izveštajima i praksi finansijskog
izveštavanja društva i njegovih povezanih društava;
2) usklađenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim zahtevima
regulatornih tela;
3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora
društva;
4) ugovorima sklopljenim između društva i članova upravnog odbora
društva, kao i sa povezanim licima u smislu ovog zakona.
– 136 –
(2) Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog
društva kontrolišu i raspravljaju sa upravnim odborom društva, kao i sa revizorom
društva, kada to smatraju potrebnim o pitanjima iz stava 1. ovog člana, a naročito o:
1) izboru i naknadi za rad revizora;
2) verodostojnosti i potpunosti finansijskih izveštaja društva i
predloga za raspodelu dobiti i drugim plaćanjima akcionarima;
3) verodostojnosti i potpunosti izveštavanja akcionara društva o
finansijskim i drugim činjenicama;
4) usklađenosti organizacije i delovanja društva sa kodeksom
ponašanja;
5) celishodnosti poslovne politike društva i njene usklađenosti sa
zakonom;
6) postupanju po prigovorima akcionara, organa društva ili drugih
lica.
(3) Nadzorni odbor, interni revizor ili odbor revizora akcionarskog
društva podnose izveštaj akcionarima na svakoj godišnjoj skupštini akcionara, a na
vanrednoj skupštini ako to skupština od njih zatraži.
(4) U izvršenju svojih dužnosti nadzorni odbor, interni revizor ili odbor
revizora akcionarskog društva mogu pregledati sva dokumenta društva, proveravati
njihovu verodostojnost i istinitost u njima sadržanih podataka, zahtevati izveštaje i
objašnjenja od upravnog odbora i zaposlenih i pregledati stanje imovine društva.
(5) U izvršenju svojih dužnosti nadzorni odbor, interni revizor i odbor
revizora akcionarskog društva mogu angažovati stručnjake pravne ili druge struke i
odrediti im naknadu za rad po osnovu angažovanja.
(6) Na sednice i druge radnje nadzornog odbora i odbora revizora
akcionarskog društva shodno se primenjuju odredbe čl. 315. do 317. i 319. do 321.
ovog zakona.
Revizor
Član 333.
(1) Akcionarsko društvo ima revizora čiji su položaj i ovlašćenja
utvrđeni zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
(2) Revizor akcionarskog društva obaveštava se, istovremeno sa
obaveštavanjem akcionara društva, o održavanju skupštine akcionara ili odlučivanju
bez sednice radi učestvovanja u radu skupštine u skladu sa statutom i zakonom.
Stručni poverenik
Član 334.
(1) Na predlog manjinskih akcionara akcionarskog društva koji
raspolažu sa najmanje 20% osnovnog kapitala društva, skupština akcionara može da
izabere stručnog poverenika radi pregleda finansijskih izveštaja kao i poslovnih
knjiga društva u poslednje tri godine. U glasanju o njegovom izboru ne može u svoje
– 137 –
ni u tuđe ime učestvovati član upravnog odbora ili nadzornog odbora društva, ako se
ispitivanje stručnog poverenika odnosi na ocenu rada nekog od ovih organa ili nekog
njihovog člana ili je u vezi sa pokretanjem sudskog spora između društva i nekog od
tih lica.
(2) Ako skupština akcionara po zahtevu akcionara iz stava 1. ovog
člana ne donese odluku o izboru stručnog poverenika na zahtev tih akcionara, sud u
vanparničnom postupku imenuje jednog ili više stručnih poverenika, ako se učini
verovatnim postojanje povrede zakona ili osnivačkog akta.
(3) Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se sudu u roku od 15 dana
od dana održavanja skupštine akcionara na kojoj je odbijen predlog da se izabere
stručni poverenik.
(4) Pre imenovanja stručnog poverenika za akcionarsko društvo sud
uzima izjave članova upravnog odbora i nadzornog odbora.
(5) Sud može imenovanje stručnog poverenika usloviti polaganjem
primerenog obezbeđenja od podnosioca zahteva.
(6) Za stručnog poverenika može se izabrati lice koje ispunjava uslove
propisane zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
(7) Mandat, prava, dužnosti i odgovornosti i druga pitanja statusa
stručnog poverenika određuju se u statutu akcionarskog društva ili odlukom o
njegovom izboru.
(8) U vanparničnom postupku na zahtev akcionarskog društva sud
može doneti rešenje kojim nalaže Centralnom registru hartija od vrednosti da izvrši
zabeležbu zabrane prenosa akcija akcionara koji je pokrenuo vanparnični postupak
za imenovanje stručnog poverenika do završetka rada poverenika.
Ovlašćenja stručnog poverenika
Član 335.
(1) Stručni poverenik ovlašćen je da pregleda poslovne knjige i
dokumentaciju akcionarskog društva i da traži obaveštenja i izjave od članova
upravnog odbora i nadzornog odbora društva, kao i od lica zaposlenih u društvu kako
bi utvrdio stanje poslovanja u društvu. Lica od kojih stručni poverenik zatraži
obaveštenja i izjave dužni su da ih daju bez odlaganja i istinito.
(2) Naknadu za rad stručnog poverenika koga bira skupština
akcionara određuje skupština, a naknadu za rad stručnog poverenika koga imenuje
sud, određuje sud.
Izveštaj stručnog poverenika
Član 336.
(1) Stručni poverenik je dužan da izveštaj o izvršenoj posebnoj reviziji,
bez odlaganja, dostavi upravnom odboru i nadzornom odboru akcionarsakog
društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
– 138 –
(2) Akcionari društva koji su podneli zahtev za imenovanje stručnog
poverenika od strane suda imaju pravo na uvid u njegov izveštaj i u dokumentaciju
koja mu je priložena.
(3) Izveštaj i dokumentacija iz stava 2. ovog člana stavlja se na
raspolaganje zainteresovanim licima koja imaju pravo na uvid u poslovnim
prostorijama društva.
(4) Upravni odbor i nadzorni odbor akcionarskog društva dužni su da
na prvoj narednoj sednici skupštine društva podnesu izveštaj stručnog poverenika i
da zatraže da ona o njemu odluči nakon čitanja tog izveštaja u celini.
(5) Ako iz izveštaja stručnog poverenika proizlazi da su učinjene bitne
povrede zakona, osnivačkog akta ili statuta društva, saziva se bez odlaganja
vanredna skupština akcionara. Na osnovu nalaza stručnog poverenika i sud može po
zahtevu manjinskih akcionara iz člana 277. stav 1. tačka 3. ovog zakona naložiti
društvu da u određenom roku održi skupštinu.
(6) Na skupštini akcionarskog društva koja raspravlja o nalazu
stručnog poverenika, upravni odbor i nadzorni odbor društva izjašnjavaju se o svim
utvrđenim nepravilnostima i o merama koje predlaže stručni poverenik ili koje sami
nameravaju preduzeti. Nadzorni odbor akcionarskog društva izjašnjava se i o pravu
društva na naknadu štete.
(7) Ako se iz izveštaja stručnog poverenika utvrdi ispravnost
finansijskih izveštaja, odnosno da su poslovne knjige uredno vođene, smatra se da
zahtev za sprovođenje posebne revizije nije bio opravdan.
(8) U slučaju iz stava 7. ovog člana akcionari društva koji su
zlonamerno ili grubom nepažnjom tražili da se sprovede posebna revizija solidarno
odgovaraju društvu za štetu koja mu je time pričinjena.
Odeljak 13.
Sekretar društva
Izbor i status
Član 337.
(1) Otvoreno akcionarsko društvo ima sekretara, koga bira upravni
odbor društva.
(2) Mandat sekretara otvorenog akcionarskog društva utvrđuje se
statutom.
(3) Zarada i druga prava sekretara otvorenog akcionarskog društva
uređuju se ugovorom između sekretara i upravnog odbora društva, na predlog
predsednika.
(4) Sekretar akcionarskog društva je odgovoran za vođenje knjiga
akcionara, za pripremu sednica i vođenje zapisnika skupštine akcionara i sednica
upravnog odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora društva, registra zapisnika
sednica skupštine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i
– 139 –
nadzornog odbora društva i čuvanje dokumenata utvrđenih ovim zakonom i statutom
akcionarskog duštva, osim finansijskih izveštaja.
(5) Sekretar otvorenog akcionarskog društva odgovoran je za
organizovanje rada i praćenje izvršavanja odluka skupštine akcionara, upravnog
odbora i nadzornog odbora društva.
Odeljak 14.
Izmena osnivačkog akta
O d s e k 1.
Izmena odlukom upravnog odbora
Član 338.
Osnivački akt akcionarskog društva može da se izmeni odlukom
upravnog odbora bez održavanja skupštine akcionara:
1) ako se izmene i dopune odnose na promene lica ovlašćenih za
zastupanje društva ili druge izmene kojima se ne diraju prava bilo kog akcionara;
2) ako se izmene i dopune odnose na povećanje broja izdatih akcija i
osnovnog kapitala po osnovu izdavanja akcija od strane upravnog odbora društva u
skladu sa ovlašćenjima iz člana 205. st. 4. do 6. ovog zakona.
Izmena odlukom skupštine akcionara
Član 339.
(1) Osnivački akt može se izmeniti kvalifikovanom dvotrećinskom
većinom akcionara akcija sa pravom glasa po predlogu upravnog odbora.
(2) Uz predlog upravnog odbora iz stava 1. ovog člana dostavlja se i
pisano obrazloženje predloženih izmena, izjava upravnog odbora da će izmene biti
uključene u dnevni red skupštine, kao i obaveštenje o pravu nesaglasnih akcionara
na naknadu vrednosti svojih akcija u skladu sa ovim zakonom.
(3) Ako akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo glasanja
kao klasa akcija o izmenama osnivačkog akta, smatra se da je ta izmena usvojena
ako je za izmenu glasala kvalifikovana većina svake klase akcija, koja je ovlašćena
da glasa grupno, kao i ukoliko je za izmenu glasala kvalifikovana većina od ukupnog
broja akcija koje imaju pravo glasa.
Registracija izmene osnivačkog akta
Član 340.
(1) Izmene i dopune osnivačkog akta akcionarskog društva smatraju
se donetim danom donošenja.
– 140 –
(2) Izmene i dopune osnivačkog akta akcionarskog društva registruju
se i objavljuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
Odeljak 15.
Pitanja o kojima glasaju akcionari preferencijalnih akcija
Glasanje klase akcija (grupno glasanje)
Član 341.
Akcionari ma koje klase akcija imaju pravo da glasaju kao grupa o
pitanjima koja se odnose na:
1) povećavanje ili smanjenje ukupnog broja odobrenih akcija te grupe
(klase);
2) izmenu bilo kog prava ili privilegije akcija te grupe (klase);
3) utvrđivanje prava imalaca bilo kojih drugih akcija na zamenu ili
konverziju njihovih akcija u akcije klase koju drži ta klasa (grupa);
4) izmenu akcija akcionara te klase u različit broj akcija ili u akcije
druge klase;
5) izdavanje nove klase akcija koje imaju prava ili preferencije
nadređene ili u suštini jednake pravima te grupe, ili na povećanje prava ili
preferencije bilo koje klase akcija koje imaju prava ili preferencije u suštini iste ili
nadređene pravima te grupe (klase), ili na povećanje prava i preferencije bilo koje
klase akcija koje imaju prava i preferencije ispod ovih te grupe (klase), ako ih to
povećanje čini u biti istim ili iznad ovih te grupe;
6) limitiranje ili negiranje postojećeg prava prečeg upisa akcija te
klase;
7) poništavanje ili na druge načine koji pogađaju kumulativne
dividende akcija te grupe (klase);
8) limitiranje ili negiranje prava glasa akcija te grupe (klase);
9) druge načine kojima se menjaju prava ili preferencije akcija
akcionara te klase tako da ih pogađaju.
Odeljak 16.
Akta i dokumenta društva
Vrste
Član 342.
(1) Akcionarsko društvo čuva sledeća akta i dokumenta:
1) osnivački akt i sve njegove izmene;
2) statut, ako ga društvo ima, i sve njegove izmene;
3) rešenje o registraciji;
– 141 –
4) interna dokumenta koja su odobrena od strane skupštine i drugih
organa društva;
5) akt o obrazovanju svakog ogranka društva i zastupništva;
6) dokumenta koja dokazuju svojinska i druga prava društva;
7) zapisnike i odluke skupštine akcionara, upravnog odbora i
nadzornog odbora;
8) pisane naloge i odluke izvršnog odbora;
9) zapisnike odbora revizora i njihove pisane naloge i zaključke;
10) finansijske izveštaje, izveštaje o poslovanju i izveštaj revizora;
11) prospekt za izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti;
12) knjigovodstvenu dokumentaciju i račune;
13) listu povezanih društava u smislu ovog zakona sa podacima o
akcijama i udelima u njima, u smislu ovog zakona;
14) knjigu akcija;
15) listu sa punim imenima i adresama svih članova upravnog odbora i
svih lica koja su ovlašćena da zastupaju društvo, kao i obaveštenje o tome da li lica
ovlašćena da zastupaju društvo to čine zajedno ili pojedinačno;
16) listu sa punim imenima i adresama članova nadzornog odbora,
članova odbora revizora, internog revizora i revizora ako ga društvo ima;
17) listu svih prenosa akcija od akcionara, uključujući i zalogu i druge
prenose akcija kojima sticalac ne postaje akcionar;
18) spisak ugovora koje su sa društvom zaključili članovi upravnog
odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora.
(2) Akcionarsko društvo dužno je da čuva dokumenta i akta iz stava 1.
ovog člana u svom sedištu ili u dugim mestima poznatim i dostupnim akcionarima
društva.
(3) Akcionarsko društvo čuva osnivački akt i njegove izmene trajno, a
ostala dokumenta iz stava 1. ovog člana najmanje pet godina, a posle toga ta
dokumenta čuvaju se u skladu sa propisima o arhivskoj građi.
Pristup aktima
Član 343.
(1) Akcionarsko društvo dužno je, ako posebnim zakonom nije
drukčije propisano, da akta iz člana 342. ovog zakona stavi na raspolaganje svakom
akcionaru ili ranijem akcionaru za period u kome je bio akcionar društva, radi
kopiranja i ostvarivanja prava uvida i to u radno vreme društva u prostorijama
društva.
(2) Akcionarsko društvo može odrediti da lice koje zahteva pristup
aktima treba da se identifikuje, kao i da dokaže status akcionara pre obezbeđenja
tražene informacije.
– 142 –
Pristup aktima po odluci suda
Član 344.
(1) Ako članovi upravnog odbora akcionarskog društva odbiju da
stave na raspolaganje akta u skladu sa članom 343. ovog zakona, u roku od pet
dana od dana podnošenja pisanog zahteva, lice koje ima pravo na uvid može tražiti u
vanparničnom postupku od suda da mu omogući ostvarenje ovog prava.
(2) Po zahtevu iz stava 1. ovog člana, sud donosi odluku u roku od tri
dana od dana podnošenja zahteva.
(3) Lice koje dobije tražene informacije u skladu sa st. 1. i 2. ovog
člana ne može da ih objavi ili prezentira na način kojim bi nanelo štetu društvu.
(4) Izuzetno od stava 3. ovog člana objavljivanje akata i poverljivih
informacija dozvoljeno je ako je tako uređeno zakonom.
Odeljak 17.
Prestanak društva i druge mere suda
Razlozi za prestanak
Član 345.
Akcionarsko duštvo prestaje:
1) protekom vremena za koje je osnovano;
2) pravnosnažnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi
kvalifikovanom većinom;
3) pravnosnažnom odlukom nadležnog suda kojom se utvrđuje da je
registracija društva bila ništava i određuje brisanje društva po službenoj dužnosti;
4) odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog
postupka kojom se odbija otvaranje glavnog stečajnog postupka zbog nemogućnosti
da se iz stečajne mase pokriju troškovi stečajnog postupka;
5) bankrotstvom (stečajem);
6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i osnivačkim aktom
društva koji su navedeni kao osnov za prestanak društva.
Prestanak društva i druge mere suda po zahtevu manjinskih
akcionara
Član 346.
(1) Po zahtevu manjinskih akcionara koji u akcionarskom društvu
poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala društva nadležni sud može naložiti
prestanak društva ili druge mere ako:
1) članovi upravnog odbora društva ne mogu da vode poslove
društva, bilo zbog podele ili drugih razloga, a akcionari društva ne mogu da prekinu
blokadu, tako da se poslovi društva ne mogu više voditi u interesu akcionara društva;
– 143 –
2) su akcionari blokirani u odlučivanju i na najmanje dve uzastopne
godišnje skupštine ne uspeju da izaberu članove upravnog odbora društva, tako da
se poslovi društva ne mogu voditi u interesu društva;
3) članovi upravnog odbora društva, kao i članovi drugih organa
društva deluju protivzakonito, nepošteno ili prevarno prema akcionarima koji podnose
takav zahtev;
4) se imovina društva rasipa i umanjuje.
(2) Po podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana sud može da pokrene
postupak prestanka društva ili ako se radi o otklonjivom osnovu ostaviti rok do godinu
dana za otklanjanje nepravilnosti.
(3) Ako se u roku iz stava 2. ovog člana ne otklone nepravilnosti,
pokreće se postupak prestanka društva likvidacijom u skladu sa ovim zakonom, kada
sud ima ovlašćenje da odredi i likvidacionog upravnika.
(4) Ako sud ne pokrene postupak prestanka društva može naložiti
jednu ili više mera, a naročito:
1) razrešenje bilo kog člana upravnog odbora ili izvršnog odbora;
2) izbor člana upravnog odbora ili izvršnog odbora društva;
3) imenovanje privremenog zastupnika društva;
4) reviziju računovodstvenih izveštaja društva i popis imovine
društva;
5) plaćanje dividende;
6) kupovinu akcija manjinskih akcionara koji su podneli zahtev za
kupovinu od strane društva po vrednosti utvrđenoj od strane suda na osnovu nalaza
nezavisnog procenjivača;
7) naknadu štete bilo kom licu kome je prouzrokovana.
(5) Zahtev manjinskih akcionara iz stava 1. ovog člana podnosi se
protiv akcionarskog društva.
D e o č e t v r t i
LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
Odeljak 1.
Pojam i pokretanje postupka
Pojam
Član 347.
Likvidacija privrednog društva sprovodi se u skladu sa ovim zakonom
kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza, a
naročito:
– 144 –
1) ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga
što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a u roku određenom u izrečenoj meri
ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost;
2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje
delatnosti;
3) istekom vremena za koje je osnovano;
4) ako se broj osnivača, odnosno članova privrednog društva, osim
kod akcionarskog društva i društva s ograničenom odgovornošću svede na jedan, a
u roku od šest meseci, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, registru se ne prijavi
novi član;
5) ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom;
6) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno;
7) u slučaju ništavosti osnivanja društva u skladu sa zakonom.
Odluka
Član 348.
(1) Likvidacija privrednog društva sprovodi se odlukom ortaka,
članova ili akcionara, i to:
1) u slučaju ortačkog društva, jednoglasnom odlukom svih ortaka,
ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom glasova;
2) u slučaju komanditnog društva, jednoglasnom odlukom svih
komplementara, ako osnivačkim aktom društva nije određeno odlučivanje većinom
glasova;
3) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, odlukom koju
donosi skupština članova društva u skladu sa članom 146. stav 2. ovog zakona;
4) u slučaju akcionarskog društva, odlukom koju donosi skupština
akcionara društva, kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2. ovog
zakona.
(2) Odredbe ovog zakona, osnivačkog akta, ugovora ortaka ili članova
društva i statuta akcionarskog društva koje se odnose na obaveštavanje i postupak
odlučivanja primenjuju se i na odlučivanje o likvidaciji društva.
Registracija i objavljivanje
Član 349.
Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva registruje
se i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
– 145 –
Odeljak 2.
Likvidacija i poverioci
Individualno obaveštenje poznatim poveriocima
Član 350.
(1) Privredno društvo dostavlja poznatim poveriocima pisano
obaveštenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka prestanka
društva likvidacijom.
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:
1) poštansku adresu gde se upućuje prijava potraživanja poverilaca;
2) rok u kome privredno društvo u likvidaciji mora primiti prijavu, koji
ne može biti kraći od 120 dana od dana dostavljanja pisanog obaveštenja;
3) upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako prijava
potraživanja ne bude podneta u određenom roku.
(3) Potraživanje protiv privrednog društva u likvidaciji je prekludirano
ako nije prijavljeno privrednom društvu u likvidaciji u roku iz stava 2. tačka 2)
ovog člana ili ako poverilac čije je potraživanje osporeno od
društva u likvidaciji ne pokrene postupak pred sudom u roku od 30 dana od dana
prijema odluke o osporavanju potraživanja.
(4) Potraživanje iz stava 3. ovog člana ne obuhvata potraživanje koje
je nastalo posle nastupanja dejstva odluke o likvidaciji privrednog društva.
Objava obaveštenja svim poveriocima
Član 351.
(1) Privredno društvo u likvidaciji objavljuje obaveštenje o odluci o
likvidaciji u skladu sa članom 349. ovog zakona.
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da:
1) bude objavljeno najmanje tri puta u vremenskim razmacima ne
manjim od 15 dana niti dužim od 30 dana;
2) sadrži pozivanje na odredbe ovog člana;
3) sadrži poštansku adresu gde se šalje prijava potraživanja od
strane poverioca;
4) sadrži upozorenje da će potraživanje biti prekludirano ako ga
poverilac ne prijavi, odnosno ne pokrene sudski postupak u skladu sa ovim zakonom.
(3) Potraživanja poverilaca biće prekludirana:
1) ako se ne prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja
poslednjeg obaveštenja iz stava 2. tačka 1) ovog člana;
– 146 –
2) ako potraživanje bude osporeno a poverioci ne pokrenu postupak
pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o
osporavanju tih potraživanja.
Odeljak 3.
Status društva i likvidacioni upravnik
Status društva za vreme likvidacije
Član 352.
(1) Privredno društvo ne može preduzimati nove poslove, već samo
poslove vezane za sprovođenje likvidacionog postupka kao što su prodaja imovine,
plaćanje poverilaca, naplata potraživanja i druge poslove nužne za likvidaciju
društva.
(2) U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende
niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja
svih potraživanja poverilaca.
Likvidacioni upravnici
Član 353.
(1) U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vode
lica koja su imala ista ovlašćenja i pre likvidacije, ako društvo ne izabere drugo lice ili
lica.
(2) Lice ili lica koja imaju ovlašćenja u postupku likvidacije privrednog
društva nazivaju se likvidacioni upravnici.
(3) Na zahtev bilo kog lica iz stava 1. ovog člana sud može iz
opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika
izabranog od strane društva ili zajedničkog postupanja sa njima.
Razrešenje likvidacionog upravnika
Član 354.
Likvidacioni upravnik može biti razrešen na isti način na koji je
izabran, odnosno imenovan.
Registracija i objavljivanje izbora, imenovanja i razrešenja
likvidacionog upravnika
Član 355.
Izbor, određivanje ili razrešenje likvidacionog upravnika registruje se i
objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
– 147 –
Poslovi likvidacionog upravnika
Član 356.
(1) Likvidacioni upravnik privrednog društva završava tekuće
poslovanje društva, naplaćuje potraživanja, izmiruje obaveze i unovčava imovinu
društva.
(2) U okviru svojih ovlašćenja likvidacioni upravnik privrednog društva
odgovoran je za vođenje poslova društva.
(3) Likvidacioni upravnik zastupa privredno društvo u likvidaciji.
Odeljak 4.
Likvidacioni bilansi
Likvidacioni bilans stanja i finansijski izveštaji
Član 357.
(1) Likvidacioni upravnik privrednog društva sastavlja bilans stanja
najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije (početni likvidacioni bilans
stanja) i podnosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini članova ili akcionara na
usvajanje. U bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive društva, neophodne
radnje za sprovođenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije.
(2) Sva imovina privrednog društva uključuje se u bilans stanja iz
stava 1. ovog člana po njenoj tržišnoj ceni ili procenjenoj vrednosti.
(3) Likvidacioni upravnik privrednog društva podnosi privremeni
izveštaj o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija
nastavlja a nije završena, kao i finansijski izveštaj, najkasnije u roku od tri meseca po
isteku svake poslovne godine, ako likvidacija traje duže od godinu dana.
Obustava likvidacije i sprovođenje stečaja
Član 358.
(1) Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije
dovoljna za to da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah
obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja (bankrotstva).
(2) Ako je likvidacija obustavljena u skladu sa stavom 1. ovog člana,
likvidacioni upravnik o tome izveštava registar radi registracije i objavljivanja u skladu
sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
– 148 –
Izveštaj o sprovođenju likvidacije i predlog za deobu
likvidacionog ostatka
Član 359.
(1) Posle podmirenja dugova privrednog društva, likvidacioni upravnik
sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o
podeli likvidacionog ostatka društva.
(2) Završni likvidacioni bilans stanja privrednog društva sadrži prikaz
izvora priliva i njihovu upotrebu, spisak imovine koja je otuđena i prilive koji su tako
ostvareni, izjašnjenje da li postoje još neka pitanja koja treba rešavati i predlog
njihovog rešavanja, iznos troškova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku.
(3) Izveštaj i završni likvidacioni bilans privrednog društva usvajaju
ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka
likvidacije ili u odluci nadležnog suda nije drukčije određeno.
Odeljak 5.
Isplate vlasnicima društva i okončanje likvidacije
Isplate ortacima, članovima ili akcionarima
Član 360.
(1) Imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle
izmirenja potraživanja poverilaca i drugih potraživanja raspodeljuje se od strane
likvidacionog upravnika ortacima, članovima i akcionarima.
(2) Ako osnivačkim aktom, ugovorom ortaka, statutom društva ili
odlukom nadležnog suda nije drukčije određeno, raspodela iz stava 1. ovog člana
vrši se u skladu sa pravilima prioriteta, i to:
1) za plaćanje ortaka, članova ili akcionara sa preferencijalnim
akcijama koji imaju pravo prioriteta na plaćanje u likvidaciji u skladu sa osnivačkim
aktom, ugovorom ortaka, članova ili akcionara društva;
2) za plaćanje ortacima (u slučaju ortačkog društva ili komanditnog
društva), članovima (u slučaju društva s ograničenom odgovornošću) srazmerno
udelima u društvu i akcionarima (u slučaju akcionarskog društva) srazmerno
posedovanim akcijama u društvu.
(3) Komanditori komanditnog društva, članovi društva s ograničenom
odgovornošću i akcionari akcionarskog društva koji su primili isplate u dobroj veri
nakon što je privredno društvo u likvidaciji postupilo u svemu u skladu sa postupkom
iz člana 350. i/ili člana 351. obavezni su na povraćaj primljenog ako je to potrebno za
namirenje poverilaca društva.
(4) U slučaju spora u vezi sa raspodelom imovine društva u likvidaciji
ortacima, članovima ili akcionarima društva, likvidacioni upravnik odlaže raspodelu
do konačnog rešenja spora, osim ako odlukom suda nije drukčije određeno.
– 149 –
Naknada likvidacionom upravniku
Član 361.
(1) Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade
troškovi koje je imao u sprovođenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu
troškova i naknade za rad određuju ortaci, odnosno skupština članova ili akcionara, a
u slučaju spora sud.
(2) U pogledu potraživanja iz stava 1. ovog člana likvidacioni upravnik
smatra se poveriocem društva u likvidaciji.
(3) Troškovi i naknade za rad likvidacionog upravnika plaćaju se za
vreme trajanja likvidacije, ako to ne utiče na podmirenje obaveza prema poveriocima
društva.
Okončanje likvidacije
Član 362.
(1) Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva i
odobrenja finansijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i
izveštaja o sprovođenju likvidacije od ortaka, komplementara, odnosno skupštine
članova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i
odgovarajuće odluke u sedište društva i registar, zajedno sa zahtevom da društvo
bude brisano iz registra u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
(2) Ako se posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva
ortaci ili komplementari ne sastanu ili se sednica skupštine članova društva ili
akcionara zbog nedostatka kvoruma ne održi, likvidacioni upravnik završava
postupak u skladu sa stavom 1. ovog člana i bez odobrenja finansijskog izveštaja i
izveštaja o sprovođenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara ili
skupštine članova odnosno akcionara.
(3) Poslovne knjige i dokumenta privrednog društva koje je prestalo
likvidacijom čuvaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.
(4) Podatak o tome kod koga se čuvaju poslovne knjige i
dokumentacija privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata.
(5) Zainteresovana lica mogu pregledati knjige i dokumenta društva
koje je prestalo likvidacijom, koja se u skladu sa zakonom smatraju javnim i
dostupnim.
(6) Ako se naknadno utvrdi da je potrebno sprovesti dalje radnje po
okončanju likvidacije privrednog društva, sud na predlog lica koje za to ima pravni
interes, ponovo imenuje ranijeg ili novog likvidacionog upravnika.
– 150 –
Odgovornost likvidacionog upravnika za štetu
Član 363.
(1) Likvidacioni upravnik odgovara ortacima, članovima i akcionarima
privrednog društva kao i poveriocima privrednog društva za štetu koju im prouzrokuje
u izvršenju svojih dužnosti, u skladu sa čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona.
(2) Likvidacioni upravnik ne odgovara poveriocima, kao ni ortacima,
članovima društva ili akcionarima za bilo kakve gubitke privrednog društva, obaveze
ili smanjenja vrednosti imovine koja su nastala kao rezultat donošenja savesnih i
razumnih poslovnih odluka u vezi sa sprovođenjem postupka likvidacije privrednog
društva.
(3) Zahtevi po osnovu odgovornosti likvidacionog upravnika za štetu iz
stava 1. ovog člana zastarevaju u roku od jedne godine od dana brisanja privrednog
društva iz registra.
(4) Ako je više likvidacionih upravnika odgovorno za istu štetu, oni
odgovaraju solidarno.
Odgovornost ortaka, članova i akcionara po okončanju likvidacije
Član 364.
(1) Ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva za
eventualno neizmirene obaveze ovih društava u likvidacionom postupku odgovaraju
posle okončanja tog postupka i brisanja društva iz registra solidarno.
(2) Komanditori komanditnog društva, članovi društva sa ograničenom
odgovornošću i akcionari akcionarskog društva za eventualno neizmirene obaveze
ovih društava u likvidacionom postupku, odgovaraju posle okončanja tog postupka i
brisanja društva iz registra solidarno do visine primljenog iznosa iz likvidacionog
ostatka.
Obaveštenje poreskog organa
Član 365.
Likvidacioni upravnik privrednog društva obaveštava odgovarajući
poreski organ o prestanku društva dostavljanjem izveštaja o likvidaciji i drugih
izveštaja i dokumenata u skladu sa zakonom.
– 151 –
D e o p e t i
POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Odeljak 1.
Povezana društva
Pojam i vrste
Član 366.
(1) Povezana privredna društva čine dva ili više društava u skladu sa
ovim zakonom, koja se međusobno povezuju, i to:
1) putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva
povezana kapitalom);
2) putem ugovora (društva povezana ugovorom);
3) putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).
(2) Povezana privredna društva iz stava 1. ovog člana obuhvataju
jedno kontrolno (matično) i jedno ili više podređenih (zavisnih) društava.
(3) Povezana privredna društva (putem kapitala, ugovora, mešovita)
organizuju se kao koncern, holding, grupa društava ili drugi oblik organizovanja u
skladu sa ovim zakonom.
(4) Povezana privredna društva, u smislu ovog zakona, organizuju se
kao koncern kada kontrolno društvo ima za pretežnu delatnost neku poslovnu
delatnost pored delatnosti upravljanja podređenim društvima.
(5) Povezana privredna društva, u smislu ovog zakona, organizuju se
kao holding kada kontrolno društvo ima isključivo delatnost upravljanja i finansiranja
podređenim društvima.
(6) Povezana privredna društva u smislu ovog zakona organizuju se
kao grupa društava kada kontrolno društvo obavlja delatnosti iz st. 4. i 5. ovog člana.
(7) Zabranjeno je povezivanje privrednih društava suprotno propisima
kojima se uređuje zaštita konkurencije.
Kontrolno učešće u kapitalu
Član 367.
(1) Kontrolni član ili akcionar društva s ograničenom odgovornošću ili
akcionarskog društva u smislu ovog zakona jeste lice koje samo ili sa drugim licima
koja sa njim deluju zajedno (zajedničko delovanje):
1) ima više od 50% glasačkih prava u privrednom društvu, što u
akcionarskom društvu označava vlasništvo i pravo glasa sa više od 50% običnih
akcija (većinsko učešće);
– 152 –
2) na drugi način vrši kontrolni uticaj nad upravljanjem i vođenjem
poslova privrednog društva na osnovu svog svojstva člana ili akcionara (ili na osnovu
zaključenog ugovora u skladu sa ovim zakonom).
(2) Lice koje samo ili sa jednim ili više drugih lica ima više od 20%
glasova u skupštini privrednog društva ima značajno učešće u smislu ovog zakona.
Zajedničko delovanje
Član 368.
(1) Zajedničko delovanje, u smislu ovog zakona, jeste:
1) akt dva ili više lica preduzet na osnovu međusobnog sporazuma u
cilju sticanja, ustupanja ili izvršenja glasačkih prava u određenom licu;
2) korišćenje glasačkih prava radi izvršenja zajedničkog uticaja na
upravljanje, poslovne operacije tog lica, na izbor statutarnih organa tog lica (ili većine
njegovih članova) ili vršenje tog uticaja na drugi način.
(2) Lica koja u smislu stava 1. ovog člana deluju zajedno su:
1) pravno lice i njegov organ upravljanja ili član tog organa, lica koja
su direktno potčinjena upravnom odboru ili izvršnom odboru tog pravnog lica i
zastupnici i likvidacioni upravnici tog društva ili povezana lica sa njima u smislu ovog
zakona;
2) lica koja čine povezana društva u smislu ovog zakona.
(3) Lica koja u smislu stava 1. ovog člana deluju zajedno su:
1) društvo s ograničenom odgovornošću i njegovi članovi ili samo
njegovi članovi;
2) ortačko društvo i njegovi ortaci ili samo njegovi ortaci;
3) komanditno društvo i njegovi komplementari ili svi njegovi ortaci;
4) povezana lica u smislu ovog zakona;
5) druga društva i drugi oblici organizovanja u skladu sa zakonom
kojim se uređuje njihov pravni položaj.
Odeljak 2.
Posebna pravila za društva povezana kapitalom
Obaveštavanje zavisnog društva
Član 369.
(1) Privredno društvo ili drugo lice koje postaje ili prestaje biti kontrolni
član ili kontrolni akcionar drugog društva u smislu ovog zakona dužno je da obavesti
o tome to društvo, Komisiju za hartije od vrednosti i organizaciju koja je odgovorna za
zaštitu konkurencije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita konkurencije.
– 153 –
(2) Obaveza društva ili drugog lica iz stava 1. ovog člana postoji i u
drugim situacijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Isticanje u poslovnom imenu
Član 370.
Podređeno društvo u svom poslovnom imenu, memorandumu i drugim
poslovnim dokumentima ističe i poslovno ime kontrolnog društva.
Odgovornost kontrolnog društva i direktora
Član 371.
(1) Na odgovornost kontrolnog društva podređenom društvu shodno
se primenjuje član 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona.
(2) Direktori kontrolnog društva odgovorni su podređenom društvu u
skladu sa čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. ovog zakona.
Izveštaj članovima i akcionarima podređenog društva
Član 372.
(1) Upravni odbor podređenog društva dužan je da za godišnju
skupštinu akcionara ili članova društva pripremi pisani izveštaj o odnosima sa ostalim
članicama društava povezanih kapitalom u prethodnoj poslovnoj godini kao sastavni
deo izveštaja o poslovanju društva.
(2) Ako je revizija finansijskih izveštaja podređenog društva po zakonu
kojim se uređuje računovodstvo i revizija obavezna, to važi i za reviziju izveštaja
njegovog upravnog odbora o odnosima društva sa drugim članicama društava
povezanih kapitalom.
(3) Članovi ili akcionari društava povezanih kapitalom u smislu ovog
zakona moraju imati celovitu informaciju o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima
koja upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima
rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih povezanih društava.
Odeljak 3.
Pravila za društva povezana posebnim ugovorom
Ugovor o posebnim odnosima kontrolnog i podređenog društva i
prenosu dobiti
Član 373.
(1) Ako kontrolno i podređeno društvo zaključe ugovor o posebnim
odnosima koji obuhvataju upravljanje u podređenom društvu od strane kontrolnog ili
o prenosu dobiti podređenog društva kontrolnom društvu, kontrolno društvo odgovora
za štetu koju prouzrokuje podređenom društvu neizvršenjem ili nepravilnim
izvršenjem zaključenog ugovora u skladu sa ovim zakonom.
– 154 –
(2) Ugovor iz stava 1. ovog člana registruje se kod podređenog
društva i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se reguliše registracija privrednih
subjekata čime postaje punovažan.
(3) Ugovor iz stava 1. ovog člana postaje punovažan registracijom i
objavljivanjem te registracije u skladu sa ovim zakonom.
Sadržina ugovora i shodna primena
Član 374.
(1) Ugovor iz člana 373. ovog zakona, sačinjava se u pisanoj formi, i
sadrži naročito: prava i obaveze kontrolnog društva; mere zaštite podređenog
društva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podređenom društvu; pokrivanje
gubitaka podređenog društva od strane kontrolnog društva; zaštitu ostalih akcionara
ili članova podređenog društva; kao i mere zaštite poverilaca podređenog društva po
prestanku ugovora.
(2) Na odgovornost kontrolnog društva za naknadu prouzrokovane
štete podređenom društvu, kao i na tu odgovornost direktora kontrolnog društva i
podređenog društva i lica koja sa njima deluju zajedno, primenjuje se član 371. ovog
zakona, što ne ograničava i ne isključuje druga pravna sredstva za povredu ugovora
u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Odobrenje ugovora o posebnim odnosima kontrolnog i
podređenog društva i prenosu dobiti
Član 375.
(1) Ugovor iz člana 373. ovog zakona usvajaju skupštine kontrolnog i
svih podređenih društava kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2.
ovog zakona.
(2) Ako je ugovorna strana ortačko ili komanditno društvo, sa
ugovorom moraju da se saglase svi ortaci sa neograničenom odgovornošću, osim
ako je osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka drukčije određeno.
(3) Svakom akcionaru ili članu društva mora biti ostavljeno dovoljno
vremena pre skupštine akcionara ili članova društva ili tokom sednice da u
prostorijama društva izvrše :
1) uvid u predloženi tekst ugovora;
2) uvid u druge značajne informacije u vezi sa ugovorom i informacije
o poslovanju svih drugih društava koja su ugovorne strane.
(4) Primerak zaključenog ugovora iz člana 373. ovog zakona prilaže
se uz zapisnik sa sednice skupštine društva.
– 155 –
Prestanak i registracija prestanka
Član 376.
(1) Ugovor iz člana 373. ovog zakona prestaje otkazom, istekom roka
ili na drugi način u skladu sa tim ugovorom i zakonom kojim se uređuju obligacioni
odnosi.
(2) Prestanak ugovora iz člana 373. ovog zakona registruje se i
objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
D e o š e s t i
REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
G l a v a I
STATUSNE PROMENE
Odeljak 1.
Osnovna načela
Pojam reorganizacije
Član 377.
Pod reorganizacijom privrednog društva u smislu ovog zakona
podrazumeva se statusna promena privrednog društva i promena pravne forme
privrednog društva.
Pojam statusne promene
Član 378.
(1) Pod statusnom promenom privrednog društva u smislu ovog
zakona podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje.
(2) U statusnoj promeni privrednog društva mogu se kombinovati
statusne promene spajanja i podele ili statusne promene spajanja i odvajanja.
(3) Odluka o statusnoj promeni ne može se pobijati zbog utvrđene
srazmere zamene akcija ili udela u skladu sa ovim zakonom.
(4) Ako u statusnoj promeni učestvuju privredna društva različite
pravne forme, na statusnu promenu primenjuju se i odredbe ovog zakona o promeni
pravne forme društva čija se pravna forma menja statusnom promenom.
(5) Privredna društva ne mogu vršiti statusne promene suprotno
zakonu kojim se uređuje zaštita konkurencije.
– 156 –
Finansijski izveštaj
Član 379.
(1) Svako privredno društvo koje učestvuje u statusnoj promeni
sačinjava finansijski izveštaj (zaključni račun) prema stanju na dan obračuna
spajanja, podele i odvajanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i
revizija.
(2) Prijava za registraciju statusne promene podnosi se najkasnije u
roku od osam meseci od dana obračuna iz stava 1. ovog člana.
Statusne promene u likvidaciji
Član 380.
Statusne promene mogu se vršiti i ako je jedno ili više privrednih
društava, koja se spajaju ili dele, u likvidaciji, pod uslovom da ta društva nisu počela
sa podelom imovine svojim akcionarima ili članovima i da donesu odluku o okončanju
postupka likvidacije.
Odeljak 2.
Vrste statusnih promena
Spajanje
Član 381.
(1) Spajanje privrednog društva u smislu ovog zakona jeste:
1) spajanje uz pripajanje;
2) spajanje uz osnivanje.
(2) Spajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom jedno
društvo prestaje da postoji bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo prestalo
pripajanjem) prenoseći drugom postojećem društvu celu svoju imovinu i obaveze (u
daljem tekstu: društvo sticalac), u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima ili
članovima društva prestalog spajanjem od strane društva sticaoca, a ako je potrebno
i novčanu doplatu koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili
njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Spajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom dva ili više
privrednih društava prestaju da postoje bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo
prestalo spajanjem) prenoseći celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje
od novog društva (u daljem tekstu: novo društvo) akcija ili udela akcionarima ili
članovima prestalog društva i ako je potrebno, novčanu doplatu, koja ne prelazi 10%
nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili njihove računovodstvene vrednosti kod
akcija bez nominalne vrednosti.
– 157 –
Podela
Član 382.
(1) Podela privrednog društva u smislu ovog zakona jeste:
1) podela uz pripajanje;
2) podela uz osnivanje;
3) podela uz pripajanje i podela uz osnivanje.
(2) Podela uz pripajanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo prestaje da postoji bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo prestalo podelom)
prenoseći na dva ili više postojećih društava sa kojima se spaja uz pripajanje (u
daljem tekstu: društva sticaoci) svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija
ili udela društva sticaoca akcionarima ili članovima društva prestalog podelom i, ako
je potrebno, novčano plaćanje koje ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih
akcija ili njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Podela uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo prestaje da postoji bez likvidacije (u daljem tekstu: društvo prestalo podelom)
prenoseći na dva ili više novih društava koja se time osnivaju (u daljem tekstu: nova
društva) ili prenoseći na dva ili više društava koja se spajaju sa do tada postojećim
društvom u nova društva svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili
udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom i ako je
potrebno, novčanu doplatu koja ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih
akcija ili njihove računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
Odvajanje
Član 383.
(1) Odvajanje privrednog društva u smislu ovog zakona jeste:
1) odvajanje uz pripajanje;
2) odvajanje uz osnivanje;
3) odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje.
(2) Odvajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza
(u daljem tekstu: društvo deljenik) na jedno ili više postojećih društava pri čemu to
društvo ostaje da postoji kao pravno lice (u daljem tekstu: društva sticaoci), a svi ili
deo njegovih akcionara, odnosno članova, uz očuvanje principa ravnopravnosti,
postaju akcionari odnosno članovi društva sticaoca uz zamenu akcija/udela
akcionarima ili članovima društva deljenika (i za taj iznos smanjenja njegovog
osnovnog kapitala bez primene odredaba ovog zakona o smanjenju tog kapitala u
redovnom postupku) za akcije/udele društva sticaoca i ako je potrebno, novčano
plaćanje koje ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili njihove
računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(3) Odvajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno
društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza
(u daljem tekstu: društvo deljenik) na jedno ili više time novoosnovanih društava ili na
jedno ili više društava sa kojima se spaja u novoosnovano društvo (u daljem tekstu:
– 158 –
novo društvo), uz zamenu akcija/udela društva deljenika (i za taj iznos smanjenja
njegovog osnovnog kapitala bez primene odredaba ovog zakona o smanjenju tog
kapitala u redovnom postupku) za izdavanje akcija ili udela novih društava koja se
time osnivaju akcionarima ili članovima društva deljenika i ako je potrebno, novčano
plaćanje, koje ne prelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili njihove
računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.
(4) Na odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje, ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o podeli
uz pripajanje i podeli uz osnivanje.
Odeljak 3.
Spajanje uz pripajanje akcionarskih društava u redovnom
postupku
O d s e k 1.
Priprema
Ugovor o spajanju uz pripajanje
Član 384.
(1) Upravni odbori akcionarskih društava pripremaju nacrt ugovora o
spajanju uz pripajanje u pisanoj formi.
(2) Ugovor o spajanju uz pripajanje sadrži podatke o:
1) vrsti, poslovnom imenu društva, sedištu i adresi svakog društva
prestalog pripajanjem i društava sticaoca;
2) srazmeri zamene akcija i iznosu bilo kog novčanog plaćanja;
3) tačnom opisu načina dodele akcija akcionarima društva prestalog
pripajanjem pri njihovoj zameni;
4) danu od kojeg akcionari društva prestalog pripajanjem stiču pravo
da učestvuju u dobiti društva sticaoca po osnovu zamenjenih akcija, a po potrebi i o
drugim posebnim uslovima za ostvarivanje tog prava;
5) danu od kog se smatra da su poslovi društva prestalog
pripajanjem preduzeti za račun društva sticaoca (dan obračuna pripajanja);
6) posebnim pravima koja društvo sticalac daje imaocima akcija za
koje su vezana posebna prava i imaocima drugih hartija od vrednosti koje je izdalo
društvo prestalo pripajanjem ili o predloženim merama u vezi sa tim;
7) pravima datim direktoru ili članu upravnog odbora bilo kog društva
koje učestvuje u spajanju uz pripajanje;
8) druge podatke koje sadrži osnivački akt društva u skladu sa ovim
zakonom.
(3) Sastavni deo ugovora iz stava 1. ovog člana su i predlog izmena
osnivačkog akta i predlog statuta društva sticaoca posle spajanja pripajanjem.
– 159 –
Izveštaj upravnog odbora
Član 385.
(1) Upravni odbor svakog od društava učesnika u spajanju uz
pripajanje sačinjava detaljan pisani izveštaj sa objašnjenjem ugovora o spajanju uz
pripajanje, analizom rentabilnosti i tržišnog položaja oba učesnika i sa ukazivanjem
na zakonske i ekonomske osnove za spajanje uz pripajanje i objašnjenjem srazmere
zamene akcija.
(2) Izveštaj iz stava 1. ovog člana, ako je to potrebno, sadrži i opis
posebnih teškoća koje su nastale u proceni imovine ili kapitala društava koja se
spajaju uz pripajanje.
(3) Upravni odbor svakog od društva koje učestvuje u spajanju uz
pripajanje informiše skupštinu akcionara o značajnijim promenama imovine i obaveza
između dana potpisivanja ugovora o spajanju uz pripajanje i dana održavanja
skupštine društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje.
Izveštaj revizora
Član 386.
(1) Ugovor o spajanju uz pripajanje i izveštaj upravnog odbora
podležu reviziji jednog ili više revizora svakog društva koje učestvuje u spajanju uz
pripajanje koga imenuje nadležni sud u vanparničnom postupku po podnetom
zajedničkom predlogu upravnih odbora tih društava.
(2) Revizor spajanja uz pripajanje sastavlja pisani izveštaj o reviziji
spajanja uz pripajanje koji se podnosi društvima koja učestvuju u spajanju uz
pripajanje najkasnije u roku od dva meseca od dana postavljenja i koji sadrži
naročito:
1) obrazloženi prikaz svih važnih delova imovine i obaveza za
društva koja učestvuju u ovoj statusnoj promeni;
2) podatke o primenjenom metodu procene vrednosti svih društava
koja učestvuju u spajanju uz pripajanje, radi utvrđivanja srazmere zamene akcija,
koja je predložena u nacrtu ugovora o spajanju uz pripajanje, razloge zbog kojih je
primenjen taj metod i obrazloženje iz kojeg treba da se vidi da li je taj metod primeren
okolnostima tog slučaja;
3) podatke o posebnim teškoćama u proceni vrednosti društava koja
učestvuju u spajanju uz pripajanje, ako ih je bilo.
(3) Revizor je ovlašćen da od svih društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje zatraži sve podatke i isprave potrebne za uspešno obavljanje revizije,
kao i da preduzme sve ostale radnje potrebne za proveru istinitosti podataka i
isprava dobijenih od tih društava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.
– 160 –
Izveštaj nadzornog odbora
Član 387.
Ako društva koja učestvuju u spajanju uz pripajanje imaju nadzorni
odbor, izveštaj upravnog odbora i izveštaj revizora o ugovoru o spajanju uz pripajanje
dostavlja se i nadzornom odboru koji o tim izveštajima sačinjava svoj pisani izveštaj.
O d s e k 2.
Odlučivanje
Objavljivanje ugovora
Član 388.
Nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje dostavlja se registru i objavljuje
se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i to za
svako društvo koje prestaje spajanjem uz pripajanje i društvo sticaoca najkasnije 30
dana pre dana određenog za održavanje skupštine akcionara koja o njemu odlučuje.
Uvid u isprave
Član 389.
(1) Privredno društvo koje učestvuje u spajanju uz pripajanje dužno je
da u prostorijama svog sedišta omogući akcionarima, najkasnije 30 dana pre dana
održavanja skupštine akcionara koja treba da odluči o spajanju uz pripajanje, uvid u
isprave, i to u:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje;
2) izmene osnivačkog akta i statuta društva sticaoca;
3) finansijske izveštaje svih društava koja se spajaju uz pripajanje u
poslednje tri godine;
4) poseban računovodstveni izveštaj koji izražava stanje društva
najviše tri meseca pre dana u kojem je sačinjen nacrt ugovora o spajanju uz
pripajanje, ako se poslednji finansijski izveštaj tog društva odnosi na poslovnu godinu
koja se završila više od šest meseci pre sačinjavanja nacrta ugovora o spajanju uz
pripajanje;
5) izveštaje upravnog odbora o spajanju uz pripajanje svih društava
koja učestvuju u spajanju uz pripajanje ili njihov zajednički izveštaj;
6) izveštaj o reviziji spajanja uz pripajanje svih društava koja
učestvuju u tom postupku ili zajednički izveštaj o reviziji;
7) izveštaj nadzornog odbora svih društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje, ako postoji nadzorni odbor.
(2) Poseban računovodstveni izveštaj iz stava 1. tačka 4) ovog člana
sastavlja se primenom istog metoda i u istom obliku (izgledu) kao poslednji finansijski
izveštaj.
– 161 –
(3) Procene vrednosti u posebnom računovodstvenom izveštaju mogu
da se zasnivaju samo na promenama u knjigovodstvu društava koja učestvuju u
spajanju uz pripajanje, u odnosu na stanje izraženo u poslednjem finansijskom
izveštaju bez sprovođenja popisa sredstava i inventara.
(4) U posebnom računovodstvenom izveštaju se iskazuju
knjigovodstvena smanjenja i povećanja vrednosti sredstava do kojih je došlo u
vremenu posle poslednjeg finansijskog izveštaja, kao i značajnije promene stvarne
vrednosti sredstava društava koja učestvuju u spajanju uz pripajanje, koje nisu
izražene u knjigama.
(5) Društva koja učestvuju u spajanju uz pripajanje dužna su da
svakom akcionaru, na njegov zahtev, predaju besplatan prepis ili kopiju svake
isprave iz stava 1. ovog člana u celini ili izvode iz njih.
Usvajanje ugovora odlukom skupštine
Član 390.
(1) Odluka o usvajanju ugovora o spajanju uz pripajanje donosi se na
skupštini akcionara svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje
kvalifikovanom većinom u skladu sa članom 293. stav 2. ovog zakona.
(2) Ako u društvima koja učestvuju u spajanju uz pripajanje ima više
klasa akcija, odluka o usvajanju ugovora o spajanju uz pripajanje donosi se i od
strane akcionara svake klase akcija čija su prava povređena tom odlukom na
glasanju grupe te klase u skladu sa stavom 1. ovog člana.
(3) Nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje usvajaju u istovetnom
tekstu skupštine svih društava koja učestvuju u spajanju uz pripajanje.
(4) Potpisi ovlašćenih zastupnika društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje na odluci o usvajanju ugovora o spajanju uz pripajanje overavaju se.
(5) Sa odlukom o odobrenju ugovora o spajanju uz pripajanje usvajaju
se, na isti način, i sve potrebne izmene osnivačkog akta i statuta društva sticaoca.
(6) Ugovor o spajanju uz pripajanje prilaže se uz zapisnik skupštine
svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje.
Spajanje uz pripajanje bez odluke skupštine društva sticaoca
Član 391.
(1) Spajanje uz pripajanje može se vršiti na osnovu odluke upravnog
odbora društva sticaoca, bez odluke njegove skupštine akcionara, pod uslovom da:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje bude objavljen u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i to najkasnije 30 dana
pre dana kada bi sednica skupštine akcionara društva koje prestaje spajanjem uz
pripajanje trebalo da bude održana;
2) akcionarima društva sticaoca u njegovom sedištu bude omogućen
uvid u nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje, finansijske izveštaje svih društava koja
učestvuju u spajanju uz pripajanje u poslednje tri godine, poseban računovodstveni
– 162 –
izveštaj za tekuću godinu, izveštaj upravnog odbora, izveštaj o reviziji spajanja uz
pripajanje i izveštaj nadzornog odbora ako ga ima najkasnije 30 dana pre dana
održavanja skupštine akcionara društva koje prestaje pripajanjem na kojoj se
odlučuje o spajanju uz pripajanje;
3) jedan ili više akcionara društva sticaoca sa najmanje 5% učešća u
njegovom osnovnom kapitalu ne zahteva održavanje skupštine akcionara tog društva
radi odlučivanja o spajanju uz pripajanje u roku od 30 dana od dana održavanja
skupštine društva koje prestaje pripajanjem na kojoj je usvojen nacrt ugovora o
spajanju uz pripajanje.
(2) Uslovi iz stava 1. ovog člana moraju se ispuniti kumulativno.
O d s e k 3.
Sprovođenje spajanja uz pripajanje
Povećanje kapitala
Član 392.
(1) Povećanje osnovnog kapitala društva sticaoca kod spajanja uz
pripajanje sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona o povećanju osnovnog
kapitala akcionarskog društva novim ulozima, osim što se na dodelu akcija tog
društva akcionarima društava prestalih pripajanjem ne primenjuju odredbe o:
1) zabrani povećanja osnovnog kapitala dok se upisani ulozi u celosti
ne unesu u osnovni kapital;
2) uslovima za upis novih akcija, odobrenju Komisije za hartije od
vrednosti za emisiju akcija, javnoj ponudi, prospektu, dokazima da su uplaćeni
novčani ulozi odnosno uneseni nenovčani ulozi u osnovni kapital društva kao prilozi
prijavi za registraciju i druge odredbe nespojive sa zamenom akcija u spajanju uz
pripajanje društava;
3) pravima postojećih akcionara društava koja učestvuju u spajanju
uz pripajanje na prvenstvo upisa novih akcija u odnosu na treća lica.
(2) Akcionari koji su u društvima prestalim pripajanjem upisali akcije
pre zamene, ali ih do zamene za akcije društva sticaoca nisu u celosti uplatili,
nastavljaju sa uplatom upisanih akcija u tom društvu pod uslovima po kojima su ih
upisali pre zamene do visine nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno
računovodstvene vrednosti akcija kod akcija bez nominalne vrednosti, osim ako
ugovorom o spajanju uz pripajanje nije drukčije određeno.
Zabrana stvaranja prividnog kapitala
Član 393.
(1) Ako društva koja prestaju pripajanjem imaju akcije, direktno ili
indirektno, u društvu sticaocu ili obrnuto, povećanje osnovnog kapitala društva
sticaoca za iznos akcija, koje ima u tim društvima, kao i za iznos akcija, koje ta
društva imaju u društvu sticaocu nije dopušteno.
– 163 –
(2) Akcije društava koja prestaju pripajanjem u društvu sticaocu, kao i
obrnuto, smatraju se sopstvenim akcijama društva sticaoca posle registracije
spajanja uz pripajanje.
(3) Društvo sticalac ne može u spajanju uz pripajanje da izdaje svoje
akcije za:
1) akcije u društvima prestalim pripajanjem, čiji je vlasnik to društvo,
bilo lično ili preko trećeg lica, koje ih drži za njegov račun;
2) sopstvene akcije društava prestalih pripajanjem, bilo da su to
akcije tih društava direktno ili indirektno preko trećeg lica, koje ih drži za njihov račun.
(4) Sopstvenim akcijama iz stava 2. ovog člana društvo sticalac
raspolaže u skladu sa članom 224. stav 2. ovog zakona.
(5) Društvo sticalac može, uz saglasnost društava prestalih
pripajanjem, da akcionarima tih društava zameni njihove akcije za akcije društva
sticaoca koje ta društva koja prestaju pripajanjem imaju u njemu, umesto da im izda
nove akcije radi zamene u spajanju uz pripajanje u skladu sa srazmerom zamene
akcija utvrđenom ugovorom o spajanju uz pripajanje.
Osnovni kapital društva sticaoca
Član 394.
Vrednosti izkazane u finansijskom izveštaju društava koja prestaju
pripajanjem iskazuju se u finansijskom izveštaju društva sticaoca posle spajanja uz
pripajanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
O d s e k 4.
Zaštita poverilaca
Pravo na obezbeđenje i namirenje
Član 395.
(1) Poverioci čija su potraživanja nastala do objave nacrta ugovora o
spajanju uz pripajanje imaju pravo da, u roku od 30 od dana te objave, pisanim
putem zahtevaju obezbeđenje ili namirenje nenamirenih punovažnih potraživanja,
kako dospelih tako i nedospelih, od društva koje učestvuje u postupku spajanja uz
pripajanje koje im je dužnik.
(2) Poverioci koji nisu zahtevali obezbeđenje ili namirenje potraživanja
u roku iz stava 1. ovog člana, imaju pravo da u roku od šest meseci od dana
objavljivanja registracije spajanja uz pripajanje, pisanim putem zahtevaju
obezbeđenje nedospelih potraživanja ako učine verovatnim da se spajanjem uz
pripajanje ugrožava njihovo namirenje.
(3) Poverioci koji imaju dovoljno obezbeđena potraživanja, kao i
poverioci koji bi u stečaju imali prava prvenstvenog namirenja nemaju prava iz st. 1. i
2. ovog člana.
(4) U objavama iz st. 1. i 2. ovog člana poverioci se obaveštavaju o
pravu na obezbeđenja ili namirenja koje imaju povodom spajanja uz pripajanje.
– 164 –
(5) Obezbeđenje potraživanja za poverioce društava koja prestaju
pripajanjem i poverioce društva sticaoca može da bude dato različitim instrumentima
obezbeđenja.
(6) Upravni odbor društva sticaoca dužan je da upravlja imovinom
svakog od društava koja su prestala pripajanjem odvojeno sve dok se poveriocima iz
st. 1. i 2. ovog člana potraživanja ne namire ili dovoljno ne obezbede.
(7) Poverioci svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje
imaju prednost u namirenju potraživanja iz imovine tog društva koje im je prvobitni
dužnik u odnosu na poverioce ostalih društava koja se spajaju uz pripajanje.
(8) Poverioci koji smatraju da je spajanjem uz pripajanje ugroženo
namirenje njihovih potraživanja mogu nadležnom sudu podneti tužbu za pobijanje
odluke o spajanju uz pripajanje.
(9) Ako upravni odbor društva sticaoca radi zaštite prava poverilaca
ne postupi u skladu sa st. 1. do 7. ovog člana, sud može da poništi spajanje uz
pripajanje po tužbi poverilaca, ako utvrdi da je spajanjem uz pripajanje bitnije
ugroženo namirenje njihovih potraživanja.
Zaštita imalaca obveznica
Član 396.
Odredbe člana 395. ovog zakona, primenjuju se i na potraživanja
imalaca obveznica i drugih hartija od vrednosti, koje su izdala društva koja prestaju
pripajanjem, osim ako je drukčije određeno u odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti
ili ako je drukčije ugovoreno sa njihovim imaocima u skladu sa članom 210. stav 10.
ovog zakona.
Zaštita imalaca posebnih prava
Član 397.
(1) Društvo sticalac imaocima hartija od vrednosti sa posebnim
pravima, koje je izdalo društvo prestalo pripajanjem, a koje nisu akcije, kao što su
zamenljive obveznice, varanti, obveznice i druge hartije od vrednosti, obezbeđuje
najmanje ista posebna prava posle spajanja uz pripajanje, osim ako je drukčije
predviđeno u odluci o emisiji ovih hartija od vrednosti ili ako je drukčije ugovoreno sa
njihovim imaocima u skladu sa članom 210. stav 10. ovog zakona.
(2) Ako društvo sticalac ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana
dužno je da imaocima hartija od vrednosti sa posebnim pravima isplati posebnu
novčanu naknadu za gubitak ili izmenu tih prava, prema njihovoj tržišnoj vrednosti, a
ako nemaju tržišnu vrednost, prema vrednosti koju potvrdi revizor spajanja uz
pripajanje.
– 165 –
O d s e k 5.
Okončanje
Prijava za upis
Član 398.
(1) Privredno društvo koje prestaje pripajanjem i društvo sticalac,
podnose prijavu za registraciju spajanja uz pripajanje, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Ako je pokrenut postupak pobijanja odluke o spajanju uz pripajanje
registar ne prekida postupak registracije spajanja uz pripajanje ako oceni da
preovlađuje interes za hitnim odlučivanjem i da su ispunjeni ostali uslovi za
registraciju spajanja uz pripajanje.
(3) Pri odlučivanju o preovlađivanju interesa za hitnim odlučivanjem
registar vodi računa o pravima koja se štite u postupku za pobijanje, verovatnosti
uspeha tužioca, kao i o šteti koja bi tim društvima nastala usled odlaganja upisa
spajanja uz pripajanje.
Registracija i objavljivanje
Član 399.
(1) Registracija spajanja uz pripajanje i objavljivanje registracije, vrši
se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Društvo sticalac povećava osnovni kapital istovremeno sa upisom
spajanja uz pripajanje i registruje ovo povećanje po osnovu spajanja uz pripajanje
osnovnog kapitala društva sticaoca.
(3) Društvo sticalac akcije koje daje akcionarima društva prestalog
pripajanjem upisuje u Centralni registar hartija od vrednosti na ime akcionara tih
društava.
Dejstvo
Član 400.
Registracijom spajanja uz pripajanje nastupaju sledeće pravne
posledice:
1) imovina društva koje prestaje pripajanjem, uključujući i
nenamirena potraživanja prema trećim licima, prelazi na društvo sticaoca;
2) dugovi i druge obaveze društva koje prestaje pripajanjem prema
trećim licima prelaze na društvo sticaoca, kao novog dužnika;
3) uzajamna potraživanja između društva koje prestaje pripajanjem i
društva sticaoca, koja još nisu namirena, gase se usled sjedinjavanja dužnika i
poverioca u istom licu;
4) akcionari društva koje prestaje pripajanjem postaju akcionari
društva sticaoca;
– 166 –
5) društvo koje se spaja uz pripajanje prestaje da postoji bez
sprovođenja postupka likvidacije;
6) akcije koje je društvo koje prestaje pripajanjem izdalo povlače se i
poništavaju uz zamenu za akcije društva sticaoca i novac, ako ugovor o spajanju uz
pripajanje tako predviđa;
7) prava trećih lica, kao što je zaloga, plodouživanje ili drugo pravo,
kojima se ograničava svojina na akcijama društva koje prestaje pripajanjem, prelaze
na akcije koje je istim akcionarima izdalo društvo sticalac umesto opterećenih akcija
ili na potraživanje novčane naknade, koje se priznaje, pored ili umesto zamene
akcija, u skladu sa ugovorom o spajanju uz pripajanje;
8) dozvole, koncesije, druge povlastice i oslobođenja data ili priznata
društvu prestalom pripajanjem prelaze na društvo sticaoca, osim ako je propisima
kojim se uređuje njihovo davanje drukčije određeno;
9) punomoćnicima akcionara društva koje prestaje pripajanjem u
skupštini društva sticaoca, članovima njegovog upravnog odbora i nadzornog odbora
i revizoru, prestaju te dužnosti u društvu sticaocu, a mogu da ih nastave u tom
društvu samo u skladu sa ugovorom o spajanju uz pripajanje;
10) lica zaposlena u društvu prestalom pripajanjem nastavljaju da rade
u društvu sticaocu u skladu sa propisima o radu i ugovorom o spajanju uz pripajanje.
Odeljak 4.
Spajanje uz pripajanje akcionarskog društva u
pojednostavljenom postupku
Pojam
Član 401.
(1) Spajanje uz pripajanje akcionarskog društva u pojednostavljenom
postupku je spajanje uz pripajanje jednog ili više podređenih društava, u kojima
društvo sticalac ima najmanje 90% akcija sa pravom glasa, samo na osnovu odluke
skupštine društva prestalog pripajanjem, a bez odluke skupštine društva sticaoca i
bez revizije spajanja uz pripajanje.
(2) Odluka skupštine društva sticaoca iz stava 1. ovog člana i izveštaj
upravnog odbora, izveštaj o reviziji spajanja uz pripajanje i izveštaj nadzornog
odbora nisu potrebni, pod uslovom da:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje bude objavljen najkasnije
30 dana pre dana održavanja skupštine akcionara podređenog društva, na kojem se
odlučuje o spajanju uz pripajanje, a ako je to društvo otvoreno akcionarsko društvo,
objavljivanje se vrši i najmanje u jednim dnevnim novinama koje se prodaju na celom
području Republike Srbije u tiražu od najmanje 100.000 primeraka;
2) akcionarima društva sticaoca u njegovom sedištu bude omogućen
uvid u nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje, finansijske izveštaje svih društava koja
prestaju pripajanjem u poslednje tri godine i poseban računovodstveni izveštaj za
tekuću godinu, ako je takav izveštaj obavezan za spajanje uz pripajanje, najmanje 30
dana pre dana održavanja skupštine akcionara društva prestalog pripajanjem na
kojem se odlučuje o spajanju uz pripajanje;
– 167 –
3) jedan ili više akcionara društva sticaoca sa najmanje 5% akcija sa
pravom glasa o spajanju uz pripajanje, ne zahteva održavanje skupštine tog društva
radi odlučivanja o spajanju uz pripajanje, u roku od 30 dana od dana održavanja
skupštine društva koje prestaje pripajanjem na kojoj je usvojen nacrt ugovora o
spajanju uz pripajanje.
(3) Smatra se da društvo sticalac ima 90% učešća u osnovnom
kapitalu podređenog društva i kad ga jedno ili više drugih lica drže u svoje ime, a za
njegov račun.
(4) Na pitanja spajanja uz pripajanje akcionarskog društva u
pojednostavljenom postupku koja nisu uređena u st. 1. do 3. ovog člana, primenjuju
se odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje u redovnom postupku.
Spajanje uz pripajanje potpuno podređenog društva
Član 402.
(1) Potpuno podređeno društvo može odlukom svoje skupštine da se
spoji uz pripajanje kontrolnom društvu, kao svom jedinom akcionaru, i društvu
sticaocu u skladu sa članom 401. ovog zakona o spajanju uz pripajanje u
pojednostavljenom postupku.
(2) Kad se potpuno podređeno društvo spaja uz pripajanje sa
kontrolnim društvom ne primenjuju se odredbe ovog zakona o odgovornosti članova
upravnog odbora, nadzornog odbora i revizora, niti društvo sticalac, kao jedini
akcionar društva koje prestaje pripajanjem, postaje sebi akcionar, kao ni druge
odredbe koje su nespojive sa prirodom ovog spajanja uz pripajanje.
Odeljak 5.
Spajanje uz pripajanje društava s ograničenom
odgovornošću
Shodna primena
Član 403.
(1) Na spajanje uz pripajanje društava s ograničenom odgovornošću
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskog
društva, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Član društva s ograničenom odgovornošću iz stava 1. ovog člana,
smatra se akcionarom, a njegov udeo u osnovnom kapitalu društva koje učestvuje u
spajanju uz pripajanje skupom svih akcija koje jedan akcionar ima u akcionarskom
društvu.
Priprema skupštine
Član 404.
(1) U pripremi skupštine članova upravni odbor ili direktor društava s
ograničenom odgovornošću koja učestvuju u spajanju uz pripajanje ne dostavlja
– 168 –
registru i ne objavljuje nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje u skladu sa zakonom
kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
(2) Upravni odbor ili direktor društva s ograničenom odgovornošću
koje učestvuje u spajanju uz pripajanje besplatno dostavlja lično svakom članu
društva, najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice skupštine članova koja
odlučuje o spajanju uz pripajanje, sledeće isprave:
1) nacrt ugovora o spajanju uz pripajanje;
2) finansijske izveštaje društava koja učestvuju u spajanju uz
pripajanje u poslednje tri godine;
3) poseban računovodstveni izveštaj koji izražava stanje društava
koja učestvuju u spajanju uz pripajanje najviše tri meseca pre dana sačinjavanja
nacrta ugovora o spajanju uz pripajanje, ako se poslednji finansijski izveštaj tih
društava odnosi na poslovnu godinu koja se završila više od šest meseci pre
sačinjavanja nacrta ugovora o spajanju uz pripajanje;
4) izveštaje direktora ili upravnog odbora o spajanju uz pripajanje
svakog društva koje učestvuje u spajanju uz pripajanje ili njihov zajednički izveštaj;
5) izveštaj revizora, ako je revizija za to društvo obavezna, u skladu
sa zakonom o računovodstvu i reviziji.
Odeljak 6.
Spajanje uz pripajanje akcionarskog društva i društva s
ograničenom odgovornošću
Shodna primena
Član 405.
(1) Jedno ili više akcionarskih društava može da se spaja uz
pripajanje sa društvom s ograničenom odgovornošću, kao što i jedno ili više društava
s ograničenom odgovornošću može da se spaja uz pripajanje sa akcionarskim
društvom.
(2) Odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskih
društava shodno se primenjuju i na spajanje uz pripajanje iz stava 1. ovog člana.
Akcionarsko društvo kao društvo koje prestaje pripajanjem
Član 406.
(1) Ako je društvo s ograničenom odgovornošću društvo sticalac, a
akcionarsko društvo društvo koje prestaje pripajanjem tom društvu, ugovorom o
spajanju uz pripajanje se utvrđuje nominalna vrednost udela koji se dodeljuje svakom
akcionaru tog društva kao novom članu u društvu s ograničenom odgovornošću.
(2) Ako se otvoreno akcionarsko društvo spaja uz pripajanje društvu s
ograničenom odgovornošću, u tom spajanju uz pripajanje mora da ispuni uslove za
pretvaranje u zatvoreno društvo uređene ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje
tržište hartija od vrednosti, radi zaštite akcionara i imalaca drugih hartija od vrednosti
koje je javno izdalo.
– 169 –
(3) Ako društvo s ograničenom odgovornošću kao društvo sticalac
akcionarima akcionarskog društva koje prestaje pripajanjem, zamenjuje akcije
dodelom sopstvenih udela, umesto da im dodeli nove udele, dužno je ugovorom o
spajanju uz pripajanje da navede sve akcionare kao svoje nove članove kojima
dodeljuje sopstvene udele, kao i nominalnu vrednost svakog tako dodeljenog udela.
Društvo s ograničenom odgovornošću kao društvo koje prestaje
pripajanjem
Član 407.
Ako je akcionarsko društvo društvo sticalac, a društvo s ograničenom
odgovornošću društvo koje prestaje pripajanjem, ugovorom o spajanju uz pripajanje
utvrđuje se nominalna vrednost udela svakog člana tog društva i broj akcija, koji mu
se prema srazmeri predviđenoj ugovorom o spajanju uz pripajanje dodeljuje u
društvu sticaocu.
Odeljak 7.
Spajanje uz osnivanje
Spajanje uz osnivanje akcionarskih društava
Član 408.
(1) Na spajanje uz osnivanje akcionarskih društava shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskih društava, ako
ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Spojena društva iz stava 1. ovog člana smatraju se društvima koja
prestaju pripajanjem, novo društvo društvom sticaocem, a ugovor o spajanju uz
osnivanje je ugovor o spajanju uz pripajanje.
(3) Spajanje uz osnivanje ne može se vršiti bez odluke skupštine
društava prestalih spajanjem niti se može vršiti primenom odredaba ovog zakona o
pripajanju u pojednostavljenom postupku.
(4) Ugovor o spajanju uz osnivanje je osnivački akt novog društva
nastalog spajanjem postojećih društava.
(5) U ugovor o spajanju uz osnivanje upisuju se kao ugovornici
spojena društva sa podacima o poslovnom imenu, sedištu, pravnoj formi i delatnosti
svakog od njih i ako spajanjem prestaju da postoje, a njihovi akcionari postaju
akcionari novog društva.
(6) Ugovor o spajanju uz osnivanje, pored elemenata ugovora o
spajanju uz pripajanje utvrđenih ovim zakonom, sadrži i elemente predviđene za
osnivački akt akcionarskog društva.
(7) U ugovor o spajanju uz osnivanje, kao osnivački akt novog
društva, unose se odredbe o posebnim pravima, troškovima osnivanja, ulozima u
stvarima i pravima i njihovom unošenju u novo društvo iz osnivačkih akata društava
prestalih spajanjem.
– 170 –
(8) Na osnivanje novog društva shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o osnivanju akcionarskog društva, s tim što za zamenu akcija društava
prestalih spajanjem za akcije novog društva nije potrebno odobrenje Komisije za
hartije od vrednosti, osim ako se istovremeno sa spajanjem uz osnivanje te akcije
prvi put javno nude na prodaju.
(9) Društva koja prestaju spajanjem uz osnivanje podnose prijavu za
registraciju prestanka spajanja i prijavu osnivanja novog društva.
(10) Danom registracije novog društva, društva prestala uz spajanje
brišu se iz registra.
Spajanje uz osnivanje društava s ograničenom odgovornošću
Član 409.
Na spajanje uz osnivanje društava s ograničenom odgovornošću
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje društava s
ograničenom odgovornošću i odredbe o spajanju uz osnivanje akcionarskih društava.
Spajanje uz osnivanje između akcionarskih društava i društava s
ograničenom odgovornošću
Član 410.
(1) Jedno ili više akcionarskih društava i jedno ili više društava s
ograničenom odgovornošću mogu se spajati uz osnivanje.
(2) Na spajanje uz osnivanje iz stava 1. ovog člana shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje između akcionarskih
društava i društava s ograničenom odgovornošću.
(3) Spojena društva se smatraju društvima koja prestaju pripajanjem,
novo društvo društvom sticaocem, a ugovor o spajanju uz osnivanje je ugovor o
spajanju uz pripajanje, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(4) Ako se spajanjem iz stava 1. ovog člana osniva novo društvo s
ograničenom odgovornošću na učešće akcionarskog društva u spajanju uz osnivanje
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje akcionarskog
društva društvu s ograničenom odgovornošću. Ako se spajanjem uz osnivanje osniva
novo akcionarsko društvo, na učešće društva s ograničenom odgovornošću u
spajanju uz osnivanje shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju uz
pripajanje društva sa ograničenom odgovornošću akcionarskom društvu.
(5) Spajanje uz osnivanje ne može se vršiti bez odluke skupštine
društava koja prestaju spajanjem, niti se mogu primenjivati odredbe ovog zakona o
spajanju uz pripajanje u pojednostavljenom postupku.
(6) Ugovor o spajanju uz osnivanje je osnivački akt novog društva
koje nastaje spajanjem postojećih.
(7) U ugovor o spajanju uz osnivanje kao osnivači novog društva
upisuju se društva prestala spajanjem, sa podacima o poslovnom imenu, sedištu,
obliku i delatnosti svakog od njih iako spajanjem prestaju, a njihovi akcionari ili
članovi postaju akcionari ili članovi novog društva.
– 171 –
(8) Ugovor o spajanju uz osnivanje pored elemenata ugovora o
spajanju uz pripajanje utvrđenih ovim zakonom, sadrži i elemente osnivačkog akta
akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.
(9) U ugovor o spajanju uz osnivanje kao osnivački akt novog
akcionarskog društva unose se odredbe o posebnim pravima, troškovima osnivanja,
ulozima u stvarima i pravima i njihovom unošenju u društvo iz osnivačkih akata
društava koja prestaju spajanjem.
(10) Na spajanje uz osnivanje novog akcionarskog društva shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju akcionarskog društva, s tim što za
zamenu akcija društava prestalih uz spajanje za akcije novog društva nije potrebno
odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, osim ako se istovremeno sa spajanjem
prvi put te akcije javno nude na prodaju.
(11) Ugovor o spajanju uz osnivanje novog društva s ograničenom
odgovornošću pored elemenata ugovora o spajanju uz pripajanje utvrđenih ovim
zakonom, sadrži i elemente predviđene ovim zakonom za osnivački akt društva s
ograničenom odgovornošću.
(12) Na registraciju i objavljivanje registracije spajanja akcionarskog
društva i društva s ograničenom odgovornošću, shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona o registraciji i objavljivanju registracije osnivanja akcionarskih društava.
Odeljak 8.
Podela uz pripajanje akcionarskih društava
O d s e k 1.
Osnovna načela
Shodna primena
Član 411.
Na podelu uz pripajanje akcionarskih društava shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o spajanju uz pripajanje, ako ovim zakonom nije drukčije
uređeno.
O d s e k 2.
Nacrt ugovora o podeli uz pripajanje
Oblik i sadržina
Član 412.
(1) Upravni odbor društva prestalog podelom sačinjava ugovor o
podeli uz pripajanje u pisanom obliku.
(2) Nacrt ugovora iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:
1) poslovnom imenu, obliku i sedištu svakog društva učesnika
podele;
– 172 –
2) srazmeri zamene akcija i iznos bilo kog novčanog plaćanja;
3) načinu dodele akcija društva sticaoca;
4) danu od kojeg akcionari društva prestalog podelom stiču pravo da
učestvuju u dobiti društva sticaoca po osnovu zamenjenih im akcija, kao i sve
posebne uslove za ostvarivanje tog prava, ako tih uslova ima;
5) danu od kog se smatra da su poslovi društva koje se deli preduzeti
za račun društva sticaoca (dan obračuna);
6) posebnim pravima koja društvo sticalac obezbeđuje imaocima
preferencijalnih akcija i drugih povlašćenih hartija od vrednosti, koje je izdalo društvo
prestalo podelom ili mere predložene u vezi s tim;
7) o pravima koje imaju ili podelom dobijaju direktor ili članovi
upravnog odbora društava učesnika u podeli;
8) imovini i obavezama društva koje se deli, a koje se prenose
svakom društvu sticaocu;
9) načinu dodele akcija društva sticaoca akcionarima društva
prestalog podelom i kriterijum na kome se zasniva ova dodela.
(3) Sastavni deo nacrta ugovora iz stava 1. ovog člana je predlog
izmena osnivačkih akata i predlog izmena statuta društava sticalaca.
Neraspoređena sredstva i dugovi
Član 413.
(1) Sredstva društva prestalog podelom koja ugovorom o podeli nisu
dodeljena nijednom društvu sticaocu, niti mogu da se dodele na osnovu uslova
podele iz tog ugovora, dodeljuju se svim društvima sticaocima srazmerno učešću
svakog od njih u neto imovini društva prestalog podelom utvrđenoj ugovorom o
podeli.
(2) Za obaveze društva prestalog podelom koje ugovorom o podeli
nisu raspoređene nijednom društvu sticaocu, niti mogu da se rasporede na osnovu
uslova podele iz tog ugovora, solidarno odgovaraju sva društva sticaoci.
O d s e k 3.
Odlučivanje
Odluka
Član 414.
(1) Ugovor o podeli uz pripajanje usvaja se na sednicama skupština
akcionara društava koja učestvuju u podeli uz pripajanje, kvalifikovanom većinom u
skladu sa članom 293. stav 2. ovog zakona.
(2) Ako u društvu koje je prestalo podelom ima više klasa akcija,
ugovor o podeli uz pripajanje usvajaju akcionari svake klase akcija čija su prava
povređena podelom uz pripajanje na glasanju grupe te klase akcija u skladu sa
stavom 1. ovog člana.
– 173 –
(3) Potpisi na ugovoru ovlašćenih zastupnika svakog društva koje
učestvuje u podeli uz pripajanje overavaju se.
(4) Ugovor o podeli uz pripajanje prilaže se zapisniku skupštine
svakog društva koje učestvuje u podeli uz pripajanje.
Podela bez odluka skupština društava sticalaca
Član 415.
(1) Podela uz pripajanje može biti izvršena i na osnovu odluke
upravnog odbora društava sticalaca, bez odluke skupštine akcionara tih društava,
pod uslovom da:
1) je ugovor o podeli uz pripajanje objavljen u skladu sa članom 388.
ovog zakona najmanje mesec dana pre sednice skupštine akcionara društva
prestalog podelom na kojoj treba da se donese odluka o podeli uz pripajanje;
2) akcionarima svakog društva sticaoca je omogućeno da ostvare
uvid u sva dokumenta navedena u članu 401. ovog zakona;
3) jedan ili više akcionara nekog društva sticaoca čije je kapital
učešće najmanje 5% nije zahtevao održavanje skupštine akcionara radi donošenja
odluke o podeli uz pripajanje, u roku od 30 dana od dana održavanja skupštine
društva prestalog podelom na kojoj je usvojen nacrt ugovora o podeli uz pripajanje.
(2) Uslovi iz stava 1. ovog člana moraju se ispuniti kumulativno.
O d s e k 4.
Sprovođenje
Zamena akcija
Član 416.
Na zamenu akcija društva prestalog podelom akcijama društava
sticalaca, shodno se primenjuje član 400. stav 1. tačka 6) ovog zakona o zameni
akcija i o povlačenju i poništenju akcija u slučaju spajanja uz pripajanje.
O d s e k 5.
Zaštita poverilaca
Solidarna odgovornost
Član 417.
Za obaveze društva prestalog podelom uz pripajanje koje su postojale
pre registracije podele i njenog objavljivanja solidarno odgovara svako društvo
sticalac, osim ako je sa određenim poveriocem drukčije ugovoreno.
– 174 –
O d s e k 6.
Okončanje
Prijava za registraciju
Član 418.
(1) Društvo prestalo podelom i svako društvo sticalac podnose prijavu
za registraciju podele uz pripajanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija
privrednih subjekata.
(2) Ako je pokrenut postupak pobijanja odluke o podeli, registar ne
prekida postupak registracije, ako oceni da preovlađuje interes za hitnim
odlučivanjem i da su ispunjeni ostali uslovi za registraciju podele.
(3) Pri odlučivanju o preovlađivanju interesa iz stava 2. ovog člana
registar vodi računa o pravima koja se štite u postupku za poništaj, verovatnosti
uspeha tužioca, kao i o šteti koja bi društvima učesnicima podele nastala danom
odlaganja registracije podele.
Registracija i objavljivanje
Član 419.
Registracija podele i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Dejstvo
Član 420.
Danom registracije podele uz pripajanje nastupaju sledeće pravne
posledice:
1) imovina društva prestalog podelom, uključujući i nenamirena
potraživanja kao i druga prava i obaveze prema trećim licima u skladu sa ugovorom
o podeli prelazi na društva sticaoce;
2) akcionari društva prestalog podelom postaju akcionari jednog ili
više društava sticalaca, u skladu sa ugovorom o podeli uz pripajanje;
3) lica zaposlena u društvu prestalom podelom, nastavljaju da rade u
društvima sticaocima u skladu sa propisima o radu i ugovorom o podeli uz pripajanje;
4) društvo koje se deli prestaje da postoji.
– 175 –
Odeljak 9.
Podela uz osnivanje akcionarskog društva
Osnovno načelo
Član 421.
(1) Na podelu uz osnivanje novog društva shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o podeli uz pripajanje, o osnivanju odgovarajućeg oblika
društva, kao i o spajanju uz osnivanje novog društva.
(2) Ugovor o podeli uz osnivanje kao osnivački akt novog društva
usvaja skupština akcionara društva koje prestaje podelom.
(3) U ugovor o podeli uz osnivanje kao osnivač navodi se društvo
prestalo podelom, sa podacima o poslovnom imenu, sedištu, pravnoj formi i
delatnosti tog društva i svakog novog društva nastalog na toj osnovi, a akcionari
društva prestalog podelom postaju akcionari novog društva.
Odeljak 10.
Odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje
akcionarskog društva
Shodna primena
Član 422.
(1) Na odvajanje uz pripajanje akcionarskog društva shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o podeli uz pripajanje, a na odvajanje uz osnivanje
akcionarskog društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o podeli uz
osnivanje novih društava, odnosno spajanju sa postojećim društvom i osnivanju
novih društava na toj osnovi, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Nacrt ugovora o odvajanju uređuje i način smanjenja osnovnog
kapitala i akcija društva deljenika po osnovu smanjenja zbog odvajanja iz stava 1.
ovog člana.
(3) Uz nacrt ugovora o odvajanju akcionarskog društva, prilaže se
zaključni račun društva deljenika i početni bilans novog društva odnosno društava
sticalaca, kao i početni bilans društva deljenika iz kojeg se vidi stanje njegove
imovine i obaveza posle odvajanja.
(4) Od dana kad se sastavlja zaključni i početni bilans odnosno
deobni bilans iz stava 3. ovog člana do dana podnošenja prijave za registraciju ne
sme proći više od osam meseci.
(5) Osnivački akt akcionarskog društva deljenika menja se u skladu sa
odredbama ovog zakona o izmenama osnivačkog akta datog društva.
(6) U slučaju odvajanja uz osnivanje ili odvajanja uz pripajanje
akcionarskih društava, osnivanje ili spajanje uz pripajanje registruje se tek pošto se
upiše smanjenje osnovnog kapitala društva deljenika.
– 176 –
Odeljak 11.
Podela i odvajanje društava s ograničenom odgovornošću
Shodna primena
Član 423.
Odredbe ovog zakona o podeli i odvajanju akcionarskih društava
shodno se primenjuju i na podelu i odvajanje društava s ograničenom odgovornošću.
Odeljak 12.
Podela akcionarskog društva i odvajanje ogranka (dela)
društva u društvo s ograničenom odgovornošću, i obrnuto
Kombinovana podela
Član 424.
(1) Podela akcionarskog društva i odvajanje ogranka akcionarskog
društva u dva ili više društava s ograničenom odgovornošću ili kombinovanje ove dve
pravne forme društava, kao i podela i odvajanje dela društva s ograničenom
odgovornošću u dva ili više akcionarskih društava ili kombinovanje ove dve pravne
forme društava, mogu se vršiti u skladu sa ovim zakonom.
(2) Odredbe ovog zakona o podeli i odvajanju akcionarskih društava i
društava s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju i na podele i odvajanja
iz stava 1. ovog člana.
Odeljak 13.
Statusne promene i ortačko i komanditno društvo
Spajanje, podela i odvajanje sa učešćem ortačkog i komanditnog
društva
Član 425.
(1) Ortačko i komanditno društvo mogu se spajati sa društvom s
ograničenom odgovornošću i sa akcionarskim društvom.
(2) Na spajanje ortačkog i komanditnog društva sa društvom s
ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvom shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona o spajanju društava s ograničenom odgovornošću, ako ovim zakonom
nije drukčije uređeno.
(3) Na učešće akcionarskog društva u spajanju sa ortačkim i
komanditnim društvom, bez obzira na to da li je akcionarsko društvo društvo sticalac,
društvo prestalo spajanjem uz pripajanje ili društvo prestalo spajanjem uz osnivanje,
shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o spajanju akcionarskog društva, ako
ovim zakonom nije drukčije uređeno.
– 177 –
(4) Ako se otvoreno akcionarsko društvo spaja uz pripajanje ortačkom
ili komanditnom društvu ili se sa njim spaja u novo ortačko ili komanditno društvo, u
spajanju uz pripajanje odnosno spajanju uz osnivanje mora da ispuni uslove za
pretvaranje u zatvoreno društvo uređeno ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje
tržište hartija od vrednosti.
(5) Odluka o spajanju sa učešćem ortačkog ili komanditnog društva
donosi se u svakom društvu učesniku u spajanju uz saglasnost onih članova
odnosno akcionara, koji nakon spajanja postaju solidarno odgovorni prema trećim
licima za obaveze društva koje je pravni sledbenik u spajanju.
(6) Na podelu i odvajanje ortačkog i komanditnog društva, kao i na
podelu i odvajanje društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva po
osnovu čega nastaje jedno ili više ortačkih ili komanditnih društava, shodno se
primenjuju st. 1. do 6. ovog člana i odredbe o podeli i odvajanju društva s
ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva.
Glava II
PROMENA PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Odeljak 1.
Osnovna načela
Pojam
Član 426.
Promena pravne forme je prelazak iz jedne pravne forme u drugu, u
skladu sa ovim zakonom.
Promena pravne forme u postupku likvidacije
Član 427.
(1) Privredno društvo nad kojim se sprovodi postupak likvidacije može
promeniti pravnu formu do početka deobe i isplate likvidacionog ostatka ortacima,
članovima ili akcionarima, koji preostane pošto se podmire poverioci društva.
(2) U slučaju donošenja odluke iz stava 1. ovog člana privredno
društvo je dužno da obustavi postupak likvidacije, da to registruje i objavi.
Registracija i objavljivanje
Član 428.
(1) Promena pravne forme privrednog društva registruje se i
objavljuje.
(2) Posle promene pravne forme privredno društvo nastavlja da
posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme.
– 178 –
Shodna primena i izuzetak od pobijanja odluke
Član 429.
(1) Na promenu pravne forme privrednog društva primenjuju se
shodno odredbe ovog zakona o osnivanju date forme privrednog društva ako ovim
zakonom nije drukčije uređeno.
(2) Odluka o promeni pravne forme ne može se pobijati zbog
nepravilno utvrđene srazmere zamene akcija ili udela, u skladu sa ovim zakonom.
Odeljak 2.
Vrste promena pravne forme
O d s e k 1.
Promena pravne forme akcionarskog društva u društvo s
ograničenom odgovornošću
Član 430.
(1) Akcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u društvo s
ograničenom odgovornošću na sledeći način:
1) upravni odbor akcionarskog društva utvrđuje predlog odluke o
promeni pravne forme utvrđene ovim zakonom. Odluku o promeni pravne forme
usvaja skupština akcionara;
2) akcionarsko društvo obaveštava akcionare o sazivu sednice
skupštine u skladu sa članom 281. ovog zakona najmanje 30 dana pre dana
održavanja skupštine akcionara.
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: razlog
sazivanja skupštine, mesto u sedištu društva gde akcionari stavljaju na uvid sledeća
dokumenta:
1) predlog odluke o promeni pravne forme i izveštaj upravnog odbora
akcionarskog društva koji objašnjava uslove i zakonsku i ekonomsku osnovanost za
promenu pravne forme, kao i opis bilo kog problema koji je nastao u vezi sa uslovima
promene pravne forme;
2) preporuku upravnog odbora akcionarskog društva u vezi sa
odlukom o promeni pravne forme i razloge za takvu preporuku;
3) obaveštenje o pravima akcionara da ne prihvate odluku o promeni
pravne forme i o pravu na traženje procene i otkupa njihovih akcija od strane društva,
u skladu sa ovim zakonom.
(3) Odluka o promeni pravne forme usvaja se na skupštini akcionara
akcionarskog društva koje menja pravnu formu kvalifikovanom većinom u skladu sa
članom 293. stav 2. ovog zakona.
(4) Ako u društvu koje menja pravnu formu ima više klasa akcija,
odluku o promeni pravne forme usvajaju akcionari kvalifikovanom većinom iz stava 3.
ovog člana svake klase akcija čija se prava umanjuju promenom pravne forme na
glasanju grupe te klase akcija.
– 179 –
(5) Uz odluke o promeni pravne forme skupština akcionara usvaja
izmenu osnivačkog akta u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana.
Sadržaj odluke o promeni pravne forme
Član 431.
Odluka o promeni pravne forme sadrži naročito:
1) poslovno ime, sedište i adresu akcionarskog društva koje menja
pravnu formu i društva s ograničenom odgovornošću u koju formu se akcionarsko
društvo pretvara;
2) uslove promene pravne forme;
3) način i uslove konverzije akcija akcionarskog društva u postupku
promene pravne forme u udele u društvu s ograničenom odgovornošću ili u novac ili
drugu imovinu, kao i način kojim se ove akcije ili druga sredstva plaćanja ustupaju
akcionarima akcionarskog društva;
4) druge podatke u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom, statutom
ili ugovorom članova društva.
Registracija i objavljivanje
Član 432.
(1) Posle okončanja postupka promene pravne forme akcionarskog
društva u društvo s ograničenom odgovornošću u skladu sa članom 430. ovog
zakona, akcionarsko društvo podnosi prijavu sa prilozima, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, o promeni pravne forme, radi
registracije i objavljivanja.
(2) Po ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, registruje se i
objavljuje odluka o promeni pravne forme akcionarskog društva i osnivački akt
društva s ograničenom odgovornošću.
Pravne posledice promene pravne forme
Član 433.
Registracijom promene pravne forme akcionarskog društva u društvo
s ograničenom odgovornošću nastaju sledeće pravne posledice:
1) društvo koje učestvuje u postupku promene pravne forme je
društvo koje se u odluci o promeni pravne forme identifikuje kao društvo s
ograničenom odgovornošću, a akcionarsko društvo prestaje da postoji;
2) društvo s ograničenom odgovornošću preuzima svu imovinu i
obaveze akcionarskog društva;
3) sudski i drugi postupci i potraživanja protiv akcionarskog društva
nastavljaju se protiv društva s ograničenom odgovornošću, koje je pravni sledbenik
akcionarskog društva;
– 180 –
4) akcije akcionarskog društva konvertuju se u udele društva s
ograničenom odgovornošću, obveznice, novac ili drugu imovinu, u skladu sa članom
431. ovog zakona;
5) titularima zamenljivih obveznica, varanata, drugih obveznica i
drugih sličnih hartija od vrednosti, koje nisu akcije, obezbeđuju se najmanje ista
posebna prava nakon promene pravne forme, osim ako je odlukom o izdavanju tih
hartija drukčije predviđeno ili ako je drukčije ugovoreno sa njihovim imaocima, u
skladu sa članom 210. stav 10. ovog zakona.
O d s e k 2.
Promena pravne forme akcionarskog društva u ortačko ili
komanditno društvo
Pretpostavke
Član 434.
(1) Akcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u ortačko ili
komanditno društvo jednoglasnom odlukom svih akcionara koji stiču status ortaka s
neograničenom odgovornošću.
(2) U odluci skupštine akcionarskog društva o promeni pravne forme
toga društva u komanditno društvo navodi se koji akcionari imaju status komanditora,
a koji komplementara.
Dejstvo registracije i objavljivanja
Član 435.
Registracijom i objavljivanjem registracije promene pravne forme
akcionarskog društva u ortačko ili komanditno društvo:
1) akcionarsko društvo nastavlja kao ortačko ili komanditno društvo i
time prestaje da postoji kao akcionarsko;
2) ortačko ili komanditno društvo je pravni sledbenik akcionarskog
društva;
3) prestaju sva ovlašćenja organa akcionarskog društva;
4) nastupaju druge pravne posledice, u skladu s prirodom ortačkog ili
komanditnog društva nastalog promenom pravne forme akcionarskog društva.
O d s e k 3.
Promena pravne forme društva s ograničenom
odgovornošću u akcionarsko društvo
Odluka o promeni pravne forme
Član 436.
(1) Odredbe ovog zakona o promeni pravne forme akcionarskog
društva u društvo s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju i na promenu
– 181 –
pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u akcionarsko društvo, ako
odredbama ovog zakona koje se odnose na društvo sa ograničenom odgovornošću
nije drukčije uređeno.
(2) Odredbe ovog zakona o minimalnom osnovnom kapitalu
akcionarskog društva i minimalnoj nominalnoj vrednosti akcije, primenjuju se i na
promenu pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u akcionarsko društvo.
Izbor organa i registracija
Član 437.
(1) Sa odlukom o promeni pravne forme društva s ograničenom
odgovornošću u akcionarsko društvo, za registraciju, prilaže se i odluka o izboru
upravnog odbora akcionarskog društva.
(2) Registracija promene pravne forme društva s ograničenom
odgovornošću u akcionarsko društvo objavljuje se, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata.
Konverzija udela u akcije
Član 438.
(1) Nakon registracije promene pravne forme društvo s ograničenom
odgovornošću nastavlja kao akcionarsko društvo. Udeli društva s ograničenom
odgovornošću postaju akcije akcionarskog društva. Prava trećih lica na udelima u
društvu s ograničenom odgovornošću pretvaraju se u prava trećih lica na akcijama.
(2) Udeli društva s ograničenom odgovornošću zamenjuju se za akcije
poništenjem u knjizi udela i upisom u Centralni registar hartija od vrednosti.
(3) Za konverziju udela u akcije, kao i za spajanje udela nije potrebno
odobrenje Komisije za hartije od vrednosti.
Promena pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u
ortačko društvo ili komanditno društvo
Član 439.
Na promenu pravne forme društva s ograničenom odgovornošću u
ortačko društvo ili komanditno društvo shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
promeni pravne forme akcionarskog društva u ortačko ili komanditno društvo.
– 182 –
O d s e k 4.
Promena pravne forme ortačkog i komanditnog društva u
društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko
društvo
Pretpostavke
Član 440.
(1) Ortačko društvo i komanditno društvo mogu odlukom svih ortaka
ortačkog društva, odnosno svih komplementara promeniti pravnu formu u društvo s
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.
(2) Ortaci ortačkog i komanditnog društva koji odgovaraju solidarno za
obaveze društva, ostaju sa istom odgovornošću za obaveze koje je društvo preuzelo
do registracije i objavljivanja registracije promene pravne forme, u skladu sa ovim
zakonom.
(3) Na dejstvo promene pravne forme ortačkog ili komanditnog
društva u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o promeni pravne forme tih privrednih društava.
Promena pravne forme ortačkog društva u komanditno i obrnuto
Član 441.
(1) Promena pravne forme ortačkog društva u komanditno i obrnuto,
pored ispunjenja opštih uslova za promenu pravne forme privrednog društva u skladu
sa ovim zakonom, punovažna je ako svi ortaci društva prihvate takvu promenu
pravne forme.
(2) Na dejstvo promene pravne forme ortačkog društva u komanditno i
obrnuto, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o promeni pravne forme tih
privrednih društava.
D e o s e d m i
STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE
VREDNOSTI
Pojam
Član 442.
(1) Pod sticanjem i raspolaganjem imovinom velike vrednosti
privrednog društva, u smislu ovog zakona, smatra se prenos ili više povezanih
prenosa čiji je predmet sticanje ili raspolaganje od strane privrednog društva imovine
čija tržišna vrednost u momentu donošenja odluke predstavlja najmanje 30% od
knjigovodstvene vrednosti imovine iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja.
– 183 –
(2) Sticanje ili raspolaganje u smislu ovog zakona označava sticanje ili
raspolaganje bilo kojim načinom, uključujući naročito prodaju, zakup, razmenu,
zalogu ili hipoteku.
(3) Imovina u smislu st. 1. i 2. ovog člana uključuje naročito
nepokretnosti, pokretne stvari, svojinu i druga prava, posebno i prava industrijske
svojine ili ugovorna prava, akcije kao i druge udele u drugim društvima ili novac.
Postupak sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti
akcionarskog društva
Član 443.
(1) Sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti akcionarskog
društva može se izvršiti na sledeći način:
1) upravni odbor akcionarskog društva usvaja odluku kojom
preporučuje zaključenje tog posla;
2) akcionarsko društvo obaveštava akcionare u skladu sa članom
281. ovog zakona o sazivanju skupštine najkasnije 30 dana pre dana koji je određen
za održavanje sednice.
(2) Obaveštenje iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži razlog
sazivanja skupštine.
(3) Sastavni deo obaveštenja iz stava 1. tačka 2) ovog člana je:
1) izveštaj o uslovima posla sticanja i raspolaganja imovinom velike
vrednosti;
2) preporuka upravnog odbora u vezi sa poslom sticanja i
raspolaganja imovinom velike vrednosti, uključujući i razloge takve preporuke;
3) obaveštenje o pravima akcionara o neprihvatanju ugovora, kao i o
pravu na procenu i naknadu vrednosti njihovih akcija po tom osnovu u skladu sa
ovim zakonom.
(4) Odluku o zaključenju posla sticanja i rapolaganja imovinom velike
vrednosti donosi skupština akcionara koji imaju pravo glasa o tom pitanju
kvalifikovanom većinom i kvalifikovanom većinom akcionara svake klase akcija čija
se prava menjaju ovim poslom.
(5) Uz zapisnik sa sednice skupštine akcionara iz stava 4. ovog člana
prilaže se i primerak ugovora o sticanju ili raspolaganju imovinom velike vrednosti.
– 184 –
D e o o s m i
POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA I
ČLANOVA
Prava akcionara na neslaganje i na otkup akcija od strane
akcionarskog društva
Član 444.
(1) Akcionar može da traži od društva plaćanje iznosa jednakog
tržišnoj vrednosti njegovih akcija ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja za:
1) promene osnivačkog akta društva koje pogađaju njegova prava, o
čemu je imao pravo glasa u skladu sa članom 341. ovog zakona;
2) reorganizaciju privrednog društva u formi statusnih promena, o
čemu je imao pravo glasa;
3) reorganizaciju privrednog društva u vidu promene pravne forme, o
čemu je imao pravo glasa;
4) posao sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, o čemu
je imao pravo glasa;
5) bilo koju drugu odluku društva koja menja prava akcionara, ako je
osnivačkim aktom društva određeno da akcionar ima pravo na nesaglasnost i na
naknadu tržišne vrednosti akcija ili udela od društva u skladu sa ovim zakonom.
(2) Akcionar koji ima pravo iz stava 1. ovog člana, ne može osporavati
odluku društva na kojoj zasniva svoje pravo u skladu sa stavom 1. ovog člana, osim
ako je ta odluka prevarna ili ako je protivna zakonu ili predstavlja povredu člana 32.
ovog zakona.
(3) Tržišna vrednost iz stava 1. ovog člana računa se na dan kada je
doneta predmetna odluka društva na skupštini akcionara, ne uzimajući u obzir bilo
kakvo očekivano povećanje ili smanjenje vrednosti kao posledicu te odluke.
(4) Ako je odluka na osnovu koje nastaju prava iz stava 1. ovog člana
predmet glasanja na skupštini akcionara, poziv za sednicu i glasanje mora sadržati
obaveštenje da akcionari imaju ili mogu imati takva prava i upućivanje na ta prava.
(5) Akcionar društva koji namerava da koristi svoje pravo na traženje
otkupa akcija iz stava 1. ovog člana dužan je da pre odlučivanja na sednici skupštine
uputi društvu pisano obaveštenje o nameri da koristi to pravo ako se na skupštini
donese predmetna odluka. Akcionar koji ne uputi ovo obaveštenje u prekluzivnom
roku od 30 dana ili koji glasa za predloženu odluku nema pravo na otkup akcija u
skladu sa ovim zakonom.
(6) Ako je odluka na kojoj se zasnivaju prava iz stava 1. ovog člana
usvojena na skupštini akcionara, akcionari koji su podneli obaveštenje o nameri
traženja otkupa akcija od društva u skladu sa stavom 5. ovog člana, dužni su da
pošalju društvu pisani zahtev za otkup akcija sa navođenjem svog imena odnosno
poslovnog imena, prebivališta odnosno sedišta i broja i klase akcija čiji se otkup
zahteva, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke skupštine.
– 185 –
(7) Po prijemu zahteva akcionara iz stava 6. ovog člana, društvo plaća
akcije u vrednosti za koju veruje da je tržišna vrednost, u roku od 30 dana od dana
prijema zahteva.
(8) Ako se akcionaru isplate iznosi na koje ima pravo u vezi sa stavom
1. ovog člana, a akcionar smatra da je plaćeni iznos niži od tržišne vrednosti akcija
utvrđene u skladu sa ovim zakonom ili ako društvo propusti da izvrši plaćanje
naknade, ima pravo da podnese zahtev za procenu vrednosti akcija od strane
nadležnog suda, podnošenjem takvog zahteva sudu u roku od 30 dana od dana
isplate ili od dana docnje u isplati.
(9) Akcionar koji koristi prava iz stava 1. ovog člana navodi u tužbi
svoju procenu tržišne vrednosti akcija, a društvo bez odlaganja o tužbi obaveštava
druge nesaglasne akcionare u skladu sa članom 281. ovog zakona.
(10) Po podnetoj tužbi iz stava 9. ovog člana sud može za utvrđivanje
tržišne vrednosti akcija odrediti ovlašćenog procenjivača ili drugog stručnjaka u cilju
utvrđivanja saglasnosti cene koju je odredilo društvo sa tržišnom vrednošću akcija,
kao i da naloži društvu isplatu te vrednosti i snošenje troškova i naknade procene.
(11) Odluka suda iz stava 10. ovog člana odnosi se na sve nesaglasne
akcionare, ako je dosuđena vrednost veća od iznosa koje je akcionarsko društvo
ponudilo u skladu sa stavom 7. ovog člana i objavljuje se u skladu sa članom 281.
ovog zakona.
Utvrđivanje tržišne vrednosti
Član 445.
(1) U smislu ovog zakona tržišna vrednost akcija jeste njihova
prosečna cena koja se redovno objavljuje na berzi ili drugom odgovarajućem tržištu,
u periodu koji neposredno prethodi danu za koji se utvrđuje, a koji nije kraći od tri niti
duži od šest meseci. U slučaju da se akcijama ne trguje redovno ili ne postoji
odgovarajuće tržište, njihova tržišna vrednost utvrđuje se na osnovu procenjene
vrednosti kapitala društva primenom odgovarajućih metoda procene.
(2) Tržišna vrednost udela utvrđuje se na osnovu procenjene
vrednosti kapitala društva primenom odgovarajućeg metoda procene.
(3) Tržišna vrednost akcija i udela utvrđuje se odlukom upravnog
odbora društva, izuzev slučajeva kad se ovim zakonom ili osnivačkim aktom
propisuje da se utvrđuje procenom od strane suda uz korišćenje nezavisnog
procenjivača ili drugog lica ili tela.
(4) Ako jedan ili više članova upravnog odbora akcionarskog društva
ima lični interes u izvršenju posla na čijoj osnovi je plaćena tržišna vrednost
akcionaru, tu vrednost mogu da utvrde samo članovi upravnog odbora koji nemaju
lični interes u skladu sa članom 34. ovog zakona.
(5) Lica koja utvrđuju tržišnu vrednost iz st. 1. i 2. ovog člana mogu
angažovati nezavisnog procenjivača za ovo procenjivanje, a dužni su da angažuju
nezavisnog procenjivača u slučaju da je plaćanje zahtevano u skladu sa članom 444.
ovog zakona.
– 186 –
Prava članova društva s ograničenom odgovornošću i
ortaka ortačkog i komanditnog društva na neslaganje i
otkup udela od strane društva
Član 446.
(1) Posebna prava akcionara predviđena čl. 444. i 445. ovog zakona,
mogu se predvideti i kao prava članova u osnivačkom aktu društva s ograničenom
odgovornošću, ortačkog i komanditnog društva, ugovoru članova društva ili ugovoru
ortaka društva ili u ugovoru o reorganizacijama ovih društava (spajanje, podele,
odvajanje i promena pravne forme).
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, čl. 444. i 445. primenjuju se
shodno na članove i ortake, odnosno njihove udele i naknadu ovih udela u tim
društvima, do ograničenja predviđenog tim aktima.
Prinudna prodaja
Član 447.
(1) Lice koje u postupku preuzimanja javnom ponudom otkupi
najmanje 95% akcija ciljnog društva u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti u odnosu na ukupan broj akcija ima pravo da kupi i akcije na koje
se javna ponuda odnosila od akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi
(nesaglasni akcionar), pod uslovima iz javne ponude.
(2) Ako ponudilac ne otkupi akcije iz stava 1. ovog člana u roku od
180 dana od dana isticanja javne ponude, gubi to pravo (prinudna kupovina).
(3) Radi ostvarenja prava akcionara iz stava 1. ovog člana ponudilac
nesaglasnom akcionaru upućuje pisani zahtev za prinudnu prodaju njegovih akcija
najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka krajnjeg roka iz javne ponude, uz
navođenje uslova kupovine akcija iz javne ponude, a kopiju tog zahteva upućuje
upravnom odboru ciljnog društva, u protivnom gubi pravo na prinudni otkup akcija.
(4) Akcionar iz stava 1. ovog člana koji je u javnoj ponudi za
preuzimanje dao akcionarima ciljnog društva pravo izbora između naknade u novcu
ili u hartijama od vrednosti ili drugim oblicima imovine, to pravo mora dati i
nesaglasnom akcionaru u pisanom zahtevu.
(5) Ako akcionar iz stava 1. ovog člana ne primi odgovor o prihvatanju
zahteva za prinudnu prodaju u roku od 30 dana od dana podnošenja tog zahteva,
ima pravo da ciljnom društvu pošalje obaveštenje o otkupu akcija nesaglasnog
akcionara i da tom društvu uplati naknadu ili preda druge oblike imovine iz tog
zahteva uz ovlašćenje da tu naknadu ili druge oblike imovine ustupi nesaglasnom
akcionaru.
(6) Nakon prijema pisanog obaveštenja iz stava 5. ovog člana ciljno
društvo je dužno da upiše u Centralni registar hartija od vrednosti ponudioca kao
akcionara prinudno otkupljenih akcija, kao i u registar u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata i da primljenu naknadu drži u svoje ime a za
račun nesaglasnog akcionara, dok je ne primi taj akcionar.
– 187 –
Prinudna kupovina
Član 448.
(1) Akcionar koji stekne 95% akcija drugog društva (većinski
akcionar), obavezan je da kupi akcije preostalih akcionara na njihov zahtev
(manjinski akcionar).
(2) Manjinski akcionar iz stava 1. ovog člana može podneti pisani
zahtev većinskom akcionaru najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja
većinskog paketa od 95% akcija, obaveštavajući ga o vrsti, klasi i broju akcija koje
nudi na prodaju.
(3) Većinski akcionar iz stava 1. ovog člana dužan je da najkasnije u
roku od 30 dana od dana prijema zahteva za prinudnu kupovinu pošalje pisani
odgovor na taj zahtev.
(4) Većinski akcionar iz stava 1. ovog člana dužan je da otkupi akcije
manjinskih akcionara po ceni poslednje akcije po kojoj je stekao 95% akcija.
(5) Prinudna kupovina registruje se u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata i upisuje u Centralni registar hartija od
vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Sudska zaštita
Član 449.
Po zahtevu nesaglasnog akcionara podnetom u roku od 30 dana od
dana prijema pisanog zahteva za prinudnu prodaju nadležni sud je dužan da u
vanparničnom postupku u roku od 30 dana od dana prijema zahteva zabrani
ponudiocu iz javne ponude za preuzimanje tu kupovinu pod uslovima koji su različiti
od uslova iz javne ponude za preuzimanje.
D e o d e v e t i
KAZNENE ODREDBE
Privredni prestupi privrednog društva i odgovornog lica
Član 450.
(1) Novčanom kaznom od 10.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za
privredni prestup privredno društvo:
1) ako obavlja delatnost suprotno ovom zakonu (član 5. stav 2);
2) ako suprotno ovom zakonu zloupotrebi pravno lice (član 15. stav
1);
3) ako u svom poslovanju koristi skraćeno ili modifikovano poslovno
ime, suprotno ovom zakonu (član 19);
– 188 –
4) ako zastupnik privrednog društva zaključi pravni posao izvan
delatnosti društva navedenih u osnivačkom aktu (član 25. stav 4);
5) ako suprotno ovom zakonu povredi dužnost nekonkurencije
privrednom društvu (član 36);
6) ako suprotno ovom zakonu ne uplati u propisanom roku najmanje
polovinu novčanog dela osnovnog kapitala (čl. 112. st. 1. i čl. 192. st. 3);
7) ako smanji osnovni kapital suprotno ovom zakonu (čl. 113, 233. st.
5, čl. 261. do 274);
8) ako suprotno ovom zakonu ne održava vrednost osnovnog
kapitala (čl. 113, čl. 233. stav 5. i čl. 236);
9) ako ne vodi knjigu udela i knjigu odluka na način utvrđen ovim
zakonom (čl. 119, čl. 136. st. 3. i 4, čl. 151, čl. 290. st. 2);
10) ako suprotno ovom zakonu pruža finansijsku podršku za sticanje
udela ili akcija (čl. 123. st. 1. i čl. 190. st. 1);
11) ako vrši plaćanja svojim članovima i akcionarima suprotno ovom
zakonu (čl. 133. i 230);
12) ako ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (čl. 158. i
314),
13) ako izda akcije u iznosu manjem od iznosa propisanog ovim
zakonom (član 234);
14) ako ne drži i ne čuva akta i dokumenta na način propisan ovim
zakonom (čl. 174. i 342);
15) ako za vreme likvidacije preduzima nove poslove ili plaća
dividende ortacima, članovima ili akcionarima (član 352);
16) ako ne sastavi izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni
likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka u slučaju propisanom ovim
zakonom (član 357);
17) ako ne sačini pisani izveštaj o odnosima sa ostalim članicama
društva, kao sastavni deo izveštaja o poslovanju društva (član 372);
18) ako suprotno ovom zakonu povredi zabranu stvaranja prividnog
kapitala (član 393);
19) ako stiče i raspolaže imovinom velike vrednosti na način suprotan
ovom zakonu (član 443);
20) ako povredi prava akcionara na neslaganje i na otkup akcija
suprotno ovom zakonu (čl. 444. i 446);
21) ako suprotno ovom zakonu povredi pravo akcionara na prinudnu
prodaju akcija (član 447);
22) ako se ne uskladi sa odredbama ovog zakona ili se ne uskladi u
propisanom roku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 452).
(2) Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i
odgovorno lice u privrednom društvu novčanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara.
– 189 –
Prekršaj privrednog društva i odgovornog lica
Član 451.
(1) Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za
prekršaj privredno društvo:
1) ako osnivački akt nema sadržinu utvrđenu ovim zakonom (čl. 7. st.
5, čl. 55. st. 1, čl. 92. st. 1. i čl. 106. st. 1. i čl. 185. st. 1);
2) ako zastupnik privrednog društva ne poštuje ograničenja
ovlašćenja na zastupanje propisana ovim zakonom (član 25. stav 1);
3) ako zaključi ugovor ili drugi pravni posao u slučaju postojanja
sukoba interesa (član 34);
4) ako ne čuva poslovnu tajnu (član 38);
5) ako povredi zabranu izbora suprotno ovom zakonu (član 45);
6) ako ne izabere lice ovlašćeno na zastupanje (čl. 73, 91, 159. i
323);
7) ako izmeni i dopuni osnivački akt suprotno ovom zakonu (čl. 55. st.
3, čl. 93, 173, 338. i 339);
8) ako ne vrati upisnicima uplaćene iznose u slučaju neuspelog
osnivanja društva (član 200);
9) ako ne sazove osnivačku skupštinu na način propisan ovim
zakonom (član 198);
10) ako ne sazove sednicu skupštine na način propisan ovim zakonom
(čl. 138, 139, 276, 277. i 280).
(2) Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i
odgovorno lice u privrednom društvu novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
D e o d e s e t i
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postojeća privredna društva i preduzetnici
Član 452.
(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona, postojeća privredna
društva, preduzetnici i drugi oblici povezivanja i organizovanja za obavljanje
privredne delatnosti, nastavljaju da rade na način i pod uslovima pod kojima su
upisani u registar.
(2) Privredna društva, preduzetnici i drugi oblici povezivanja i
organizovanja za obavljanje privredne delatnosti dužni su da svoju pravnu formu,
organe, akcionare i članove, osnovni kapital, akcije i udele, poslovno ime,
memorandume, delove preduzeća sa određenim ovlašćenjima u pravnom prometu,
kao i svoje opšte akte i osnivačke ugovore usklade sa odredbama ovog zakona u
roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ovim zakonom nije
drukčije uređeno.
– 190 –
(3) Ako se postojeća privredna društva, preduzetnici i drugi oblici
povezivanja i organizovanja za obavljanje privredne delatnosti organizuju kao društvo
s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, nisu dužna da uz prijavu za
prevođenje u registar podnose dokaz o ispunjenju uslova u pogledu novčanog dela
osnovnog kapitala utvrđenog ovim zakonom.
(4) Postojeća privredna društva, preduzetnici i drugi oblici povezivanja
i organizovanja za obavljanje privredne delatnosti, koji ne postupe na način i u roku iz
stava 2. ovog člana, prestaju sa radom posle sprovedenog postupka likvidacije o
trošku subjekta likvidacije, koji po službenoj dužnosti pokreće registar i brišu se iz
registra.
Postojeća javna preduzeća
Član 453.
(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona, postojeća javna
preduzeća nastavljaju sa radom u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana
stupanja na snagu ovog zakona i osnivačkim aktom.
(2) Usklađivanje organizacije javnih preduzeća sa odredbama ovog
zakona izvršiće se u rokovima određenim propisima iz stava 1. ovog člana.
Započeti postupci
Član 454.
Ako su registru do dana stupanja na snagu ovog zakona podnete
prijave osnivanja ili promene osnivača, ortaka, akcionara i člana društva, isključenja
ortaka ili člana društva, kao i prijave postupka izbora organa i donošenja opštih akata
privrednih društava i drugih oblika organizovanja za obavljanje privredne delatnosti,
postupak po ovim prijavama okončaće se po odredbama propisa koji su bili na snazi
u vreme podnošenja te prijave registru.
Ograničenja osnivanja
Član 455.
(1) Od dana stupanja na snagu ovog zakona, osnivači i ortaci
ortačkog i komplementari komanditnog društva ne mogu biti:
1) društvena preduzeća;
2) preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom;
3) društvo s ograničenom odgovornošću, odnosno akcionarsko
društvo koja nemaju najmanje jednog člana, odnosno najmanje jednog akcionara sa
značajnim učešćem kapitala u smislu ovog zakona.
(2) Od dana stupanja na snagu ovog zakona, osnivači i ortaci
ortačkog i komplementari komanditnog društva ne mogu biti ni privredna društva čiji
su osnivači preduzeća ili privredna društva iz stava 1. tačka 3) ovog člana.
– 191 –
Prestanak važenja postojećih propisa
Član 456.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o
preduzećima („Službeni list SRJ“, br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02),
osim čl. 392 do 399. i čl. 400a, 400b, 400v i 421a koji ostaju na snazi do isteka
rokova za privatizaciju utvrđenih zakonom kojim se uređuje privatizacija.
Stupanje na snagu
Član 457.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
„Službenom glasniku Republike Srbije“.

Блог на WordPress.com.